Orijentacija u teškim vremenima

Izbeglička kriza i porast populizma najvažnije su teme ovogodišnjeg kongresa CDU koji se održava u Esenu. Uoči parlamentarnih izbora sledeće godine, Angela Merkel pokušava da stranku zadrži na svom kursu.

Popularnost nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) je pre nekoliko meseci, prema istraživanjima javnog mnjenja, bila prilično opala. Ankete su pokazivale nešto malo iznad 30 odsto podrške biračkog tela, ali CDU je uspela da se nekako iz toga izvuče. To međutim ima i svoju drugu, tamnu stranu: popularnost desničarske Alternative za Nemačku (AfD) se ne smanjuje. Naprotiv. Istraživači javnog mnjenja su pre samo godinu dana procenjivali da AfD u istočnim nemačkim pokrajinama ima više od deset odsto podrške birača, a danas ona u Saksoniji ima već 25 procenata. Na nivou cele Nemačke podrška Alternativi je, procenjuje se takođe iznad deset odsto.

Izbori u pet saveznih pokrajina su bili su sve samo ne nešto što unutar CDU podiže raspoloženje, a podjednako je loše raspoloženje i kod pojedinih od hiljadu delegata koliko će ih ove godine učestvovati na Kongresu stranke koji se od 5. do 7. decembra održava u Esenu.

Predsednik CSU Horst Zehofer neće doći na kongres sestrinske CDU

Komplikovana sestra iz Bavarske

Posledice izbegličke krize ogledaju se i u napetim odnosima CDU sa njenom bavarskom sestrinskom partijom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU). Predsednik te stranke Horst Zehofer je, po običaju, trebalo da održi govor na Kongresu CDU. Ali Angela Merkel i on se već više od godinu dana spore oko toga koje su „prave“ mera u izbegličkoj politici – pre svega je reč o „gornjoj granici“ kada je reč o prihvatanju izbeglica. Pošto ne žele da taj spor iznose javno, njih dvoje su nedavno obznanili da se neće pojavljivati na stranačkim kongresima – Merkelova na kongresu CSU, a Zehofer na kongresu CDU.

CDU, međutim, ne može sebi da dozvoli dugoročni konflikt: CSU je strateški važan partner, a to se posebno vidi danas kada je bavarska stranka svojevrsna bezbednosna tampon-zona prema desnom spektru. S obzirom na to da je CSU po mnogim pitanjima konzervativnija od CDU, to bi moglo da one birače CSU koji u poslednje vreme naginju desničarskim partijama, ipak veže uz demohrišćane. Drugim rečima, desničari bi, da nema CSU, bili još jači i zbog toga je neophodno da se smire napetosti.

Upravo zato će, umesto Zehofera, kongresu CDU prisustvovati dvoje visokih funkcionera iz Bavarske: generalni sekretar CSU Andreas Šojer i predsedavajuća pokrajinskoj grupi u Bundestagu Gerda Haselfeld, koja već godinama pokušava da spreči produbljivanje prevelikog razdora među sestrinskim strankama.

Međutim, mir unutar sopstvenih redova i dobar odnos sa CSU nije sve. CDU mora da dopre do što više birača ako želi da u septembru ponovo bude najjača politička opcija. Ali kako? Kako kada svuda okolo sve više vlasti osvajaju populisti? Mnogi očekuju neke odgovore na to već kada se Angela Merkel prvi put bude obratila u Esenu.

Predsednica CDU je prve naznake već dala na jednoj regionalnoj konferenciji na kojoj je jedan član stranke otvoreno zatražio njenu ostavku. Iskazala je puno razumevanje za takav stav i ocenila da je to deo demokratije. Saslušati, a ne osuđivati – čini se da je to nova taktika kojom bi trebalo premostiti jaz između naroda i establišmenta, na šta se u suštini najviše žale populisti.

Skretanje udesno

Pored toga, sve se jasnije uočava i skretanje udesno same CDU, što bi moglo da se pokaže i na kongresu. Za to postoje izvesne indicije: neposredno pred početak kongresa, potpredsednik CDU Tomas Štrobl izašao je u javnost sa zahtevom da se pooštre pravila za dobijanje azila i prilikom prisilnog vraćanja potražilaca. Alternativa za Nemačku je na to odmah reagovala ocenjujući da se radi o „praznom oportunizmu“ i „tobožnjoj promeni mišljenja“.

Tomas Štrobl (CDU) zalaže se za pooštravanje pravila za dobijanje azila i prilikom prisilnog vraćanja potražilaca azila

U tom pravcu se kreće i ambiciozni program rukovodstva partije pod imenom „Orijentacija u teškim vremenima“. Njegovo težište je na temama kao što su izbeglice, migracija i integracija. Situacija kakva je bila 2015, ne sme više da se ponovi, rekla je Merkelova protekle sedmice na video-konferenciji u bazi CDU i ukazala na ciljeve partijskog programa. Stranka je na 20 stranica formulisala društveno-političke smernice za koje do pre samo nekoliko meseci nije bilo konsenzusa u vrhu partije. Među njima su: kultura rukovođenja kao preduslov za sklad u pluralističkom društvu, domovina kao odgovor na globalizaciju, državno iznad religioznih prava, migracija na mala vrata preko zloupotrebe prava na azil, integracija i stvaranje paralelnih društava što isključuje jedno drugo.

Tu je i 150 drugih predloga, što je znatno više nego prethodne godine. Pojedini potiču od izrazito konzervativnog podmlatka, tzv. „Mlade unije“ (Junge Union). Za diskusiju će biti predložene i teme poput potpunog pokrivanja žena, novi Zakoni o proterivanju potražilaca azila i zabranu javnih okupljanja koja se održavaju na stranim jezicima.

