Странице

Добродошли на страницу посвећену идеји хришћанске демократије.

недеља, 30. март 2014.

Сарадња СПО и СЛС



Др Петер Павел Класинц, директор Политичке академије Словеначке народне странке (Словенске људске странке - СЛС) посетио је 27. марта Српски покрет обнове и разговарао са Александром Чотрићем, потпредседником Странке, Александром Цветковићем, директором СПО и Бојаном Ковачевић, секретаром Политичке академије СПО.
Гост из Словеније пренео је СПО-у честитке своје странке на изборном успеху на парламентарним изборима и завршеном школовању прве генерације полазника на Политичкој академији СПО.
Разговор се односио на анализу и размену искустава у раду Политичких академија СПО и СЛС, при чему је др Класинц изразио своје велико задовољство због стручности, професионалности и квалитета предавача и полазника ПА СПО, наставног програма, студијских посета и завршног испита.
Домаћини из СПО су захвалили госту на честиткама и похвалама, упознали га са актуелном политичком ситуацијом у Србији, ставовима СПО и пожелели су успех СЛС на изборима за Европски парламент, на којима ће 25. маја учествовати у коалицији са странком Нова Словенија.
Др Петер Павел Класинц упутио је позив представницима СПО да 18. маја буду гости СЛС на традиционалном годишњем скупу чланства и присталица странке, који ће ове године бити одржан на Рогли.
http://www.spo.org.rs/vesti/153-saradnja-spo-i-sls.html

Боне: Биће тешко да Србија остане неутрална

У Европи постоји разумевање за деликатну ситуацију у којој се Србија налази поводом кризе на Криму, али ће бити тешко да и у будућности остане неутрална, каже директор Фондације "Конрад Аденауер" Хенри Боне.
"Разумемо ситуацију у овом моменту, јер је Србија зависна од руских инвестиција, али у исто време гледа ка Европи и европским интеграцијама. Ова ситуација показује колико ће у будућности бити тешко за српску владу да остане неутрална", рекао је Хенри Боне новинарима у Београду.
Bone.jpg
Боне је навео да ће очекивања Брисела према Србији све више расти, како се буде приближавала ЕУ.
"Мислим да ће од Београда све више очекивати да има исти поглед на спољну политику као остатак земаља ЕУ и што се више буде приближавала Унији мораће да сарађује са земљама чланицама и дели њихово мишљење и вредности", рекао је Боне.
Коментаришућ анкету немачког листа "Шпигл", по којој већина Немаца, као и канцеларка Ангела Меркел, нема ништа против да немачке фирме сарађују са руским, Боне каже да је то један од показатеља да немачки народ није заинтересован за продубљивање конфликта, већ да желе да се пронађе решење.
"Немачки народ зна шта се може десити ако се уведу економске санкције и како могу да утичу не само на руску, већ и на немачку економију, поготово ако имамо у виду гас и енергија коју Немачка добија из Русије", рекао је Боне.
Он је навео да Немци не разумеју зашто је Русија припојила Крим, иако постоји историјска повезаност, и да сматрају да је важно да се пронађе мирно решење.

Говорећи о немачким инвестицијама у Србији, Боне је рекао да је важно да се створе прави услови за нове инвестиције из Немачке, додајући да треба радити на смањењу корупције, владавини права као и да будућа влада мора радити на реформама пуном снагом.

"Србија је, у контексту европских интеграција, на путу да постане транспарентнија и стабилнија држава и самим тим атрактивнија за немачке инвестиције", рекао је Боне.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1560998/%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B5%3A+%D0%91%D0%B8%D1%9B%D0%B5+%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE+%D0%B4%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B5+%D0%BD%D0%B5%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0.html

среда, 19. март 2014.

Честитка СПО-у из Словеније

Председник Словеначке народне странке (Словенске људске странке) и посланик у парламенту Словеније Франци Богович честитао је Александру Вучићу и Вуку Драшковићу победу на парламентарним изборима.
Богович у честитки председнику СПО истиче да је искрено радостан што је СПО, сестринска странка СЛС, посвећен политичком дијалогу и сарадњи који су једини начин да се на нивоу политике дође до најбољих решења која су потребна друштву и држави.

