Странице

Добродошли на страницу посвећену идеји хришћанске демократије.

среда, 6. децембар 2017.

Народне бригаде






„Народне бригаде“ су италијанска војна формација у Другом светском рату повезана са партијом „Хришћанска демократија“. Била је део италијанског покрета отпора формираног 1943. године под називом „Комитет за национално ослобођење“ (CLN). Комитет је  чинило неколико политичких странака (Комунистичка партија Италије, Хришћанска демократија, Партија акције, Радничка демократска партија, Италијанска либерална партија, Италијанска социјалистичка партија) и имао је подршки Краља Виктора Емануела III и Савезника. 

Војне формације Комитета биле су подељене на комунисте (бригада „Гарибалди), социјалисте (бригада „ Ђакомо Метеоти“), акционаше тј. социјалне либерале  (бригада „Правда и слобода“),  хришћанске демократе („Народне бригаде“), католике (бригада „Зелени пламен“), аутономне и друге. „Народне  бригаде“  формиране су у лето  1944. године. Формације католичке оријентације, а међу њима и „Народне бригаде“, имале су опрезан став, како према противницима, избегавајући провокације које би изазвале репресију према становништву, тако и према формацијама других идеолошких оријентација, покушавајући да сарађују са њима, без одустајања од својих начела.

понедељак, 20. новембар 2017.

Беч: Алијанса за слободну недељу


Римокатоличка црква (Dr. Alois Schwarz, Diözesanbischof) и Министарство за рад и социјална питања Аустрије (Alois Stöger, Sozialminister) покренули су иницијативу, која за циљ има омогућавање права запосленима на недељу као слободан дан у току радне седмице (Freier Sonntag).
Тим поводом, 7. новембра 2017. године, одржано је предавање, током кога је један од оснивача Алијансе за слободну недељу (Allianz Für den Freien Sonntag), бискуп Максимилијан Ајхерн, говорио о значају недељног дана за припаднике хришћанских вероисповести. Овом приликом, он је нагласио да је човек хришћанин створен да се радује животу делећи ту љубав добијену од Творца са својим најближима.
Присутнима се затим обратио министар за рад и социјална питања г. Алојз Штегер и, из угла основног закона о раду и свог личног искуства, објаснио велики проблем који настаје када моћни послодавци покушавају да злоупотребе и избегну право запослених на слободан дан. Нарочито је ово право оспоравано доласком првих гостујућих радника у Аустрију. Након предавања наступила је дискусија, током које су учесници скупа имали прилику да размене лична искуства.
Важно је напоменути да се говорило и о томе да одређени број запослених у областима и делатностима које су неопходне за функционисање друштва и државе морају да раде током читаве недеље, а послодавац је у овом случају у обавези да обезбеди неки други слободан дан. Такође хришћанске Цркве (Римокатоличка, Евангелистичка, Старокатоличка, Грчка Православна Црква…),  у којима се суботом и недељом служи света Литургија и које су управо тада најактивније када је реч о контактима са верницима, недељу као дан одмора за своје службенике и свештенство замењују за неки други слободан дан у току седмице.
Извор: Епархија аустријско-швајцарска
 http://www.spc.rs/sr/bech_alijansa_za_slobodnu_nedelju

петак, 10. новембар 2017.

Пољска премиjерка жели EУ где се хришћанство не цензурише

У говору о спољноj политици, Шидло jе рекла да хришћани у Eвропи не би требало да се осећаjу неугодно или посрамљено због своjе вере и традициjе, преноси Роjтерс.
Извор: Танјуг

недеља, 5. новембар 2017.

Основан Хришћанско демократски покрет (ХДП)

05. октобра 2017. године у Београду одржана је оснивачка скупштина Хришћанско демократског покрета (ХДП).  На скупштини су усвојени Статут и Програм и изабрано је руководство ове нове политичке организације. За председника ХДП изабран је Милош Вулић.
У обраћању присутнима на Скупштини Вулић је нагласио да се ХДП оснива ради очувања хришћанско демократских вредности и унапређивања услова за живот грађана који је заснован на слободи, правди и солидарности, тачније основним принципима хришћанске демократије. Председник је додао и да је импрератив  активизам и упознавање грађана Србије са идејама политике центра, која обухвата, како конзервативне политичке погледе, тако и оне либерално демократске и додао да је управо то величина једне такве политике.
Основни циљеви ХДП биће они попут подстицања демократизације друштва и развијања демократских процедура, очувања хришћанских вредности, заговарања евро-атланских интеграција уз одржавање традиционалних пријатељстава, пре свега јасно дефинисање спољне политике, развијање културе дијалога, толеранције и солидарности, као и међународна и регионална сарадње.
Истакнуто је да ће у наредном периоду ХДП разговарати са другим организацијама, институцијама, политичким партијама и покретима, као и да ће бити донете Стратегија спољне политике са нагласком придруживања Србије европској породици народа, као и Стратегија економске политике са нагласком на социјално тржишној привреди.

четвртак, 26. октобар 2017.

Leskovčanin ponovo reizabran kao jedini Srbin u bord Međunarodne unije mladih demokrata

 Miljan Pavlović (31) iz Leskovca, po treći put je reizabran u bord Međunarodne unije mladih demokrata na kongresu koji je održan u Briselu.

Ovaj mladi diplomata je u bordu Unije od 2014. i biće na ovoj poziciji do 2019. Tokom svog mandata, Miljan Pavlović je osmislio i upravljao međunarodnom kampanjom Unije u borbi protiv ekstremizma i međunarodnom kampanjom suočavanja s prošlošću.
Ponosan sam i počastvovan što sam ponovo izabran za potpredsednika. Doveli smo Srbiju u svet, vreme je da dovedemo i svet u Srbiju“, napisao je na svom Tviter nalogu ovaj mladi Leskovčanin.
On dodaje da su mladi najbolji ambasadori naše zemlje.
Danas samo mogu da dodam, da i dalje osećam veliku čast i obavezu, da predstavljam Srbiju najbolje što mogu. Ali, želim i da zahvalim svima koji su rekli da je nemoguće. Naterali su me da radim još vrednije“, kaže za Jugmediu Miljan Pavlović

Međunarodna unija mladih demokrata je poznata po svojim kampanjama za slobodu u kriznim područjima (Ukrajina, Sirija, Irak) i petogodišnjoj strategiji borbe protiv ekstremizma i terorizma.
Moj cilj  nije i neće biti uloga nekog ko samo nosi odelo, kravatu i slika se. Moja cilj nije ni puko upravljanje međunarodnim kampanjama. Moj cilj nije ni samo predstavljanje Srbije ljudima u svetu. Moj cilj je da skrenem pažnju na važnost omladinske diplomatije i međunarodne saradnje u globalu. Moj cilj je da svoja međunarodna iskustva prenesem svojim sugrađanima u Srbiji“, kaže  za Jugmediu Miljan Pavlović.
Međunarodna unija mladih demokrata (International Young Democrat Union-IYDU) sa sedištem u Oslu, predstavlja najveću svetsku alijansu omladinskih političkih organizacija desnog centra, sa 127 organizacija članica iz 81 zemlje.
Dragan Marinković
 http://jugmedia.rs/leskovcanin-reizabran-jedini-srbin-bord-medjunarodne-unije-mladih-demokrata/

недеља, 15. октобар 2017.

Биографија Себастијана Курца – млади политичар с визијом

Курц, који је најпопуларнији политичар у Аустрији, имао је тешкоће на старту свог политичког пута. Када је, још као ђак, покушао да приступи омладини Народне партије Аустрије (ОВП), њему је саветовано да то не чини јер наводно није за политику.


Међутим, упоран, какав јесте, ушао је у политику и веома брзо преузео место шефа омладине ОВП, а 2011. га је, са свега 25 година, у владине структуре увео тадашњи вицеканцелар и шеф ОВП Михаел Шпинделегер, поставивши га на место државног секретара за интеграције.
Курц је најпре од 2008. до 2012. био председник омладине ОВП у Бечу, а од 2009. председник омладине на савезном нивоу, пошто је изгласан са подршком 99 одсто гласова. Реизабран је за шефа омладине ОВП 2012. са 100 одсто подршке, што јасно показује његово политичко умеће.
Преко успешног обављања функције шефа омладине народњака, он је доспео у жижу интересовања високих функционера народњака, који су у њему видели велики потенцијал.
Курц потиче из просечне аустријске породице, његова мајка је учитељица, отац техничар у Филипсу, а одрастао је у 12. бечком округу, где и данас живи.
После матуре и одслужења војног рока, уписао је право, које није завршио због политичких обавеза, пошто је 2009. изабран и за заменика председника ОВП у Бечу, те је ушао и у бечку скупштину, пре него што је 2011. постао државни секретар за интеграцију у Министарству унутрашњих послова.
Њега је у владу увео тадашњи шеф дипломатије, вицеканцелар и шеф ОВП Михаел Шпинделегер, који је Курца након избора 2013. чак и довео на место министра спољних послова, уз задржавање ресора интеграције.
Он је тада био најмлађи министра спољних послова у историји Аустрије са свега 27 година.
Курц се најпре истакао водећи ресор интеграције као државни секретар, посветивши посебну пажњу овој теми, са фокусом идентификације младих миграната са успешним примерима интеграције.
Када је ступио на дужност шефа дипломатије, многи домаћи и страни медији су се подсмевали због његове младости, тврдећи да он нема искуство за такву функцију.
Међутим, убрзо се доказао на међународном плану, на самом почетку указујући да је приоритет спољне политике Аустрије ЕУ и Западни Балкан, због чега га је прва посета одвела у Хрватску, а убрзо је допутовао и у Србију, којој пружа отворену подршку у њеном приступном процесу.
У избегличкој кризи показао се као веома тврд политичар, који је знао шта жели и успео да наметне своје виђење, док је остатак Европе подржавао политику добродошлице немачке владе.
Курц је убрзо увидео да је немогуће савладати толику навалу избеглица и миграната, те да ће то имати последице по друштво.
Због тога он је тражио у ЕУ затварање и контролу границе, како би се зауставила неконтролисана миграција.
И поред противљења Немачке, Курц је, уз подршку земаља западног Балкана, затворио балканску рту и тиме обуставио избеглички талас.
Након тога су и бројни други европски политичари прешли на политику ограничења пријема избеглица и миграната.
У земљи, како би спречио исламску радикализацију, Курц је наметнуо реформу закона о исламу, који постоји још од доба монархије, а измене су донеле онемогућавање финансирања исламских удружења из иностранства.
Курц је отворено, и поред тога што је у томе био потпуно усамљен, стао против настављања приступних преговора ЕУ са Турском.
Током председавања ОЕБС-у у овој години Курц се залаже за дијалог у решавању отворених конфликата, те је успео да за једним столом окупи шефове дипломатија светских сила, што није чест случај у овој организацији.
Убрзо је, због своје доследне, јасне политике постао најпопуларнији политичар у земљи, претекавши тако и председника Аустрије, а и у странци се у протеклих две и по године причало да би он требало да преузме кормило.
Себастијан Курц с девојком
Себастијан Курц с девојком
 