Delegati bi tako mogli da se koncentrišu na unutrašnja pitanja, pošto, kada je reč o personalnim pitanjima, iznenađenja nema. Pored Angele Merkel, tu je još pet kandidata za potpredsednike koji bi trebalo da budu reizabrani. U sedmočlanom Predsedništvu nikad nema velikih promena. Novi članovi će biti Monika Griters, trenutno savezna ministarka kulture i Tomas de Mezijer, aktuelni nemački ministar unutrašnjih poslova. Premijer Saksonije Stanislas Tilih se neće kandidovati, pa će njegovo mesto zauzeti De Mezijer. Svi članovi Predsedništva su, dakle, manje-više na liniji Angele Merkel po pitanju izbegličke politike – osim Jensa Špana koji prema toj politici ima izvesnu distancu.

 http://www.dw.com/sr/orijentacija-u-te%C5%A1kim-vremenima/a-36643616

Меркел поново на челу ЦДУ

 

 Ангела Меркел на конгресу своје Хришћанско-демократске уније.(Фото Ројтерс)

ЕСЕН – Немачка канцеларка Ангела Меркел поново је данас изабрана за лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) на мандат од две године.

Она је на конгресу који се одржава у Есену добила 89 одсто гласова делегата, њен избор је поздрављен аплаузом од 11 минута.

Меркел ће тако предводити демохришћане на парламентарним изборима 2017. године, преноси АФП.

Она је прошлог месеца најавила да ће се кандидовати за четврти чеворогодишњи мандат канцелара на изборима који би требало да буду одржани у септембру 2017, а „одскочна даска” за то је њен реизбор за председницу ЦДУ.

Меркел позвала на забрану бурки у Немачкој

ЕСЕН – Немачка канцеларка Ангела Меркел позвала је данас на забрану ношења бурки у Немачкој и додала да ће она подржати општу забрану вела који покрива лице.

„Покривање лица у потпуности мора да се забрани, свуда где је то законски могуће”, рекла је Меркелова на конгресу своје Хришћанско-демократске уније.

После ове изјаве уследио је аплауз делегата у сали, преносе немачки медији.

Немачка канцеларка  истакла је данас решеност  и да спречи понављање прошлогодишњег огромног прилива миграната, у тренутку када тежи ка још једном двогодишњем мандату председнице своје конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

Она је, на конгресу ЦДУ, рекла и да је хитан приоритет обезбедити да Европа потресена кризом не ослаби додатно, јавља АП.

„Ситуација каква је била крајем лета 2015. године не може, не би требало и не сме се поновити”, нагласила је Меркел у обраћању партијским делегатима на конгресу у западном граду Есену.

Меркел је прошлог месеца најавила да ће се кандидовати за четврти чеворогодишњи мандат канцелара на изборима који би требало да буду одржани у септембру 2017, а „одскочна даска” за то је њен реизбор за председницу ЦДУ.

„Избори 2017. године биће тежи него икада, барем од немачког уједињења”, упозорила је данас канцеларка, наводећи као разлог за то „снажну поларизацију немачког друштва”.

„Паралелна друштва” неће бити толерисана, додала је она, заложивши се за забрану ношења бурки.

Данашње гласање у Есену, где је Меркел први пут изабрана за председницу ЦДУ 2000. године, тест је њене репутације међу члановима странке, оцењује америчка агенција.

У Немачку је прошле године пристигло око 890.000 тражилаца азила, а многи су дошли након што је Меркел у септембру 2015. одлучила да пусти у земљу мигранте који су били заглављени у Мађарској.

Број новопридошлица је од тада нагло опао, али је канцеларкин приступ мигрантској кризи изазвао несугласице унутар ЦДУ, која је ове године остварила низ лоших резултата на државним изборима.

Ипак, анкете показују да конзервативци и даље имају солидно вођство у поређењу са другим странкама, мада још нису повратили подршку од 41,5 одсто колику су имали на изборима у Немачкој 2013.

Сада се конзервативци суочавају са новом конкуренцијом у облику националистичке странке Алтернатива за Немачку, која је постигла успех нападајући мигрантску политике Меркелове, закључује АП.

 http://www.politika.rs/scc/clanak/369432/Merkel-ponovo-na-celu-CDU

Г.К ЧЕСТЕРТОН О ДЕМОКРАТИЈИ

Сувише је празњикавих и сентименталних новинарских речи потрошено у прилог идеји да је хришћанство сродно демократији, већина таквих натписа је или недовољно снажна или ће недовољно  јасно оповргнути чињеницу да су се две горепоменуте идеологије итекако, тком времена, спориле. Истинска земља над којом хришћанство и демократија стоје заједно далеко је дубља. Једна посебна и посебно анти-хришћанска идеја плод је Карлајлових промишљања – идеја да би човек морао владати над онима које сматра покорнима. Нека је све друго хришћанство, али ово је безбожништво. Ако би наша вера замерила начину владања и понашања власти, она би изрекла нешто налик овом – да би човек требало да влада над онима који су непокорни. Карлајлов јунак би могао рећи: „Ја ћу бити краљ“; али, хришћанских светитељ би морао рећи: „Nolo episcopari“[i]. Ако велики парадокс хришћанства нешто и значи, смисао му је овај – морамо узети кљуну у руке и отићи у потрагу по пустињама и мрачним забитима, ловити све док не пронађемо оног јединог човека који ће рећи да је недостојан круне. Карлајл греши. Није нам циљ да крунишемо изузетног човека који мисли да уме владати. Напротив, морамо крунисати још изузетнијег који не зна да уме.

