Na samom početku potrebno je pojasniti šta bi trebalo da se podrazumeva pod profilom jedne demohrišćanske političke opcije u našoj zemlji. Kao što je dobro poznato demohrišćanske stranke se u političkom spektru najčešće vezuju uz centar, ili pripadaju strankama desnog centra, kao što je to u slučaju Zapadne Evrope. Većina hrišćansko-demokratskih partija pripadaju tzv. narodnjačkim strankama. Osnovne ideje hrišćasko – socijalne misli i politike i ono što ovu ideju razikuje od drugih sistema jeste, hrišćanski pogled na čovekovo biće i njegovu ličnost koji počiva na svetopisamskoj paradigmi obraza Božijeg i neotuđivom dostojanstvu ljudskog bića, snažan naglasak ka jednakosti, solidarnosti, supsidijarnosti, personalizma nasuprot individualizma, lojalnost zajednici, porodici i naciji, poseban pristup pitanjima etike i bioetike, kao i zalaganju za koncept socijalne tržišne privrede.
Iako ovo načelno predstavljaju osnovne smernice hrišćasko demokratske ideje postavlja se pitanje kakve implikacije one mogu imati u našem drušveno političkom kontekstu i kako bi u praktičnom smislu izgledala njihova primena? Drugim rečima, kako bi u osnovnim crtama trebalo da izgleda socijalno – politički program jedne hrišćansko političke opcije u našoj zemlji?
Postoji li hrišćansko demokratska alternativa?
Mogućnost pojavljivanja ovakve opcije za sobom nužno postavlja nekoliko drugih podpitanja na koje je neophodno dati adekvatne odgovore kako bi se utvrdila nužnost i opravdana potreba za aktualizacijom političke opcije demohrišćanskog tipa. Pre svega, potrebno je utvrditi da li na političkoj sceni postoji stranka ili stranke koje u manjoj ili većoj meri oslikavaju hrišćansko – demokratske vrednosti. Zatim, potrebno je jasno definisati šta bi konkretno ove vrednosti predstavljale u našem društvenom kontekstu, koje su njene prednosti i mane u odnosu na postojeće političke programe, da li bi politički program eventualne demohrišćanske opcije trebalo da oslikava programe srodnih stranaka u Evropi ili bi takva opcija u našem kontekstu u određenoj meri morala biti kontestualizovana u okvirima našeg kulturno istorijskog nasleđa i geopolitičke pozicije koje naša zemlja ima.
Dobro je poznato da u Srbiji postoji više stranačkih opcija koje sebe svrstavaju u partije desne orijentacije. Iako je neosporno da gotovo sve ove opcije u svojim političkim programima daju naglasak na socijalnim i ekonomskim reformama društva i insistiranju na tradicionalnim vrednostima koje se mogu naći u programima demohrišćanskih partija, primećuje se jaka tendencija ka trasiranju geopolitičke pozicije zemlje ka Rusiji, primetna nacionalistička retorika kao i izrazit antagonizam prema evrointegracijama i Zapadnom svetu uopšte. Neke od njih, poput Radikalne stranke nikada nisu odstupile od programa i načela koje su zastupale za vreme građanskog rata u SFRJ i režima Slobodana Miloševića čije su destruktivne posledice svima dobro poznate i koje osećamo i do današnjih dana.
Sa druge strane, na našoj političkoj sceni postoje opcije koje se deklarišu kao demohrišćanske i čiji programi u većoj meri odgovaraju načelima i idejama hrišćanske demokratije, međutim problem je u tome što do sada ove partije nisu opravdale svoj epitet. Šta više, one gotovo da više nemaju nikakav politički značaj a njihovo članstvo dovedeno je do na nivo statističke greške. Jedna od takvih partija upravo je Demohrišćanska stranka Srbije koja se u svome političkom programu istakla u borbi protiv korupcije ali je nakon raspada koalicije DOS-a njen politički uticaj naglo opao. Ključna greška je njen ulazak u koaliciju neoliberalnog bloka formiranim oko Liberalno demokratske partije što predstavlja svojevrsno opovrgavanje vrednosti koje tradicionalno stoje iza ideje hrišćanske demokratije. Na taj način su se osnovne vrednosti programa DHSS-a izgubile u liberalnom konceptu kojeg je zastupala Liberalno demokratska partija. Nažalost, mora se konstatovati da ova stranka nikada nije sprovođenje programa i demohrišćanskih načela stavila iznad deklarativnog nivoa.