- Такође, ми у СЛС чврсто смо уверени да можемо заједно да створимо лепшу перспективу, како у Словенији, тако и у Европској унији - истиче се у поруци Франција Боговича, који председнику СПО Вуку Драшковићу жели успешан рад у оквиру победничке коалиције, чији је СПО неодвојиви део, те успешне активности у новом мандату српског парламента.

- Словеначка народна странка ће снажно подржавати ваша залагања за убрзање развоја Србије на свим нивоима, за праведно друштво и посвећеност хришћанским и народним вредностима којима припаде заједно с нама - наводи председник СЛС.

- Вама и вашим сарадницима и свим члановима СПО искрено честитам и упућујем пријатељске поздраве из Словеније! - стоји на крају поруке Франција Боговича.

понедељак, 17. март 2014.

ЦДУ: Резултат избора важан корак

СНС јасним опредељењем за улазак Србије у ЕУ успела да удвостручи удео гласова на јучерашњим изборима, каже известилац владајуће немачке ЦДУ/ЦСУ Филип Мисфелдер.
Известилац владајуће немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) за спољну политику Филип Мисфелдер оценио је да је Српска напредна странка (СНС) "јасним опредељењем за улазак Србије у ЕУ успела да удвостручи удео гласова" на јучерашњим изборима и резултат назвао "значајним кораком напред за Србију пред којом су многобројни изазови".
Подсећа истовремено да сада мора даље да буде спроведен план преговора Србије са Косовом који на крају треба да води до признавања Косова од стране Београда.
"Из наше перспективе је за Србију прави пут да са СНС-ом и Александром Вучићем даље иде ка ЕУ. Предуслов за то су преговори са Косовом. У априлу прошле године потписан је споразум, који на крају треба да води до признања Косова, мора сада даље да буде спроведен", наводи се у Мисфелдеровом саопштењу.
У њему се указује да Србија "има веома велики државни апарат и велики број државних фирми", као и да су "бирократске структуре превелике и образовни систем застарео".
"Конзервативна СНС најавила је да ће се свом снагом посветити сузбијању корупције и незапослености. Могући премијер Александар Вучић је најавио да ће управо на то ставити нагласак да би наредних година убрзао развој Србије и привреду и друштво учинио делотворнијима. Посланичка група ЦДУ/ЦСУ у Бундестагу подржава Србију у тим напорима", навео је Мисфелдер у саопштењу.


петак, 14. март 2014.

Социјална тржишна привреда: У потрази за идејама за обнову „средњег система“


Аутор: Драган Шљивић
Средњи систем, дело Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, упућује нас на чињеницу коју је и историја потврдила, да ни комунизам ни либерализам без реда не могу донети успех једне привреде.



Успешан развој, осим духовне подлоге и радне етике која је са њом повезана, тражи и економију способну да створи благостање и социјалну сигурност. При томе, не би смела да ограничава стваралачки потенцијал човека. На први поглед, овакви захтеви као да представљају непомирљиве супротности.Са једне стране потребно је обезбедити довољно благостања за све. Са друге, таква прерасподела нужно значи да се од најуспешнијих у тржишној утакмици узима све више, да би се дало онима који су били мање успешни. Логична последица таквог понашања државе јесте да они најкреативнији било одустану од даљег улагања свог знања у привредни напредак, било напусте земљу и оду негде где су им услови пословања повољнији.

У друштву у коме нема солидарности или осећаја за заједнички циљ, таква реакција оних који су на тржишту били успешнији, чини се оправданом. Ипак, историјско искуство нашег народа, онако како га је описао Свети Владика, упућује на то да су наши преци били свесни да не мора да значи да ће свака година бити родна, исто као што не мора да значи да се и најбогатијима не може десити пословни неуспех који би их оставио у стању борбе за голо преживљавање. Институције као што су сеоске утрине, сеоски кошеви за храну и градски еснафи омогућавали су свакоме ко би запао у тешкоће да преживи тежак период, до тренутка када опет постане способан да стиче за себе и своју породицу (видети: Св. Николај Охридски и Жички, Средњи систем, тачке 37 и 38).