Сада је време да поменем два-три животно важна закључка у одбрану текуће демократије. Пуки процес гласања није демократија, премда је данас немогуће применити какав једноставнији демократски метод. Но, машинерија гласања је дубоко хришћанска у једном сасвим разумљивом смислу -  то је покушај да се измами мишљење оних, сувише скромних да га понуде. То је једна мистична авантура: веровање онима који не верују ни себи самима. Та енигма  је хришћански парадокс. Нема ничег реално смиреног у одрицањима будисте. Благи Индус је благ, али није кротак. Међутим, има нечег психолошки хришћанског у идеји тражења мишљења међу пониженим слојевима, и неприхватања општеприхваћених ставова истакнутих људи. Рећи да је гласање делимично и хришћанска идеја делује помало чудновато. Рећи да је агитација хришћанска идеја може звучати и лудачки. Но, то је хришћанство у својој идејној бити, то је бодрење кротких. Овим се скромном човеку каже: „Пријатељу, ступи на виши ниво.“ Ако и има какве мане и идеји такве агитације, имамо ли у виду њену савршену и непобитну побожност, онда само зато што она може бити запуштена умереношћу агитатора.

---

[i] Noli episcopari – или  Nolo episcopari.  На латинском  „Не желим да будем бискуп“. Обредне речи које сваки новопостављени бискуп мора изговорити пре инаугурације.

 Честертон, Гилберт Кит. (2011). Правоверје. Бернар: Стари Бановци - Дунав  - Београд.  148 – 149. стр.

Ангела Меркел се кандидује за четврти мандат

 

Немачка канцеларка Ангела Меркел (Фото Танјуг) 

БЕРЛИН - Немачка канцеларка Ангела Меркел потврдила је да ће се кандидовати за четврти мандат на изборима 2017. године, објавили су немачки медији, преноси Дојче веле.

После вишемесечних спекулација, Меркелова је данас рекла својим партијским колегама у Хришћанско-демократској унији у Берлину да је спремна да води партију на изборима следеће године.

Она се налази на челу Немачцке од 2005. године и сматра се најмоћнијим европским лидером.

Недавно је изјавила да осећа дужност да служи својој земљи и Европи и тиме додатно подстакла спекулације да ће се поново кандидовати и на савезним изборима 2017. године.

„Желим да испуним свој задатак као немачка канцеларка, који са једне стране подразумева да служим народу Немачке, али и укључује рад на кохезији и успеху Европе”, рекла је Меркел упитана шта су њене краткорочне, а шта дугорочне обавезе јавља АП, преноси Танјуг.

Меркелову подржава 55 одсто Немаца

Више од 55 одсто Немаца подржава кандидатуру Ангеле Меркел (62) за немачког канцелара, док је 39 одсто против, показало је истраживање Емнид агенције објављено данас, преноси Ројтерс.

Меркел, која управља највећом европском економијом, ужива и међународно поштовање, о чему говори податак да ју је одлазећи председник САД Барак Обама назвао „изванредним савезником”.

Победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД и растућа подршка десничарским партијама у Европи, утицала је на то да се Ангела Меркел сматра бастионом западно либералних вредности.

Ипак, њена прошлогодишња одлука да отвори границе за око 900.000 миграната, углавном из разних зона на Блиском истоку, разљутила је многе њене бираче и смањила њену популарност.

Немачка канцеларка Ангела Меркел потврдила је да ће се кандидовати за четврти мандат на изборима 2017. године.

Она се налази на челу Немачке од 2005. године и сматра се најмоћнијим европским лидером, а недавно је изјавила да осећа дужност да служи својој земљи и Европи – преноси Танјуг.

Меркелова очекује најтежу кампању од уједињења Немачке

БЕРЛИН – Немачка канцеларка Ангела Меркел, која је управљала државом кроз неколико глобалних криза, изјавила је вечерас да ће настојати да освоји четврти мандат на општим изборима наредне године, али и да очекује најтежу кампању од уједињења Немачке 1990.године, преносе агенције.

Меркел је после састанка са руководством њене Хришћанско-демократској унији, партије десног центра, казала да је дуго размишљала о томе да ли да се опет кандидује, али да је спремна да се поново бори за место канцелара.

„Дуго сам размишљала о овој одлуци јер сам већ 11 година овде”, рекла је она и истакла да ће настојати да очува друштво и избегава мржњу.

Према њеним речима, инсистираће и на демократским вредностима, слободи и поштовању за све људе.

У случају да поново буде изабрана, Меркелова ће имати велике одговорности - од разговора са представницима Велике Британије о изласку из ЕУ, преко смиривања тензија у Турској и унапређењу односа са новоизабраним председником САД Доналдом Трампом.

Како се наводи, највећи изазов би вероватно био интеграција избеглица са Блиског истока у подељено друштво и очување Европе као моћне економије.

Меркел је рекла да ће се залагати за демократске вредности и начин живота, али и да очекује снажне изазове „и са леве и са десне стране политичког спектра”.

Први пут изабрана је за канцеларку 2005. године, а уколико победи на изборима следеће године и остане на том месту цео мандат, изједначиће се са својим ментором Хелмутом Колом, који је на месту канцелара провео 16 година.

Тачан датум избора у Немачкој још није одређен, али се претпоставља да ће бити одржани између 23. августа и 22.октобра следеће године, преноси Танјуг.

Ангела Меркел – од Колове „политичке ћерке” до немачке канцеларке

БЕРЛИН – Немачка канцеларка Ангела Меркел потврдила је вечерас да ће се кандидовати за четврти мандат на изборима 2017. године, а ако у томе и успе изједначиће се са Хелмутом Колом који држи рекорд по дужини времена проведеног на месту канцелара - од 1982. до 1998. године.

Меркел, која управља највећом европском економијом, ужива и међународно поштовање, о чему говори податак да ју је одлазећи председник САД Барак Обама назвао „изванредним савезником”.

Ангела Меркел је рођена 1954. године у Хамбургу у породици евангелистичког свештеника.

Одбранила је докторат из квантне физике, а касније је радила као хемичар на научној академији у Источном Берлину.

Дуго су је сматрали „политичком ћерком” бившег немачког канцелара Хелмута Кола, од кога се касније оградила.

До 36 године није имала никакве везе са политиком, а 1989.године учествовала је у демократском преврату, рушењу Берлинског зида и уједињењу Немачке, након чега је постала портпарол Владе.

