Странице

Добродошли на страницу посвећену идеји хришћанске демократије.

среда, 27. март 2019.

Европски народњаци неће са Орбаном

Европска народна партија (ЕПП) је из чланства суспендовала Фидес, странку мађарског премијера Виктора Орбана. За суспензију гласало је 190, а против су била само три члана најјаче европске политичке групације. Орбан поручује да ће Фидес сам суспендовати своје чланство у тој групи. 

 "Фидес је након данашњег гласања чланова ЕПП суспендован одмах, до даљег", навео је председник ЕПП Жозеф Дол на Твитеру.


Дол је након данашњег састанка скупштине ЕПП навео да се суспензија односи на присуство партије Фидес на страначким састанцима, као и на право гласа односно предлагање кандидата за позиције које припадају ЕПП.
До изгласавања суспензије Фидеса унутар Европске народне партије дошло је после сукоба Орбана са председником Европске комисије Жан Клодом Јункером, такође чланом ЕПП, око миграционе политике.
Истовремено у ЕУ и Европском парламенту већ више година постоји и забринутост због поштовања владавине права у Мађарској, коју предводе премијер Виктор Орбан и његова странка.
Европска народна странка (ЕПП) окупља хришћанско-демократске и конзервативне странке у Европској унији.
Фидес је раније претио да ће напустити ЕПП уколико буде суспендован.


Извор:  http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3460284/evropski-narodnjaci-nece-sa-orbanom.html

четвртак, 21. март 2019.

Орбанов одговор на санкције ЕУ или манифест одбране хришћанске Европе

Виктор Орбан: Формулисао сам пет теза за јачање средње Европе. Прва је да свака средњеевропска земља има право да брани хришћанску културу и има право да одбије идеологију мултикулуризма. Друга теза је да свака земља има право да брани традиционални породични модел, има право да нагласи да свако дете има право на једну маму и једног тату.

Трећа теза гласи овако, да свака средњоевропска земља има право да брани, са гледишта народне стратегије, важне економске секторе и тржиште. Четврта теза гласи овако, да свака земља има право да брани своје државне границе и да одбије да прима имигранте. Пета теза следствено тврди да свака европска земља има право да у најосновнијим питањима истраје на принципу „народ одлучује“ и у Европској унији то право не сме бити одузето.

Ми средњоевропљани устрајавамо у томе да живот постоји и изван глобализма који није једини могући пут, средњоевропски пут је алијанса слободних народа. То је задатак који превазилази Kарпатску котлину, то је мисија коју имамо пред собом.

Драги пријатељи, када би настала ситуација у којој би свака земља имала 10% и више муслиманске популације, а знамо да она никада не би гласала за странке хришћанске деснице и када томе придодате и европске породице које су се одрекле своје хришћанске традиције, победити у Европи на изборима на хришћанским основама било би немогуће. Такође, колективи и заједнице које су посвећене хришћанској традицији били би удаљени од власти. Одлучивање о будућности Европе би се одигравало без њих. Толико мало смо од тога би тај циљ видели и у стварности.

Либерална демократија има алтернативу. Зове се хришћанска демократија. Либерална елита може бити одбачена у корист хришћанско демократске елите. Што се тиче односа хришћанства и политике, постоји низ заблуда у средњој Европи. Укратко, хришћанска демоктатија није промовисање верских елемената врлине. Ниједна држава или влада није надлежна да решава питања проклетства или спаса. Хришћанска политика значи да начини живота који произилазе их хришћанске културе морају бити брањени. Наш задатак није да бранимо елементе врлине, већ начине живота који су из ње произашли: достојанство, породица и народ. Хришћанство не покушава да постане универзално ликвидацијом народа, већ одбраном народа и верских заједница који морају бити ојачани и њима се посветити. То је задатак хришћанске демократије.

Даме и господо, антикомунистичка, хришћанска и националистичка генерација ступа на европску политчку сцену. Пре тридесет година смо говорили да је Европа наша будућност. Сада кажемо, ми смо будућност Европе. Хвала лепо.

Превод са чешког језика
Тони Баранек

 https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=6683441127303139275#editor/target=post;postID=416867561021366345

Демохришћани Белгије и Луксембурга траже да Орбанова партија ФИДЕС буде избачена из Европске народне партије

Демохришћанске партије из Белгије и Луксембурга затражиле су да партија мађарског премијера Виктора Орбана буде избачена из кровне Европске народне партије (ЕПП), што би могло да има утицаја на резултате мајских избора за Европски парламент.
 
