Странице

Добродошли на страницу посвећену идеји хришћанске демократије.

недеља, 25. јануар 2015.

Молитва па реплика


Уколико посланици затраже да им се омогући просторија за молитве, у Народној скупштини могле би да заживе и такозване религијске собе - сазнају "Новости"
 У скупштинском бифеу (лево) биле планиране три просторије за молитву
У скупштинском бифеу (лево) биле планиране три просторије за молитву

УКОЛИКО посланици затраже да им се омогући просторија за молитве, у Народној скупштини могле би да заживе и такозване религијске собе - сазнају "Новости".
Ово би у наредним месецима могао да буде епилог сукоба који се разбуктао између народних изабраника СДА и СДПС. Наиме, Енис Имамовић из Угљанинове странке затражио је да се Мехо Омеровић, из табора Љајићевих социјадемократа, смени са места председника Одбора за људска и мањинска права, јер је, наводно, покушао да спречи лидера СДА да обави молитву.
Омеровић каже за "Новости" да посланике СДА "нико није ометао у молитви нити су за то потребни посебни услови". Али, не одбацује могућност да се разговара о увођењу молитвених соба:
- Наравно, ако неко буде тражио, можемо да причамо о увођењу посебних просторија за молитву, али мислим да до то није потребно. Уосталом ако бисмо то учинили за вернике исламске вероисповести, требало би исто обезбедити и посланицима православне, католичке и других конфесија.
Секретаријат законодавног дома, како нам је рекла Јана Љубичић, секретар парламента, још није добио захтев да се посланицима обезбеди посебна соба или други услови за молитву.
БРИТАНСКА ТРАДИЦИЈА
ПАРЛАМЕНТ Велике Британије свако заседање почиње хришћанском молитвом. Ово је традиција и у Дому лордова и у Доњем дому, али није обавезна. Посланици који не желе не морају да присуствују.
Иако у Скупштини нема кутка за вернике, он је према пројекту архитекте Константина Јовановића, био предвиђен у парламенту. И то на месту где се сада налази ресторан. Како је "Новостима" објашњено у парламенту, карактеристични сводови "кафане" указују на то да су "према пројекту овде биле предвиђене просторије за вернике три конфесије - православце, католике и муслимане".
- Међутим то се никад није десило због тога што је изградња парламента започета у Краљевини Србији, настављена у време Краљевине СХС, а завршена током Краљевине Југославије. Тек после Другог светског рата, 1945. године, одлучено је да тај простор постане ресторан - кажу у парламенту.
Наши посланици приликом путовања у иностранство виђали су да у скупштинама њихових колега постоје молитвене собе.
На пример, у Парламентарној скупштини Савета Европе налази се просторија за молитву и медитацију где заједно могу да се моле посланици свих вероисповести.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:530521-Molitva-pa-replika

понедељак, 19. јануар 2015.

