1.) УВОД
Наредне године означавају крај века и почетак новог, уз почетак новог миленијума, трећег у хришћанској ери. Оно што календар не показује јесте социополитичка констелација која се мења током ове промене.
Више нико не сумња да се промене дешавају незапамћеном брзином, најбрже у људској историји. Оно што се дешавало као организација производње тотком периода након бољшевичке револуције, тачније комунизам, стигла до неочекиваног краја, што је симболизовано падом Берлинског зида 1989. С друге стране, капитализам је у предходним деценијам доживео нове промене и реформе, од либералне до државе благостања, да би стигао до садашњег неолибералног модела, који је узрок главних зала које је човечанство искусило на социоекономском пољу.
Ове чињенице имају посебну важност за идеолошко и доктринарно представљање хришћанских демократа. Они се залажу за друштво различито и од капитализма и комунизма, за друга историјска остварења, то је све позив за ревизију и реафирмацију нашег учења, иако на хришћанске демократе, упливају и други утицаји.
У том смислу, политичка делатност коју је партија развила има доктринарни карактер. У оваквим околностима, потребно је је развијати могућност која је из дана у дан све више остварива, да уз помоћ других пријатељских организација политички водимо нацију.
Прва ствар је да реафирмишемо своју идеолошку матрицу у моментима када гласноговрници неолиберализма говоре о крају историје и идеологије, у тренутку пада модерности, када настају постмодерна и прагматична друштва, и када сваки утопијски пројекат делује стерилно и илузорно.
Ипак, као хришћански демократи изражавамо неслагање са хегемонским моделом развоја наших земаља, који узрокује сиромаштво невиђених размера, велике разлике у квалитету живота, уништавање планете које се не може замислити, и постепено пропадање вредности које омогућавају коректан суживот. Таква констатација несумњиво треба да води ка промишљању о томе какво друштво желимо, ка каквом моделу да усмеримо наше погледе и ка каквим Утопијама да усмеримо наше напоре. Стога, пре стварања програма морамо нужно изнети своју доктринарну матрицу.
2.) Партија, Хришћански хуманизам и Утопија
Хришћанска демократска партија је средство за уједињење особа које прихватају хришћански хуманизам. Као таква, она политичком акцијом, иде ка утопији, мењајући аспекте стварности који не служе тој сврси, и потпомажући оне које служе, и стварајући средства кој су до сада била непостојећа а суштинска су за реализацију.
Када говоримо о хуманизму, мислимо на философски правац који ставља акценат на људску личност, залажући се за развој њених потенцијала имајући у виду достојанство људске природе.
Наша значајка је ипак, хришћански хуманизам, тј. додајемо придев који нас идентификује са основним вредностима хришћанства, са основним коренима Исусовог завештања, и пре свега са светлим учењем Цркве, и учењима аутора током наше ере, с друге стране сваког исповедања.
Ми смо хришћански демократи, без обзира да ли смо обдарени религијском вером, зато што је наша визија света, људских бића и живота, оно што исијава из Христовог Јеванђеља.
Проповедамо вредности доброг, истине, правде, слободе и братства међу људима и мира, које се изводе из Јеванђеља. Све у свему хришћански демократи смо, јер смо хришћани, или у најмању руку покушавамо да то будемо.
Ове основне вредности се преводе у систем идеја и доктрина које чине хришћански хуманизам, који је теоријски извор инспирације за наше практично деловање.
Зашто смо хришћански демократи? Зато што стремимо да испунимо еванђеоску поруку, да пронађемо Царство Божије и његову правду, зато што тежимо да живот у нашем друштву, у свету у коме живимо, буде у што већој сагласности са овим хришћанским вредностима.
Што се тиче утопије, за хришћанске демократе, то није дефинитивни и довршен модел, већ управо оно што га разликује од митског, не претпоставља немогући сан, већ пројекат који је остварив, и који у основној форми можемо реализовати и проживети.
Себе доживљавам као некомплетно биће и стога себе видим као биће које тежи ка утопији. Стога то не могу учинити а да се не обавежем. Ја идем ка миру, зато што видим да у мени мира нема. У томе се састоји утопијско размишљање: не у обавези према видљивом, већ у достизању онога што је у мојој моћи. Стога се утопијско мишљне супротстваља резигнацији.