Једна чланица ЕПП из Луксембурга и две из Белгије писале су председништву са захтевом да Орбанова странка Фидес буде искључена, јер се мађарски лидер "понаша отворено супротно" вредностима ЕПП.
Лидер белгијске франкофоне партије ЦдХ Максим Прево је навео да "Орбанови изгреди више нису прихватљиви и не могу се даље подржавати".
Орбан је покренуо кампању против председника Европске комисије и члана ЕПП Жан-Клода Јункера јер је превише мекан по питању имиграције, оптужујући га да је отворио границе ЕУ за неконтролисане миграције.
(Бета-АП)

петак, 07. децембар 2018.

Kramp-Karenbauer nova šefica Demohrišćana

Delegati Hrišćansko-demokratske unije izabrali su Anegret Kramp-Karenbauer za naslednicu Angele Merkel na vrhu najveće nemačke stranke. Umerena političarka bliska kancelarki ima sve šanse da je nasledi i na čelu Vlade.


 default



Gromoglasni aplauzi pratili su Anegret Kramp-Karenbauer kada je pozvala dva muškarca koje je upravo pobedila u istorijskoj trci da zajedno sa njom rade na jačanju Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
Na kraju je od 1001 delegata njih 517 diglo ruku da ova žena nasledi Angelu Merkel na vrhu posustale, ali i dalje najveće nemačke stranke. Kramp-Karenbauer (56), poznata pod akronimom AKK, je iza sebe u drugom krugu ostavila favorita konzervativnog krila Fridriha Merca koji je dobio 482 glasa delegata.
U prvom krugu je Kramp-Karenbauer dobila 450, Merc 392, a treći takmac ministar zdravlja Jens Špan 157 glasova.
Od Sarbrikena do Berlina
Tako za CDU počinje nova era nakon punih 18 godina koliko je stranku vodila Angela Merkel. Kada je ona došla na čelo, CDU je još bio duboko u opoziciji tadašnjem socijaldemokratskom kancelaru Gerhardu Šrederu. Uspon Merkel krenuo je baš preko leđa Fridriha Merca kojeg je 2002. praktično istisnula sa mesta šefa poslaničkog kluba u Bundestagu.
Tih se godina Anegret Kramp-Karenbauer probijala u politici malene pokrajine Sarske oblasti, postavši prva žena na čelu nekog pokrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova u Nemačkoj. Premijerka te pokrajine postaje 2011. i ima iskustvo u vođenju dve raznorodne koalicije: prvo takozvane Jamajke, sa Zelenima i Liberalima, a onda i Velike koalicije sa Socijaldemokratama. To iskustvo joj može biti od velikog značaja za period koji je čeka.
Merkel je dala prvi mig koga bi volela kao naslednicu kada je pozvala AKK da odustane od premijerske fotelje u Sarbrikenu i postane generalna sekretarka CDU. Da se zapravo stara o partiji dok se Merkel stara o krhkoj Vladi sa Socijaldemokratama kao mlađim koalicionim partnerima. U Berlin je prešla ovog februara.
 Deutschland CDU-Parteitag in Hamburg Kramp-Karrenbauer, Merz und Spahn

Pa ipak, kako je Merkel pod paljbom u samoj stranci posebno od početka izbegličke krize, AKK se tokom poslednjih mesec dana trudila da se pažljivo distancira. Traži da se izbeglice koje počine krivično delo po svaku cenu najure iz zemlje – makar i u Siriju gde još besni rat. Ali to nikako ne znači da se odriče nasleđa Angele Merkel.
„Kramp-Karenbauer je više kontinuitet. Ona nalikuje Merkel po načinu na koji govori, u mirnom koncentrisanju na suštinu i naravno u činjenici da je žena. Ko želi novi stil CDU, za njega Kramp-Karenbauer nije prvi izbor“, piše nedeljnik Špigel.
Omiljena među biračima
Kramp-Karenbauer preuzima partiju koja je prema poslednjoj anketi nešto ojačala i može da računa sa 30 odsto podrške građana. Dobro je Demohrišćanima došla unutarstranačka borba koja je javno vođena uljudno, bez mnogo međusobnih napada protivkandidata. Kakva je bila zakulisna kampanja kako bi se obrlatili delegati iz svih pokrajina – to se samo može zamisliti.
U Hamburgu su glasali partijski delegati iz svih pokrajina, ali je moguće da su ih prelomile ankete. Poslednja objavljena kaže da je AKK među građanima znatno omiljenija od bogatog menadžera Merca. Njoj bi podršku u unutarstranačkoj trci dalo 47 odsto pristalica CDU (Merc 37 odsto), odnosno 45 odsto svih građana (Merc samo 30). Jasno je da je umerenija AKK draža biračkom telu od oštrog Merca.
Na posletku, u tome je i stvar: predsednica CDU nije samo šefica najveće stranke – ona mora postati kancelarka. Ako u tome ne uspe, verovatno će morati da pokupi prnje. Redovni izbori su 2021. godine, ukoliko koaliciona vlada Demohrišćana i Socijaldemokrata izdrži do tada. Merkel je ranije najavila da hoće da ostane kancelarka do kraja mandata. Nije isključeno da će napraviti mesta za AKK i pre toga.