Jasno je da u društveno – političkom životu naše zemlje ideje hrišćanske demokratije nisu u dovoljnoj meri aktualizovane, šta više, ne postoji politička opcija koja bi na adekvatan i verodostojan način promovisala i sprovodila vrednosti koje oslikavaju ideju i koncept hrišćasko demokratske i hrišćansko socijalne politike.
Kritički osvrt na hrišćansko demokratske partije u Evropi.
Pre nego što objasnim kakav bi trealo da izgleda programska politika nove demohrišćanske opcije smatram veoma važnim da se kritički osvrnem na rad demohrišćanskih partija u Zapadnoj Evropi.
Jedna od najvećih hrišćansko-demokratskih partija u Zapadnoj Evropi je svakako nemačka CDU (Christlish Demokratische Union) kojom predsedava nemačka kancelarka Angela Merkel. Bez sumnje, programski gledano, ova stranka i dalje predstavlja stožer hrišćansko – demokratske ideje u Evropskoj Uniji. Ipak, da su programi jedno a njihova primena drugo pokazuje činjenica da su još 1979. godine bili jaki zagovornici stacioniranja nuklearnog naoružanja. Dvadeset godina kasnije kao najača opoziciona partija tokom 1999. godine dala je podršku većinskoj „crveno – zelenoj“ koaliciji, partiji Zelenih i SDP za angažovanje njihovih vojnih snaga u NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju. To je bila istorijska odluka, budući da je to bilo prvo angažovanje nemačke vojske od drugog svetskog rata ali i prva vojna akcija NATO snaga na jednu suverenu zemlju. Svoju podršku vojnim akcijama dali su i Bušovoj administraciji tokom sukoba u Iraku 2003. godine. Njihovi prirodni partneri CSU - Hrišćanska Socijalna Unija Bavarske, iako retorički mnogo uzdržaniji, takođe su dali podršku vojnom angažmanu Američke vojske u Iraku.
Važno je napomenuti da stranke hrišćanske orijentacije nikako ne smeju davati podršku vojnim intervencijama ofanzivnog karaktera. One moraju biti strogo pacifistički orijentisane, a raspoloživa pravna i politička sredstva moraju ostati krajnje sredstvo diplomatije.
Demohrišćanska stranka koja je u Italiji do 1994. godine vladala decenijama raspala se posle glasina koje su je povezivale sa organizovanim kriminalom i drugih afera koje su bile uglavnom finansijske prirode. Današnji premijer Italije, Silvio Berluskoni, predsednik hrišćansko demokratske partije Forza Italia, kojoj se prvobitno pridružila i neofašistička Alleanza Nazionale, previše je kontraverzna ličnost i moralno krajnje upitna, a oštra imigraciona politika koja njegova vlada vodi naročito protiv pripadnika romske populacije ne pomaže demantovanju glasina da je i sam blizak neofašističkim krugovima i idejama.
Narodna partija koja je donedavno bila na vlasti u Španiji u svojim programima sadrži jak naglasak katoličkog socijalnog nauka, ipak, svoj odlazak sa vlasti u mnogome mogu zahvaliti njihovoj podrški ratu u Iraku. Socijalistička vlada koja je nedavno osvojila vlast, za kratko je vreme maksimalno pojednostavila razvod braka, ozakonila homoseksualne brakove, uvodi liberalnu politiku pobačaja.
Ključne smernice Hrišćanskih demokrata Srbije.
Ovo nas dovodi do potrebe da se u našoj zemlji oformi snažan demohrišćanski blok koji bi objedino sve stranke demohrišćanske orijentacije kao i građane koji dele zajedničke moralne i tradicionalne vrednosti bez obzira na njihovu veroispovest po sličnom modelu po kojem je su sastavljene druge hrišćansko - demokratske organizacije i partije u Evropi.
Kako bi trebao da izgleda program jedne takve partije imajući u vidu društvene, ekonomske, kulturne i geopolitičke prilike Srbije?
Pre svega, programska načela takve stranke ili koalicije bi trebalo da se temelje na sledećim vrednostima: Evrocentrična polika - uspostavljanje jakih ekonomskih, diplomatskih veza sa partnerima iz Evropske Unije i zemljama u regionu uz negovanje prijateljskih i ekonomskih veza sa Ruskom federacijom.