Два месеца пре уједињења Немачке придружила се Хришћанско - демократској унији, а три месеца касније постала је министарка омладине у Влади Хелмута Кола.

Меркелова је први пут изабрана за канцелара Немачке 2005.године, а реизабрана на изборима 2009. и 2013. године.

Последњих 16 година, она је председник Хришћанско-демократске уније.

Британски магазин „Форбс” прогласио ју је другом најмоћнијом особом на свету, што никада није пошло за руком ни једној другој жени.

Амерички часопис „Тајм” изабрао је Ангелу Меркел за личност 2015. године. Тада је први пут после 29 година ова престижна награда додељена жени.

http://www.politika.rs/scc/clanak/368246/Angela-Merkel-se-kandiduje-za-cetvri-mandat

Ipak ne odustaje: Angela Merkel se kandiduje i za četvrti mandat

Nemci, ali i ostatak sveta, nekoliko meseci već iščekuju vest da li će se Merkelova na sledećim izborma ponovno kandidovati za mesto kancelarke. I funkcioner njene stranke je dao odgovor za CNN

Angela Merkel će se kandidovati za četvrti mandat na funkciji nemačke kancelarke, potvrdio je za CNN Norbert Retgen iz njene partije CDU.

"Ona je apsolutno spremna i voljna da pridonese jačanju međunarodnog liberalnog pokreta", izjavio je Retgen. "Merkelova je kamen temeljac političkog koncepta Zapada. Takmičiće se i nastupati kao odgovorni lider", objasnio je Retgen, predsednik spoljnopolitičkogodboraa nemačkog Bundestaga.

Nemci, ali i ostatak sveta, nekoliko meseci već iščekuju vest da li će se Merkelova na sledećim izborma ponovno kandidovati za mesto kancelarke.

Portparol CDU Johen Blind potvrdio je da će Angela Merkel uskoro objaviti svoju odluku. Angela Merkel je na čelu nemačke vlade od 2005. godine, kad je nasledila socijaldemokratu Gerharda Šredera, koji je bio kancelar od 1998. godine.

 http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/ipak-ne-odustaje-angela-merkel-se-kandiduje-i-za-cetvrti-mandat/

СНС примљена у ЕПП као придружена чланица

Српска напредна странка данас је примљена као придружена чланица у Европску народну партију (ЕПП), објавила је ЕПП на Твитеру. Одлука је донета на састанку Политичке скупштине Европске народне партије.

Српска напредна странка од данас је придружени члан Европске народне партије (ЕПП), највеће и најутицајније страначке организације у Европском парламенту, а интернационални секретар СНС Јадранка Јоксимовић поручује да је то велики и важан дан за странку, али и Србију, и да је СНС препозната као истински носилац економских реформи и полтиичке стабилности. 

ЕПП је новој чланици на свом Твитер налогу поручила "Добродоšли у породицу".

Јадранка Јоксимовић је навела да је придружено чланство највећи степен придруживања које може да има странка из земље која није чланица ЕУ и истакла да ће се СНС трудити да кроз партијске канале уради што више за Србију.
ЕПП окупља странке десног центра из целе Европе, из земаља ЕУ и шире, углавном странке на власти, међу којима су и немачка ЦДУ, мађарски Фидес и аустријска Народна партија, те бројне друге странке са којима, каже Јоксимовић, напредњаци добро сарађују.
"Мислим да смо после две године разговора, припрема, посета које су имали нашој странци, мисија за упознавање рада, структуре и програма
СНС, на прави начин успели да покажемо да је СНС истински носилац економских реформи, политичке и регионалне стабилности, што је препознато код странака у ЕПП", навела је Јоксимовић.
Она је рекла и да је дебата у ЕП, током које је она представила политички оквир у Србији, напредак у евопским интеграцијама и ситуацију у странци, била веома добра и изузетно позитивна.

Јадранка Јоксимовић на дебати у ЕПП

Јоксимовић је навела да су о сарадњи са СНС изузетно лепо говорили Дорис Пак, Едвард Кукан, европски посланци, као и известилац за Србију Дејвид Мекалистер, који је и потпредседник ЕПП, те да је о сарадњи са СНС позитивно говорио и лидер СВМ Иштван Пастор.
"Посебно бих поменула председника ЕПП Џозефа Дела, који је у више наврата крајње афирмативно говорио о странци, али и о поверењу које има у председника станке и премијера Александра Вучића, те његовом личном доприносу регионалној стабилности и поверењу", навела је Јоксимовић.
Она је истакла да је придружено чланство СНС додатни канал комуникације и политичка платформа за све нерешене проблеме и отворена питања, додајући да је увек добро кад међу пријатељима и у оквиру страначких веза нешто може да се уради за Србију, која је напредњацима, наводи, на првом месту.
"Трудићемо се да кроз партијске канале урадимо што више позитивних ствари за нашу земљу", закључила је Јоксимовић.
 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2526679/sns-primljena-u-epp-kao-pridruzena-clanica.html