3.) Суштина хришћанског хуманизма: људска личност
Као што смо истакли, карактеристично је за све хуманисте да се највише интересују за људску личност. За хришћанске хуманисте, ипак, постоји јасна слика о овој важности. У потрази за развојем људи и целине појединачног човека, постоје две фундамнеталне вредности:
1. Потпуно поштовање људске личности
2. Промовисање и одбрана живота
Постављајући на ниво праксе ове вредности хришћански демократи наилазе на зелено светло у својим трагањима. Следећи ове вредности, политички циљ је јасан: мобилизација и борба против сваке нехуманости која напада достојанство човека. Примери таквих напада у нашем времену су “матријалистички комунизам, тржишна конкуренција, кршење људских права, уништавање природне околине, сиромаштво, насиље у свим облицима, нови облици кримнала.
За хришћански хуманизам, осим тога личност је централна, постоји у себи и за себе. Овај аутономни ентитет се тако|е повезује хоризонтално и вертикално. Личност је отворена ка трансцеденцији. Такође, отворена је ка својој браћи.
За хришћанске демократе, личност као члан заједнице једнако је важна у својој трансцеднталној димензији; тако се одвајамо од либерала који је виде као изоловану, која се социјализује путем егоистичних интереса; тако и од марксистичке верзије, где се човек види као продукт друштвених веза. Наш просторни појам личности, је види у четири димензије: духовној и материјалној; комунитарној и индивидуалној.
Цивилизација усмерена на личност је она која има структуру и дух који реализује потенцијале свих индивидуа које то чине. Такође су важни колективитети у свом циљу, који су различити од збира индивидуалних интерса и који су виши од индивидуалних материјалних интереса. У сваком случају циљ је да свака личност живи као личност, тј. да постигне максимум иницијативе, одговорности и духовног живота.
Овај поглед који уједињује личност у свим димензијам смо назвали Комунитарна Индивидуалност.
Под заједницом подразумевамо збир особа које живе у циљу остварења циљева. С наше тачке гледишта друштво није збир појединаца, већ заједница људи који живе са другима солидарни и учеснички.
Ово друштво, за хришћанске демократе, треба да иде ка остварењу добра за све. То је хармонична конкуренција социјалних елемената у легитимном поретку, чије функционисање допушта формирање оптималних услова за живот личности, породица и заједница и да оне стекну што већи развој
4.) ПРИНЦИПИ
• Комунтарно друштво:
За разлику од теорије уговора, хришћански демократи желе нешто више: то је стварање заједнице, где се појединац и породице везују интегралније и партиципативније, тако да се ојачавају природне везе солидарности које су красиле многе људске културе током историје
Код оваквих категоризација хришћански демократи стављају акценат на квалитет веза: није битно створити односе заједнице, већ оне које карктеришу братски односи, лојална сарадња и потрага за заједничким добром. То се неће десити збок пуке жеље. Мора се створити полазећи од ситуације у којој се налазимо, у ситуацији где постоје заједнице, али у њима доминирају односи “ дам да би ми дали”, где има борбе и сукоба, а треба се ставити у функцију других и успоставити примат сардње у односу на конкуренцију.
• Плуралистичко и партиципативно друштво
Дужност да друштво мора да обезбеди развој људске личности, обавезује поштовање према различитим путевима којима се личност формира. Стога треба да постоји плуралност у сфери религије, образовања, политике, синдикализма које друштво треба да обезбеди.
Уз ове облике изражавања, личност мора активно да учествује у деловању за друштво, од свакодневног и локалног плана, до најзначајнијих одлука на нациоанлном плану.
Стога, ми верујемо у све облике изражавања особа, стављајући акценат на учествовање на локалном нивоу.
Изведена из ових принципа, други ставови за очување плурализма и учесвовања су: јачање грађанског друштва, право на тражење истине, право на изражавање мишљења, поштовање става других, конфротација идеја у служби тражења консензуса путем дијалога, право на објективну и истиниту информацију.
Формулација треба да почне јасним и отвореним признањем, посотјања различитих култура, религија и идеологија у оквиру друштва и признавања на друштвено организовање и чување језгра религије, идеологије и културе.
Социјална држава, солидарна и представничка:
Функција државе је да служи свим становницима. На тој основи, желимо социјалну државу у којој потоји владавина права. Држава је потчињена праву, које служи владарима и онима којима се влада да делују под окружењем закона који се формирају као одраз народне воље.
За хришћанске демократе држава мора да се води са ова два принципа:
1. Солидарност обавезује државу да конкурише у помоћи оним особама који нису у могућности да задовоље виталне потребе.
2. По принципу представништва, држава је обавезна да интервенише на многим плановима када то захтева грађанско друштво путем својих механизама.