Пошто је 10. маја, тадашњи лидер Рајнхолд Митерленер, одлучио да се повуче, Председништво странке је само четири дана касније именовало Курца за његовог наследника.
Међутим, Курц је преузимање странке условио бројним реформама и променама у самој структури.
Млади политичар наметнуо је старијим колегама нови стил вођења политике, па чак и боју странке. Уместо вишедеценијске црне, по којој је препознатљива ОВП, у предизборну трку народњаци су ушли са тиркизном бојом.
Изменио је и статут странке добивши одрешене руке за одређивање политичког курса партије, али и кадровске политике.
Такву моћ до сада није имао ниједан лидер ОВП, па је огроман успех за младог Себастијана што је то издејствовао, а пошто је добио све што је тражио, 1. јула на скупштини га је подржало чак 98,7 одсто чланова.
Са Курцом на челу ОВП је од конзервативне странке постала модерна снага, која најављује реформе, али уједно и има чврст став у одбрани националних интереса.

 Извор: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2905259/biografija-sebastijana-kurca--mladi-politicar-s-vizijom.html

четвртак, 12. октобар 2017.

DHSS kolektivno pristupila Pokretu obnove Kraljevine Srbije

Celokupno članstvo Demohrišćanske stranke Srbije, na čelu sa predsednicom Olgicom Batić, danas je kolektivno pristupilo Pokretu obnove Kraljevine Srbije.


DHSS kolektivno pristupila Pokretu obnove Kraljevine Srbije   

Pokret obnove Kraljevine Srbije najmlađa je politička stranka, registrovana 17. jula 2017. godine. Za samo sedam dana prikupljeno je više od 12.000 overenih potpisa građana Srbije, a za tri meseca postojanja, formirano je više od 70 gradskih i opštinskih odbora širom Srbije, navodi se u saopštenju. Stranci je u međuvremenu prišao jedan republički, tri pokrajinska poslanika, čime je stranka postala parlamentarna, kao i preko 50 odbornika u većim gradovima i opštinama Srbije.
- POKS je jedina politička stranka u Srbiji koja se zalaže za obnovu Kraljevine Srbije i uređenje države po modelu najuspešnijih i stabilnih monarhija Evrope, Velike Britanije, Švedske, Norveške, Danske, Belgije, Holandije i Španije. Sve više građana, udruženja građana, ali i drugih političkih stranaka to uviđa. Zbog toga nam je kolektivno pristupila i Demohrišćanska stranka Srbije, a uskoro očekujemo i još neke stranke da nam se pridruže. POKS je čvrsto zauzeo poziciju srpske umerene desnice na političkoj sceni Srbije i očekujemo da ćemo ubrzo postati najjači zastupnici te ideje – rekao je zastupnik POKS, narodni poslanik, Žika Gojković.
Prema rečima Olgice Batić, ideje Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Demohrišćanska stranka Srbije baštini već više od 20 godina. – Odlučili smo da kolektivno pristupimo POKS-u jer se moramo ujediniti svi koji isto mislimo, da bi smo brže i lakše ostvarili naše ciljeve. Više hiljada članova DHSS daće puni doprinos u borbi za ostvarenje programskih ciljeva POKS, za tradicionalne vrednosti, očuvanje porodice kao stuba našeg društva, za srpskog seljaka i punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji – rekla je predsednica Demohrišćanske stranke Srbije, Olgica Batić.
- POKS jača i u Šumadiji. Mnogi odbori Nove Srbije i drugih stranaka su nam kolektivno pristupili. Ceo Ivanjički odbor Nove Srbije, sa svih šest odbornika u Skupštini opštine, predsednica Gradskog odbora Nove Srbije iz Čačka, a narednih dana biće još zvučnih "pojačanja" u našem timu – rekao je jedan od osnivača POKS, Mirko Čikiriz iz Kragujevca, državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Izvor: http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=359106&title=DHSS+kolektivno+pristupila+Pokretu+obnove+Kraljevine+Srbije

субота, 30. септембар 2017.

Slučaj CSU: div na klimavim nogama



Vanredno stanje za CSU. Stranka, koja je decenijama imala apsolutnu većinu, na izborima za Bundestag je doživela težak poraz, izgubivši deset odsto birača. Sada bruji u Bavarskoj, kao da Merkel nema i drugih problema. 

München Nach der Bundestagswahl - CSU Vorstand (picture-alliance/dpa/S. Hoppe)    


Hrišćansko socijalna unija (CSU) u Bavarskoj je veoma konzervativna, bliska crkvi i sa jakim socijalnim profilom. Katastrofa na izborima za Bundestag: 38 odsto za CSU između Ašafenburga i Kifersfeldena verovatno boli više nego poraz CDU u Saksoniji gde je stranka kancelarke na drugom mestu iza AfD. Pobednički duh je nestao, a naredne godine su pokrajinski izbori u Bavarskoj.
Desnije od CDU...
...može da bude samo zid, rekao je praotac stranke Franz-Josef Štraus još pre nekoliko decenija. Ipak, sada je tamo, sasvim desno AfD. To je potpuno neprihvatljivo za CSU. Zato lider stranke, Horst Zehofer još jednom isprobava programske izmene stranke. „Mora se napraviti ponuda i „nacionalno orijentisanim ljudima", rekao je nakon sednice odbora. Našao je jednu dopadljivu i zvučnu formulaciju, kako bi izbegao sintagmu „desna orijentacija": On želi da zaposedne centar i „spektar demokratske desnice". Joahim Herman, do nedelje glavni kandidat i izabrani ministar unutrašnjih poslova u Berlinu želi samo da „zatvori desno krilo".

 Bundestagswahl 2017 | CSU Anhänger (Imago/Sven Simon/F. Hoermann)  
U prostorijima CSU u Minhenu tokom izborne večeri


CSU je, doduše, dobila sve direktne mandate u pokrajini, ali se pobeda doživljava kao poraz. Birači su kažnjavali CSU i birali AfD najviše u onim izbornim krugovima koji su smešteni na pograničnim područjima. To su regije gde su se u leto 2015. izbeglice prvo naselile i „zaposele nemačko tlo“.
Merkelovoj treba CSU kako bi...
...formirala jedinu moguću opciju u vlasti - jamajka koaliciju. Nisu Zeleni u ovom spoju faktor rizika, već upravo CSU. I pre nego što su komplikovani pregovori između liberala (FDP), polu-konzervativaca (CDU), veoma konzervativnih (CSU) i „ekologa" (Zelenih) uopšte započeli, CSU je postala sigurnosni rizik za Merkelovu.
Tradicionalna unija visi o koncu. U svakom mandatu je pakt između sestrinskih stranaka formalno obnavljan – prosto obavezna vežba. Osim jednom! Godine 1976. je moćni Franz-Jozef Štraus Helmutu Kolu u svađi zapretio okončavanjem sestrinstva. No, Kol je kontrirao – ipak nezvanično. I onda je rekao da bi se nakon takvog političkog razvoda CDU naravno kandidovala i u Bavarskoj. To je pomoglo. Pretnja okončavanjem unije ostala je oružje. Sa njim CSU i dalje ponekad maše.

 CSU - Frankz Josef Strauß und Helmut Kohl (Getty Images)  
Helmut Kol i Jozef Štraus, 28.09.1979.


Rizik Jamajka – omraženi pakt
CSU neće moći koristiti ovo sredstvo pritiska u pregovorima o koaliciji. Za razliku od oba manja potencijalna koaliciona partnera – Zelenih i FDP, CSU je doživela veliki poraz. Pre izbora im je predviđano 47odsto, a ispalo je skoro 10 odsto manje. Uloga CSU kao negativca u pregovorima o Jamajka koaliciji je čini se programirana. Ukoliko se stranka koju je AfD oslabila pomeri još ulevo, mogla bi uplašiti sve koji su glasali za CSU zbog simpatija prema Merkelovoj. Čak bi u Bavarskoj i crkve mogle da se distanciraju.
Formiranje koalicije pod uslovima koje je predložio Horst Zehofer – uvođenja gornje granice za broj izbeglica od 200 000 godišnje deluje nemoguće. I Zeleni smatraju nemogućom misijom da dođu do zajedničke reči sa CSU. Osim toga, samo četvrtina građana želi Jamajku.
Slučaj Horst
Da li će Zeleni uopšte želeti da imaju posla sa liderom CSU Zehoferom? Od ponedeljka u stranci kipi. Povlačenje, revolt, i tako dalje – sve je moguće. Sve do dana stranke sredinom novembra, a možda  i pre.
Zehoferu se sveti njegova istrajnost u ljutnji na Merkel, koju stalno održava u verbalnoj oštrini, dok se kancelarka odavno koriguje. Nije zaboravljeno ni njegovo, po mnogima nepristojno ponižavanje Merkelove na dan stranke 2015, kada ju je zbog njene izbegličke politike ispravljao kao djače. 2016. više se uopšte nije pojavljivala u Bavarskoj. Ostaje činjenica da je Zehofer od izbegličke politike Merkelove zahtevao mnogo, ali nije i dobio, posebno kada je u pitanju gornja granica za broj izbeglica. Dio biračkog tela CSU to nije zaboravio.
Zehofer, koji je već najavljivao odlazak mora računati na sve. Otpor prema lideru stranke se najviše formira u protestantskoj Franačkoj. No, još ga ne napadaju otvoreno. Za njega daleko opasnija ostaje „glasna" tišina u sopstvenim redovima.