Како је суботички свештеник припојио Бачку Краљевини Србији

На Великој народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. одлучујућу улогу имао је Блашко Рајић који је носио ореол противника мађарској власти
(Фото А. Исаков)
Суботица – Крај Првог светског рата донео је велику политичку промену на подручју данашње Војводине, а у тим догађајима готово пресудну улогу имали су суботички национални прваци. Није отуда ни чудно да Велика народна скупштина, одржана 25. новембра 1918. године у Новом Саду, има посебан значај за словенски живаљ. Историчар Мирко Грлица из Градског музеја у Суботици у разговору за „Политику” објашњава да то има и своје историјско оправдање.
– Када говоримо о Великој народној скупштини, говоримо о одлукама које се тичу Бачке, Баната и Барање, али да би се разумеле њене одлуке потребно је вратити се у 19. век и негативно искуство српског грађанства из револуције 1848/49. године када након великих жртава они нису добили готово ништа. Створено је Војводство Србије и тамишки Банат које је било више немачко него српско. Због тога, српско грађанство, као потпуно аутохтона друштвена креација, почиње да се самоорганизује, повезује са Србима у Хрватској, израстајући у значајан политички фактор који своју економску снагу црпи из Српске банке основане у Загребу и из мреже задруга које обједињавају ситне произвођаче. Ова заједница постаје и богатија и образованија од просека тадашњег друштва и у њој се формира политичка мисао у сазвучју с најмодернијим историјским тенденцијама и ти ставови имаће утицаја на простор Војводине – објашњава Грлица.
Историографија мање говори о размимоилажењу у политичкој мисли на простору Бачке, Баната и Барање, које се огледа и у либерално-демократској мисли коју предводи Васа Стајић, Петар Коњовић, Игњат Павлас и радикалској на челу с Јашом Томићем, а која су трајала све до Велике народне скупштине. Када је српска војска већ прешла у Банат и Бачку, почеле су и политичке припреме за припајање Краљевини Србији и док је радикалска струја била за директно спајање са Србијом, демократска је заговарала да се прво обави уједињење бивших аустроугарских земаља преко Краљевине Словенаца, Хрвата и Срба и да се онда она уједини с Краљевином Србијом. Занимљиво је да обе ове политичке опције, недељу дана пред Велику наредну скупштину, контактирају с представницима владе у Београду, и, неочекивано, обе добијају подршку власти Краљевине Србије. Због тога се одржава заједнички састанак где уз пресудни утицај Богдана Гавриловића, ректора Београдског универзитета, доносе компромисно решење: иде се на уједињење преко тзв. загребачке опције, а ако случајно они не прогласе уједињење с Краљевином Србијом, тада ће представници Бачке, Баната и Барање самоиницијативно да се прикључе Србији.
– Сагласни с таквим ставовима, дан уочи Велике народне скупштине, окупљају се прваци словенског живља и у Суботици како би изабрали 75 делегата. Наредног јутра када крећу за Нови Сад, како нам сведочи недовољно коришћен историјски извор православни свештеник Марко Протић иду помешаних осећаја. Јер, из Баната су у Суботицу стигли делегати који ће с њима продужити за Нови Сад, а који на рукама носе пришивену српску тробојку и натписе „Живела Велика Србија”. Пред Велику народну скупштину, Јаша Томић излази с документом који му је потписао министар Нинчић да се Бачка, Банат и Барања прикључе Краљевини Србији. То изазива негодовање суботичких делегата, који имају инструкције са своје скупштине, и ако се они успротиве то би довело у питање одлуке Велике народне скупштине – наводи Грлица.
Током званичног дела Велике народне скупштине, пошто је прочитана резолуција да се Бачка, Банат и Барања прикључују Краљевини Србији а да се бирају делегати за контакт с владом у Београду, међу којима је и католички свештеник Блашко Рајић, према сведочењу учесника, читава маса се усталасала, затраживши да им се обрати свештеник, који је носио ореол отпора мађарској власти.
– Рајић је тада подржао резолуцију, односно прикључење Краљевини Србији, што је поздрављено бурним одобравањем. Када је касније упитан да објасни зашто је променио ставове објаснио је да је сматрао да је судбина овог региона сигурнија и извеснија уколико се прикључи Србији, која је била на страни чланица Антанте, него посредно преко Краљевине Словенаца, Хрвата и Срба које су биле део Аустроугарске и тако противнице Антанте. То је реално размишљање у тренутку када је још далеко био Тријанонски споразум и повлачење граница – каже Грлица.
Ипак, историчари данас знају да је Велика народна скупштина која је узбуркала национална осећања словенског живља ипак имала само манифестациони карактер, а да су одлуке доношене негде другде. У овом случају, конкретно, „дозволу” да се Бачка, Банат и Барања припоје Краљевини дао је француски генерал Франше д’ Епере као командант савезничких снага, оног тренутка када је у договору с регентом Александром одобрио да српска војска пређе Дунав у свом победничком походу.
Александра Исаков
објављено: 19.01.2015.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Kako-je-suboticki-svestenik-pripojio-Backu-Kraljevini-Srbiji.sr.html