Религијске вредности у уставима европских држава

Човек изнад свега, Бог изнад човека
Владика Николај Велимировић


Последњих деценија у Европи су учестале дебате о помињању хришћанских корена у законским актима или дебате о ношењу и употреби верских симбола у јавним институцијама (нпр. представе распећа у државним школама, болницама, судовима, и сл.). Нацрт устава Европске уније такође је био предмет расправе. Хришћанске цркве су инсистирале на помињању Бога и/или хришћанских корена Европе, док су се заговорници секуларизма томе противили.  Посебне контроверзе односе се на биоетичка питања попут оправдања абортуса, легализације истополних бракова насупрот дефинисању брака као заједнице мушкарца и жене. Хуманистички секуларизам у свом радикалном виду све више односи превагу над хришћанством у јавној сфери. Ипак, постоје и другачији примери.
Референца о Богу у европским уставима
Устав представља највиши правни акт једне државе. Осим што је акт највеће правне снаге, он изражава и одређене вредности на којима држава почива. Устави појединих европских земаља углавном су изразито секуларног карактера, али постоје и они који укључују на религијске вредности, као нпр. референце о Богу, верском наслеђу, хришћанским коренима или државној цркви. Хришћанство је ипак у великој мери обликовало европско друштво.
Референца која се односи на помињање Бога може имати двојак карактер. Треба разликовати „nomination” (помињање Бога у уставу) и “inovocatio” (позивање на Бога, тј. доношење устава „у име Бога“). У европској пракси појављују се оба примера у зависности о којој држави је реч.
Позивање на Бога у уставу
Устави ових европских држава садрже референцу која се односи на позивање на Бога:
Грчка
Грчки устав је јединствени пример у православном свету јер у преамбули стоје  следеће речи: „У име Свете и Једносуштне и Нераздељиве Тројице“. У трећем члану устава којим се уређују односи Цркве и државе  наводи се да је „преовлађујућа религија у Грчкој Источна Православна Црква Христова“. Грчка је једина држава православног хришћанског света која се експлицитно дефинише као православна и којој Православна цркв има статус званичне државне религије.


Ирска
Преамбула устава Ирске почиње следећим текстом: „У име Пресветог Тројства, од којег је сва власт и којем, као наш крајњи циљ, морају бити управљене  све  радње  како  људи,  тако  и  држава,  (...)  ми,  народ  Ирске,  понизно  признајући  своје  обавезе  према  нашем  Божанском  Господу,  Исусу  Христу,  који  је  подржао  наше очеве током векова искушења (...).” Осим преамбуле, Бог се спомиње на још неколико места у уставу Ирске.
Швајцарска
Преамбула устава Швајцарске почиње речима: „У име Свемогућег Бога! Швајцарски народ и кантони (...) усвајају следећи Устав.“Позивање на Бога је део дуге традиције уставности у Швајцарској.
Мађарска
Мађарска је 2011. године усвојила нови устав који је изазвао велике полемике. Устав почиње речима: „Бог чува Мађаре“. Осим тога, преамбула Устава Мађарске укључује и референце у којима се каже да је „земља хиљаду година део хришћанске Европе “ и да се „признаје улога хришћанства у очувању нације“.
Спомињање Бога у уставу
Устави следећих европских држава садрже референцу помињања Бога:
Немачка
Устав Савезне републике Немачке садржи следећи текст: „Свесни своје одговорности пред Богом и људима, испуњен одлучношћу да служи миру у свету као равноправан партнер у уједињеној Европи, немачки народ, вршећи своју уставотворну власт усваја Основни закон.“ Хришћанске вредности у немачком уставу имају посебан значај јер се односе на одбацивање тоталитарног система власти.
Пољска
Устав Пољске је специфичан јер осим помињања Бога и оних који верују у Њега укључује и референцу која се односи на све оне који у Бога не верују али заступају универзалне вредности. Реч је о компромису између захтева Римокатоличке цркве са једне и лево-либералних кругова са друге стране. Прембула устава између осталог садржи следеће одредбе:
„Ми пољски народ – сви грађани Републике, како они који верују у Бога као извор истине, правде, добра и лепоте, тако и они који не деле такву веру, али уз поштовање ових универзалних вредности који произилазе из других извора (…) за нашу културу укорењену у хришћанском наслеђу наше нације и универзалним вредностима признајемо своју одговорност пред Богом или сопственом савешћу, овим успостављају Устав Републике Пољске.“
Украјина
Преамбула украјинског устава укључује неколико ставки од којих се једна односи на помињање Бога: „Свесни наше одговорности пред Богом, наше савести, прошлости, садашње и будуће генерације.“[7] Украјина је једина држава бившег СССР-а која садржи ову референцу.
Албанија
Албанија је дуги низ година била позната као прва атеистичка држава. Међутим, савремени Устав Албаније почиње овим речима: „Ми, народ Албаније, поносни и свесни наше историје, са одговорношћу за будућност, и са вером у Бога и/ или другим универзалним вредностима, ми доносимо овај Устав.

Референца о религијским коренима
Устави појединих европских држава не садрже спомињање Бога али укључују  позивање на хришћанске корене, наслеђе и уопште на религијске вредности. Такав је случај са уставом Норвешке у којем пише да „основне вредности остају наше хришћанско и хуманистичко наслеђе“[9] док се у словачком уставу позива на „духовно наслеђе Ћирила и Методија“.

 Уставна традиција Србије
Уставна традиција Србије указује да су у појединим уставима постојала референце позивања на Бога. Реч је о крилатици „По милости Божијој и вољи народној“ коју су користили владари Краљевине Србије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенца и Краљевине Југославије. Устав Краљевине Србије из 1888. године почиње речима „Ми Милан Први по милости божјој и вољи народној Краљ Србије“. Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца из 1921. као и септембарски устав Краљевине Југославије из 1931.садржали су формулације „По милости Божјој и вољи народној“ и односиле су се на владавину краља Петра I односно краља Александра I Карађорђевића.
Кад је реч о садашњем уставу Србије, он не садржи одредницу која се односи на помињање Бога. Ипак, државни симболи јасно одражавају хришћански идентитет јер се крсна знамења налазе и на грбу и на застави, док химна „Боже правде“ заправо представља врсту молитве.
Уместо закључка
Устави европских држава који садрже референцу о Богу могу послужити као пример и за највиши правни акт Србије. Укључивање религијских вредности у Устав Републике Србије допринело би јачању државног и националног идентитета јер су православље и систем вредности који из њега произлази имали важну улогу у формирању српске државе. Са друге стране, спомињање Бога истовремено значи и вредносно одбацивање сваке диктаторске власти јер држава не представља апсолутну и врховну вредност.
Спомињање Бога у највишем правном акту може бити прихватљиво не само за православне хришћане већ и за припаднике свих монотеистичких религија и традиционалних цркава и верских заједница у Србији. Осим тога, референца се може дефинисати и на компромисан начин (пример Пољске) и као таква бити прихватљива и за оне који нису верници.