 https://www.dw.com/sr/kramp-karenbauer-nova-%C5%A1efica-demohri%C5%A1%C4%87ana/a-46625218?fbclid=IwAR1cl3d9l-LJno5iQDhedFzW0Iol02yt_IG8BGH-BgLOwOT1_dMBGkYfts4

INTERVJU SA VLADIMIROM MARJANOVIĆEM

Povodom stranačkih izbora u Hrišćansko-demokratskoj uniji, razgovarali smo sa našim stručnim saradnikom, predsednikom Centra za hrišćansko-demokratske studije Vladimirom Marjanovićem.

1. Kakvu poruku nam šalje odluka Angele Merkel da se ne kandiduje za novi mandat na mestu predsednice CDU?

Angela Merkel se se po mnogo čemu razlikovala od drugih lidera CDU-a, Nemačke, pa i Evrope. Bila je nezvanična liderka Evropske unije, prva kancelarka u nemačkoj istoriji, prva žena na čelu CDU, luteranka po veroispovesti u stranci koja važi za katoličku itd. Njena era traje od 2000. godine. Iako naše vreme ne karakterišu veliki i značajni državnici, Angela Merkel je u mnogo čemu dostojan naslednik njenih predhodnika kako u CDU, tako i u Nemačkoj i Evropi.

Dobrovoljni odlazak sa vodeće partijske i državne pozicije nama u Srbiji može izgledati neobično, jer se kod nas lideri obično poistovećuju sa partijom i sa državom. Ipak, istinska snaga autentičnog lidera i državnika se ne ogleda u neograničenoj ili doživotnoj vlasti, već u spremnosti da se sa vlasti u određenom trenutku i dobrovoljno siđe.

2. Iako je i sama bila protiv takvih ranijih poteza, Merkelova će ipak ostati na mestu kancelarke. Kako komentarišete taj njen potez?

Pitanje da li će Angela Merkel ostati na mestu kancelarke pun mandat. To u velikoj meri zavisi i od unutar stranačkog dogovora, ali i od ambicioznosti novog lidera CDU-a. Pogotovo ako to bude Fridrih Merc.

3. Prognoze najviše šansi daju Anegret Kramp-Karenbauer, mada je na pojedinim konferencijama i povratnik u stranačku politiku Fridrih Merc dobio snažne aplauze, dok najmanje šansi daju Jensu Španu, kakve su Vaše prognoze?

CDU se vremenom sve više približavala centru usvajajući liberalnije stavove, marginalizujući konzervativce u stranci. Merc i Špan predstavljaju poslovno i konzervativnije krilo u CDU, dok Karenbauer nastavlja politiku Angele Merkel. Bez obzira na to ko će biti izabran za mesto novog šefa, pred sobom će imati ozbiljan zadatak da za svoju politiku pridobije prvo CDU, zatim Nemačku, a potom i Evropsku uniju. To je zahtevan posao za koji je potrebno vreme.

4. Mnogi analitičari širom Evrope videli su Emanuela Makrona kao naslednika na kormilu Evrope, nakon povlačenja Merkelove. Koliko je to izvesno, ako se uzmu u obzir poslednja dešavanja u Francuskoj vezana za pokret Žutih prsluka?

Povlačenje Merkelove nije povlačenje Nemačke sa kormila Evropske unije, jer se ono upravo nalazi u rukama i Francuske i Nemačke. Ne treba zaboraviti da je upravo francusko-nemačko pomirenje osnova evropskih integracija. Setimo se Šumana i Adenauera, Miterana i Kola, pa i Sarkozija i Merkelove.

5. I za kraj da li će CDU, ali i Nemačka i Evropa biti iste nakon izbora novog šefa najuticajnije partije u Evropi?

Reč je o umerenoj i konzervativnoj stranci koja ne pravi nagle političke zaokrete i u tom smislu CDU će svakako ostati ista bez obzira na lidera. Kada se kaže ista, pod tim se pre svega podrazumeva njen politički značaj. Hrišćansko-demokratska unija je državotvorna stranka i teško je zamisliti modernu Nemačku, ali i Evropsku uniju bez nemačkih demohrišćana.

 http://hdp.rs/single.php?post=25

среда, 05. децембар 2018.

KO ĆE BITI NASLEDNIK ANGELE MERKEL NA ČELU CDU?