У друштву у коме не постоји осећање потребе да за неке циљеве сви морају по мало, у складу са могућностима да уложе, држава и други се доживљавају као противници. Такво друштво је без солидарности и без пуно заједничке воље да се ствари мењају на боље. Свети Владика нам је оставио запис о солидарности каква је некада постојала у нашем народу. Установе сеоских утрина, сеоских кошева у којима се чувала храна, као и солидарност чланова еснафа, чинили су мрежу институција која је свакоме, па и најбогатијем када упадне у тешкоће, гарантовала да неће умрети од глади и немаштине (Средњи систем, тачке 36–38). „Овакав економски строј код Срба био је прожет скроз духом хришћанске човечности и узајамне људске одговорности, по савести а не по спољашњој сили и притиску. И при таквом строју сваки човек се осећао слободним човеком, а не робом“ (Средњи систем, 39). Пропаст средњег система Свети Владика видео је у томе што су наши интелектуалци, школовани у иностранству, прихватили екстремне економске теорије (Средњи систем, 43). Солидарност коју је он нудио, заменили су картелска плутократија и насилни комунизам, односно робовање човека човеку и робовање човека држави. Повратак средњем систему донео би Србима „у погледу имовинском и економском“ славу „не мање него слава Косовска и слава Карађорђевог Устанка“ (Средњи систем, 54).

Колико је Свети Владика био у праву, да само један средњи систем између две екстремне економске теорије може донети благостање, можда говори и концепт социјалне тржишне привреде, какав су хришћанске демократе успоставиле у Немачкој после Другог светског рата. Читава једна генерација Немаца која је данас у поодмаклим годинама, сећа се глади, немаштине, беде и хладноће после Другог светског рата. Земљом су господариле четири силе победнице, а судбина која је немачкој привреди у почетку била намењена била је одузимање индустрије и стварање једне пољопривредне земље. Сматрало се да је то део заслужене казне коју је читав народ морао да сноси због режима који је нанео зло Европи. Страх од комунизма одвратио је западне савезнике од оваквих планова, али њихова каснија помоћ не може да објасни на који начин су постигли „привредно чудо“ какво је мало где у историји забележено.

И наша земља је уживала велику подршку Запада, што финансијски, што кроз могућност да наши радници радећи у иностранству шаљу новац кућама. Међутим, једино привредно чудо у коме смо били сведоци је да привреда СФРЈ није чешће морала да пролази разне „стабилизације“ и да „деноминације“ услед инфлације нису морале да буду редовније. Иако је било великих привредних успеха, грађани наше земље никада нису успели да достигну ниво благостања земаља које су после рата одлучиле да примене другачији привредни систем. А и те земље биле су исто тако разорене, уништене, а њихово преживело становништво по завршетку рата гладно. Поред низа „промашених инвестиција“ било је наравно и успеха и раста животног стандарда, али свакако не у мери у којој се могло. Наш народ је наравно и тиме био задовољан, а када је и тога нестало, морамо се запитати како и на којим основама даље.

Више пута се показало да се вреди подсетити речи Српског Златоустог. Оно што нам пак он није у својим делима изрекао, можемо надоместити на исти онај начин на који је он долазио до својих закључака. Гледао је свој народ, гледао шта раде други и тежио да све оно што нам предлаже буде подупрто хришћанским погледом на свет.

На један сличан начин, полазећи од западнохришћанског погледа на свет, устројене су идеје социјалне тржишне привреде. Полазећи од схватања човека као бића заједнице са стваралачком снагом, устројили су привреду тако да креативност не буде спутана, али и да солидарност, без које нема заједнице, не буде угрожена. Оно што се потом десило било је привредно чудо, у коме су спутавани картели, јер се држава борила против монопола. У ком је обезбеђено „благостање за све“ и то не само за западне Немце, него и за оне који су у Немачку као „гастарбајтери“ долазили. Враћено је поверење у домаћу валуту, успостављен је стабилан и поуздан правни систем. Успостављен је дијалог послодаваца и синдиката, инсистирало се на индустрији високог квалитета производа и сталном усавршавању које је мобилисало креативност немачких инжењера. Образовање је постављено тако да се што раније млади људи оспособе да дођу до свог парчета хлеба. Сами Немци, иако добро плаћени, гледали су што више да уштеде. Инжењери су подстицани да своју стваралачку силу употребе у унапређењу квалитета производа и саме производње. Исти народ, подељен у два привредна и политичка система, са истом традицијом и културним наслеђем производио је трабанте у комунизму и мерцедесе у социјалној тржишној привреди. Иако је доста тога од почетног модела измењено, ипак се задржао осећај потребе да се сиромашнијима помогне, па нема великих отпора износима накнада за незапослене, труднице, мајке, социјално угрожене. Немци кажу да код њих, иако украсти храну да би се преживело не бива третирано као кривично дело, ипак је тешко доказати да би неко у овој земљи могао да умре од глади.