Демохришћанска побуна против Меркелове

На тајном састанку вође огранака владајуће ЦДУ захтевале од канцеларке да се дистанцира од изјава да је „ислам део Немачке”
Присталице Пегиде приказују Ангелу Меркел као муслиманку (Фото Бета)
Канцеларка Ангела Меркел суочила се минуле недеље, у сопственој странци, са најозбиљнијом кризом од априла 2000. године откад је на челу Демохришћанске уније Немачке (ЦДУ). Страначки лидери савезног огранка ЦДУ и покрајински прваци поставили су ултимативни захтев својој шефици да „с мером” исказује наклоност према турским мигрантима и осталим досељеницима муслиманске вере, јер, у супротном, угрожава виталне интересе странке и државе.
Повод за њихову реакцију су биле две изјаве Меркелове. Прва је уследила за време посете турског премијера Ахмета Давутоглуа Берлину када је Мереклова рекла: „Бивши председник Немачке Кристијан Вулф изјавио је поводом годишњице немачког уједињења 2010. године да је ислам део Немачке и то јесте тако. Ја сам истог мишљења као и он”.
Дан касније, у Бундестагу је и појаснила свој став: „Хришћанство и мојсијевство су вековима, с правом, део Немачке, а у међувремену је то и ислам... Канцеларка сам свих грађана који живе у Немачкој и прихватам присталице муслиманске вере као и све остале суграђане и сународнике”.
Два иступа шефице немачке владе изазвала су оштре реакције страначких лидера ЦДУ и сестринске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ).
Први знак „да је време за устанак” дали су шеф посланичке фракције ЦДУ у Бундестагу Фолкер Каудер и њен генерални секретар Михаел Гросе Бремер. Када је Петер Хинце, блиски сарадник Меркелове и лични пријатељ бившег председника Вулфа, аплаузом позвао посланике на подршку Меркеловој, шефови фракција су ставили руке у џепове...
„Све док се исламски прваци једном за сва времена не одрекну принципа владавине шеријата, овакве изјаве (као што их даје немачка канцеларка) не би требало ширити у јавности”, изјавио је други председавајућу посланичке групе демохришћана у Бундестагу Арнолд Фац.
За реч су се јавили безмало сви истакнути демохришћански политичари, додајући да хришћанско-мојсијевски корени културе у Немачкој морају остати нетакнути. То би се могло схватити и као противљење да културне вредности ислама у било ком облику буду прихваћене у тој земљи.
Демохришћански повереник за безбедносна питања Волфганг Бозбах, који је својеврсни други министар унутрашњих послова, дословце је изјавио да је „одушевљење партијских редова за најновије изјаве Меркелове умерено, уколико уопште постоји”.
С обзиром да је ниво противљења, или отказивања послушности шефици странке незапамћен у послератној историји демохришћана, немачки медији су почели да шире тезу о постојећем, или предстојећем, страначком пучу унутар ЦДУ.
Недељник „Шпигл” је у јучерашњем издању потврдио оправданост гласина. Позивајући се на неименоване изворе у централи ЦДУ, „Шпигл” је известио да је прошле среде, у тајности, одржан кризни састанак страначког врха ЦДУ. Критичаре су предводили шефови и утицајни политичари „неколицине” немачких покрајина које „Шпигл” није именовао.
„Политика” је, међутим, сазнала у Берлину да су најгласнији критичари Меркелове били политичари из Саксоније и Бранденбурга, покрајина у којима неонацистичка НДП, десничарска „Алтернатива за Немачку (АфД), као и Покрет патриотских Европљана против исламизације западног поднебља (Пегида), имају највише присталица.
Међу критичарима се обрела и носилац изборне листе ЦДУ за изборе у граду и покрајини Бремен Елизабет Мочман, која је предочила Меркеловој да се њено разумевање за ислам поразно одразило на популарност странке те да је ЦДУ суочена са таласом протеста, али и за бројним спонтаним напуштањима странке.
Судећи према реакцији Меркелове на критику испољену на тајном састанку, коју је описао „Шпигл”, немачка канцеларка је спремна да коригује досадашњи курс: „Муслимани јесу, и остаће, прихваћени у Немачкој, али само под условом да се придржавају немачких закона и прилагоде домаћим обичајима”.
М. Казимировић
објављено: 18/01/2015