 Izvor: http://www.dw.com/sr/slu%C4%8Daj-csu-div-na-klimavim-nogama/a-40758092?maca=sr-Facebook-sharing














понедељак, 25. септембар 2017.

Žena koja je potukla i četvrtog na Š

U Nemačkoj skoro ništa novo. Posle Šredera, Štajnmajera i Štajnbrika, šefica CDU Angela Merkel ubedljivo je pobedila i Martina Šulca. Građani su glasali za stabilnost, ali kancelarka će morati da im pruži više od toga.
Ništa od eksperimenata. Nemačka nakon izbora ostaje kakva je bila – politička, društvena i ekonomska bonaca, uz verovatno malo više dreke u parlamentu. Ekstremna uzbuđenja i pokusi su ostavljeni drugima: Erdoganovoj Turskoj, Trampovoj Americi, Putinovoj Rusiji i Velikoj Britaniji koja napušta EU. Ovo je doba straha, doba terorizma i populizma. Ipak, u Nemačkoj je uglavnom mirno. Izbori dođu kao neka vrsta lekarskog uverenja o psihičkoj stabilnosti.
Angela Merkel ostaje kancelarka , doduše uzdrmana sa samo 32,7 odsto dobijenih glasova. No ipak ubedljivo najjača i u mogućnosti da sastavi Vladu sa Liberalima i Zelenima. To će, nema sumnje, biti komplikovani pregovori sa dve partije koje se međusobno ne podnose jer konkurišu za slično biračko telo potpuno različitim pristupima. No SPD je maltene sahranjen sa istorijskim minimumom od 20 odsto.
Dakle još četiri godine sa više nego poznatim licem u Kancleramtu – ako Merkelova toliko izdrži. Mada ova protestantkinja važi kao marljiva, što počne to i završi. Ali veliko je pitanje kako će vladati.
Kao prva žena na vodećoj funkciji i kao kancelarka maratonskog mandata ona je već sada materijal za istorijske udžbenike. Ali šta će pisati uz njeno ime? Još joj nedostaje političko remekdelo. Adenauer je integrisao SR Nemačku u ono što zovemo Zapadom, Brant je svojom istočnom politikom utoplio Hladni rat, Kol se pobrinuo za ujedinjenje, Šreder je pretumbao tržište rada i socijalnu državu. Šta će Merkelova?
Na opšte iznenađenje je 2015. otvorila granice za izbeglice i držala se kursa između suza ganutosti nekih Nemaca i besnih povika drugih. Nije pristala na postavljanje gornje granice za broj izbeglica koje će Nemačka primiti čak ni kada je to svim silama tražio bavarski CSU. Čeka je druga, teža etapa izazova: izbeglice koje ostaju treba integrisati, a lažne treba poslati nazad kući. To je dugoročni projekat.
Najbolje za kraj?
Jedno od velikih gradilišta na koje Merkelova mora da ponese zaštitni šlem biće Evropska unija. To je zavađena familija čije istorijsko pastorče Velika Britanija treba da se sama otisne u globalizovani svet, ali se o uslovima napuštanja porodice još pregovara. Već to je mamutski zadatak za kancelarku.
Južne članice nastaviće svoju pobunu protiv nemačkog diktata štednje. Svi priznaju da Merkelova drži gral Evrope, ali države opterećene dugovima osećaju da je kraljica nadmoćne Nemačke odviše često tiranin. Ona će morati da drži EU na okupu. Ako joj to ne pođe za rukom, pojačaće se nacionalističke tendencije.
Teški balast joj je i povratak žudnje mnogih naroda za jakim liderima, za testosteronom. Ne samo da Tramp hoće da načini svoju Ameriku great again, i Putin i Erdogan polažu mnogo na svoje bicepse. Merkelova važi kao međunarodni antipod Trampu, neko ko ima smirenosti i moći da odoli provokacijama, da ne popusti. Štedljiva u gestovima, mimici i velikim rečima. Nekada ju je to činilo neuglednom Kolovom devojčicom sa Istoka, danas je to njena snaga.
Spojeni prsti, bešumna moć
U Kancleramt je ušla davne 2005. godine. Dvaput je vodila veliku koaliciju sa socijaldemokratama, između onu sa Liberalima. U sopstvenoj partiji je ostavljala kolege da trče u prazno, da omanu u pokušajima da postanu alfa-mužjaci. Ko nije želeo da shvati da u okviru CDU nema šanse dok je ona tu, počašćen je poput Kristijana Vulfa. Nekada ugledni demohrišćanin postao je predsednik države, a onda se sapleo i otišao u političku ropotarnicu.
Još je upečatljiviji njen uspeh protiv političke konkurencije. Pred njom su redom u izbornim trkama padale socijaldemokrate na četiri Š – Šreder, Štajnmajer, Štajnbrik, Šulc. Taj kvartet je pobeđivala gotovo sama i to više nego ubedljivo, osim 2005. kada je trka sa Šrederom bila tesna. Socijaldemokratizacijom svoje CDU je Merkelova od konkurencije iz SPD načinila trajne patuljke.
Bundestagswahl 2017 | SPD Symbolbild Potop socijaldemokrata
Odustajanje od atomske energije, makar površni angažman za zaštitu klime i izbeglička politika su iskonske teme Zelenih – koje je ona prisvojila. Mogla je sebi čak da priušti luksuz da neposredno pred izbore dopusti da se u Bundestagu glasa za „brak za sve“ – dakle i za homoseksualce, što je u CDU dugo bio tabu – a onda je sama glasala protiv tog zakona koji je ipak usvojen. Dakle za svakog ponešto.
Taj nemilosrdni pragmatizam je neutralisao opoziciju. Ponekad demohrišćani nemaju pojma šta je još kod njih uopšte konzervativno. No to je partija koja se u prvom redu vazda interesovala za moć – ako ima moć, onda je gubitak jasnog konzervativnog profila zapravo pitanje za rasprave u akademskoj dokolici.
Sada treba da bude anti-Tramp
Novi izborni trijumf Merkelove se bazira pre svega na poverenju građana u nju. Tako je bilo i prošli put. Kao reklama je bila dovoljna jedna jedina rečenica: „Znamo se.“ Njen politički stil je državnički, priznanja dobija sa svih strana. Čak je i mladi uglavnom obožavaju. Mlađi od 25 godina jedva da se i sećaju vremena pre Merkelove.
Pri tome u oratorskoj veštini sve do danas nije postala bolja od pukog proseka. No njeni spojeni prsti su klasik modernih poza. To je radikalni minimalizam i njen simbol. Ostani mirna. Po tome će svakako biti upamćena kada 2021. napusti političku pozornicu kao dovršena ili nedovršena kancelarka. A to zavisi od iduće četiri godine.
Njujork tajms ju je proglasio „poslednjom moćnom braniteljkom Evrope“. Tolika hvala sada postaje obaveza. Dugo je oklevala ili makar ćutala o tome hoće li se kandidovati na ovim izborima po četvrti put. Priča se da je pobeda Donalda Trampa u novembru bila odlučujuća da ipak potrči još jednu kancelarsku trku. Rekla je da ne želi da završi kao „polumrtva olupina“, ali da zdravstveno i politički ima snage i elana za još jedan mandat. Građani su je izabrali. Sada joj valja delati.

Izvor:http://www.dw.com/sr/%C5%BEena-koja-je-potukla-i-%C4%8Detvrtog-na-%C5%A1/a-40661234

Избори у Немачкој: Меркел има 32,5, СДП 20, десничарски АФД 13,5, Либерали ФДП 10,5 Левица и Зелени по 9% одсто гласова

Ангела Меркел ће по свему судећи освојити рекордни, четврти канцеларски мандат, након што је са 33% освојених гласова њена ЦДУ добила 218 места у парламенту (Бундестагу), који броји 631 место.Резултат ЦДУ је осетно мањи него на претходним изборима, када су освојили 41%, и дочекан је као крајње разочаравајући, због чега се очекује да утицај Ангеле Меркел на домаћој политичкој сцени буде умањен.

Главни ривал ЦДУ, Социјалдемократска партија Немачке СПД доживела је најгори резултат у последњих 80 година, освојивши тек 20% подршке и 138 места у Бундестагу. Лидер СПД Мартин Шулц најавио је одлазак у опозицију, упркос позиву Ангеле Меркел да размисли о великој коалицији.
Ултрадесничарска антиимигрантска партија Алтернатива за Немачку остварила је висок резултат, освојивши 13,5% и 87 посланичких места, чиме је постала трећа најјача политичка партија у Немачкој. На тај начин постаће прва националистичка странка у Бундестагу после II светског рата.
Најава СПД-а о одласку у опозицију Ангели Меркел оставља само један избор, тзв. "Јамајка" коалицију са сестринском партијом ЦСУ, либералима из ФДП који имају 10,5% и Зеленима који су освојили 9%. Оваква коалиција никада није постојала на савезном нивоу.
22:17 - Насловница немачког Таз-а: Гром АфД удара у Бундестаг
22:07 - Дебата је завршена

Такозвана "дебата слонова" је завршена. Немачка је вероватно једина земља на свету која одмах након објављивања изборних резултата одржава телевизијску дебату уживо. На овој су учествовали представници и лидери странака које су ушле у Бундестаг: ЦДУ, СПД; АфД; ФДП, Зелених и Левице.

21:45 - Меркел Шулцу: Размисли још мало о каолицији, па да попричамо сутра

Ангела Меркел је на постозборној дебати поручила шефу СПД-а Мартину Шулцу да "још једном размисли о могућности формирања велике коалиције са њеном ЦДУ".

- Саветујем вам да о томе још једном размислите, па да о томе пононово поразговарамо сутра - рекла је Ангела Меркел пред милионским аудиторијумом, и тако јасно ставила до зњања да јој ни "Јамајка" коалиција није баш нарочито драга, пре свега због великих разлика појединих потенцијалних коалиционих партнера.

21:27 - Берлин и Франкфурт против АфД: Ви сте нацистичке свиње!

На стотине демонстраната протестује у Берлину и Франкфурту против уласка десничарске, националистичке партије Алтернатива за Немачку (АфД) у немачки парламент. Демонстранти бацају флаше на полицију која штити штаб АфД-а, испред којег су се демонстранти окупили. Опширније прочитајте у посебној вести.