Има неке симболике да су баш у Немачкој први пут објављена сабрана дела великог Владике. У држави која је успела да створи неку врсту средњег система. Због тога је важно да са Немцима сарађујемо, да од њих учимо, како бисмо на најбољи начин схватили који је пут до нашег средњег система. Не морамо све од њих преузети, као што ни њихове грешке не морамо и сами поновити. Али ипак можемо да се потрудимо да разумемо како су од разрушене земље створили највећу индустријску силу Европе и да и у њему нађемо потврду да привреда која се управља хришћанским схватањем човека, не само да је могућа, већ и успешна.


четвртак, 13. март 2014.

Vučić sa Helmutom Kolom i nemačkim investitorima

Berlin/Beograd - Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić sastao se danas u Nemačkoj sa bivšim kancelarom Helmutom Kolom sa kojim je razgovarao o putu Srbije ka Evropskoj uniji i njenom ekonomskom oporavku, a Kol je istakao da posebno ceni ulogu koju Srbija ima u političkoj stabilnosti regiona.
Vučić je posebno naglasio značajnu ulogu nemačkih investitora u Srbiji i izrazio uverenje da će Nemačka još snažnije podržati Srbiju u ostvarivanju njenih evropskih ciljeva, saopštio je Kabinet potpredsednika Vlade.


Helmut Kol je istakao da podržava političku stabilnost celog balkanskog regiona, a da posebno ceni ulogu koju Srbija ima u tome. Sastanku je prisustvovao i Filip Misfelder, spoljnopolitički izvestilac frakcije CDU-CSU stranke kancelarke Angele Merkel.


Helmut Kol je ušao u istoriju Evrope XX veka kao premijer sa najdužim stažom, pošto je na čelu nemačke vlade bio punih 16 godina. Kola nazivaju i ocem nemačkog jedinstva, s obzirom na to da je za vreme njegovog mandata Nemačka ponovo ujedinjena.


Bivši nemački kancelar zaslužan je i za novu etapu ujedinjenja zemalja Evrope i stvaranje Evropske unije.


U toku popodneva Vučić se u Manhajmu sastao i sa potencijalnim investitorima, predstavnicima kompanije BASF, sa kojima je razgovarao o mogućim ulaganjima u Srbiju, navedeno je u saopštenju.


BASF je vodeća kompanija u svetu u proizvodnji hemikalija. Zapošljava 112.000 radnika u 80 zemalja sveta.

понедељак, 10. март 2014.

I kabinet Angele Merkel spreman za post

IZVOR: TANJUG


Nemci i njihovi političari se tradicionalno u vreme Uskršnjeg posta, odriču onoga što im predstavlja zadovoljstvo, pre svega, slatkiša, alkohola, mesa, cigareta ili kafe, a u poštovanju hrišćanske vere i običaja prednjače konzervativni Bavarci, pokazuju ankete.
Foto: Beta/AP
Foto: Beta/AP
Oko 56 odsto Bavaraca posti u vreme četrdesetodnevnog Uskršnjeg posta, dok je taj broj u takozvanim novim nemačkim pokrajinama sa teritorije bivšeg DDR znatno niži i, svega 42 odsto istočnih Nemaca posti od čiste srede do Uskrsa. 

Hrišćanski običaji su deo preduskršnje atmosfere i u kabinetu Angele Merkel, a ministar rada Andrea Nales (43), socijaldemokrata po političkom uverenju i katolik po religioznom opredeljenju, kaže da posti i ove, kao što je to činila i prethodnih godina. 

"I ove, kao i prethodnih godina, ne uzimam alkohol od čiste srede do Uskrsa", rekla je tabliodu "Bild", Nalesova ne "odajući", međutim, šta će biti sa slatkišima, mesom i drugim zadovoljstvima i gurmanskim izazovima.

Foto: Beta/AP
Foto: Beta/AP
Peter Tauber (39), generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel kaže da on obožava slatkiše, ali da će se u ovo vreme Uskršnjeg posta odreći tog zadovoljstva. 

