Човек са визијом

Прича о Конрад Аденауер истовремено је и сведочанство
о обликовању послератне Немачке и стварању нове Европе
Било је то време победе и пораза, радости и огорчења, поноса и стида. Било је то време рађања нове Европе на крхотинама старих савеза и младих пријатељстава међу државама, народима, партијама, политичарима. Велики рат је завршен, почела је обнова и прерасподела моћи. Национални лидери су пред собом сада имали другачији задатак: да помире дојучерашње непријатеље с бојног поља и понуде им заједничку визију европске будућности. Како ће она изгледати?
Роберт Шуман, Жан Моне, Винстон Черчил, Луиђи Еинауди, Де Гол, Де Гаспери, Конрад Аденауер. после слома нацизма видели су пред собом снажну Европу, уједињену у миру и економском напретку, и средином четрдесетих година прошлог века учинили прве кораке да ту идеју и остваре. Напор је био двоструки, јер је истовремено требало обезбедити национални консензус у сопственој земљи, и подршку у осталима.
Посебно је осетљива била ситуација у пораженој и подељеној Немачкој. Она је, додуше, остала са ове стране "гвоздене завесе", у такозваном "слободном свету", али тиме је био решен тек део проблема. Како се поставити према САД и СССР-у? Који економски модел одабрати? Какав ће партијски систем омогућити политичку консолидацију земље?
Политичар испред песника
Конрад Аденауер, бивши градоначелних Келна (кога су нацисти сменили и послали у логор), канцелар СР Немачке (од 1949. До 1963.), Оснивач и вођа немачке Хришћанско-демократске странке, определио се за такав развој земље, који ће је не само економски опоравити и увести у "европску породицу народа", већ је учинити једним од стожера нове Европе.
Зато, у ствари, и није изненађење што је управо овај смирени, мисаони човек, способни државник и толерантни политичар одан хришћанству и "европској идеји" на недавној анкети међу својим земљацима проглашен за "највећег Немца" у историји. По броју гласова које су му дали гледаоци немачке државне телевизије, Аденауер је популарношћу (додуше, највише међу Западним Немцима, док су Источни махом бирали Карла Маркса) надмашио бесмртнике као што су песник Јохан Волфганг Гете, композитор Лудвиг ван Бетовен, теолог Мартин Лутер и научник Алберт Ајнштајн или савременике попут фудбалера Франца Бекенбауера и рели-возача Михаела Шумахера. Адолф Хитлер се није налазио на листи стотинак понуђених имена.
Ујединитељска европска идеја
"Историја света је збир свега онога што се могло избећи", рекао је једном приликом Конрад Аденауер. И заиста, он се целог живота трудио да његова земља избегне (нове) грешке које би је скупо коштале, као што је већ био случај у прошлости - каже др Бернард Ламерс, директор "Конрад Аденауер фондације" у Београду.
-Наиме, иу послератној Немачкој, као иу другим земљама пре и након Аденауеровог времена (а верујем да се ту може убројати и Србија после Милошевића), иза "мрачних периода" следили су ведрији дани обнове, помирења и изградње новог друштва. Појавиле су се озбиљне, одговорне, добронамерне личности, политичари који су желели да допринесу напретку своје земље. На жалост, сваки од њих је имао сопствену идеју о томе како да то оствари, и није био спреман да размотри и другачије виђење (подсећа ли вас то на нешто?).
Аденауер је, међутим, разумео да треба наћи заједнички језик за те различите политичке ставове. Схватио је да би било добро окупити грађане око неколико великих, јаких партија, уместо допустити да буду растрзани између мноштва малих (као што је било између два светска рата) јер би се тако опет могло догодити да се међу њима наједном уздигне она најекстремнија. Нарочито је било важно не допустити да у таквој политичкој конфигурацији, са тешким наслеђем изгубљеног рата и изгубљеног међународног угледа и питањем одговорности и кривице за нацистичке злочине почињене "у име немачког народа", грађани остану пасивни, не желећи чак ни гласањем да утичу на судбину своје земље (сада ћу се уздржати од даљих поређења) - примећује др Ламерс.
Помирење и уједињење
Конрад Аденауер се свесрдно залагао за "европску идеју" и Немачку у окриљу чвршће заједнице европских држава, а против политике изолационизма. Био је иницијатор немачко-француског помирења, дубоко верујући да је то "ново пријатељство" услов за нову Европу, коју је пре свега видео као политичко, а не као војно савезништво. У једном интервјуу он је рекао:
"Основно питање је Европа. Уједињена Европа би представљала апсолутну нужност и без совјетске претње. Европске националне државе још имају своју прошлост, али немају никакву будућност. То важи како на политичком, тако и на економском, а нарочито на социјалном плану. Ниједна европска земља сама за себе и само сопственим снагама не може да гарантује народу жељени стандард. "
Многи сународници су му замерали да је, у име тих циљева, одустао од захтева за уједињењем Немачке. Али, он је био визионар: предвидео је да ће се Немачка лакше ујединити у уједињеној Европи. Зато је прича о Конрад Аденауер и његовом добу истовремено и сведочанство о обликовању послератне Немачке и стварању нове Европе.

 Београдски центар за европске интеграције
 http://www.becei.org/EF%200104/doprinos_najveceg_nemca.htm