21:10 - Пројекција посланичких места: Огроман губитак за ЦДУ


ЦДУ/ЦСУ коалиција око Ангеле Меркел изгубила је чак 93 посланичка места у односу на прошлчи сазив Бундестага, док је СПД остао без 54 места у односу на прошли сазив. Новина у овом сазиву јесте АфД са 88 посланика, као и ФДП (Слободне демократе) са 69 посланика.

20:59 - Јеврејска заједница: АфД буди најгора сећања на немачку прошлост

Велике јеврејске групе у Немачкој изразиле су забринутост и незадовољство наступом и резултатом антиимигрантске партије АфД. Јозеф Шустер из ВЦентралног Савета Јевреја Немачке рекао је да је очекивао да ће остале политичке партије разоткрити "шупљу популистичку политику и право лице АфД-а". Лидер Светског Јеврејског Конгреса РОналд Лаудер назвао је Ангелу Меркел "правим пријатељем Израела и јеврејског народа", док је за АфД рекао да је у питању "срамотан покрет који евоцира сећања на оно најгоре у немачкој прошлости".

20:53 - АфД на дебати: Нисмо ми ксенофоби, само се боримо за немачки народ

На дебати Алтернативу за Немачку представља портпарол Јорг Мојтен, који је одговарао на оптужбе о ксенофобији политичке партије коју представља.

- Оно што АфД тражи, и што ће наставити да ради и у Бундестагу, јесте да парламент ради за немачки народ. То је све. Нисмо ксенофоби, нећемо то толерисати. Али за спровођење закона, за то ћемо се борити - рекао је Мојтен.

20:45 - Меркел: Одговорност за слабији резултат сносим ја

Ангела Меркел је у постизборној дебати која се преноси уживо на немачкој телевизији АрД преузела одговорност за слабији резултат од очекиваног.

- Ја сам канцелар Немачке, и стога сам ја та која сноси одговорност. Знам да се то односи на моју политику отворених врата, али оно што сви морају да схвате јесте да те 2015. године није било другог, одговарајућег решења. Свесна сам да је тренутно много посла преда мном - рекла је Меркел.

20:38 - Шулц: Меркелова ће учинити све само да остане канцелар

Мартин Шулц се појавио на постизборној дебати и у уживо преносу рекао да ће "Ангела Меркел учинити све што је у њеној моћи да остане на месту канцелара".

- Даће вам шта год пожелите, јер једино што жели јесте канцеларска фотеља - поручио је Шулц лидерима Зелених и ФДП-а.

Дојче веле запажа да Мартин Шулц делује нервозно, да се тешко мири са поразом и то манифестује константним нападима на Меркелову.

20:34 - Почиње "слоновски" округли сто

Ангела Меркел је отишла да се пресвуче како би се припремила за дебату која се у Немачкој популарно зове "слоновски округли сто", због политичке тежине оних који у њој учествују - лидера партија који су најбоље прошли на изборима. Телевизија АрД преноси уживо ово сучељавање. Лидер ФДП Кристијан Линдер рекао је да ће његова партија бити "врло опрезна око 'Јамајка' коалиције", и додао да "сигурно неће дозволити да СПД одлучује".

Према првим излазним анкетама са биралишта демохришћани Ангеле Меркел су освојили највише гласовима у Немачкој, али са далеко мање гласова од очекиваног, а Алтернатива за Немачку је трећа снага.

Први резултати избора, које је објавила мрежа АРД, показују да је Хришћанско-демократска унија (ЦДУ/ЦСУ) освојила је 32,5 одсто гласова.

Социјалдемократски СДП, које предводи мартин Шулц, добио је 20 одсто гласова, што је најслабији резултат од после рата. Десничарски АфД, према овим пројекцијама, добио је 13,5 одсто, и по први пут ће се наћи у Бундестагу.

Либерали ФДП су освојили 10,5 одсто подршке бирача. Зелени су по овим резултатима освојили 9,5 одсто, а Левица девет одсто.

Према истраживањима јавног мњења, предвиђало се да ће ЦДУ ће освојити 37 одсто гласова, чиме ће Меркел моћи да добије четврти мандат на челу владе.
 
У Бундестаг улази шест листа, а математички и политички остају могуће само две коалиције: или наставак Велике коалиције ЦДУ/ЦСУ и СПД, или Јамајка коалиција - ЦДУ/ЦСУ, ФДП, Зелени.

Меркел освојила четврти мандат
Према излазним анкетама са биралишта демохришћани Ангеле Меркел су освојили највише гласова у Немачкој, али са далеко мање гласова од очекиваног, а Алтернатива за Немачку је трећа снага. Меркел је затражила мандат за састав нове владе, а шеф социјалдемократа Мартин Шулц је признао пораз.

Први резултати избора, које је објавила мрежа АРД, показују да је Хришћанско-демократска унија (ЦДУ/ЦСУ) освојила је 32,5 одсто гласова.

Социјалдемократски СДП, које предводи Мартин Шулц, добио је 20 одсто гласова, што је најслабији послератни резултат.

Десничарски АфД, према овим пројекцијама, добио је 13,5 одсто, и по први пут ће се наћи у Бундестагу.

Либерали ФДП су освојили 10,5 одсто подршке бирача. Зелени су по овим резултатима освојили 9,5 одсто, а Левица девет одсто.

Према истраживањима јавног мњења, предвиђало се да ће ЦДУ ће освојити 37 одсто гласова, чиме ће Меркел моћи да добије четврти мандат на челу владе.

У Бундестаг улази шест листа, а математички и политички остају могуће само две коалиције: или наставак Велике коалиције ЦДУ/ЦСУ и СПД, или Јамајка коалиција - ЦДУ/ЦСУ, ФДП, Зелени.

Меркел тражи мандат, Шулц признао пораз
"Наравно да смо се надали мало бољем резултату. Међутим, не смемо да заборавимо да смо управо привели крају велики изазов у законодавству, тако да сам срећна што смо достигли стратешке циљеве наше кампање. Ми смо најјача партија, имамо мандат да формирамо нову владу и не може да буде формирана коалициона влада против нас",поручила је Меркел након објављивања резултата излазних анкета, преноси Ројтерс.

Она је рекла да улазак АфД у парламент представља изазов и да неће журити да формира нову владу.

"Вратићемо назад бираче од АфД уз добру политику", рекла је Меркел присталицама по објављивању резултата излазних анкета.

Националистичка, антиимгрантска партија Алтернатива за Немачку (АфД) која улази у парламент са између 13 и 13,5 одсто гласова обећала је да ће "променити земљу".

"Променићемо ову земљу. Ићи ћемо у лов на госпођу Меркел. Вратићемо нашу земљу", рекао је Александер Гауланд, копредседник странке АфД, док је у седишту странке било велико славље.

Вођа социјалдемократа Мартин Шулц признао је пораз, али је рекао да остаје као вођа партије.

"Јасно је да СПД није успела да се допадне партијској бази", рекао је Шулц и додао да ће се партија током наредних недеља и месеци поново позиционирати, и да је његов задатак да креира тај процес.

Немачке социјалдемократе неће више у коалицију с Ангелом Меркел
Немачка Социјалдемократска партија објавила је данас да више не жели да формира коалицију са конзервативцима у будућој влади Ангеле Меркел и да више воли да буде опозиција у Парламенту, после објаве прогнозе изборних резултата према којима је та странка доживела историјски пораз.

"Добили смо јасан мандат од бирача да идемо у опозицију", рекла је једна од званичница странке Мануела Швезиг, за телевизију ЗДФ, преноси АФП.

"За нас се велика коалиција (са конзервативцима) завршава данас", рекла је она.

Шулц је изјавио да су "грешке" актуелне канцеларке помогле екстремним десничарима да удју у Бундестаг.
У досадашњој влади су у великој коалицији били Меркелкина Хришћанско-демократска унија и сестринска Хришчанско-социјална унија ЦДУ/ЦСУ са Социјалдемократама (СПД) на чијем челу је Мартин Шулц.

Дојче веле наводи да уколико СПД буде у опозицији једина могућност која остаје је такозвана Јамајка коалиција демохришћана, Либерала и Зелених, каква још није постојала на савезном нивоу.

Мартин Шулц изјавио је да су "грешке" актуелне канцеларке помогле екстремним десничарима да удју у Бундестаг.

У телевизијској дебати са Ангелом Меркел, чији је савез партија ЦДУ/ЦСУ освојио навећи број гласова на данашњим изборима, Шулц је рекао да је њена "скандалозна" кампања и избегавање политичких дебата створила вакум који су попунили екстремни десничари.

Меркел је у дискусији позвала све политичке партије у Немачкој да се у понашају одговорно у "бурним временима".

"Живимо у бурним временима, знамо то. Апелујем на све да наставе да разговарају о одговорности", рекла је она.

Меркел је изјавила и да ће формирати стабилну већину и да не планира да води мањинску владу.
(Н1)
Преузето са странице:  http://www.nspm.rs/hronika/ankete-merkel-ima-325-odsto-glasova-desnicarski-afd-13.5-odsto.html

Dejvid Mekalister: Nećemo sa krajnjom levicom i desnicom

Dejvid Mekalister, blizak saradnik Angele Merkel i istaknuti član vladajuće CDU partije u Nemačkoj, uoči izbora u toj zemlji u intervjuu za "Blic" otkriva s kim njihova stranka nikako neće ulaziti u koaliciju

Merkelova je u poslednja tri mandata imala osetnih oscilacija u rejtingu. Njen učitelj Helmut Kol otišao je kao politički gubitnik upravo nakon četvrtog mandata. Plašite li se takvog scenarija?

Rejting CDU i CSU je na oko 37 procenata podrške, SPD dosta zaostaje sa svega 23 procenta. To je jasan znak da nakon tri uspešna mandata birači i dalje podržavaju Merkelovu. Ipak, moramo nastaviti kampanju do poslednjeg trenutka da bismo ubedili što više Nemaca. Izbore ne odlučuju ankete, već isključivo birači na dan izbora.

Koja ja glavna formula uspeha Angele Merkel?