"Ja volim slatkiše i zato tokom posta neću piti koka-kolu, niti jesti čokolade i bombone 'Gumiberhen'", rekao je Tauber. 

Malu Drejer (53), šefica vlade pokrajine Rajnland-Pfalc (SPD) odustaje od mesa i kobasica, piše "Bild", a mediji podsećaju na neprijatnu situaciju u kojoj se ova poliltičarka nedavno našla kada je poslala jedno pismo Merkelovoj i time vladu u Majncu dovela u neprijatnu situaciju da objašnjava gramatičke greške, nepravilno napisane reči, prideve bez nastavka, "gutanje" slova, pogrešnu konjugaciju glagola i dilemu gde staviti zarez. 

I šef vlade Saksonije Anhalt Rajner Hazelof (60) iz CDU kaže da će postiti, odnosno, odreći se uživanja do Uskrsa. 

"Sa svojom suprugom rado uveče popijem čašu vina. To sada ne radim", rekao je Hazelhof, dok je Julija Klekner (CDU), očito, puno disciplinovanija za vreme Uskršnjeg posta od nekih svojih kolega demohrišćana.

Foto: Beta/AP
Foto: Beta/AP
"Godinama se za vreme Uskršnjeg posta odričem onoga što mi čini zadovoljstvo. U odricanju od toga čovek onda bolje otkriva vrednosti onoga što se u našem blagostanju podrazumeva", rekla je Klekner, zgodna vinogradareva kći i nekadašnja "kraljica vina" za koju se pričalo da bi možda mogla da bude "nova Merkelova". 

Klekner, za koju se kaže da je temperamentna i da važi za nosioca nade demohrišćana, govoreći o ovom vremenu očekivanja velikog hrišćanskog praznika, ističe da se ona posle posta, tim više raduje kada na Uskrs, posle bogosluženja, sa svojim najmilijim može da otvori flašu vina. 

Ovo vreme posta je u Nemačkoj tradicionalno vreme odricanja i, dok se nekada post podrazumevao kao vreme u kome se nije jela suva i masna hrana, sada se na prvom mestu, kako je pokazala jedna anketa DAK-Zdravlje, našlo odricanje od alkohola. 

Oko 69 odsto Nemaca u vreme posta neće piti alkohol, 63 odsto se odriče slatkiša i 47 odsto mesa, zatim sa 43 odsto sledi prestanak pušenja, a ima i onih koji neće gledati TV, niti koristiti mobilni telefon, kompjuter i druga tehnička dostignuća.

недеља, 9. март 2014.

Žan-Klod Junker kandidat za predsednika Evropske komisije

Žan-Klod Junker je izabran za kandidata desnog centra za predsednika Evropske komisije, odlučili su danas delegati Evropske narodne stranke (EPP) na kongresu u Dablinu.


Bivši premijer Luksemburga i bivši predsednik Evrogrupe je u glasanju pobedio evropskog komesara Mišela Barnijea iz Francuske sa 382 glasova prema 245.
Junker će voditi predizbornu kampanju EPP za evropske izbore koji se održavaju od 22. do 25. maja, a glavni rival će mu biti Nemac Martin Šulc, sadašnji predsednik Evropskog parlamenta, koji je prošle nedelje u Rimu proglašen za kandidata evropskih socijalista. Šulc, po anketama, ima blagu prednost.

Pobednik tog duela trebalo bi da zameni Žozea Manuela Baroza, sadašnjeg predsednika Evropske komisije, iako se promena na tom mestu ne događa automatski.

Neki šefovi država i vlada - koji u stvari postavljaju šefa izvršne vlasti EU, veoma su voljni da nametnu svog kandidata za predsednika Evropske komisije, iako Lisabonski sporazum EU od njih zahteva da "uzmu u obzir" ishod evro-izbora.

Tako se izbori svode na pogodbu o tri krupne pozicije: predsednika Evropskog parlamenta, predsednika Evropskog saveta i šefa diplomatije EU. Te dve poslednje pozicije se dodeljuju po dogovoru.

"Kandidat (EPP) treba da postane predsednik Komisije", ako EPP pobedi na izborima u maju, rekao je Junker.