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Demohriscanska-pobuna-protiv-Merkelove.sr.html

уторак, 13. јануар 2015.

Меркелoва и смрт „мултикултурализма

У Немачкој, Великој Британији и Француској – расте прихватљивост идеја и пропаганде националиста

Фото Бета
Уместо подстицаја преплитању култура и традиција, богаћењу духовних и генетских садржаја – у националним срединама широм Европе све су гласнији и услишенији ксенофоби и шовинисти. Они условљавају прихватљивост мултикултурализма безусловним подређивањем дошљака – диктату тоталне асимилације која се елегантније формулише као неопходна интеграција.
У три кључне државе европског запада – Немачкој, Великој Британији и Француској – расте прихватљивост идеја и пропаганде националиста свих боја. У светлу најновијих догађања не изостаје ни помен овонедељног атентата верских фанатика на редакцију француског сатиричног недељника „Шарли ебдо”. При том се запоставља чињеница да ерупција шовинизма није последица атентата, већ националистичке агитације у протеклих неколико деценија.
Само у току минуле недеље, пре него што је изведен атентат у Паризу, дошло је до једне од највећих демонстрација шовинизма у послератној Немачкој, и до још већих противдемонстрација космополитских грађана. Те акције супротстављених табора указале су на дубоке поделе у тамошњем друштву око питања прихватљивости дошљака и њиховог статуса.
У Лондону се градоначелник Борис Џонсон подругнуо пракси основног школовања деце миграната на матерњем језику и то што многи од њих не знају добро енглески назвао производом „мулти-култи балканизације”. Читаоца ће можда забавити сазнање да је градоначелник Лондонапраунук Алије Кемал-бега, некадашњег министра унутрашњих послова Отоманског (турског) царства, а презиме Џонсон је изабрао његов деда када је затражио азил у Великој Британији.
Расправе и сукоби око питања права и положаја странаца нису специфичне само за Енглеску и Немачку. Подсетимо се само (неуспелог) швајцарског референдума о забрани градње минарета у Алпима. Објаснимо да је вођа популистичке деснице у Аустрији слободар Кристијан Штрахе градио своју популарност на изборној крилатици „Домаће уместо ислама” и „Беч није Истанбул”.
Више од агитације декларисаних десничара, међутим, разлог за забринутост је поводљивост етаблираних странака левог и десног центра које су изгласавале и пооштравају законе против странаца.
У Аустрији, влада велике коалиције социјалдемократа и народњака (демохришћана) донела је још 2011. закон о језичкој интеграцији странаца који је ових дана предмет расправа у Немачкој: Баварска ЦСУ, сестринска странка ЦДУ, тражи да странци уче и користе искључиво немачки језик, чак и унутар сопствена четири зида. У Аустрији није регулисано којим језиком дошљак треба да говори у сопственој породици. Али: „Мајке које воде децу у паркове, а при том им се не обраћају на немачком, изложене су порузи и псовкама”, рекао је аутору ових редова Ханс-Јирген Крум, професор германистике на Бечком универзитету.
Мигрант који у Аустрији не положи испит из немачког два пута губи право на дозволу боравка и рада, чак и ако је пре тога деценијама живео у земљи. Новим досељеницима се одобрава боравак само ако захтеву приложе сведочанство о положеном основном курсу немачког језика.
Тај регулатив доводи и до гротескних ситуација. Тамошња штампа је нашироко известила о случају босанског интелектуалца који је у Бечу студирао германистику и постао професор на тамошњем универзитету. По ступању на снагу закона о језичкој интеграцији морао је да полаже испит из немачког, пред миграционом комисијом.
Слично је задесило председавајућу једне од испитних комисија, пореклом с наших простора. Али, жена из ината није хтела да полаже, већ је сама себи испоставила одговарајуће сведочанство – на шта је по функцији имала право!
У Швајцарској (још) нема закона који би прописао обавезу полагања језичких испита за странце, али неколицина кантона немачког говорног подручја припрема регионалне законе те врсте.