Njen uspeh rezultat je političkog iskustva i inteligentne i pragmatične prirode. Birači znaju da mogu računati na nju u izazovnim vremenima. Ona je stub stabilnosti. To su ključne osobine koje kancelarku izdvajaju od njene konkurencije. Sa Merkelovom kao kancelarkom i pod političkim rukovodstvom CDU i CSU, Nemačka je načinila velike korake napred.

Prema anketama, pobeda CDU nije dovedena u pitanje, ali se potencijalni koalicioni partneri i dalje razmatraju. Koja je, po vama, najbolja postizborna kalkulacija?

Nacionalne predizborne ankete zaista sugerišu da će CDU i CSU biti daleko najjače političke grupe u Bundestagu. Angela Merkel je moćna kancelarka i lider partije. Naš cilj je da postignemo znatno vođstvo za CDU i CSU. Spremni smo da preuzmemo odgovornost za Nemačku. Koalicioni pregovori počeće nakon izbora. Međutim, CDU je jasno stavila do znanja da neće sarađivati sa krajnjom levicom (die Linke) ili desničarskim populistima iz AfD-a. SPD, s druge strane, ne isključuje trostranu koaliciju sa levičarima kao i sa Zelenima. To je greška: U izazovnim vremenima našoj zemlji potrebna je stabilnost i sigurnost.

Kad ste spomenuli AfD, krajnja desnica prvi put ulazi u Bundestag. Kako to vidite?

AfD je trenutno na oko 10 procenata. To znači da 90 odsto Nemaca ne podržava njihovu politiku. AfD je protestni pokret, partija sa jednom političkom stavkom koja igra na ljudske strahove. Nakon skorašnjih regionalnih izbora, većina glasača AfD-a izjavila je da ne očekuju od stranke da donese opipljiva rešenja. Da biste uverili njihove glasače da populistička partija radikalnog prava neće rešiti nijedan njihov problem, moramo razmotriti brige AfD glasača vrlo ozbiljno i uključiti se u javnu raspravu sa predstavnicima AfD da bismo ih naterali da konkretizuju njihova rešenja za te brige.

Jedna od tih briga je i imigraciona politika. Pojedini krugovi čak krive politiku “otvorenih vrata” Merkelove za uspeh AfD?

Nemačka je 2015. delovala u skladu s ustavnim principom ljudskog dostojanstva i dočekala veliki broj izbeglica da bi se izbegla humanitarna katastrofa. Protekle dve godine napravili smo veliki napredak upravljanja tokovima izbeglica. Broj izbeglica koji pristižu u Nemačku znatno se smanjio. Glavni faktor toga je dogovor EU i Turske, koji mora služiti kao model za slične dogovore između Evrope i drugih zemalja porekla izbeglica. Moramo da sprečimo da beskrupulozni trgovci ljudima krijumčare na hiljade izbeglica preko pola Afrike, samo da bi se kasnije udavili u Mediteranu. Evropa ima zajedničku odgovornost prema izbeglicama koje su progonjene ili se nalaze u nevolji i koje imaju pravo na zaštitu. Sve evropske države moraju prihvatiti deo odgovornosti. Kako je naš kapacitet prijema ograničen, moramo nastaviti da smanjujemo broj migranata koji dolaze u Nemačku ,dok u isti mah pokazujemo odgovornost i solidarnost u zaštiti onih kojima je potrebna.

Da li je podrška Srbiji ugrožena ako Merkelova izgubi?

U prethodnim mandatima, kancelarka je pokzalas snažnu posvećenost zapadnom Balkanu. Najbolje bi bilo da nastavi podršku evrointegracijama Srbije nakon izbora.

Treba ući u dijalog s Rusijom 
 
Kakvu politiku prema Rusiji vi podržavate?
Puna primena Minskog sporazuma osnova je održivog političkog rešenja konflikta u istočnoj Ukrajini i ublažavanja sankcija prema Rusiji. Nažalost, još nismo videli dovoljan napredak u tom pogledu. Uveren sam: Dok moramo ostati čvrsti u osudi ruskog kršenja međunarodnog prava, trebalo bi - makar delimičnio - ući u dijalog s Rusijom o pitanjima od zajedničkog interesa i doprineti ruskom civilnom sektoru da izgradi temelje za konstruktivne odnose i dugoročnu saradnju na više nivoa.

Izvor:  http://www.blic.rs/vesti/svet/ekskluzivno-za-blic-dejvid-mekalister-necemo-sa-krajnjom-levicom-i-desnicom/kzmtb0z

субота, 13. мај 2017.

Nemački koncept primenljiv u Srbiji

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da je razvojni faktor bitna stavka u ekonomijama takozvanih “država blagostanja” ali da se taj segment kombinuje i sa zakonskim rešenjima koja vode računa o socijalnoj pravdi i zaštiti najugroženijih slojeva društva. – U tom smislu Nemačka i koncept socijalno tržišne privrede koji se tamo primenjuje jeste model koji bi mogao biti koristan za Srbiju. U toj zemlji se veoma vodi računa o rastu BDP-a kao i da oni koji su vodeći u tom procesu, a to su preduzetnici, ne budu zakinuti za zaradu koju su ostvarili ali sa druge strane se veoma pazi da ono što je ostvareno bude pravednije i ravnomernije raspoređeno kako bi i radnici imali koristi od toga – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima jedna od osnovnih karakteristika socijalno tržišne privrede je veoma značajna uloga sindikata u funkcionisanju kompanija i ekonomije  uopšte. – U Nemačkoj šef sindikata ima veoma veliku platu na nivou one koju prima menadžment. To je zbog toga kako bi on mogao da bude nezavistan i nepotkupljiv te da na adekvatan i kvalitetan način štiti interese zaposlenih.  Sindikalci i poslodavci su ti u Nemačkoj koji treba u okviru socijalnog dijaloga da se dogovore o svim segmentima zaštite prava i obaveze zaposlenih. U slučaju da do toga ne dođe sindikati organizuju štrajkove.

Za razliku od Srbije, kad je štrajk u Nemačkoj to znači da na ulice da protestuje izlazi desetine ili stotine hiljada zaposlenih što pokazuje koliko su sindikati tamo uticajni, borbeni i kakvu istinsku snagu predstavljaju – navodi Savić. On dodaje da je osnovni preduslov za razvoj socijalno tržišne privrede po kojoj je Nemačka prepoznatljiva razvitak industrije što znači da Srbija ako želi da razvija sličan model mora pristupiti procesu reindustrijalizacije. – Za razliku od Velike Britanije koja se svojevremeno odrekla svog indusntrijskog razvoja i preusmerila se na sektor usluga u Nemačkoj se to nikad nije desilo i epilog toga je da je ta zemlja do pre samo par godina bila prvi izvoznik u svetu. Reindustrijalizacija i orijentacija ka izvozu je definitivno potrebna i Srbiji – ističe Savić.

Branko Pavlović, privatizacioni savetnik kaže da je svaki ekonomski model, pa tako i nemački, socijalno tržišne privrede, daleko bolji od neoliberalnog ekonomskog koncepta koji se sada primenjuje u Srbiji. – Taj koncept služi samo za pretvaranje država u neokolonije i svakako ga treba odbaciti. Svaka država je specifična i nije moguće kopiranje bilo kog ekonomskog modela koje primenjuju druge zemlje. Međutim, to nikako ne znači da ne treba biti upoznat sa svim drugim, naročito onim uspešnim modelima, i svakako treba preuzimati sva dobra rešenja koja su primenljiva i u slučaju Srbije. Shodno tome nemački ekonomski model socijalno tržišne privrede bi bio veoma koristan u našem slučaju. Trebalo bi slediti nemački primer upravljanja državnim preduzećima i socijalne zaštite. Treba učiti od te zemlje koja ne dozvoljava da značajne nacionalne sektore industrije preuzme strani kapital i koja sindikatima garantuje važnu ulogu u zaštiti prava zaposlenih – zaključuje naš sagovornik.

Autor: Gojko Vlaović
Izvor: Demostat
 
 Preuzeto sa internet stranice: http://demostat.rs/vesti/analize/nemacki-koncept-primenljiv-u-srbiji/108

Model za primer i razmišljanje

Dok se neoliberalni koncept zasniva na stanovištu da je u ekonomiji sve podređeno neumoljivim mehanizmima konkurencije, socijalna tržišna privreda svoju doktrinu baštini na sprovođenju brojnih socijalnih mera čiji je zadatak da podmire potrebe građana koji nisu u stanju da u materijalnom pogledu vode računa sami o sebi. Shodno tome, insistira se na zakonskim i drugim regulativnim merama koje su prilagođene takvoj ekonomskoj orijentaciji. Politika socijalne sigurnosti suština je koncepta socijalno tržišne privrede u Nemačkoj. Predstava o pravednosti u socijalnoj tržišnoj  privredi polazi od pravednosti u startu (princip jednakih šansi),  koja je, pored principa socijalno države, utemeljena u ustavu Nemačke. Sa socijalno-političkog stanovišta, obe zahtevaju intervencije države  u tržišnu privredu, a to se upravo ostvaruje obilnim socijalnim davanjima kojim se štite egzistencijalno najugroženiji.

Srž socijalno tržišne privrede je obezbeđivanje minimalnog životnog strandarda kroz programe socijalno zaštite koje finansira država iz budžeta. Jedna od privilegija koju uživaju građani u Nemaćkoj je ta da pravo na ostvarivanje socijalnih beneficija imaju svi, pa tako i oni koji nikada nisu uplaćivali za zdravstveno i socijalno osiguranje. Takođe, treba naglasiti činjenicu da je položaj radnika zakonski daleko kvalitetnije zaštićen u Nemačkoj nego u nekim drugim razvijenim zemljama. Sindikati imaju veoma važnu ulogu kako u životu kompanije tako i u zaštiti radničkih prava. Zakonski je propisano da su poslodavci dužni da sa sindikatima izrade kolektivne ugovore kojim će se urediti oblast prava i obaveza zaposlenih. Time je sindikatima data velika moć jer je poslodavcu onemogućeno da otpusti bilo kog radnika a da se sindikat prethodno ne saglasi sa tim ili da na bilo koji način šikanira i tlači radnike. Kolektivnim ugovorima se striktno preciziraju visina ličnih dohodaka, vrednost prekovremenog rada, nadoknade ili beneficije za ishranu radnika dok su na poslu  kao i mnoga druga pitanja važna za standard zaposlenih. Jedna od privilegija koju imaju radnici u Nemačkoj je da preko svojih izabranih predstavnika u takozvanim "radničkim savetima" mogu da odlučuju o gotovo svim važnim stvarima vezanim za rad kompanije (primera radi, poslovnih sanacija, broja zaposlenih koji će napustiti kolektiv...) sa izuzetkom investicione politike koja ostaje ekskluzivno pravo vlasnika kapitala.