Junker (59) se u današnjem govoru na kongresu EPP predstavio ponudom "izgradnje mostova u Evropi" i podsetio na svoju ulogu u nastanku i spasavanju evra, kada je "učinio sve da se izbegne katastrofa".

On se založio za "socijalniju Evropu" i istakao svoje dugogodišnje iskustvo - skoro 19 godina je bio premijer Luksemburga, do pre tri meseca.

Držeći rekord po dugovečnosti na čelu izvršne vlasti neke evropske zemlje, Junker je proživeo duboku transformaciju Evropske unije, neuspeh Ustavnog sporazuma 2005. i stupanje na snagu Lisabonskog sporazuma četiri godine kasnije.

Bio je učesnik stvaranja jedinstvene valute, ali i izbijanja dužničke krize i borbe za očuvanje evra čemu je posvetio osam godina na čelu Evrogrupe.

Njegov moto je uvek bio jačanje evropske konstrukcije po federalističkoj viziji što ga je 2006. dovelo do prestižne nagrade "Karlo Veliki" (Charlemagne) za evropskog ujedinjavanje.

Ali, taj politički veteran se uvek starao da idealizam uravnoteži osećajem za realnost, pogotovo u interesu svoje zemlje. Pored toga što je okoreli pušač, Žan-Klod Junker je na meti ogovaranja zbog ljubavi prema konjaku.

Njegov naslednik na mestu šefa Evrogrupe, Holanđanin Jeroen Dijselblem, nije oklevao da za njega javno kaže da je "težak pušač i teška pijanica".

"Nemam problem sa alkoholom, to je za sada dovoljno reći", izjavio je Junker.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/448127/ZanKlod-Junker-kandidat-za-predsednika-Evropske-komisije


четвртак, 6. март 2014.

ДХСС: ПОД ХИТНО УВЕСТИ ХЕМИЈСКУ КАСТРАЦИЈУ !!!

Као једина странка која се већ деценију у назад залаже за увођење обавезне хемијске кастрације као обавезне мере безбедности, Демохришћанска странка Србије најоштрије осуђује монструозни чин силоватеља из Смедеревске Паланке.
Оваква мера безбедности предвиђена је у неким европским земљама и као таква имлементирана у њихова кривична законодавства и што је најбитније ефиксано се спроводи у пракси.
Подсећања ради Владан Батић је први политачар у Србији који је предложио увођење обавезне хемијске кастрације, Демохришћанска странка Србије  већ је годинама једина у предлагању исте,  а садашња председница Демохришћанске странке Србије  Олгица Батић је у парламенту  више пута покретала питање хемијске кастрације али и поднела Предлог за измене и допуне Кривичног законика чиме би се максимално повећале казне за сва кривична дела против полне слободе.
Београд 28.02.2014.                                                                  
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА  
ДЕМОХРИШЋАНСКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ

уторак, 4. март 2014.

Верске заједнице и невладин сектор – пример једне плодне сарадњe

Разговор са Јеленом Јабланов Максимовић, координатором пројеката међурелигијског и међуетничког дијалога


Мој посао је да организујем разне скупове на актуелне теме из области религије и друштва које буде интересовање у друштву и могу да допринесу бољем разумевању у том истом друштву. Религија и Црква су саставни део данашњег друштва и то је чињеница која се не може игнорисати.


Фондација Конрад Аденауер је немачка политичка фондација блиска Хришћанско-демократској унији која је тренутно на власти у Немачкој. Постоји у више од сто земаља у свету. Тежишта рада ове фондације у Србији су у областима политичког образовања странака, европских интеграција, правне државе, социјалне тржишне привреде, медија, међуетничког и међурелигијског дијалога, а веома важна област је и стипендирање студената који студирају у Србији, као и оних који желе да последипломске или докторске студије заврше у Немачкој. Последњих година је знатан број студената Православног богословског факултета добио ову престижну стипендију.