Овај последњи принцип је злоупотребљен од стране оних који сматрају да држава не треба да врши своје традиционалне улоге, због приватизације. Ми на то гледамо са забринутошћу, тј. на напредак приватног сектора који узима функције државе. Пред феноменом јачања друштва, предлажемо стварање трећег сектора друштва који чине комунитарне организције, које треба да преузму значајне улоге, да би се унапредило деловање државе и приватног капитала.
Аутентична демократија је могућа само у држави која се води правом и заснива на концепту људске личности. Треба промовисати неопходне услове за развој особа, путем образовања и формулисања правих идеала, ако нпр. субјективности друштва путем формирања партиципативних структура.
• Демократски позив:
Хришћанске демокате признају демократски позив као једини који може да створи услове за одржање достојанства личности и њених фундаменталних права.
Са друге стране, то нас не спречава да демократски процесс сматрамо некомплетним и незавршеним, тако да је продубљивање и усавршавање тог процеса један од наших циљева.
Сматрамо за саставни део система, вршење моћи која је легитимно добијена од воље народа која се временски манифестује, уважавајући мишљење мањина, која уважава политичка, економска и грађанска права, поделу моћи, плурализам, учествовање народа на разним нивоима, од локалног до националног, што све захтева држава која је усмерена на развој и која је децентрализована.
Убеђени смо да аутентично комунитарно друштво не постоји без демократије и обрнуто. Стога само искуство демократског живота, ствара боље услове за достизање консензуса у погледу плурализма и промовисања политичких права, културних и социо-економских.
• Одбрана и поштовање свих људских права
Наша хришћанска инспирација нас води прокламовању људских права, као правном и етичком критерију човечанства. У том смислу, мислимо да друштва треба да развију културу људских права, у коме се сваки човек сматра легитимним другим у заједничком суживоту.
Људска права, по нашем мишљењу, јесу изнад државе и еманирају из људске природе. Стога држава треба да их призна и да створи средства за њихово пуно спрово|ење.
Такође сматрамо, да се са признањем политичких права продубљују социјална и економска права. С друге стране, такође желимо продубљивање права породица изаједница, и народа који подразумева стварање мира у окружењу.
Наш регион се пре свега карактерише великим неправдама које нападају квалитет живота његових становника. Постоји ниподаштавање вредности личности и њених основних права. Видимо стварањ културе смрти која ствара насиље, и велике проблеме контрацепције и абортуса, који уништавају друштво и околину, терајући наше народе на голо преживљавање.
• Етична политика
Политика по нашем мишљењу треба да се води етиком. Треба развити основне вредности слободе, толеранције, једнакости, социјалне правде и мира. То се не може постићи ако се стварају мере које то спречавају. Циљеви исредства политике треба да буду у складу.
Тако су методи ненасиља, практиковања, правде и права, дијалога и схватања, искрености и традиције да би се створиле промене које воде ка нашој утопији и то је оно што ће нас одвести ка демократији.
Прагматизам који је заправо заборав основних вредности и њихова замена егоизмом, клијентелизмом и похлепом, корупцијом и вољом за моћи, је наш први непријатељ и знамо да се његов најдубљи корен налази у љдском срцу.
• Хуманизам и економија солидарности
Хришћански демократи су мотивисани у складу са нашим вредностима, да водимо економију перспективом солидарног друштва, чија је економија само део. У складу са тим, сматрамо да су економске форме плод вредности да би се створила хумана и солодарна економија.
То су компоненте солидарне економије, тј. алтернативни начини прозиводње, расподеле, потрошње и акумулације, које треба да превазиђу вредности, факторе и визије приватно капиталистичког и државно регулисаног сектора.
Сматрам, да је данас посебан задатак хришћанских демократа да промовићу економију која се заснива на другачијим принципима: социјална економија, кооперативни систем, еколошка економија, солодарне форме, снажење трећег сектора итд. То су све пројекти за хуману економију која води развоју целине човека и целог човечанства.
Одређујемо хуману економију као дисциплину – знаја и делања – постепену, за једну одређену популацију, као прелаз из мање у више хуману фазу, што је могуће пре са што мање трошкова, имајући у виду солидарност између народа.
• Примарност рада над осталим факторима
Хумана и солидарна економија, ако се рачуна уз плуралност фактора, види у раду главни фацтор, који трансформишући се у фацтор који представља све остале факторе, и он ће управо допринети хуманизацији економије. Осим ове објективне димнзије, хришћански демократи сматрају рад и субјективно, так ода иза свега стоји радник као људкса личност.