Шта би се о томе могло збирно рећи, коментарисао је бечки политички недељник „Профил” (аустријски пандан немачком „Шпиглу”) у пролеће 2011. године: „На овим просторима (у Аустрији) језичко питање је одувек било основа с које је ширена мржња према странцима... Језик Гетеа и Шилера подстакао је мит да је језичко опредељење национално питање и потпомогао ширење шовинизма најгоре врсте.”
У Холандију мигранти из ваневропских земаља стижу с дозволом холандских амбасада, али тек пошто пред члановима комисије у амбасади положе испит посебне врсте. Бивају затворени у телефонске говорнице и принуђени да преко локалног телефона одговарају на питања. Образложење праксе: „Људи с других поднебљане умеју да се контролишу. То може кобно да се одрази на безбедност холандских грађана.”
Све речено упућује на закључак да су шовинизам и ксенофобија већ присутни у законодавству низа европских земаља, заредом чланица ЕУ, или асоцираних држава, попут Швајцарске. Међутим, у контексту се не може запоставити чињеница да је кључну улогу одиграла, и још је има, Немачка, земља која је седамдесетих година прошлог века била европски пионир мултикултурализма.
Тадашња влада у Бону угледала се на канадску праксу толеранције и подршке националним разноликостима из шездесетих година прошлог века. Бон је чак преузео и одговарајући појам из енглеског multiculturalism, а поткрај 80-их је користио мулти-култи-принцип као одговор на ширење националистичких тензија у друштву.
Немачка је, међутим, била и прва европска држава чија се шефица владе сагласила с оценом да је мултикултурализам – мртав.
Две деценије после уједињења две Немачке, Хорст Зехофер, данашњи премијер покрајине Баварске и шеф ЦСУ, сестринске странке демохришћана Ангеле Меркел, изјавио је у једном јавном наступу 2010. године: „Мулти-култи је мртав”. Ангела Меркел то није поновила, али је подржала Зехофера сличном изјавом. У говору активистима Младе уније (демохришћанска омладина) она је истакла: „Покушај стварања мултикултуралног друштва је пропао, апсолутно пропао.”
Шта је шефица немачке владе уистину мислила, могло би се закључити на основу податка који су тек прошле недеље обелоданили „Франкфуртер алгемајне” и „Њујорк тајмс”, а који је „Политика” пренела у издању од прошлог четвртка.  Четири године пре него што је постала канцеларка, Меркелова је, у функцији шефице Демохришћанске странке, издејствовала да се у позициони папир ЦДУ из 2001. године унесе: „Немачка није досељеничко одредиште... Боравак би требало одобрити само мигрантима који прихватају вредносни систем хришћанске културе западног поднебља.”
Те ставове данас заступа Пегида, покрет Патриотских Европљана против исламизације западног поднебља. Пегида је, узгред, најавила ново рекордно окупљање за сутрашњи понедељак, а активистима и симпатизерима саветовала да носе црнину или црни флор у знак солидарности са жртвама париског атентата, али такође – да покажу шта и Немачкој, можда већ следећих дана, прети.
Организатори Пегиде, и не само они, изгубили су из вида да радикални исламисти нису до сада били озбиљнија претња Немцима. Обрнуто, муслимани и други досељеници су већ дуже од једне деценије жртве атентата екстремне деснице. Жртве су били и немачки грађани.
На недостатак политичке воље владајућих структура у Немачкој да се одлучније супротставе ширењу мржње према странцима указују и припреме за противдемонстрације космополитске Немачке против Пегиде. Шеф социјалдемократске странке Сигмар Габријел, позвао је јуче лидере свих парламентарних странака, и доскора сувладајуће ФДП, да стану на чело протестне колоне коју ће образовати представници турских организација пред Бранденбуршком капијом, у Берлину, не би ли показали Немцима да прихватају њихове вредности.
Осим либерала (ФДП) ниједна странка није спонтано дала пристанак. А одговор на Габријелов позив канцеларки Ангели Меркел, лично, стигао је из генералног секретаријата ЦДУ да таква акција мора претходно детаљно да се усклади. Тим поводом се у Берлину истиче да је на овакав одговор, уз све друге недоумице, утицала бојазан да ће се у Берлину окупити мање људи него у Дрездену, што би било упоредиво с бруком владе.
Милош Казимировић
објављено: 12.01.2015
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Veliki-nesporazum-civilizacija/Merkelova-i-smrt-multikulturalizma.sr.html

