Najveća privreda u Evropi fascinira ostatak sveta. Ona se razvija uprkos ekonomskoj krizi, zapošljava nove radnike i smanjuje svoje dugove. Odavno se pominje „nemački model“ privrede. O kakvoj je formuli reč?
Nemačka privreda uređena je po sistemu „socijalne tržišne ekonomije“. To znači da se sa jedne strane zasniva na tržišnom takmičenju, a da sa druge strane država ima mogućnost da interveniše.
Koreni tog sistema potiču još iz 19. veka. „Bizmark, takozvani ‚Gvozdeni kancelar' postavio je osnovu za socijalne zakone, tako što je uspostavio penziono i zdravstveno osiguranje“, kaže Verner Šrajber, nekadašnji ministar za socijalna pitanja nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt. Tada su izdaci podeljeni, odnosno polovinu je plaćao radnik, a polovinu poslodavac. To je i danas centralni princip današnjih socijalnih propisa, koji je nakon Drugog svetskog rata proširen na porodičnu politiku, socijalnu pomoć i mnoge druge aspekte. Deo nemačkog sistema je i autonomija plata. „Drugim rečima, sindikati i poslodavci imaju slobodu da sami određuju plate – bez mešanja države“, kaže Šrajber u razgovoru za Dojče vele. Zbog takvog odnosa između sindikata i poslodavaca, radnici u Nemačkoj manje štrajkuju, što je ekonomska prednost.
Broj zaposlenih konstantno raste
Prof. Uli Brückner
I dok u državama oko Nemačke nezaposlenost probija rekorde, u toj zemlji radi 42 miliona ljudi, više nego ikada ranije. Za takav uspeh zaslužna je i Agenda 2010, odnosno reforma tržišta rada pre deset godina. „Tu je bilo važno uspostavljanje sektora sa niskim platama, smanjivanje propisa i povećanje fleksibilnosti tržišta rada. Sa jedne strane, zbog toga ima više radnih mesta, ali sa druge, mnogi poslovi su slabo plaćeni“, tvrdi Uli Brikner sa Stanford Univerziteta.
Nova vlada će pokušati da otkloni negativne efekte ove reforme. „U Nemačkoj postoji veliki društveni konsenzus - mi posmatramo društvo kao mehanizam. Naš politički sistem je poput grupe zupčanika u kome različite institucije pokreću jedna drugu, na osnovu pravnog uređenja“. kaže Brikner.
I dok politički zupčanici znaju i da zaškripe, inženjera u Nemačkoj ima dovoljno. Svake godine oko 100.000 inženjera i naučnika iz oblasti prirodnih nauka stignu na tržište rada, a za njihovo školovanje brine se već čuveni „dualni sistem“. Mladi ljudi tokom školovanja kombinuju praktičan rad sa predavanjima. „Ako se bavim logistikom, učim jezike, računovodstvo, tržišne odnose, dakle sve o oblasti u kojoj se krećem kao stručnjak za logistiku ili špediciju“, objašnjava Brikner.
Potražnja za stručnjacima sve veća
Klaus-Heiner Röhl
Dakle, nemačka privreda svake godine ima priliv kvalifikovanih stručnjaka. Od njih izvlače korist pre svega preduzeća srednje veličine, u kojima radi ispod 500 ljudi. Takve firme čine oko 99 odsto od približno tri miliona preduzeća u Nemačkoj. To su mahom porodične firme. Klaus-Hajner Rel iz Instituta nemačke privrede smatra da je to razlog, zbog koga je u Nemačkoj industrija jača nego u drugim zemljama: „Ovde porodica poseduje određeno preduzeće, a u Velikoj Britaniji bi ono odavno bilo na tržištu. Možda bi neka velika kompanija otkupila akcije, i pre ili kasnije bi fabrika u Velikoj Britaniji bila zatvorena i proizvodnja prenesena u inostranstvo“, kaže Rel.
Većina tih porodica ima dovoljno kapitala u rezervi, i zbog toga ne plasira svoja preduzeća na berzi. „Postave se dugoročni ciljevi. Nema žurbe. Nema prebrze ekspanzije“, objašnjava ovaj stručnjak.
Istovremeno, kvalitetni proizvodi nisu dovoljni u borbi protiv preduzeća koje imaju daleko jeftiniju radnu snagu, kao što su ona u Aziji. Nemačke firme nude i čitav niz usluga uz svoje proizvode: “Preduzeće ne prodaje samo mašinu, već je i montira, obučava radnike koji će je upotrebljavati, nudi servis koji radi 24 sata“, kaže Rel.
U čemu je onda tajna uspeha?
Stalne inovacije takođe garantuju uspeh „nemačkog modela“. Naime, ta zemlja nema dovoljno prirodnih sirovina, pa je prinuđena da razvija nova rešenja. „Imamo kompletnu mrežu istraživačkih instituta koji se javno finansiraju, poput Maks-Plankovog i Frauenhoferovog, Oni postoje u celoj zemlji, i sarađuju sa industrijskim preduzećima, pokušavaju da otkriju stvari koje neće odmah doneti zaradu“, kaže Uli Brikner.
I dok istraživači mogu da sanjare o budućnosti, u oblasti infrastrukture važne su samo činjenice. Doduše, Nemačka i tu ima čime da se pohvali. Ima malo zemalja na svetu sa tako izgrađenom energetskom mrežom, telekomunikacijama, drumskim, železničkim i vazdušnim saobraćajem. Iz Berlina se može stići u sve Evropske zemlje za manje od 24 sata. Naravno, tome doprinosi geografski položaj Nemačke, koja se nalazi u srcu Evrope, i uživa umerenu klimu, podseća Brikner: „Nemamo preterane toplotne talase, ni uragane, sve je relativno umereno, prohladno, i zbog toga ovde već vekovima vladaju povoljniji uslovi za rast i proizvodnju nego na obodima Evrope. I od toga Nemačka izvlači veliku korist.“
Autor: Danhong Cang / Darko Janjević