Ono što bi program hrišćanskih demokrata isticalo u odnosu na ostale partije, jesu između ostalog sledeće vrednosti:
Ekonomska politika socijalne tržište privrede i socijalnog kapitalizma po Nordijskom modelu. Potrebno je da se princip slobode u svetlu poverenja u tržišta spoji sa politikom socijanog izjednačavanja, širokim sistemom socijalne zaštite.
Jaka inicijativa na očuvanju porodice kao temelja zdravog društva. Shodno tome insistiralo bi se na neophodnim reformama u državnim institucijama kako bi se smanjio broj razvoda, maloletničke delikvencije, bolesti zavisnosti, nasilja u porodici, broj visokoobrazovanih ljudi udvostručio. Potrebno je takođe i pospešiti programe koji bi omogućavali odraslima besplatno obrazovanje u svrhu stručne prekvalifikacije i tako pospešiti mogućnost njihovog zapošljavanja.
Insistiranje na besplatnom obrazovanju svih građana. Novčana sredstva koja se dobijaju od poreskih obveznika moraju se upotrebiti u svrhe koji bi služili javnim interesima. Srbija mora postati društvo znanja. Visokoškolsko obrazovanje mora biti dostupno svima koji ispunjavaju intelektualne uslove. Ulaganje u besplatno obrazovanje kao temeljno pravo svih građana predstavlja ulaganje u kapital budućnosti Srbije.
Снажна Pro-life inicijativa na pospešivanju nataliteta. Dostojanstvo čoveka i ljudskog života, uključujući i ono nerođenog deteta, predstavlja neizostavnu, nezaobilaznu stavku. Svako ljudsko biće treba smatrati kao jedinstvenu i samostalnu individuu tokom svih faza života. Dostojanstvo svake osobe ima jednaku vrednost bez obzira na pol, rasu, nacionalnost, dob, hendikep, verska ili politička ubeđenja, zdravlje i mogućnosti, uspeh ili manjak uspešnosti i sud drugih.
Solidarnost predstavlja brigu pojedinca za svojeg bližnjeg, empatiju, izražaj čovekove socijalne prirode. Kao etička dimenzija ona proizilazi iz dostojanstva čovekove ličnosti. Solidarnost podrazumeva primanje a i davanje. Svako ko očekuje pomoć treba biti biti spreman i da pomogne. Solidarnost nije samo imperativ pojedinca već i kolektiva, kao i same države. Suština hrišćansko - socijalnog učenja jeste pojam supsidijarnosti. Ostvarenje slobode zahteva odgovorno uređenje života po principima supsidijanosti. Iz ovoga proističe da država treba da se odrekne preuzimanja zadataka koje mogu da obave pojedinac ili manji deo društvene zajednice. Treba prepustiti pojedincu odgovornost da za one stvari koje može postići sam, u porodici ili u dobrovoljnom zajedništvu sa drugima. Ideja supsidijarnosti važi i u odnosima između manjih i većih zajednica, kao i slobodnih udruženja i državnih ustanova.
Hrišćanska demokratija je jedina politička doktrina koja je sposobna da objedini najbolje ideje političke desnice i levice, da načini prostor novim stvarima i da očuva najbolje i najkorsnije elemente prošlosti.
Snaga kompromisa, i jedinstvo između različitih društevnih grupa koje hrišćanska demokratija nudi se ne zasnivaju na nekakvom komercijalnom ugovoru između ponude i tražnje, različitih društvenih grupa i klasa, već na zajedničkim vrednostima Hrišćanstva za sve grupe i nivoe stanovništva. Hrišćanske demokrate priznaju demokratski poziv kao jedini koji može da stvori uslove za održanje dostojanstva ličnosti i njenih fundamentalnih prava.
Primarni zadatak demohrišćanskih partija ne sme da bude borba za političku prevlast i politička trgovina koje kompromituje njihove političke programe, već povratak na suštinske vrednosti hrišćansko - socijalne ideje u kome se najbolje očitava stav da je „poštenje najbolja politika". Danas je više nego ikada potrebno da se mlade intelektualne snage okupe oko zajedničkih ideja i vrednosti i daju svoj doprinos društveno političkim promenama u našoj zemlji. Ovo predstavlja način da moralne vrednosti ponovo nađu svoje mesto u političkoj sceni naše zemlje, dostojanstvo u našim političkim strukturama i kod građana vrati izgubljeno poverenje u državne institucije.
Nikola Knežević
Dnevne novine Borba - 16,17 jun 2009. godine
Нема коментара:
Постави коментар