Ко смо ми?
Ми смо чланови Европског хришћанско-политичког покрета (ЕХПП). Овај покрет укључује хришћанско-демократске политичке странке, невладине организације и институције за теоретска истраживања (тхинк танкс) у Европи. Ујединили смо се са намером да би промовисали хришћански поглед на демократију. Данашња Европа се суочава са све већим проблемима. Право решење нијесу у стању дати индивидуалистички конзервативно-либерални, ни технократски социјал-демократски приступи, нити да доведу до трајних решења.
Људи не верују политичким институцијама, нити оном што те институције раде. Тензије између различитих религија и етничких група у Европи су у порасту. Нације у Европи не подржавају довољно, сада када нам је потребна солидарност да би се позабавили социјалним и еколошким проблемима.
Ми желимо да промовишемо хришћанско-демократски поглед на ова питања 21-ог вијека. Она утичу на поједнице у њиховом односу са заједницом. Такође утичу на нашу заједничку одговорност према друштву. Чврсто верујемо да хришћанско-социјална мисао може генерисати политичка решења која могу допринети добростању народа Европе. Хришћанска демократија томе доприноси још од својих почетака у 19. веку. Политичари попут Гроен ван Принстерера су поставили њене темеље током 20. века. Хришћанске демократд попут Роберта Шумана и Алћида де Гасперија су поставили темеље Европске Уније. Убеђени смо да Хришћанска демократија такође има важну улогу у 21. веку.
Као чланови ЕХПП-а, верујемо да нас је Исус Христос позвао да Га пратимо у свакој области живота, што укључује и политику. Библија није политички програм, нити га даје. Њена учења пружају основне елементе за правичну владавину. Она садржи и позив политичким властима, укључујући и оне на европском нивоу, да раде у том духу и служити народима Европе. Они су ти који иду за правдом и слободом. Ми признајемо да не можемо поистоветити Царство Небеско са неким посебним политичким принципом. Тврдимо да Царство Небеско захтева тежњу за правичном владавином и унапеђењем друштва са добрим поретком.
Одбацујемо идеју да је религија само приватна ствар појединаца. Хришћанска вера је основна за европско друштво. Она је незамењиво важна и утицајна у процесима обликовања карактера нашег континента. То значи да носимо одговорност да доведемо у питање и да потврдимо друтвени и политички поредак, што ћемо урадити према начину на који разумемо хришћанско-политичке принципе.
Хришћанско схватање личности
Хришћанско-демократска традиција мисли одређује свој положај према хришћанским уверењима о особи, друштву и политичкој власти. Ови принципи укључују појам да основна вредност сваког људског бића потиче из њиховог стварања по обличју Бога. Ми видимо право људско испуњење као одговорну слободу. Живимо у односу према другима иу односу према стварању. Налазимо испуњење у односима према друштву. Ова односна визија људске врсте је кључни елемент за Хришћанске демократе и Хришћанско - социјалну политику ЕХПП-а.
Хришћанско-социјални поглед на друштво и владу
Здраво друштво има морал који потиче из међусобног поштовања. Потрага за личним задовољством не требају смета нашој заједничкој дужности да заштитимо остале чланове друштва. Са друге стране, захтеви државе или неког другог заједничког тела, не би требали да штете законитим захтевима појединаца. То значи да ако друштво жели да напредује, мора створити и негује дух који поштује слободу и интегритет друштвених и културних институција. Мора да охрабри и негује добре односе тих институција и људи. Кључне друштвене и културне организације укључују породицу, школу, религиозне организације и седишта послодаваца и запослених. Људи граде друштво развијањем међусобних односа, укључивањем у заједницу и решавањем заједничких проблема.
Основна улога политичке власти је да обезбеди правду у јавној домену. Држава мора да створи услове који промовишу заједничко добро и друштвену повезаност. Она мора владати на непристрасан и контролисан начин. Држава такође мора да промовише правичне везе међу појединцима, удружењима, заједницама и другим групама као и да поштује њихову сопствену независност и међусобну повезаност.
Носиоци политичке власти су дужни да подстичу добро и да исправљају неправду. Од влада се не тражи да покушавају да исправе свако друштвено зло. Оне не смеју узимати задатке који су дужност породице, цркве или неког другог домена. Они би требали бити у стању да брину о сопственим стварима. Верујемо да цркве и друге религиозне организације могу имати врло битан допринос друштву.
