Странице

Добродошли на страницу посвећену идеји хришћанске демократије.

среда, 27. новембар 2013.

Немачка коначно добија нову владу

Демохришћани и социјалдемократе коначно постигли договор о формирању нове владе Немачке. После пет недеља преговора, завршни разговори трајали су чак 17 сати.
Блок Хришћанско-демократске уније и Хришћанско-социјалне уније (ЦДУ/ЦСУ) после пет недеља преговора усагласио је рано јутрос договор о формирању коалиционе владе са Социјалдемократском партијом (СДП), јавиле су агенције.
Агенција Франс прес наводи да су ЦДУ немачке канцеларке Ангеле Меркел и њихови баварски савезници из ЦСУ постигли договор са СПД-ом, после маратонских разговора који су трајали 17 сати.
Споразум треба да буде званично представљен на састанку 75 делегата из све три партије, додаје АФП.
Итар-Тас наводи да ће споразум на приближно 170 страница јавности данас представити канцеларка, лидер ЦСУ Хорст Зехофер и челник СДП Зигмар Габријел.
Француска новинска агенција наводи и да је "кључна препрека" споразуму остала, јер треба да га одобри чланство СПД-а, како се очекује, почетком децембра.
У случају да СПД одобри формирање коалиције, Меркелова ће од 17. децембра поново бити на челу немачке владе, што ће бити њен трећи узастопни мандат.
"Реч је о пакету мера које можемо да представимо нашој странци и који можемо да одобримо", рекла је генерална секретарка СПД-а Андреа Налез.
Она је казала да је постигнут договор о повећању минималне зараде и да ће од 2015. године надокнада за сат времена рада износити најмање 8,5 евра.
Повећање минималне зараде била је једна од кључних тачака предизборне кампање социјалдемократа, и најважнији услов за формирање коалиције.
СПД је успео и да се избори за могућност да деца која су рођена у Немачкој, а родитељи су им страни држављани, добију двојно држављанство.
Генерални секретар ЦДУ-а Херман Греје је са своје стране изразио задовољство што није постигнут договор о повећању пореза, за шта су се такође залагали социјалдемократи.

недеља, 24. новембар 2013.

Честитка председника СПО председнику ЦСУ

Председник СПО Вук Драшковић честитао је Хорсту Зехоферу поновни избор за председника Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), “сестринске” партије Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел. 
Захофер је на партијском конгресу у Минхену, са рекордних 95,3 одсто гласова изабран за шефа ЦСУ, странке десног центра, која је програмски блиска Српском покрету обнове. 
Огроман успех Зехофера био је очекиван после септембарских избора, на којима су демохришћани (ЦДУ/ЦСУ) освојили више од 42 одсто гласова, односно, остварили скоро апсолутну победу у немачком Бундестагу. 
Вук Драшковић је у честитки својем немачком колеги изразио жељу за добром и успешном сарадњом СПО и ЦСУ, Србије и Немачке и изразио очекивање да ће Немачка подржати Србију на европском путу, чему су умногоме допринели и успешно спроведени локални избори на Косову и Метохији.

четвртак, 21. новембар 2013.

Олгица Батић за отварање досијеа

Посланица ДХСС-а Олгица Батић изјавила је да би отварање досијеа државне безбедности из 90-их показало сва зла која је чинио тадашњи режим. 
"Управо су опозициони лидери укључујући Владана Батића, Зорана Ђинђића и Вука Драшковића тражили отварање тих досиеја, јер су их прочитали и знали шта у њима пише", рекла је она поводом навода да се 15 тајних досијеа налази код бивсег шефа ДБ-а Радета Марковића, осуђеног на 40 година затвора. 
Марковић је затражио помиловање, а појавили су се наводи и да је претио да ће објавити садржај досијеа. 
Олгица Батић је у изјави новинарима у парламенту рекла да је њен покојни отац, Владан Батић, подносио предлог закона о отварању тајних досијеа, а да су у овом сазиву парламента то учинили посланици из ДХСС и Српског покрета обнове.


петак, 15. новембар 2013.