О раду Фондације разговарамо са Јеленом Јабланов Максимовић, координатором пројеката међурелигијског и међуетничког дијалога.
Дуги низ година радите у Фондацији Конрад Аденауер, водите департмент за религију. Који су примарни циљеви Вашег рада? У чему се тачно састоји Ваша мисија унутар ове политичке фондације?
– Београдска канцеларија Фондације Конрад Аденауер постоји званично од 2001. године, а моја маленкост је запослена у њој од јесени те године. Примљена сам на место координатора за Црну Гору али се ускоро испоставило да Фондација има интересовања да се и у Србији, као што је то тада био случај у Русији, бави религијом, и да сам ја особа којој та тема „лежи“, с обзиром да сам верујућа и црквена. Морам признати да је то било остварење скупа мојих жеља: да се ангажујем у друштву као верујућа хришћанка, у области која ме занима, да користим страни језик који сам студирала и да све што радим буде на опште добро. Наравно, и да пуно учим, да упознајем људе из Цркава и верских заједница не само у Србији, већ и у окружењу и Немачкој. Истини за вољу, нисам на почетку имала идеју како и шта треба радити, али мало по мало сам се снашла, и када се данас осврнем на прошлу деценију, видим да је урађено пуно тога: одржано је много сусрета у виду конференција, семинара, округлих столова, објављено је доста публикација на актуелне и веома важне теме које ће користити и будућим генерацијама. Данас у Србији има више људи који су на разне начине заинтересовани за религију и Цркву, тако да има доста „корисника“ онога шта организујемо и шта објављујемо, а има и више идеја и подстицаја шта би још могло да се уради. Ово је посао који се учи „у ходу“ али је важно и то да при том добијене таленте умножавамо на све могуће, свакако и часне, начине: у односима у породици, са пријатељима, на послу којим се бавимо, па се тако и сама трудим да не закопавам оно шта ми је поверено, већ да га умножавам, развијам. Веома сам захвална Господу на могућности да радим оно што волим, да се у свом раду бавим темом која ме прати некако одувек, а истовремено да користим немачки језик који волим и који сам студирала.
Шта је Ваш конкретан посао у оквиру Фондације?


– Мој посао је да организујем разне скупове на актуелне теме из области религије и друштва које буде интересовање у друштву и могу да допринесу бољем разумевању у том истом друштву. Религија и Црква су саставни део данашњег друштва и то је чињеница која се не може игнорисати, али постоје разна виђења те њене улоге и свакако и о томе треба говорити али на једном достојанственом и цивилизованом нивоу. Зато се ми у Фондацији трудимо да својим радом приступамо овој проблематици на компетентан начин. Принцип нашег рада је да понудимо платформу за разговор и позовемо стручне људе да разговарају а да од тога све стране „профитирају“, да се избегну неспоразуми, да се нешто научи, да се људи срећу и воде дијалог, јер је дијалог неопходан и сматрамо га важним у односима између људи у једном плуралистичком друштву. Осим тога, када је реч о Цркви, не организујемо скуп без присуства представника Цркве и без претходних разговора са њима, јер су то теме које се пре свега тичу чланова Цркве а онда и свих осталих. Можда је то оно шта нас разликује од других организација невладиног сектора или цивилног друштва. Учешће на свим нашим скуповима, као и све што штампамо бесплатно је и поента је да наше публикације бесплатно добију сви који су за њих заинтересовани. Сматрам да је у свему, а посебно у оваквом послу веома битна добронамерност и усмереност на опште добро, јер људи то препознају и онда стекну поверење, радо долазе на скупове, лепо се осећају на њима, постављају питања, дискутују, кажу шта мисле, осећају се поштованим. У дугогодишњој сарадњи са о. Радованом Биговићем сам научила да је веома битно на који се начин људи дочекују и испраћају да би поново дошли. Рекла бих још и то да се сви ми у Фондацији трудимо да свој посао обављамо на најбољи могући начин, да смо једна „домаћинска кућа“ и да нам људи зато радо долазе. Ми не тврдимо да све знамо али се трудимо да што више научимо и омогућимо и другима да уче. Сваке године добијамо буџет који треба да потрошимо у овој земљи на сврсисходне пројекте, истински се трудимо да тако и буде. То је свакако огромна одговорност сваког од нас понаособ, као и целе Фондације, али је и велико задовољство радити тако нешто.