Zahvaljujući socijalno tržišnoj privredi, nemačka ekonomija raspolaže efikasnim regulativnim okvirom koji, verujući u funkcionisanje tržišta, spaja princip slobode sa socijalnom pravdom. Takav regulativni okvir znatno je doprineo tome  da se Nemačka posle nacionalsocijalizma i ratom upropašćene  privrede brzo ponovo obnovi, što je na međunarodnom nivou postalo poznato kao „privredno čudo“, i da dospe na položaj vodeće privredne nacije u svetu. Regulativna koncepcija socijalno tržišne privrede posle 1945. bila je osnova za uspehe privredne i socijalne politike usmerene na stabilnost i napredak. Uspesi ne leže, međutim, samo u najvećim stopama rasta zabeleženim do osamdesetih godina, i u visokoj konkurentnosti nemaćke privrede koja je zasluženo ocenjena kao „prvak sveta u izvozu“. Takođe su i podaci sa tržišta rada beležili izuzetno pozitivan trend. Nemački ministar privrede je 1971. godine opisao tadašnju situaciju na tržištu rada sa stopom nezaposlenosti od 0,8 odsto kao punu zaposlenost. Uz to se Nemačka u međunarodnim statistikama isticala sa relativno ujednačenom raspodelom prihoda, kao i sa najmanjim brojem dana štrajka među svim razvijenim nacionalnim privredama.

Zbog svega navedenog, odgovorno se može reći da je socijalno tržišna privreda model za primer i razmišljanje kada je reč o Srbiji. Stiče se utisak da bi upravo takav ekonomski koncept posrnulu srpsku privredu mogao da izvede na „zelenu granu". Naravno, za to su potrebni i preduslovi, a onaj glavni je svakako vezan za adekvatna budžetska sredstva kao osnovnu potporu sprovođenja tog programa. U slučaju Srbije punjenje državne kase je nemoguće bez procesa reindustrijalizacije i sveobuhvatnog plana privrednog razvoja koji u našoj zemlji, kažu ekonomski eksperti, predstavlja nasušnu potrebu.

Autor: Gojko Vlaović novinar Danasa
Izvor: Demostat
 
Preuzeto sa  internet stranice: http://demostat.rs/vesti/analize/model-za-primer-i-razmisljanje/103

Analiza : SNS i CDU - Naprednjak kao narodnjak?


 
Jednom prilikom u Beču taman ispijamo vops i spremamo se za koncert Brusa Springstina to veče na „Prateru“ – kad zove Vuk Drašković. Kažem: „Vuče, oprostite u Beču sam, pa kad se vratim...“, a Vuk u romingu kaže: „Pazi samo, Zorane, da ne bude noga lička, a cipela bečka.“ Tako često u Srbiji biva kad imitiramo Zapad. Pa i u partijskom životu.
Ali krenimo redom:

Ali krenimo redom:
U uskršnjim viđanjima s Vojskom (general Diković je na TV stajao odmah iza) i s patrijarhom Irinejom (korpa s crvenim jajima bila je na stolu u Patrijaršiji), Aleksandar Vučić je anticipirao predsedničku sabornost i stožernost. Možda je samo varljiv utisak da je Vučić nastupio kao državotvorni agnostik, ali i Crkvi je ponekad bitnija državotvornost, pa iako je sekularna (kako Vučić tvrdi), nego nedržavna duhovnost. Pa i ako je hrišćanska. Otuda je razumevanje obostrano. O svačemu su razgovarali, ali sigurno ne o tome kako je 1997. okončana drama s kordonom u Kolarčevoj ulici. Da li bi Irinej kao Pavle „razmakao“ taj kordon? A zašto bi o takvoj litiji i razmišljao kad Vučiću nikakvi kordoni nisu na pameti bili. Pa nisu ovo devedesete.
Uskršnji susreti s Vojskom sad su već tradicionalni, a pošto će Vučić uskoro biti i vrhovni komandant, imaće i dodatan simbolički značaj. Čak i analitičari koji su „agnostici“ mogu prevideti da je Dikovića na mesto načelnika Generalštaba postavio još Boris Tadić. Bilo je to vreme kad se intenzivno razmišljalo i o „velikoj koaliciji“ DS i SNS. Možda joj samo tad nije bilo vreme.
Lepih je podsticaja za analizu bilo nakon uskršnjih susreta. Vučić je posle sastanka s patrijarhom Irinejom ukazao da u stranci ima različitih ljudi, od građanskih liberala do nacionalista i komunista. Neko bi dodao i „ kolumnista“. Maltene kao kad je Konrad Adenauer pravio CDU (Hrišćansko–demokratsku uniju). Partija zbog šarolikosti ima različitih problema, kaže Vučić kao da moli za razumevanje zbog „sataraša“. Ne bismo da budemo cinični, ali u naprednjačkom „narodnom frontu“ ili „socijalističkom savezu“ (ako opseg proširimo na SPS i Pokret socijalista), kao da očajnički fali „demokratskog nacionalizma“, upravo onoga zbog čega je prokažen Vojislav Koštunica jer ortodoksni građanisti misle da je „demokratski nacionalizam“ samo podli oksimoron – logički kolaps. I dakako stranputica nelinearne srpske istorije.

U Skupštini Srbije obeleženo je krajem aprila pedeset godina od smrti Konrada Adenaueia, državnika i vizionaria koji je uspostavio temelj Evropske unije, uz poruku da su njegove ideje ujedinjene Evrope aktuelne i danas i da se izazovi mogu prevazići samo uz saradnju. na osnovu zajedničkih principa i vrednosti. Predsednica parlamenta Maja Gojković besedila je o Adenaueru nadahnuto pa skoro kao kad je besedila o Endiju Vorholu pre koji mesec. Nije objasnila kako ćemo marljivo raditi na evropskim principima kad u njenoj partiji i koaliciji ne postoji elementarni konsenzus o tim principima.
Evropski komesar Johanes Han, austrijski narodnjački brat naprednjaka, više puta je obradovao Vučića stavovima koje je prenosio iz Brisela, sigurno da je Vučiću milo i kad čuje lflanovo nesimpatisanje „Velike Albanije“, ma koliko da te mape ponekad deluju „vorholovski“, ali isti Han je preko Dačića poručio da je nužno da vlast uđe u raspravu (dijalog) s demonstrantima u Srbiji. Е, tu dolazimo do ozbiljne kolizije SNS i CDU.
Hajde da zavirimo malkice u Izvod iz Publikacije/Radnog papira Fondacije Konrad Adenauer „Narodnjačke i velike partije u Nemačkoj i u Evropi. Stanje i perspektive“ (2012), koji je priredila radna grupa „Zukun ft der Volksparteien“ (Budućnost narodnjački h partija).
Tu je reč o potencijalima partija u SR Nemačkoj koje su danas skoro pred gubljenjem statusa narodnjačkih partija. Isto tako, reč je i o pitanju, da li i kojim aktuelnim trendovima ove stranke mogu da se vrate. Narodnjačke partije su, svakako vrlo jasno, doprinele tome da se partijski sistem u SR Nemačkoj stabilizuje, kao i da se konsoliduje posleratna demokratija. Ove partije i njihova specifična struktura omogućile su ostvarivanje različitih ekonomskih, socijalnih, konfesionalnih i kulturnih interesa, kao ida se oni integrišu, reprezentuju, ujednače i sprovedu u politici koja je naišla na veliku podršku u društvu.
Da li danas Srpska napredna stranka doprinosi da se stabilizuje partijski sistem u Srbiji?
Relevantne nemačke diskusije o narodnjačkim partijama tvrde da ni CDU nije više „catch all“ partija već je to „beneflt all“ ili, u najmanju ruku – „benefit many“ partija, koja se više ne može osloniti na starije organizacione resurse. Ona sada služi velikom delu stanovništva, osluškuje ga, prepoznaje potrebe i interese građana. CDU je prva prava nemačka narodnjačka partija koja zastupa sve slojeve i grupe jednog društva, ona je vrednosno orijentisana ali i pragmatično–ideološka, ona je spremna da preuzme celokupnu društvenu odgovornost, odnosno svedržavnu odgovornost, i sastoji se od manje izdiferenciranih organizacionih struktura (gusta mreža lokalnih udruženja, unutarpartijskih udruženja i radnih kružoka).