Sindikalni front najavio protest

Srpski sindikalni front

Akcioni odbor Srpskog sindikalnog fronta (S S F) je na prvom konstitutivnom sastanku utvrdio plan aktivnosti za naredni period, među tim aktivnostima su zajedničke akcije sindikata po celoj Srbiji uključujući veliki centralni protest, koji će biti održan 10. decembra u Beogradu, saopštila je ta sindikalna organizacija.
Srpski sindikalni front čine Konfederacija slobodnih sindikata, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Udruženi sindikati Srbije "Sloga" i Industrijski sindikat Srbije. 

Doneta je odluka da prvo veće okupljanje bude zajednička sednica Glavnih odbora sindikata, osnivača S SF 13. novembra 2013. godine u Beogradskom centru "Sava". 

U saopštenju se dodaje da je na sednici Akcionog odbora ŠF postignuta je saglasnost da se od Vlade Srbije traži povlačenje sadašnje verzije Nacrta predloga Zakona o radu i predloga Zakona o štrajku, dok se tekst Zakona o radu ne usaglasi sa svim relevantnim socijalnim partnerima, uključujući i ŠF. 

U saopštenju predstavnici sindikalnog fronta navode da će zatražiti prijem kod premijera, prvog potpredsednika Vlade, ministra finansija i ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, kako bi im predstavili zahteve i stavove Srpskog sindikalnog fronta.


Зашто сам одлучио да спорни рад не прихватим

Трагично су супротстављенa два важна приоритета наше уређивачке политике: поштовање свих грађан и отварање врата младим уметницима
У Културном центру Новог Сада недавно је освануо студентски рад који приказује Исуса на неприкладан и увредљив начин, према оцени верских заједница које окупљају више од 90 одсто грађана.
Изложбу су уредили и поставили професори Академије уметности без икакве консултације са Културним центром и исто тако је дан касније уклонили. То би, наравно, било сасвим у реду да су је поставили код себе. Али пошто су дошли код нас, имао сам тај један дан да као главни и одговорни уредник преузмем одговорност за садржај који се појавио мимо процедуре, на основу привилеговане сарадње и поверења. Консултовао сам се са професорима, ауторима, уметницима, уредницима, представницима верских заједница и другим грађанима до којих сам дошао, и након предомишљања, одлучио да спорни рад не прихватим.
Одлука је изазвала многобројне различите реакције. Део јавности је покренуо бурне протесте, често онај исти који је нападао Културни центар и пре годину данатврдњама да је нови ћирилички лого кукасти крст. Са друге стране, пет верских заједница, новосадски уједињених у различитости, подржало је одлуку.
За разлику од грубе клевете о кукастом крсту, овај пут се не ради о црно-белом сукобу у којем би једни били у праву, а други у криву. Уместо тога, трагично су супротстављенa два важна приоритета наше уређивачке политике: поштовање свих грађана и отварање врата младим уметницима. Али и два темељна начела која далеко превазилазе нашу установу: уметничке и верске слободе.
Дилема није има ли уметник право да вређа. Дилема је има ли право да увреду намеће другима и морају ли порески обвезници да плате за то. Дилема је и шта је увреда, а шта уметност, и ко о томе одлучује.
Наша цивилизација нема коначан одговор на оваква питања, са изузетком разних бољшевика и талибана којима је лако да преломе преко колена и елиминишу оне који мисле другачије. Насупрот томе, демократска друштва су посвећена изградњи консензуса. У Србији, земљи која је првим уставом прописала да роб постаје слободан „како ступи на српску земљу”, расправа о слободама носи посебну одговорност.