Интензивно сарађујете са свим традиционалним верским заједницама и организацијама које су њима блиске, као и са разним институцијама. Реците нам нешто више о значајнијим пројектима које сте до сада реализовали у сарадњи са њима?
– Најважније је да иницијатива за одржавање неког скупа дође из самих верских заједница. Лично су ми ти пројекти најдражи, јер је то дошло „изнутра“ а значи да се људи ангажују да нешто промене, да преузму одговорност. Још ако тако нешто предложе две различите верске заједнице, онда је то прави погодак, по мени, јер се верујући људи одлично разумеју а имају и исте проблеме у свету. Ми подржавамо и њихова заједничка залагања на многим пољима, па и на овоме. Наравно да сад не могу да набројим све скупове које смо организовали или подржали, али ћу поменути само неке које сматрам најупечатљивијим за наш рад: међународна конференција „Хришћанство и европске интеграције“ одржана 2003. године; неколико конференција које су заједнички организовале Српска Православна Црква, Немачка бискупска конференција и Евангелистичка црква Немачке а које су имале за циљ да се о Србији говори на другачији начин него што је то чињено у немачким медијима и јавности; семинар за вероучитеље на Фрушкој гори у сарадњи са Епархијом бачком, где су предавачи били вероучитељи и теоретичари верске наставе из Немачке; неколико семинара за запослене у верским штампаним медијима одржани у Соко граду; затим семинари за запослене на црквеним радио-станицама које смо одржали у сарадњи са Епархијом шумадијском а на којима су учествовали запослени са свих црквених радија; диван округли сто на тему „Да истинујемо у љубави“ одржан прошле године у сарадњи са Епархијом пожаревачко-браничевском, затим истраживање „Религиозност грађана Србије и њихов однос према европским интеграцијама“ из 2010. године које смо радили са Хришћанским културним центром, публикација Религија у јавном, политичком и друштвено-политичком сектору чија промоција је била у београдској синагоги у новембру прошле године, превод публикације Европске цркве и људска права... Заиста их је много и неправедно је неке поменути, а неке не, али ово су они који су ми овог момента у глави. Највише пројеката смо имали са Хришћанским културним центром који је водио блаженопочивши о. Радован Биговић. Та сарадња је трајала читаву деценију...
Да ли тренутно радите на неким већим пројектима и какав вам је план за ближу будућност?
– Сваке године у септембру правимо план за наредну годину а пројекте и идеје прикупљамо непрестано. Ове године је у плану једно веома важно истраживање о односу штампаних медија према Цркви у периоду од 2003. до 2013. године, затим објављивање два превода са немачког језика у сарадњи са Православним богословским и Правним факултетом Државно-црквено право и Увод у Талмуд и Мидраш, затим публикација Шта кажу религије о...?, наставак семинара о свештенослужитељима у казнено-поправним и притворним установама, скупови о Цркви и људским правима и многи други.
Након германистике прелазите на религиологију и завршавате мастер студије у Немачкој. Како сте се одлучили на тај корак? Да ли планирате да наставите религиолошке студије?
– Основне студије сам завршила на Филолошком факултету у Београду на Катедри за германистику јер је немачки језик моја велика љубав још из детињства. Међутим, када сам почела да радим у Фондацији на поменутим областима схватила сам да ми је неопходна и теорија из тих области и да знање немачког ту може да помогне, али није довољно. Најпре сам похађала Специјалистичке хришћанске студије које је 2004. и 2005. године организовао Хришћански културни центар а онда отишла у Ерфурт (Немачка) на мастер студије религиологије. То је било дивно искуство, јер сам имала прилику да стекнем теоретско знање из области која проучава управо оно са чиме сам се сретала „на терену“, те сам и свој рад могла да сагледам из једног новог угла. Осим тога, и мом ментору а и другим професорима и колегама је моје искуство из Србије било драгоцено, а поготову што сам по повратку у Београд могла да упутим и неке младе људе да такође оду у Ерфурт на студије и да се тако мало више сазна о нашој хришћанској интелигенцији. Слика Србије у Немачкој није сјајна ни кад су научни кругови у питању, што због наше лењости да објављујемо на немачком и енглеском, што због њиховог неинтересовања да се чује и друга страна. Један од принципа рада наше фондације је и то да на скуповима имамо предаваче из Немачке како би дошло до упознавања и размене искуства, што је на обострану корист. Резултат тога је рушење предрасуда и стицање нових знања, искустава и познанстава. Волела бих да ускоро приведем крају и свој докторат који ћу бранити на истој катедри у Ерфурту, па да у свој посао унесем још једну нову компоненту, још једно ново искуство и будем кориснија и продуктивнија и у друштву и за Цркве и верске заједнице у њему.