Е, sad pazite ovo: Narodnjačke partije imaju tri motivaciona nivoa: zbog Hanove sugestije, ističemo prvo drugi nivo – a to je da partija „mora da bude u dijalogu sa građanima“.
To znači, preciziraju nemački demohrišćani, da partije ove provenijencije „ne treba da čekaju da im ljudi priđu, već one treba da krenu ka ljudima“. Znači, treba krenuti u susret demonstrantima a ne čekati njihovu grešku, ili jedva prikrivati želju da se i oni povežu sa projektom „Velike Albanije“ jer mu idu naruku podrivajući srpsko jedinstvo – kriptosabornost.
Da se vratimo na prvi nivo: narodnjačke partije moraju da „prave politiku za ljude“. U budućnosti će narodnjačke partije biti merene nivoom usluga prema građanima, a ne brojnošću članstva. Zbog toga je neophodna sposobnost strateškog promišljanja. Narodnjačka partija mora biti izdiferencirana jer predstavlja mnogobrojnost i reprezentuje različite zahteve.
Treći nivo je organizacija i participacija. Ovde nije više reč o „članovima“ ili „delegatskom principu“, već o „principu saradnje“. Vrednosti privlače, služe kao orijentiri, ali stranka se mora dalje otvoriti, i to pre svega prema mladim ljudima i onima čija je političnost uopšteno upitna. Građani se angažuju tamo gde mogu da dožive da njihove akcije deluju.
Ali, po toj logici, da se SNS ovako ponaša ра ona bi morala da vodi proteste protiv rušenja u Savamali. Partija koja stvara politiku za ljude (benefit all partija), u srpskim uslovima se svodi na politiku „namirivanja“ članstva. Doduše, po procenama Statističkog zavoda Nemačke, između 60 i 67 odsto Nemaca pripada srednjoj klasi. To je, zajedno, oko pedeset miliona punoletnih. Međutim, tek je dvanaest miliona njih glasalo za CDU. U srednjem sloju leži potencijal za narodnjačke partije, naročito za  CDU.
Koliko je SNS predstavnik srednjeg sloja i koliki je taj sloj u Srbiji? Umesto plebiscitarne podrške lideru ur-gentniji je konsenzus o temeljnim vrednostima među partnerima reformi u socijalnoj strukturi društva. Umesto radikalskog recidiviranja, naprednjacima je potrebna avangardnost koju oni nikako da porode. Ili preuzmu.
Naprednjačko preuzimanje karijerista iz DOS može kratkoročno da stabilizuje partiju jer konvertiti karijerizmom i lukrativnošću smanjuju „solunašku“ žuč u partiji. Slično važi i za prepariranje koalicionih partnera. Mada, treba praviti razliku između botova i borgova. Botovi su relativno razumljivi ešaloni stranačkog agit-propa, dok fanovi „Star Treka“ (Zvezdanih staza) dobro znaju ko su borgovi (odnosno ko je Borg), i mnogi konvertiti, najčešće stare dosmanlije, umesto u “catch all” partiji završe u naprednjačkoj Borg organizaciji.

Borg je zastrašujuće usmeren ka cilju. Borgova kocka (svemirski brod) putem komunikacijske linije uspostavlja odnose s brodom koji susreće. Nekad je to i „Enterprajz“ kao ponos Federacije. Dakle, Borg kaže pri susretu: „Mi smo Borg. Postojanje kakvo poznajete svršeno je. Vaše ćemo biološke i tehnološke osobenosti pridodati svojima. Otpor je uzaludan.“ Otuda o mnogim „dosmanlijama“ asimilovanim od Vučićevog režima možemo govoriti kao o borgovima koji su evolutivno neuporedivo iznad botovskih legija.
Autor: Zoran Panović
Izvor: Nedeljnik
 
Preuzeto sa internet stranice:  http://demostat.rs/vesti/analize/analiza--sns-i-cdu-naprednjak-kao-narodnjak/104

субота, 11. фебруар 2017.

НОВА ГЛОБАЛНА ДЕСНИЦА! КО? КАКО? ЗАШТО? ДОКЛЕ?

ДРАГАН ШЉИВИЋ 
 
Најпознатији alt-right мем постао је Пепе жабац, који врши скаредне радње над социјал-либералним вредностима уз узвик: „Добар осећај, човече!“