У Америци, такође слободарској нацији, где је Први амандман толика светиња да су законски регистроване сатанистичкацрква и нацистичка странка, градоначелник Њујорка Рудолф Ђулијани је својевремено због излагања провокативне слике Богородице, коју је назвао „одвратним нападом на веру”, запретио Бруклинском музеју укидањем градског финансирања, па и коришћења градског земљишта и просторија. Дугачки судски процес окончан је нагодбом, а изложба је одржана у Њујорку, али отказана у Аустралији. У Европској унији, која је посвећенаљудским и мањинским правима, сам Европски парламент је након предомишљања одбио да изложи слику голог Исуса, а затим и читаву изложбуEcce Homo ауторке Елизабет Олсон. 
Ови поступци се не сматрају цензуром ни репресијом, већ тешком али легитимном потрагом за мером. На њу нас обавезује либерална дефиниција слободе, по којој смо слободни у свему док не угрожавамо исту такву слободу других. Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода, чији потписник је и Србија, утврђује да „свако има право на слободу изражавања“, али затим наставља: „Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути ограничењима неопходним у демократском друштву радизаштите угледа или права других.“
Наравно, могуће је да уредник погрешно процени праву меру, али без мере грешимо сигурно. Такав је случај са покретачима протеста који тврде да „уметничка слобода не сме бити било чиме ограничена”, да „где има граница нема уметности” и да „младе људе не треба ни у чему ограничавати”. На тај начин се сложена дефиниција слободе своди на тоталитарни поклич, за оне најкраће памети и живаца.
Прва граница која се укида јесте она између културе и некултуре. Протестни „перформанси” против Културног центра одмах су се претворили у изгреде у којима се трља голим задњицама и мокри по установи културе, у име културе. Као што се у име слободе промовише тоталитаризам, који игнорише права других, одбија дијалог и прогони неистомишљенике.
Без мере, свако „не” је цензура, сваки крст је кукасти, свако родољубље фашизам. Самозвани врховни арбитри могу сваку увреду да прогласе уметношћу и да је бране од „репресије” не бирајући средства. Расистички графити могу да постану „мурали”, тако да угрожене заједнице не смеју да их уклоне, чак ни са сопствених зидова, него још морају и да их плате.
Није битно да ли се без мере заступају уметничке или верске слободе, већ да то води у екстремизам. Наше друштво је посебно рањиво јер због кризе вредности тешко разликује нормално од ненормалног, чиме екстремисти свих боја добијају простор да та два изврћу, чак и у најобичнијим стварима као што је писање ћирилицом. Што неко рече, не бисмо се сложили ни против увођења куге. Једини лек је конструктивни дијалог, у којем ставови морају да се сучеле и објасне.
На пример, зашто протести нису покренути и против сличних одлука Европског парламента и града Њујорка? Или, ако је то предалеко, против српске приватне галерије „Озон”, која је ове године отказала контроверзну изложбу на сакралне теме? Зато што су ови протести пре свега политички и паљба из свег оружја усмерена је на мету која представља највећу претњу.
У Културном центру Новог Сада нови људи доказују да могу, а стари губе привилегије. То се не сме дозволити.
Директор Културног центра Новог Сада
Андреј Фајгељ
објављено: 14.11.2013.