Извори:
The Constitution of Greece, hri.org/ docs/syntagma/.
The Constitution of Ireland, irishstatute­ book.ie/eli/cons/en/html.
Bundesverfassung der  Schweize­ rischen Eidgenossenschaft, ad­ min.ch/opc/en/classified­compila­ tion/19995395/201601010000/101.pdf.
The Fundamental Law of Hungary, kormany.hu/download/e/02/00000/ The%20New%20Fundamental%20 Law%20of%20Hungary.pdf.
The Basic Law for the Federal republic of Germany, bundestag.de/blob/284870/ ce0d03414872b427e57fccb703634dcd/ basic_law­data.pdf.
Konstitytcji­Konstytucję Rzeczypospo­ litej Polskiej, sejm.gov.pl/prawo/konst/ polski/kon1.htm.
The Constitution of Ukraine, infoukes.co m/history/constitution/index­en.html. Albanian Constitution, ipls.org/servi­ ces/kusht/intro.html.
Norway – Constitution, servat.unibe. ch/icl/no00000_.html.
Тhe Constitution of The Slovak Republic, slovakia.org/sk­constitution.htm.
Устав Краљевине Србије (1888), ius. bg.ac.rs/prof/Materijali/martan/ USTAV%20KRALjEVINE%20SRBIJE%20
1888.pdf.
Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, projuris.org/RETROLEX/ Ustav%20kraljevine%20SHS_Vidovdan­ ski%20ustav%20(1921).pdf.
Устав Краљевине Југославије, pravo. unizg.hr/_download/repository/Ustav_ Kraljevine_Jugoslavije.pdf.
(Изворима приступљено 6.9.2016. г.)

 Аутор: Владимир Марјановић, Часопис „Православље“ број 1190

Hrišćanske unije u klinču

Između sestrinskih stranaka CDU i CSU u toku je sukob koji traje već godinu, od početka talasa izbeglica. Postavljaju se ultimatumi... svađa kao u porodici, smatra Folker Vagener.

Horst zehofer i Angela Merkel, 24.06.2016.

Dve sestrinske hrišćanske stranke, Hrišćansko demokratska unija (CDU) i Hrišćansko socijalna unija (CSU) verovatno nikada u svojoj dugoj zajedničkoj istoriji nisu bile ovako sukobljene. To traje već godinu dana, a razlog su izbeglice. Zbog toga se špekuliše o okončanju saradnje tih stranaka u parlamentu: Treba li CSU, koji na izbore izlazi samo u Bavarskoj, uskoro da nastupa širom zemlje? Ili: Treba li CDU, koji u Bavarskoj politički apstinira, da uđe i u ovu saveznu zemlju? Planova kao što su ovi, već je bilo.

Politolog Oskar Nidermajer govori o jednoj od najvećih kriza koje su dve stranke ikada imale. Na isti način to vidi i Markus Zeder, bavarski ministar finansija i potencijalni naslednik Zehofera. I to godinu dana uoči parlamentarnih izbora.

Čini se da više ništa nije isključeno. Je li dakle moguća samostalna predizborna kampanja, uključujući i sopstveni program i kandidata za kancelara? Sve je moguće. Prema anketama, 45 posto ispitanih smatra da bi bilo dobro kada bi CSU mogao da se bira širom Nemačke. Na takvom kursu konfrontacije CDU i CSU su poslednji put bile pre 40 godina.

Štraus i Kol

Bilo je to 19. novembra 1976. godine kada je sledeća vest odjeknula kao bomba: CSU je na Kongresu donela odluku o okončanju saradnje sa CDU. Bilo je to vreme Franca Josefa Štrausa.

Helumt Kol i Jozef Štraus, 05.10.1980.

Šef CSU je godinama vodio žestok duel sa Helmutom Kolom, šefom CDU. I jedan i drugi su patili zbog gubitka vlasti na saveznom nivou. I jedan i drugi su sebe videli kao boljeg kandidata za kancelara. Tri sedmice je besneo rat između sestrinskih stranaka. 12. decembra je CSU zvanično povukla svoju odluku, ali je to debelo naplatila. Posebna autonomija CSU unutar Kluba poslanika CDU/CSU u Bundestagu je ojačana i od tada ova stranka ima pravo veta u važnim političkim pitanjima.

Šta je tada pokrenulo CSU na popuštanje? Helmut Kol je zapretio da će sa CDU umarširati u Bavarsku. To je delovalo.

Jer, CDU u Bavarskoj bi CSU nanela velike štete. Pre svega u velikim gradovima i u protestantskom regionu Franačke bi CSU puno izgubila. Bio bi to hendikep koji bi mogao da se kompenzuje kada bi CSU izašla na izbore u celoj zemlji. To važi i danas.

Nasuprot tome CDU zna šta joj manja sestra iz Bavarske znači na saveznom nivou. Jer CDU profitira od jačine CSU u Bavarskoj: ni jedna druga stranka nije tako često osvajala apsolutnu većinu na izborima kao CSU. To je politički kapital koji je Uniji na izborima na saveznom nivou pomogao više puta. CSU je vezivala i vezuje desničarske konzervativce za Uniju - u najmanju ruku u Bavarskoj.

Desno od Unije: AfD

Upravo ta spoznaja je, u novim političkim okolnostima dovela do nemira u redovima Unije - pre svega na strani CSU. Alternativa za Nemačku (AfD) je stranka, koja postiže uspehe, a koja je nedvosmisleno pozicionirana desno od Unije.

Stara Štrausova formula, da desno od Unije može biti još samo zid, trenutno više ne važi. To je jedan od razloga zašto CSU, kada je reč o politici prema izbeglicama nastupa drugačije od kancelarke Merkel. Svojom politikom otvorenih granica Merkelova klasični birački potencijal tera na desni rub - glasi prigovor iz Minhena.