Демократско учешће шири хоризонте људима. Оснажује их као грађане и повећава њихов утицај на владе. Одговорна демократија захтева израз мишљења путем представничких избора, политичких партија, јавних дебата и лојалне опозиције. Они су веома битни заједно са поштовањем владе која је одговорна и на власти у датом тренутку.
Одговорност за јавне послове треба бити на нивоу који је што је могуће ближи грађанима. Ово је наше виђење супсидијарности. Ми заступамо тај баланс у моћи између разних нација и Европске Уније. Морамо заштитити национални идентитет и поштујемо суверенитет држава. Европској Унији је потребна солидарност нација и народа. Њој је такође потребна субсидијарност како би одржавала живом своју солидарност. ЕХПП признаје различите народе Европе.
Ни једна партија или група не могу тражити посебне правне привилегије. Хришански демократа који снажно размишља одбацује секуларизам као друштвену идеологију. ЕХПП упозорава на штету коју фундаменталистички секуларизам може нанети друштву. Доста нам је таквог фундаменталистичког секуларизма у било којем облику владавине. Уједно не тражимо владајућу улогу у било којој вероисповести. Признајемо улогу хришћанске вере у обликовању слобода које ужива наш континент. Тврдимо да је држави потребно да призна права религиозних и културних мањина и да се према њима непристрасно односи у јавној политици. Поздрављамо различите верске заједнице које су присутне у Европи. Појединци, заједнице и оргнизације морају имати пуну слободу религије и слободног изражавања. Ово мора бити приоритет у Европи и у европској спољној политици.
Хришћанско-демократски поглед на владу ће увек имати глобалну перспективу. Бог је створио земљу и људе је створио по свом лику. То значи да Хришћанска демократија ма за циљ спољну и одбрамбену политику која функционише у том духу. Она промовише фер трговину као и мир и заштиту човековог окружења.
Не смемо дозволити да држава, привредна друштва или финансије контролишу привреду. Демократска одговорност то захтева. Држава треба да допринесе грађењу осећања међусобне одговорности свих страна. Привредна дјелатност треба служити људима, а не да доминира њима. Морају се признати пуне личне, друштвене и еколошке импликације активности националног и међународног тржишта и не смеју бити само ствар приватних или рачуноводствених буџета који не признају поменуте импликације. Држава мора настојати поправити неједанкост и неправедне облике трговине и дистрибуције. Хришћански демократи наглашавају одговорност државе према праву, правим структурама и друштвеној повезаности, а не само привредни учинак.
Основне теме Хришћанско-социјалне политике
Као Хришћански-демократи не сматрамо да поседујемо једноставна решења за проблеме у Европи. Међутим, ми чврсто верујемо да Хришћанство може пружити важан допринос добробити нашег друштва. Из тог разлога, посвећујемо се праћењу седам основних принципа који наглашавају неке основне теме Хришћанске социјалне политике.
Правда
Социјална правда је основно библијско учење. Због тога представља основу Хришћанско-социјалне политике.
Сви мушкарци и жене имају право на једнако поштовање и третман. Мушкарци и жене су одговорну једни према другма и ка ширем друштву.
Социјална правда захтева једнако поштовање свих. То значи посебну бригу о потребама сиромашних, избеглица, рањивих и немоћних. Захтева од нас да се супротставимо експлоатацији и лишавању. Такође захтева доступност одговарајућих извора и могућности. На тај начин, испуњавамо основне захтеве свих и свако је у стању да учествује у животу заједнице. Чврсто верујемо да владе имају посебну одговорност према онима који не могу себе да издржавају у сопственим земљама или у иностранству. Није само на влади да изгради правичне структуре како би се успротивила и елиминисала друштвену неправду. Једнако је важно нагласити потреба за здравом породице, добрим образовањем и здравственој заштити како би се спречило сиромаштво.
Поштовање живота
Бог је створио људска бића по свом облику. Право на живот је основно људско право. То је суштинска вредност сваког људског живота. Ми посебно потврђујемо основно достојанство нерођених, немоћних, ментално или физички хендикепираних, старих, или оних који нијесу у стању говорити у своје име. Такво поштовање људи уједно захтева преданост одржању пристојног квалитета живота свих. То захтева од наших заједница да испуне потребе оних који, из било којег разлога, немају основна средстава за живот. Неке импликације за ову политику су побољшање бриге о трудницама, побољшање прихватилишта и забрана еутаназије. Верујемо да је клонирање људи и животиња супротно поштовању живота.