среда, 13. новембар 2013.

Angela Merkel računa na podršku URS-a u Evropskoj narodnoj partiji

„Računam na podršku Ujedinjenih regiona Srbije i radujem se budućoj saradnji u okviru Evropske narodne Partije“, poručila je Angela Merkel, predsednica Kongresa Hrišćansko-demokratske unije, u odgovoru Mlađanu Dinkiću na čestitku poslatu povodom pobede na saveznim izborima za Bundestag.
Merkelova je istakla da će se sledeća nemačka Vlada suočiti sa izazovima u domaćoj i međunarodnoj politici, kao i da će, zajedno sa prijateljima iz Evrope i sveta, dati sve od sebe da garantuju mir, stabilnost i prosperitet.

петак, 8. новембар 2013.

Родитељи против дилера

Кад се изгуби поверење у демократију и демократске институције, онда се људи окрећу самозаштити

Велику пажњу јавности ових дана су привукле акције удружења грађана (углавном родитеља) из Лазаревца „Свети Сава“. Незадовољни радом полиције, тужилаштва и осталих легалних државних органа одлучили су да правду узму у своје руке. Кренули су да прикупљају податке о томе ко растура и продаје дрогу у њиховом граду и направили „црну књигу” у којој се налазе подаци о таквим особама. Јавно су делили летке, а затим су на својој фејсбук страници објавили слике, имена и податке о тридесет и пет таквих особа.
Овај несвакидашњи потез и читава иницијатива озбиљан су индикатор веома лоших тенденција у читавом друштву и јавној управи. Да се разумемо, ово је потез очајника. Дакле само они који имају децу могу да схвате шта је потребно да се деси да би се појединци одлучили на тако радикалне потезе којима најпре доводе у опасност сопствене животе. Родитељи из Лазаревца нити су луди нити су залудни. Они су болно забринути за своју децу која су у школама, на улици и било где другде ван кућа непрестано изложени „понуди“ која може да им уништи живот. Нажалост, они који би требало да сузбијају и елиминишу дилере свој посао очигледно не раде добро. Штавише, у коментарима многи изражавају сумњу да је за то крива и подршка коју криминалци имају у органима који би требало да их сузбијају.
Мрежа растурача дроге очигледно се радикално проширила. Само ове године забележено је низ случајева у којима је утврђено да су професори у школама својим ученицима диловали дрогу. У Београду се свакодневно догађају убиства у обрачунима навијачких група које се попут мафијашких организација боре за поделу територија. Приликом летошњег бруталног убиства Федора Фримермана утврђено је да се и обезбеђење сплавова бави истим пословима. Дрога је свуда око нас, лако доступна и јефтина. Наша деца очигледно нису од ње довољно заштићена.
Ова самоорганизација родитеља, истинског грађанског друштва, представља логичну, али веома опасну реакцију оних којима је догорело до ноката. Они као и многи од нас све више нажалост увиђају да легалним и институционалним путем не можемо више да заштитимо ни основна права. Трагично је што се поверење у институције и легалне механизме показује све мањим. Никаква фингирана истраживања јавног мњења не могу да покрију реалност да грађани ове земље партијама све мање верују. Партије су постале заводи за запошљавање а не механизми за спровођење различитих политичких програма. Отуда ови родитељи незадовољни радом државних органа више не верују да би политичка смена могла да реши њихове проблеме.
А кад се изгуби поверење у демократију и демократске институције, онда се људи окрећу самозаштити. Ако су на улици припадници организованог криминала, ови очајни људи ће за почетак указивати на њих и још једном тражити од државних органа да раде свој посао. Ако се ни то не деси и ако их полиција не заштити од већ учесталих претњи оних који су у књизи, може се на крају десити да се ти људи и сами организују, наоружају и почну да се штите или да „деле правду“. А то води у анархију и крај озбиљне државе.
Ово нажалост није изолован случај. Заслепљени великим причама и испуњавањем празних форми, ми све мање увиђамо како пропадају читави сегменти друштва. Недавно ми је наставница једне београдске школе испричала да јој десет година није дошла контрола на час да види шта се тамо стварно дешава, али да с друге стране министарство инсистира на тонама беспотребне папирологије. Наше школе преплављене су насиљем, а случајеви када ученици физички туку наставнике све су учесталији. О вербалном насиљу нико више и не води рачуна.
Насиље је присутно на све стране. Убедљиво најгледанија емисија на телевизији направљена је као колаж вербалног и физичког насиља, секса и свеопштег примитивизма. Трећина Србије сваке вечери седи испред телевизора очекујући ко ће кога да испсује или истуче у ријалитију у коме су наводно „познати“.
Насиље се, бар по тврдњама опозиције, недавно вратило и у изборни процес, што заиста није био случај од 2000. године. Опозиција је оптужила власт да је на недавним локалним изборима у Врбасу користила криминалце за застрашивање и насилно привођење грађана и активиста противничке стране.
У сваком случају, за све што се дешава у држави најодговорнија је политичка елита, посебно она владајућа. Лазаревачки случај мора се крајње озбиљно схватити као показатељ стварног стања у држави које је далеко од доброг. У овој држави нема сегмента друштва који није оболео. То никакав процес европских интеграција не може да реши сам по себи. Наше дилере не може да хапси Штефан Филе већ само српска полиција и српско тужилаштво.
Ако се овако настави, бојим се да ћемо имати све више случајева попут лазаревачког у коме ће људи док још имају храбрости покушавати да себе, децу и имовину штите у подручју ван закона не верујући више у ефикасност државних органа. А то је пут у хаос.
Виши научни сарадник, Институт за европске студије
Миша Ђурковић
објављено: 07.11.2013.

субота, 2. новембар 2013.

О Међународној сарадњи СПО


Потпредседник СПО Александар Чотрић и председник ИО СПО Немања Старовић разговарали су у седишту Странке са привредником Небојшом Папићем, који је више година живео у Немачкој и има добре контакте са званичницима у Берлину, о могућностима сарадње СПО са немачким политичким странкама, пре свега са ЦДУ, као програмским сродном странком.

Закључено је да СПО упути позив ЦДУ да њихови представници присуствују конференцији Дунавски мостови сарадње, коју ће Странка организовати у марту идуће године у Новом Саду, као и за Седми сабор СПО, планиран за крај 2014.