Činjenica je da Unija mesecima gubi birače koji se priklanjaju Alternativi za Nemačku. Nasuproti tome, šef CSU Horst Zehofer među pristalicama Alternative za Njemačku uživa mnogo veće poverenje nego predsednica Alternative za Nemačku Frauke Petri. Ipak kancelarka ne želi ni da čuje za ograničenje broja izbeglica, dok Zehofer zahteva maksimum od 200 000 godišnje. Međutim, nemačko pravo na azil je individualno što je sigurno i razlog za kancelarkin stav. Sestrinske stranke ostaju posvađane, ali zajedno - do daljnjeg.

 http://www.dw.com/sr/hri%C5%A1%C4%87anske-unije-u-klin%C4%8Du/a-19558474

ЦСУ: Немачка мора да остане Немачка

БEРЛИН -  Немачка Хришћанско-социjална униjа (ЦСУ) припремила jе списак промена имиграционе политике Униjе ЦДУ/ЦСУ коjи ће свом коалиционом партнеру Хришћанско-демократскоj униjи (ЦДУ) поставити као услов за заjедничку предизборну кампању за изборе 2017. године, као и подршку новоj кандидатури Aнгеле Mеркел за функциjу канцеларке, пренели су данас немачки медиjи.

У нацрту документа чиjе jе усваjање предвиђено на затвореном састанку председништва ЦСУ у петак и суботу, од демохришћана се тражи заокрет досадашњег курса по питању избегличке политике и пооштрење многих сегмената мигрантске политике.

На листи захтева, како преноси Хина, налазе се многа спорна питања попут забране ношења бурки, законом дефинисане горње границе броjа избеглица и укидање двоструког држављанства, а што jе ЦДУ досадо одбиjао.

ЦСУ тражи да горња граница броjа избеглица коjе стижу у Немачку мора да се ограничи на 200.000, као и да се промени закон о азилу коjи би онемогућио траjну боравишну дозволу у Немачкоj.

Пошто престане да постоjи разлози због коjих jе азил одобрем, мора да се спроведе повратак у земље порекла, наводи се у документу.

"У будућности мора да важи: предност имаjу досељеници из нашег западног хришћанског културног круга", каже се у документу уз напомену да ће то сузбити илегалну миграциjу.

"Држава мора сама да одлучи кога ће да прими, а не да мигранти одлучуjу о томе. Немачка мора да остане Немачка", тражи ЦСУ у документу, преноси "Велт".

фото www.фрееимагес.цом/ фцл1971

 http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=269113#top

Пољски парламент разматра закон о забрани абортирања

Пољска федерација чувара живота поднела Сејму (Парламенту Пољске) предлог за закон о забрани абортирања. Пољски Сејм, 14. септембра 2016. године примио је нацрт закона који забрањује све врсте абортирања. Нацрт закона је сачинила Пољска федерација чувара живота који се састоји од више од деведесет pro-life организација. Закон предлаже потпуну забрану абортирања, и то без изузетка. Међутим, законодавство не сматра да су жене одговорне за абортирање. Посланици Сејма почеће са разматрањем овог закона следеће недеље. Такође, у септембру ће Пољски парламент истовремено радити на једном другом нацрту закона који забрањује абортирање. Овај закон, који је припремила организација „Стоп абортирањима!“ сматра да су жене одговорне за прекид својих трудноћа. До данас овај закон нису подржали пољски бискупи.

У овом тренутку, абортирања у Пољској су забрањена, изузев у следеће три случаја: када је мајчин живот или здравље у опасности због трудноће; када постоји висок ризик од деформитета плода; и када је трудноћа резултат силовања.

Извор: Православие.ру (превод: Информативна служба СПЦ)

 http://www.spc.rs/sr/poljski_parlament_razmatra_zakon_o_zabrani_abortiranja

У Европи расте дискриминација хришћана

Бечки ”Документарни архив нетрпељивости према хришћанима” - „Dokumentationsarchiv der Intoleranz gegen Christen“ објавио је 28. јуна 2016. свој извештај за 2015. годину.

Дискриминација хришћана из религиозних и етичких разлога је повећана у току прошле године. Један разлог овоме су напади на хришћанске избеглице, највише од стране муслимана у домовима за прибежиште и азил. Ово потврђује бечки ”Документарни архив нетрпељивости према хришћанима” у своме извештају за 2015.г. У том извештају је документовано 180 случајева (2014:150), о насилним нападима на хришћане, цркве и гробља, антихришћанске увреде и дискриминацију на радном месту. У овој статистици Француска се налази на првом месту – са 63 случајева – махом оскврнављењем цркава и гробаља. Њој следи Немачка да 20, Италија 14 и Велика Британија са 13 случајева.

Директорка ове институције Елен Кригер Фантани, која прати ове случајеве, позвала је националне и регионалне ауторитете и институције да се помније брину и штите хришћанске избеглице. Као последње средство, предлаже издвајање смештаја за хришћане. 

Немачка: демонстранти нападнути

Преступи у Немачкој су вандалистичка оштећења капела и црква, насиље радикалне левице на родитеље у Хамбургу који су протестовали против сексуалног васпитања у школама или при демонстрацији ”Марш за живот” у Берлину. Овај институт је као пример нетолерантности уврстио и случај у Баварској: будући да је све више муслиманских туриста са Блиског истока у покрајинама  Немачке, то се менаџмент успињаче на највиши планински врх ”Цугшпице” одлучио да рекламни проспект ”ретушира” и сада га објављује без крста, који је одувек био на њему. 

Италија: муслиманске избеглице бацили хришћане у море

У Италији је 15 муслиманских избеглица ухапшено, јер су на путу од Африке ка Италији 12 хришћана бацили у Средоземно море и тиме их присилили да се утопе. Оптуженици потичу из Сенегала, са Обале Слоноваче, Малија и Гвинеје. Они су на Сицилији ухапшени и због уморства из религиозне мржње оптужени. 