недеља, 11. јануар 2015.

Курц реизабран са 100 одсто гласова

Шеф аустријске дипломатије Себастијан Курц реизабран је, са 100 одсто гласова, за лидера омладине Народне странке Аустрије.

Исход синоћног гласања био је потпуно јасан и сви учесници скупштине гласали су за двадесетосмогодишњака у жељи да настави да води омладину народњака, преноси Танјуг.
У свом обраћању Курц је рекао да је Народна странка Аустрије (JVP) доказала да млади не треба само да преузму одговорност, већ и допринесу напретку.
"Код нас није реч о томе да нешто будеш, већ да нешто урадиш", поручио је он.
JVP се, према његовим речима, залаже за више "директне" демократије и захтева конкретну доделу мандата на основу предности у гласовима.
"Састављање изборних листа не треба више да се спроводи у партијским централама, већ гласачи треба да имају прилику да одлучују ко ће их заступати у парламенту, покрајинским или градским скупштинама", нагласио је Курц.
Он је истакао да промене нису неопходне само у демократији, већ и када су пензије у питању.
"Не може бити да постајемо све старији и истовремено радимо све краће. Наш систем мора бити спреман за будућност, а то значи да морамо да се побринемо да драстично порасте старост за одлазак у пензију, да се уведе аутоматизам код пензија, то јест прилагођавања старости за одлазак у мировину са просеком старости становништва, и да превремене пензије буду коначно изузетак а не правило", подвукао је Курц.
Вучић честитао шефу аустријске дипломатије на реизбору
Председник Српске напредне странке Александар Вучић честитао је Себастијану Курцу поновни избор за лидера омладине Народне странке Аустрије, уз жеље за успешно даље вођење омладине те партије.
"Чињеница да сте са сто одсто гласова добили потпуно поверење да водите омладину народњака, сведочи да у лидерима какав сте Ви лежи будућност Европе. Посебно ми је блиска Ваша порука да није реч само о томе да нешто будеш, већ да нешто урадиш. Свако од нас ко је имао част да му народ укаже поверење да својим радом доприноси напретку своје земље – треба да се руководи том поруком", наведено је у честитки.
"Поштовани пријатељу, верујем у Вашу снагу, Вашу енергију и знање, као и Ваше лично лидерство, не само у Аустрији него и на европском континенту. Сигуран сам да ћемо нашим заједничким радом допринети напретку наших земаља, њиховој сарадњи и тиме и будућности региона и Европе", поручио је Вучић.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1796443/%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%86+%D1%80%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD+%D1%81%D0%B0+100+%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%BE+%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0.html