Породица као приоритет
Здрав породични живот доводи до добростања људи као друштвених бића. Из тог разлога, ми тврдимо да је породица основа друштва. То је место у којем деца требају да се науче одговорности, вредностима и правилним начином живота као одговорни грађани. Породицама требамо дати сав простор који им је потребан како би испунили те одговорности.
Помирење
Помирење је задатак за појединца, друштвене и економске групе као и за оне који се баве политиком. Морамо радити путем помирења и излечења на локалним, државним и међународним нивоима иако признајемо да никада нећемо постићи те циљеве у овом свету.
Скромност, кајање, стрпљивост и опраштање су политичке, као и личне вредности. Оне су од битне важности у процесу замене конфликта међусобним разумевањем. Ови принципи захтевају да одбацимо сво наоружање чија је употреба неспојива са тежњом миру.
Активна самилост
Бог позива људска бића на посвећену пажњу према другима. Овим се замењује осећање равнодушности према несрећи других због пасивности, бриге само о себи или незнања. Таква самилосна љубав инспирише став не само правде већ и великодушности из срца. Сви ми имамо одговорност, и појединачно и колективно, да се тако понашамо једни према другима. Владе требају да траже начине да мотивишу појединце, породице, добротворне установе и остала удружења да буду активни у самилости. Држава треба да подстакне и да помаже заједници да испуни основне потребе сиромашних пре него што задовољи преференце богатих.
Мудро управљање
Људска бића и стварање су повезани. Сва привредна активност укључује одговорност пред Богом и за свет који је Он нама поверио. Ми тврдимо да је брига о божјем дјелу главни део Хришћанско-социјалне политике.
Креирање и природно окружење
На локалној, националној и међународном нивоу, владе требају да спрече прекомерну употребу природних извора. Сви ми морамо бити добри менаџери створеног света. Ово значи да приоритет мора бити постизање уравнотеженог и одрживог окружења и економије. Климатске промене су без сумње један од највећих међународних изазова са којима се суочавамо. Морамо смањити употребу извора који се не могу обнављати. Морамо да смањимо емисије карбона и да почнемо користити изворе енергије који не шкоде клими.
Морамо да зауставимо уништење екосистема у океанима и шумама. Морамо им дати прилику да се зацеле. Морамо дати приоритет стварним и практичним мерама заштите животне средине. Морамо створити одрживе политике о клими и очувању.
Економија
Бог даје привредне изворе да би служили потребама људи. Он то ради како би помогао у развоју капацитета поготову за правду, сарадњу и међусобну бригу. Ови извори би требало користити креативно и са одговорном бригом према другима (укључујући и будуће генерације) и окружењу. Тржишта нијесу закон само за себе. Људи требају да их обликују по својим одлукама. Ово значи да их ми морамо структурирати тако да они који воде економске трансакције буду праведни и да их обављају с поштеним намерама. На ум морају бити потребе заједнице.
Концентрисаност богатства и моћи подрива одговорност и може изазвати тржишну изопаченост. Ми трагамо за економијом у којој банке, фирме, синдикати, професионалне групе и министратства владе раде заједно и са већим међусобним разумевањем и јавном одговорношћу. Економски развој је само средство. Не би требао доминира социјалном правдом и заштитом животне средине.
Основни задатак владе у односу на привреду јесте да надгледа успостављање правичних структура у свим областима привредне активности. Ова врста правде укључује одржавање здраве валуте против инфлације или дефлације. Такође охрабрује стварање богатства уносним запослењем. Хришћанско-демократске странке се противе коцкању и наставку зависности од државних социјалних давања. Ово служи како би се охрабрили и опремили сви за пуно учешће у економији. Требамо користити наше заједничке и личне изворе на начин који поштује створени поредак у свету.
Моћ
Акумулација моћи некада може бити неопходна. Може бити искоришћена да би се задовољило извођење одређених задатака. Претерана моћ уједно охрабрује обрасце контроле и доминације. Из овог разлога, погрешно је приписати већим организацијама оно што мања и локална удружења могу адекватно да ураде. Морамо позвати на одговорност оне који имају превише моћи. Концентрација моћи може бити у рукама богаташа, професионалних интересних група, синдиката, мултинационалних корпорација, националних влада или вођа политичких блокова. Они имају велики потенцијал за одговоран или неодговоран рад, за или против заједничког добра. Треба их сматрати одговорним за примену својих моћи.
http://www.ecpm.info/en/page/25103
Нема коментара:
Постави коментар