У тренутку када процес глобализације доноси нове тенхологије, почиње криза рада у целом свету, најважније је поставити рад у центар социјалног питања.
То има и економску важност, ставити рад изнад капитала, који се не може сматрати привилегованим над радом, како постулира данашња пракса. Ставити рад изнад капитала неће утицати само на запосленост, већ ће водити хуманизацији у мери у којој људи путем рада буду могли да организују читаву производњу. Предузећа заснована на раду, комунитарном раду, ће бити кључ нашег економског модела.
Пред садашњом стварношћу, где постоје толики конфликти, које је узроковао човек и у којој техника, ако човеков производ игра главну улогу…треба се увек сетити порука Цркве. То је примата рада над капиталом. Он се одноди на производњу, где је рад први узрок, док је капитал, као збир средстава производње, само инструмент.
• Партиципативна и саморегулишућа економија:
Верни у потрази за особом, и јачању рада као организације производње, верујемо да је могућност одлуке у оквиру заједнице, централна за наш пројекат.
Такав систем, који би деловао за друге (створивши демократско тржиште са другим облицима својине) би био заснован на редистрибуцији мо}и ка хуманистичкој, партиципативној и солидарној култури.
Тако|е је важна и концепција државе која би добила нову аутономију као независна од других друштвених организама.
У ширем самоодређење је систем одлука у свим областима делатности, заснован на људским правима, супротстављен капитализму, који је заснован на праву поседника. Тачније, то је примена демократских принципа на управљање, уз преношење моћи на демокарски изабрану делегацију.
• Мноштво облика својине и преференцијални избор
Својина је легитмно право стечено у области економије или ако то није могуће, право које се добија од заједнице.
За хришћанске демократе својина није циљ за себе, већ средство развоја свих људи у заједнии. Тако је присвајање подложно вишој хијерархији, а то је право на коришћење заједничког добра. Тако је то право ограничено јавним добром.
На тај начин својина је оно што је створено у једном подухвату и прпада свим субјектима који су томе допринели, и то прпорционално, због чега треба спровести доношење одлука о добицима од стране свих. Генерално, сви ће добити у складу са својим доприносом друштву, ако не могу допринети држава ће дати по потребама. Тако, дистрибуција не треба више да се води само логиком размене, већ и редистрибуције и реципроцитета, што је више социјализујуће и хумано.
Демократско тржиште је једнакост коју гарантује држава, за приватном и комунитарном својином. Све то треба бранити са општим принципима, иако је комунитарна својина оно што више одговара хришћанским демократама.
Економија коју предлажемо је демократија радника, која захтева реформулацију и редистрибуцију својине, стварајуци групе, комуне и фирме, заједно са у`ивањем плодова тих подухвата.
• Одбрана природних права
Хумана економија је која чува ресурсе и вредније дарове прпроде. У сада{њем стању, криза доводи до хаоса у природном окру`ењу. За хришћанске демократе човек мора користити добра мислећи на будуће генерације. Тако, мора се бранити природа путем економског уређења.
Стога, кративне јединке морају бити поштоване. Развој не може ићи против еколошких вредности. Хришћански демократи се противе експанзији неолиберализма који унишава вредност живота јер га третира само технички.
Различита од антропоцентричке етике, етика која не узима природу за средство већ је види као целину, тако да је човек део ње, је много више одговрна јер је човек баштован света.
• Не развој материјалних добара него човека
Развој човека исредине утиче на економију, друштво, културу и политику. Интегрални развој уједињује све ове чиниоце. Тако да не треба ставити акценат на имати више и чинити више него бити више и живети више у сваком човеку и целом човечанству.
То је развој по мери човека, чији је основни постулат развој људи а не објеката. Квалитет живота, који зависи од задовољавања многих потреба, не треба да зависи од таквих материјалистичких статистичких мера као што је друштвани бруто производ.
У условима гд епримат имају материјалне визије развоја, ми сматрамо да је главна срећа људи. Тако, постоји веза тог принципа, и тако ми желимо да свако има приступ заједничким добрима, у егалитарнијем друштву. Модел је развијен у том смислу да превазиђе конзумеристичке вредности сугеришући вредности одговроности и заснивајући на њима економију.
Развој није само економски раст. Да би био интеграланн мора да промовише целину човека и све људе.
Хришћанско - демократска партија Уругваја
http://www.chasque.net/pdc/Cencadec/doctrina.htm
Превео са шпанског: Драгољуб Каурин
Нема коментара:
Постави коментар