САСТАНАК ДХСС И СПО СА ВМРО-ДПМНЕ

Делегација Демохришћанске странке Србије и Српског покрета обнове састала се у петак, 26. јула, у просторијама Народне Скупштине са г. Марјаном Јованоским, саветником амбасадора Македоније и представником владајуће македонске странке ВМРО-ДПМНЕ. На састанку су анализиране могућности за успостављање формалних облика сарадње између програмски сродних политичких партија десног центра, а посебан акценат је стављен на искуства Македоније у примени законских решења о лустрацији и отварању досијеа безбедносних служби.

Састанку је присуствовала председница ДХСС Олгица Батић, потпредседници СПО Александар Чотрић и Мирко Чикириз, председник ИО СПО Немања Старовић.

http://www.dhss.org.rs/index.php/medija-centar/kategorije/vesti/376-sastanak-dhss-i-spo-sa-vmro-dpmne

Православци највише угрожени на Косову, Кипру и Сирији

 

Православци су највише угрожени на Косову, Кипру и Сирији и њихов број се стално смањује, закључено је на заседању Интерпарламентарне скупштине православља (ИСП), које је одржано недавно у Атини.

Члан Секретаријата Интерпарламентарне скупштине православља и посланик у Скупштини Србије Александар Чотрић рекао је да се у закључцима наводи да се број православних верника широм света стално смањује, као и територија на којој живе.

Чотрић је навео да ће чланови Интерпарламентарне скупштине православља формирати групу која ће да проучи све аспекте случаја архиепископа охридског Јована, који је осуђен у Скопљу, као и да ће представници тог тела доћи у октобру у Србију на прославу Миланског едикта.

Он је рекао за „Данас“ да је на заседању у Атини од тридесетак чланица Интерпарламентарне скупштине православља само њих 13 потписало декларацију која позива на јачање улоге православља у савременом свету, превладавање националних и религијских разлика, заштиту националних и верских мањина и сарадњу међу парламентима.

На константацију да је Србија једина земља са Балкана која је потписала Декларацију, а да то нису учинили представници Црне Горе и БиХ, који су присуствовали скупштини, Чотрић је рекао да они ниси имали подршку председника својих парламената.

„Ранко Кривокапић, председник Скупштине Црне Горе, није дозволио својим представницима да је потпишу с образложењем да она може да повреди осећања муслимана и католика који живе у Црној Гори. То је апсурдно, јер ИСП има одличну сарадњу са исламским организацијама и организацијама других вероисповести“, додао је Чотрић.

Он је навео да чињеница да су ту декларацију потписали представници Либана, где већином живе муслимани, као и Јордана и Палестине, говори у прилог томе да у тексту нема ничег спорног.

http://www.spo.rs/vest.php?id=653

Декларација о јачању улоге православља

АТИНА - 

Потпредседник Народне скупштине Ненад Поповић потписао је данас у Атини, у име Скупштине Србије, Декларацију Интерпарламентарне скупштине православља (ИСП), која позива на јачање улоге православља у савременом свету, превладавање националних и религијских разлика, заштиту националних и верских мањина и сарадњу међу парламентима.

Како се наводи у саопштењу из републичког парламента, Декларацију су у име држава чланица потписали председници и потпредседници парламената држава чланица ИСП, поводом 20 година постојања ове међународне организације, формиране 1993. године на иницијативу грчког парламента.

sxc.hu

"Србија редовно и активно учествује у свим активностима ове организације и има изузетну парламентарну сарадњу са свим православним земљама. Групе пријатељства са овим државама су међу најбројнијим у Народној скупштини Републике Србије, на челу са Групом пријатељства са Русијом која има највише чланова, чак 60. То најбоље сведочи о значају који српски парламентарци придају сарадњи са братским, православним земљама", рекао је Поповић.

На јубиларном, 20. заседању Генералне скупштине Интерпарламентарне скупштине православља које се завршава сутра, а чија је тема „Парламентарна демократија и хришћанство: православне вредности и смисао“, у делегацији Народне скупштине су, осим Поповића, потпредседник Народне скупштине Милета Поскурица, шеф сталне делегације Народне скупштине у ИСП и Александар Чотрић, члан сталне делегације Народне скупштине у ИСП.

Србија је приступила Интерпарламентарној скупштини православља 1995. године, а земље чланице су и Албанија, Јерменија, Белорусија, Бугарска, Кипар, Чешка, Естонија, Финска, Грузија, Грчка, Казахстан, Летонија, Литванија, Молдавија, Пољска, Румунија, Руска Федерација, Црна Гора, Словачка, Украјина, као и делегације парламената Аустралије, Азије, Африке и Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу.

Позиција центра

Позиција коју хришћанска демократија заузима у политичком спектру јесте позиција центра. Велике европске хришћанско-демократске партије које су имале и имају одлучујућу политичку улогу у својим земљама  дефинишу своју политичку позицију као центристичку.

Хришћанско-демократска интернационала од 1999. године  назив Центристичка демократска интернационала. Хришћанско-демократска унија Немачке у свом програму себе дефинише као „народну странку центра“. Хришћанско-демократски апел из Холандије на конгресу  2012 године прихватила је позицију радикалног центра. Италијанска партија Хришћанска демократија за време Алсида де Гасперија профилисалa је своју политику кao центризам.

Центристичка политика у Европи најчешће подразумева правну државу, плуралистичку демократију, социјално - тржишну привреду и опредељење за европске интеграције. Таква политика је најбоља брана екстремистичким позицијама и левице и деснице. Без снажне народне странке центра у Србији неће бити могућа политичка стабилност и консолидована демократија.