Шведска: противница абортуса поређена са исламистима

У Шведској је национална координаторка против насилничког екстремизма Мона Салин у једној дискусији вербално насрнула на једну бабицу хришћанку. Она се успротивила да помогне при једном побачају (абортусу). Салин ју је оптеретила тврђењем да ”она практикује своју веру на екстреман начин”. То је за њу исто што и људи коју се боре на страни ”Исламске државе”. 

Велика Британија: свештеник цитира библијске стихове и не сме више да ради у затвору 

У Великој Британији је, сходно ”Документарном архиву”, један свештеник у затвору међу сексуалним деликвентима читао стихове из Библије који се односе на питање греха. Међу тим стиховима је било и оних који се односе на хомосексуалност. Тиме је свештеник преступио против ”начела једнакости” и из тог разлога убудуће не може да долази на мисију у затвор. 

Аустрија: васпитачица отпуштена, јер је деци објашњавала Божић

У Аустрији је једна васпитачица једног државног дечјег вртића (киндергартена) отпуштена са посла, јер је повредила његову религиозну неутралност. Према тврђењу овог ”Документарног архива”, она је деци објашњавала да хришћани о Божићу прослављају рођење Христа. Овај „Dokumentationsarchiv der Intoleranz gegen Christen“ је почев од 2005.г. документовао преко 1.600 случајева дискриминације хришћана у Европи

|http://spc.rs/sr/u_evropi_raste_diskriminacija_hrishtshana

Mеркел: ЦДУ неће мењати стратегиjу због AфД-а

 

БEРЛИН - Немачка канцеларка Aнгела Mеркел изjавила jе данас да њена Хришћанска демократска униjа (ЦДУ) неће променити стратегиjу како би одговорила на брз успон Aлтернативе за Немачку (AфД) и преотела  бираче коjе jе та антиимниграциона странка придобила.

Дневник Билд jе претходно обjавио да су учесници на jедном састанку ЦДУ навели да им jе Mеркелова рекла да странка треба напорниjе да ради како би привукла бираче десно од центра и да жели нову стратегиjу како би парирала AфД-у, коjи према анкетама jавног мњења има и до 14 одсто подршке. 

Tо представља озбиљан изазов за конзервативце и друге етаблиране странке пред савезне изборе 2017. године, преноси Роjтерс. 

Oни искључуjу коалициjу са AфД-ом, а Mеркелова jе одбацила могућност да ЦДУ промени курс.

"Нема никакве промене у стратегиjи", рекла jе она новинарима  Берлину.

AфД jе забележио успон на немачкоj политичкоj сцени од када jе формиран пре три године, делимично и захваљуjући забринутости jавности због мигрантске кризе у Eвропи.

Tа десничарска антиимигрантска странка усвоjила jе у недељу своj први програм, у коjем се наводи да Ислам ниjе споjив са Уставом Немачке и позива на забрану минарета и бурки.

"Ислам нам jе стран и због тога се не може позивати на принцип верске слободе у истом степену као хришћанство", рекао jе лидер AфД Ханс-Tомас Tилшнаjдер делегатима на страначком конгресу у Штутгарту.

Oко 2.000 делегата поздравило jе аплаузом позиве са бине да се уведу мере против "исламских симбола моћи", преноси Роjтерс.

AфД за сада нема посланика у Бундестагу, али има представнике у половини покраjинских парламената. 

http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=244458

Miljan Pavlović do 2017. u bordu IYDU

Miljan Pavlović, jedan od osnivača Narodnog pokreta Srbije, reizabran je na funkciju potpredsednika Međunarodne unije mladih demokrata (IYDU). Ovaj mladi diplomata je od 2014. jedini Srbin u bordu jedne međunarodne omladinske političke organizacije i biće deo tima do 2017. godine.

“Ova godina je izuzetno važna godina i za NPS i za IYDU. Narodni pokret Srbije čeka vatreno krštenje na izborima u Srbiji, a pred IYDU je godina u kojoj mora da pokaže da je globalni lider u omladinskoj diplomatiji. NPS mora da pokaže da može da rešava konkretne probleme ljudi u Srbiji, a IYDU da može aktivno da se bavi gorućim pitanjima u svetu”, rekao je Pavlović.

Preko 80 delegata organizacija članica IYDU, iz preko 60 zemalja Evrope i sveta, okupilo se 15-18. januara 2016. u Bejrutu, prestonici Libana, kako bi tokom godišnjeg sastanka saveta izabralo novog predsednika i bord organizacije. Pored našeg predstavnika, u bordu je još 9 mladih lidera vladajućih stranaka iz Grčke, Nemačke, Argentine, Francuske, Kolumbije, Italije i drugih zemalja.

Miljan Pavlović će do 2017. ostati zadužen za upravljanje međunarodnim kampanjama i pregovaračkim procesima u organizaciji Međunarodne unije mladih demokrata

***Međunarodna unija mladih demokrata (International Young Democrat Union – IYDU, www.iydu.org) je nevladina, neprofitna, omladinska politička organizacija. IYDU je najveća globalna alijansa omladinskih političkih organizacija desnog centra i danas broji 127 organizacija članica iz 81 države. Pored sastanaka saveta i sastanaka borda, seminara, konferencija i debata, događaji u organizaciji IYDU uključuju godišnji Freedom Forum i petogodišnju kampanju borbe protiv ekstremizma. Međunarodna unija mladih demokrata je poznata po svojim kampanjama za slobodu u kriznim područjima (Ukrajina, Sirija, Irak) i petogodišnjoj strategiji borbe protiv ekstremizma i terorizma.

 http://narodnipokretsrbije.rs/miljan-pavlovic-do-2017-u-bordu-iydu/