Недавни избори у САД избацили су у први план до скора мало познате феномене као што су алтернативна десница, мем-ратови, „фундаментализам слободе говора“. Јачање америчке деснице уско је повезано са одређеним интернет форумима, на којима и Срби имају (анти)херојску улогу.
Деценијама су студенти друштвених наука широм света живели у убеђењу да бирачи у доба економских тешкоћа гласају за левицу. Таква ситуација трајала је изгледа до 2016. године. У почетку су покрети против естаблишмента („Систем те лаже“), као на пример „Окупирај Волстрит“, имали наглашено левичарски карактер. Но та ренесанса социјализма није потрајала. Док су протести левих антиглобалиста губили на замаху, десница је са обе стране Атлантика стварала политички капитал. У жижу јавности током недавне председничке кампање Доналда Трампа дошао је и један контроверзни десничарски покрет чији су протагонисти данас део самог језгра америчке администрације. Толико је било неочекивано да ће ликови који се баве дискусијама на опскурним десничарским интернет форумима доћи у прилику да утичу на политику Беле куће да су многи аналитичари и новинари и даље затечени њиховом појавом. Често су их називали „алтернативном десницом“, а да нико заправо није био скроз сигуран на кога и на шта се тај појам односи.
Оно што се десило у САД само је врхунац процеса који већ неко време траје на Западу. Глобализација и интеграције имале су подршку докле год је већина бирача сматрала да им је због тога у материјалном смислу боље. Проблем „идеологија животног стандарда“ јесте да, када наиђу прве озбиљније тешкоће, може доћи до ломова чији је исход тешко предвидети. Уместо глобалне класне солидарности, што би левичари очекивали, од Урала до Атлантика изборе добијају они који „хоће нашу земљу назад“. Већина Енглеза је гласала за Брегзит, а већина Пољака за нацију, традицију и католичке вредности. У оквиру Националног фронта Марин ле Пен данас се налази најбрже растућа омладинска политичка организација у Француској. Алтернатива за Немачку (AfD) од претходне године изборни резултат од 10 одсто доживљава као неуспех. У Аустрији је Слободарска партија, изгледа највише захваљујући гласовима из иностранства, остала кратких рукава на председничким изборима. У САД Берни Сандерс није био довољно атрактиван да освоји номинацију за кандидата „левице“, али је зато Доналд Трамп одувао све противкандидате као најдеснији од свих понуђених опција.
Амерички избори могу да имају ефекта и на домаће констелације, па не би било лоше да се потрудимо да их разумемо. Не ради се ту о менталитету Горњег Поља из „Три карте за Холивуд“. Није он својствен само Србима, који се веселе Трамповој победи, или Бошњацима, који навијају за Хилари Клинтон. Широм Европе било је оних који, иако никада неће имати право гласа у САД, јесу за себе говорили да су „за Бернија“ или „за Хилари“.
ОД МАРГИНЕ ДО УДАРНЕ ПЕСНИЦЕ У КУЛТУРНОМ РАТУ
Током прошле године „протестантска Европа“ као да је предњачила у изливима очекивања да ће у време кризе победити либерална и лева варијанта у САД, са чијим вредностима се идентификује добар део њене елите. У ову матрицу није се уклапала могућност да гласовима разочаране радничке класе победи милијардер који се скоро сваког дана вози у позлаћеном лифту. Трампова победа до саме изборне ноћи словила је за добру шалу из Симпсонових. Да то може да буде озбиљан исход, предвиђали су само алтернативци и јеретици као што су либерал Макс Кајзер са Russia Today (RT) и чувени режисер и социјалиста Мајкл Мур. Међу десничарима то су чиниле звезде Новинске агенције Брајтбарт (Breitbart News Network – BNN), која је од самог почетка уз Трампа.
 Стивен Бенон, извршни директор BNN, био је један од архитеката Трампове председничке кампање. Данас је Трампов „главни стратег“, што због његових идеолошких ставова изазива одређене контроверзе. Највећа се односи на улогу такозване „алтернативне деснице“ (alt-right) у политици америчког председника. Трампов стратег је своју медијску кућу одавно прогласио за платформу овог покрета који себе доживљава како алтернативу постојећим структурама моћи (естаблишмент) у америчком културном рату. Кључна стратешка мета алтернативних десничара је социјал-либерална левица (које некад називају Либтардс, као спој речи либерал и ретард). На тактичком нивоу, њен основни циљ је да дискредитује онај део америчке деснице (читај: републиканаца) који са америчком левицом дели одређене вредности. За републиканце који су склонији сарадњи с демократама (него беспоштедном обрачуну са њиховим позицијама) резервисан је термин „cuckservatives“. Појам је настао као увреда у којој је садржана претпоставка да они који нису довољно бескомпромисни десничари, нису ни довољно мушкарци. Алтернативни десничари себе по правилу доживљавају као изворне конзервативце, бескомпромисне борце, америчке патриоте, и што је за нашу причу далеко важније – „фундаменталисте слободног говора“.
Шта алтернативна десница тачно представља предмет је спорења, чак и међу онима које спољашњи посматрачи виде као припаднике alt-right покрета. Изгледа да је и даље у току нека врста идеолошке борбе за дефинисање нове трамповске деснице, која би подсећала на идеолошки занос Реганових година. Економиста Џефри Такер сматра да алтернативну десницу у односу на либертаријанце разликује њена посвећеност питањима колективног идентитета. Он тврди да су алтернативни десничари често склони да свет виде као борбу различитих група за освајање ресурса и простора. Залажу се за национални интерес у економији и противе се имиграцији. Нација мора да остане снажна и доминантна, не само у демографском смислу, него и у економском и војном.Овај опис као да се највећим делом односи на Ричарда Спенсера, коме се приписује да је лансирао термин alt-right 2008. године. Спенсер је потом обезбедио да овај појам уђе у жаргон екстремне десничарске субкултуре. За себе тврди да је „бели националиста“. Следбеници његовог Националног Института за практичну политику (National Policy Institute – NPI) више пута су показали да је у њиховом контексту alt-right исто што и отворени расизам и неонацизам. То би вероватно и остало тако да Трампов стратег није одлучио да искористи термин „алтернативна десница“, као и енергију различитих десних субкултура за један ризичан идеолошки подухват.
Бенон је, уз помоћ својих сарадника, покушао да прошири значење термина и да му уз помоћ својих сарадника да другачије значење. Циљ је био да се многобројни политички кружоци повежу у неку врсту покрета, који би се први пут од 90-тих година борио као равноправна сила са социјал-либералима у америчком културном рату. Кључно је било да се задржи национализам као окосница овог програма, али да се његово значење очисти од неких непожељних елемената. Бенон за себе говори да је „економски националиста“.
Термин алтернативна десница јесте, с једне стране, привлачан, јер сажима у две речи њено место у политичком спектру, али, са друге стране, носи неке негативне конотације. Главни разлог због ког појединци које спољашни посматрачи виде као део алтернтивне деснице за себе никада неће рећи да су део alt-right јесу оптужбе за антисемитизам и расизам. Бенонов идеолошки пројекат се због тога усмерио на два фронта. С једне стране, морао је да убеди америчку јавност да бити „платформа алтернативне деснице“ не значи бити антисемита и расиста. Сертификате о томе да он сам није расиста и антисемита добијао је од Афроамериканаца у редовима републиканаца и особа јеврејског порекла, чији је послодавац. Са друге стране, брајтбартовци су се на све начине трудили да покажуда лепљење етикета „расиста“ и „антисемита“ представља стратегију манипулације којој прибегава уплашена америчка социјал-либерална левица. Тиме што лепи етикете, левица бежи од аргументоване и на чињеницама засноване расправе. Даље су тврдили да иза данашње левице стоје медијски и финансијски лобији, задојени идејама глобализма. Они финансирају и промовишу левицу, јер се очајнички боје да не буду поражени у америчком културном рату. Белци и црнци и сви они које систем искоришћава имају заједничког непријатеља у демократској странци коју представља Хилари Клинтон. А они који стоје иза ње биће коначно поражени када десница победи на универзитетима, у медијима и у Холивуду.
МЕТОД ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ: ТРОЛОВАЊЕ С ПРЕДУМИШЉАЈЕМ
Ако је многим алтернативним десничарима и било стало да (због ког год разлога) не буду приказани као антисемити и расисти, и те како им је било важно да их људи препознају по антифеминизму, исламофобији и национализму. У идеолошком смислу нема ту пуно новог. Све то је било негде присутно на америчкој десничарској сцени протеклих деценија. Међутим, снага алтернативне деснице лежи пре свега у њеном приступу комуникацији, као и емоцијама које она изазива.
 У тексту који представља манифест alt-right политичке субкултуре Алум Бохари и Мајло Јанопулос указали су да њени припадници себе виде као борце за слободу. Њихов бунт, рођен из савремене омладинске Интернет културе, подрива систем и руши табуе. Пристојност је пропала стратегија – само оштар одговор левичарима доноси резултате. Потребно је користити се бруталним и провокативним хумором, који представља потпуну антитезу политичкој коректности (а често и цивилизованој комуникацији). Једна од постојбина alt-right је виртуелни простор света видео-игара и специфичних форума (4chan, 8chan), док је међу значајним формативним искуствима за појединце међу њима било учешће у пројекту LessWrong.com.
Јанопулос и Бохари тврде да алтернативни десничари себе доживљавају као идеолошке одметнике, забринуте за судбину Запада. Многима су интелектуални узори Освалд Шпенглер, затим крајње ауторитарни мислиоци као што су Хенри Луис Менкен и Јулиус Евола. Од млађих ту су „палеоконзервативци“ Сем Франсис и Патрик Бјукенен. Њихове главне мете су неоконзервативци међу републиканцима, затим феминисткиње, борци за афирмативну акцију и политичку коректност. У спољној политици неки су склони изолационизму (не и Јанопулос), који је изгледа појачан утицајем који су на њих имали Рон Пол и П. Бјукенен. Многи међу њима се противе не само држави благостања (welfare state) него и држави ратовања (warfare state). Поред изолационизма (сетимо се Трамповог „Прво Америка!“), код неких има и склоности ка (умерено) проруским ставовима. У томе следе Бјукенена, за кога Путинова Русија данас представља вредности јудео-хришћанске цивилизације, иза којих стоји сам Бог.
Бити конзервативац је за Јанопулоса и Бохарија готово биолошки феномен. Инстинктивни конзервативизам се манифестује кроз конзервативни морал који инсистира на породичним или комунитарним (науштрб индивидуалистичким) вредностима. Према њиховом виђењу, људи природно теже хомогенизацији, стабилности, хијерархији и поретку. Овај инстинкт је у конзервативцима само јаче наглашен. Јанопулос и Бохари чак се и не суздржавају да ове пориве повежу са племенским нагонима и менталитетом. „Природни конзервативци“ теже одржању своје културе уместо јакој економији, како то чине неоконзервативци. „Идеално друштво не мора нужно да производи растући БДП, али зато ствара симфоније, базилике и старе мајсторе“, сматрају ова двојица.
За разлику од припадника старијих генерација, из чијих књига су преузели добар део идеолошког пакета, млађа генерација алтернативних десничара своје поруке формулише кратко и јасно, унутар визуелног дискурса гифова и мема (основне јединице културне информације, како рече Докинс). Оне су дизајниране тако да што је могуће више шокирају политичке противнике, да „изговоре неизговориво“ и да хуле на вредности које савремена америчка и европска друштва сматрају пожељним. Млади протагонисти alt-right уживају у тој врсти хумора. Њихове поруке се брзо и лако шире путем друштвених мрежа. Њихови творци често и не знају шта су заправо изговорили, али је битно да је елемент бунта, забаве, „троловања“ и очекиване емотивне реакције (triggered) оних с којима се комуницира ту. Бохари и Јанопулос тврде да многи млади alt-right активисти по менталитету више личе на либертаријанце, него не конзервативце. У томе се крије и значење „фундаментализма слободе говора“. Свако би требало да има право да изрази шта мисли, а они који нису способни да истрпе прозивке и увреде – њима није место у политичком животу. Неонацисти и расисти, како то тврде Јанопулос и Бохари, не припадају овој супкултури. Они се мувају по alt-right форумима, али их ту „нико не воли“, због чега их временом напуштају. Тачно је да се тамо често збијају расистичке шале, али рећи за све alt-right активисте да су расисти исто је што и тврдити да су сви металци сатанисти, додају Бохари и Јанопулос.
БУДУЋНОСТ АЛТЕРНАТИВНЕ ДЕСНИЦЕ
Што се самог термина алтернативна десница тиче, после Трампове победе, могућа су два сценарија. У првом, концепт алтернативне деснице, који је послужио сврси, бива предат на употребу екстремистима и отвореним расистима, као што је Спенсер. У другом, он наставља да се развија у смеру који је желео Бенон, тако што почиње да подразумева афинитет за хришћанску десницу (и римокатоличку цркву), палео-конзервативце и ставове Израела. На основу најсвежије турнеје Мајла Јанопулоса по америчким универзитетима, дало би се закључити да ће трамповска десница, како год да је на крају назову, задржати антифеминизам, „фундаментализам слободе говора“, исламофобију, спречавање даље имиграције и економски национализам као своја битна обележја.
Поред идеолошког, алтернативна десница свакако ће оставити трага и на методе будућих политичких окршаја. Очигледно је да има и оних којима политичка некоректност није само ствар приступа него и могућност да под маском „хумора“ и „слободе говора“ спроводе брутално вербално насиље. Старије генерације десничара, као на пример Ен Коултер, бранили су своје контроверзне ставове као несхваћене хиперболе. Данас је маневарски простор далеко већи. Онога тренутка када спорни садржаји постану схваћени као безазлена младалачка забава, тада указивање на проблем прераста у „смарање“ и неразумевање хумора у „троловању“. Кроз „шалу“ је могуће упутити јасну поруку екстремистима, који је схватају озбиљно. Истовремено, када политичка некоректност бива нападнута као прекорачење граница демократског дискурса, она може да се брани оптужбама да се левица уротила против смеха и слободе говора. Овај механизам представља својеврсну повратну спрегу – сваким новим скандалом, сваком новом шалом, подиже се праг толеранције за све оне предрасуде и недемократске идеје које су до скора опстајале на маргинама друштвеног живота.
 За десничарске „ратнике на тастатури“ Трампова кампања представљала је идеалну прилику за обрачун са омраженим социјал-либералима. Он је био политички некоректан, а његови гафови, како рече Ен Коултер, сведочили су о томе да прича оно што мисли, а не оно што му маркетиншки стручњаци саветују. На форумима је Трамп постао машиновођа „воза без кочница“, који је демолирао утврђене политичке табуе. Његова победа означила је крај „Великог мем рата“ на друштвеним мрежама, у коме је победио „бог-император“, „татица“, тј. нови амерички председник. Најпознатији alt-right мем овог „рата“ постао је Пепе жабац, који је означавао вршење скаредних радњи над социјал-либералним вредностима уз узвик „добар осећај, човече!“ Толико је постао раширен да се на њега помало трагикомично обрушила и кампања Клинтонове. Уништавање политичке коректности и читавог низа левичарских тековина зато што је то „добар осећај“ сигурно ће опстати као битно обележје трамповске деснице, али њени ефекти на глобалном нивоу зависиће у највећој мери од Трамповог успеха на домаћем терену. Ништа не помаже у ширењу политичких идеја као могућност да се захваљујући њима добију избори.
УЛОГА СРБА У СВЕТСКОЈ ДЕСНИЧАРСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ
Што се наших простора тиче, Срби западно од Дрине представљају на америчким десничарским форумима својеврсне (анти)хероје захваљујући мему „уклони кебаб“ (remove kebab). Кебаб на многим форумима представља поспрдни израз за муслимане, пре свега Турке. Сам мем је настао из видеа из рата у БиХ који приказује намргођеног српског војника док свира хармонику. Клип је кружио по форумима носећи различита имена (Serbia Strong, God is Serb), а мелодија коју изводи хармоникаш постала је мем који у видео клиповима означава remove kebab садржај. Претрага remove kebab на youtube.com новембра 2016. давала је преко 30.000 резултата. Међу њима су и говори Доналда Трампа, који су зачињени remove kebab темом. Онима који знају шта та мелодија означава није потребно да се додатно објашњава шта се очекује од Трампа када дође на власт. Иако постоји и „defend kebab“ (бранимо кебаб) мем, он никада није достигао толику популарност. Remove kebab тему можете пронаћи чак и у клиповима са Пајом Патком или Пепом Прасе, који је изводе у различитим приликама. Данас можете пронаћи како, рецимо, тинејџери у Пољској, кампери у Америци или униформисани момци негде на далеком истоку певају стихове remove kebab песмице на српском, то снимају и потом каче на youtube, јер мисле да је забавно.
 Но све то представља само забаву и величање (анти)хероја, које до сада није прерасло у видљиво другачије политичке ставове према Србима. Срби су били и остали забавни варвари са Балкана, док Европа ипак почиње на Орбановој огради. Ен Коултер, на пример, „нема мишљење“ по питању Косова, док нешто млађи узори алтернативним десничарима (у ширем смислу) готово да уопште не спомињу овај део света – осим када треба показати да етничка разноврсност води ка конфликту. Стоји да неки од људи у врху нове администрације воде порекло са Балкана, али то и даље не значи да ће ствари почети да посматрају кроз српску призму. Бенонов фокус биће на домаћем терену, а за Србију ће ту бити места само уколико се покаже употребљивом за циљеве Трамповог унутарамеричког културног рата.

 http://www.standard.rs/svet/36968-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B3%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BA%D0%BE-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5