Странице

Добродошли на страницу посвећену идеји хришћанске демократије.

четвртак, 30. август 2018.

Миша Ђурковић: Хришћанска демократија – идеја и развој

У седмичном циклусу „Студије“, oд понедељка, 13. до петка, 17. августа, можете пратити текст Мише Ђурковића „Хришћанска демократија – идеја и развој“.


Аутор у раду истиче да су актери и партије које су чиниле, а и данас чине хришћанско демократске снаге избегавали да себе идеолошки одреде као десне, настојећи да заузму позицију центра или националне странке. Својим деловањем, а и програмима, створили су, међутим, најважнију теоријску и практичну десну традицију у другој половини двадесетог века, бар кад је европски континент у питању, сматра Ђурковић

Он настоји да објасни како је рођена идеја хришћанске демократије, затим како је у првој половини двадесетог века она осцилирала између корпоративистичких симпатија за ауторитарне и фашистичке режиме и персоналистичке традиције супротстављене левим и десним тоталитаризмима, и на крају како је изгледало златно доба владавине демохришћана током хладног рата, да би коначно разјаснио узроке релативног пада деведесетих година, али и дилеме са којима се ова традиција данас суочава. Текст се завршава излагањем неколицине од основних принципа хришћанске демократије који је одвајају од других припадника десне политичке породице.

Уредница Оливера Нушић.

  http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/1464/radio-beograd-3/3226299/misa-djurkovic-hriscanska-demokratija--ideja-i-razvoj.html

среда, 15. август 2018.

ЦДУ покреће кампању за враћање обавезног војног рока

 Седам година је прошло откако је у Немачкој укинуто обавезно служење војног рока. ЦДУ сада покреће кампању за враћање војне обавезе. Требало би да важи и за мушкарце и жене.
 
Због проблема са регрутацијом у Бундесверу, политичари странке ЦДУ разматрају поновно увођење војне обавезе или такозване „опште обавезне службе“. Генерална секретарка странке, Анегрет Крамп-Каренбауер, предлогу за „општу обавезну службу“ жели да посвети доста пажње у расправи о новом страначком програму, пише лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“.
За франкфуртски лист, Крамп-Каренбауер је казала да не рачуна да ће враћања војне обавезе бити једноставно. Зато жели да разговора о „општој обавезној служби“. То ће бити једна од тема на страначком заседању крајем године. Конкретни предлози, како би та „општа обавезна служба“ требало да изгледа, наћи ће се у страначком програму који ће 2020. године бити усвојен.

Опуномоћеник Бартелс скептичан
Опуномоћеник парламента за Бундесвер, Ханс-Петер Бартелс, за новинску агенцију дпа је изјавио: „Општа обевезна служба је додуше симпатична идеја, али се коси са уставом. Принудни рад је забрањен.“
Бартелс је скептичан и када је реч о обавезном служењу војног рока. „Бундесвер данас следи концепт модерне војске“. Једну трећину Бундесвера чине професионални војници, а две трећине резервни састав. Уз то, Бундесвер је данас знатно мањи него што је био у време обавезног служења војног рока, и има сасвим друге задатке.

Оте захтева ефикасан Бундесвер
Скептичан је и Хенинг Оте, стручњак странке ЦДУ за питања одбране: „Општа војна обавеза, по старом обрасцу, неће нам помоћи са савладамо актуелне безбедносно политичке изазове“, изјавио је за агенцију дпа портпарол странака Уније у Бундестагу за питања одбране.
Према мишљењу Отеа главни циљ би требало да буде ефикасан Бундесвер. „За то су нам потребни мотивисани млади људи, који ће дуже времена остати у војсци и који ће бити у стању да савладају комплексну технику. Њима је потребна каријера која има перспективу, одговорајућа надокнада и пре свега друштвено признање.“

Сензбург за војну обавезу
ЦДУ посланик у Бундестагу Патрик Сензбург је за поновно увођење војне обавезе. „Потребна нам је војна обавеза и она би требало да важи и за мушкарце и за жене“, изјавио је за лист Франкфуртер алгемајне цајтунг. Требало би да постоји обавезујућа година службе „и онај ко не иде у Бундесвер, требало би да служи на другом месту“, додаје Сензбург, иначе потпуковник у резерви. С обзиром на несигурну ситуацију у свету, војна обавеза је неопходна да би се испунио „основни задатак војске, а то је одбрана своје земље.“
ЦДУ посланик у Бундестагу и председник Савеза резервиста Бундесвера, Освин Фајт је конкретан. „Војни рок би требало да траје дванаест месеци и да важи за сва младе мушкарце и жене који су напунили осамнаест година“. Војни рок би, како каже, могао да се одслужи у Бундесверу или у хуманитарној организацији Технишес хилсверк, као и у области неговатељства или здравства, сматра Фајт.

Подршка СПД-а
Према писању листа Франкфуртер алгемајне цајтунг, и СПД гаји симпатије за ту тему. „Морамо да покренемо друштвену дебату о томе да ли у Бундесверу треба повећати број људи који су потребни за одбрану земље“, каже Фриц Фелгентрој, повереник СПД у Одбору за одбрану.

Подмладак Уније захтева „друштвену годину“
Подмладак Уније се залаже за „обавезујућу годину за друштво“, за све који завршавају школу. Они би онда сами требало да одлуче да ли ће годину провести у Бундесверу или у некој социјалној установи. „Живимо у једној предивној, богатој земљи“, каже за лист Билд ам Зонтаг, Паул Цимиак, председник подмлатка, странака ЦДУ и ЦСУ. „Друштвена година нуди могућност да се земљи одужи и истовремено да се појача јединство.“
Војна обавеза у Немачкој укинута је 1. јула 2011. године. Бундесвер је од тада добровољачка војска. Сада је у конкуренцији са привредом када се ради о регрутовању младих људи. Бундесвер има проблем са запошљавањем одговорајућег особља. Као замена за војну и цивилну обавезу, која је такође укинута, уведена је могућност добровољног служења војног рока.
(Дојче веле)