СПО ће ЦДУ-у предложити сарадњу подмладака, форума жена, политичких академија и регионалних организација две странке десног центра.


петак, 1. новембар 2013.

CDU/CSU: Kosovski izbori test za EU

Berlin/Beograd -- Poslanička grupa demohrišćana kancelarke Merkel smatra da su predstojeći lokalni izbori na Kosovu odlučujući test sposobnosti pristupa Srbije i Kosova EU.
Foto: Beta/AP, arhiva

"Poslanički klub CDU/CSU (demohrišćana) osuđuje međusobne pretnje Srba i kosovskih Albanaca pre lokalnih izbora. Kosovski Srbi u većini žele da bojkotuju izbore, jer se ne osećaju da pripadaju Kosovu, već Srbiji. Samo 15 do 20 odsto srpskih birača želi da glasa", kaže se u saopštenju.
U saopštenju se dodaje da, na drugoj strani, na biračkim spiskovima kosovskih Albanaca upisano 1,8 miliona birača, što je "očito više birača nego registrovanih stanovnika". 

Oni ukazuju i na to da srpske institucije, na primer, u oblasti sigurnosti i pravosuđa, moraju biti, kako kažu, anulirane. 

U saopštenju, koje su potpisali spoljnopolitički portparol CDU/CSU Filip Misfelder i nadležni izvestilac demohrišćanskog poslaničkog kluba Peter Bajer se, takođe, kaže da je 2013. godina bila, kako za Srbiju tako i za Kosovo, odlučujuća godina na putu za moguće članstvo u EU i ukazuje na odluke o sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji EU sa Kosovom i početku pristupnih pregovora sa Srbijom. 

"Taj korak je bio priznanje za napredak Srbije u važnim reformama, kao i za znatna nastojanja zemlje oko normalizacije odnosa sa Kosovom....", kaže se u saopštenju i ukazuje na značajan doprinos nemačkih vojnika u okviru mirvonih snaga za stabilnost u regionu.

Конрад Аденауер- демохришћански темељ ЕУ илити оно што десничари у Србији не (желе да) знају



Постављена слика
„Патријарх“ Немаца К. Аденауер би први канцелар СР Немачке. Као саоснивач Хришћанске демократске уније и као верујући хришћанин, са послератним лидерима је Европску унију „утемељио“ на хришћанству. Он је доказ да велика времена рађају велике људе.
Постављена слика
Конрад Аденауер
Конрад Аденауер је рођен као у религиозној римокатоличкој породици 1876. г. у Келну. Дипломирао је права и политичке науке 1900. г. 
Постављена слика
Градоначелник Келна
Аденауер беше градоначелник Келна око Првог светског рата када после рата спаси Келн Аденауеровим- посебно замешеном хлебу. Ту је остао све до дана када је Хитлер дошао да посети Келн... Иначе, је био 1922-33 и председник Пруског државног већа
Постављена слика
Под нацизмом
Као политичар који није подржавао Хитлера, живот му је за време нацизма висио о концу. Посебно када су на Хитлера вршени атентати- тада би се испитивали сви ненацистички политичари.
Постављена слика
Савезни канцелар
После рата је градоначелник Келна. Саоснова Хришћанску демократску унију. На послератним изборима 1949. поста Савезни кенцелар и ту оста до 1963. Усмерио је Немачку ка западним победницима да би утемељио демократију и денацификовао Немце. 
Постављена слика
Привредно чудо
Министар привреде у Аденауеровој влади беше Лудвиг Ерхарт који утемељи социјално-тржишну привреду у Немачкој- привреда која је тржишна, али и пази и на социјалну једнакост. Последица тога би чувено „привредно чудо“- васкрс Немачке у привредну силу.
Хришћанска демократија
Хришћанска демократска унија је странка која обједини римокатоличке и протестантске демохришћане. Она је постсекуларна реакција на секуларизам (који замагли гледиште да је человек икона Бога) што даде за последицу Аушвиц и индустријско убијање.
Постављена слика
Демохришћанска Евроспка унија
Оци осниваоци Европске уније (Аденауер, де Гол, де Гаспери, Шуман...) су поучени искуствима безбожништва, поуспоставили савремену Европу на темељима (демо)хришћанства и толеранције; посебно де Гол и Аденауер измирењем на миси у Ремсу.
Постављена слика

Аутор: 
Марко Маленчић