Nakon što je krajem oktobra savezna kancelarka Nemačke, Angela Merkel, objavila da vođstvo svoje partije, Hrišćansko-demokratske unije, želi da napusti nakon 18 godina, njena odluka se razumela kao početak kraja ere Merkelove. Ko ima, međutim, najveće šanse da zameni najmoćniju ženu sveta, spekulisalo se intezivno u nemačkim medijima proteklih nedelja. Ipak, konačna odluka će biti doneta u petak, 7. decembra u Hamburgu od strane 1001 delegata CDU-a.

U poslednjih petnaest dana tri kandidata, Anegret Kramp-Karenbauer, Fridrih Merc i Jens Špan, nastojali su da sebe predstave u najboljem svetlu, tokom regionalnih konferencija, koje su održane širom Nemačke. Posećenost ovih skupova je bila veoma velika, pa su stoga diskusije, koje su bile između ostalog, vođene i na internetu, predstavljale značajnu platformu, koja je ovim kandidatima omogućila što bolje predstavljanje u trci za vođstvom nemačkih demohrišćana.

Ipak se, nakon svega toga, niko od njih ne može označiti apsolutnim favoritom. U anketama za sada predvodi Anegret Kramp-Karenbauer, dok je Fridrih Merc pri pojedinim nastupima na regionalnim konferencijama izazvao izrazito pozitivne reakcije prisutnih. Jens Špan ima za sada najmanje šanse u ovoj trci. Međutim, konačnu odluku donosi 1001 delegat, a ne pristalice CDU-a na regionalnim konferencijama ili učesnici anketnih upitnika.

Ko su zapravo troje kandidata, koji imaju najveće šanse da zamene Angelu Merkel nakon 18 godina vođstva Hrišćansko-demokratske unije?

Anegret Kramp-Karenbauer je generalna sekretarka CDU, koja veoma dobro poznaje svoju partiju i od svih kandidata je najbolje sa njom povezana. Pri svakom svom dosadašnjem nastupu ukazala je na 50 susreta koje je održala tokom leta, prilikom kojih je u razgovoru sa bazom partije diskutovala o njihovim potrebama, brigama i željama. Tako je nastao i njen zahtev za uvođenjem obavezne vojne službe, koji je bio nagrađen aplauzima publike tokom regionalnih konferencija. U centar svojih nastupa stavljala je uvek partiju, ističući da o važnim temama, najpre mora biti diskutovano i odlučivano u partijskim krugovima, pa tek potom u Saveznoj vladi. Prema njenim rečima mnogi članovi CDU-a su imali drugačiji utisak tokom vođstva Angele Merkel.

Generalna sekretarka naglašava značaj partije i u kontekstu suprodstavljanja sumnji da bi ona kao šef partije bila praktično dopunska pomoć kancelarki. Delovi partije, koji osporavaju izbegličku politiku Merkelove i nastoje u ovoj oblasti promenu kursa, vide Kramp-Karenbauer kao kancelarkinog željenog kandidata. Prema njima, ona nije spremna da menja pravce izbegličke politike. Međutim, ova kandidatkinja je pokušala da se suprodstavi ovakvim kritikama kroz jasne izjave na ovu temu, uključujući i unutrašnju bezbednost. Drugi važan argument na strani Kramp-Karenbauer je svakako iskustvo u izbornoj borbi.

Fridrih Merc kao raniji šef CDU frakcije otelotvorio je želju za promenom i novim početkom kao niko do sada. On nije bio deset godina aktivan u politici. U sve što je ljudima sa Velikom koalicijom smetalo nije bio uključen, te stoga ulazi u ovu trku potpuno rasterećen. Ipak, njegova sporenja sa Merkelovom i njegovo povlačenje iz političkog života otvorilo je pitanje kako bi izgledala njihova saradnja do kraja mandata nemačke kancelarka ukoliko on postane šef partije. Međutim, svojim odgovorom na ovo pitanje ukazao je da će biti spreman na lojalnost i potpunu podršku partiji.

Ovaj kandidat dobija glavnu podršku od strane konzervativno-preduzetničkog krila partije. Ipak, tokom svog predstavljanja na regionalnim konferencijama, nastojao je da ne zastraši ostale interesne grupe, pa je naglasio socijalni segment socijalno-tržišne privrede. Osim toga, fokusirao se i na izazove u oblasti klimatskih promena, kao i snažne proevropske težnje. Sebe predstavlja kao adekvatnog kandidata za širok spektar društva, ističući da CDU treba da ostane narodna partija centra.

Jens Špan je 38-godišnji ministar zdravlja, koji je tokom ove kampanje ukazivao na novi početak i modernizaciju partije. Tokom proteklih godina kritikovao je migracionu politiku Angele Merkel, što je sporadično i na regionalnim konferencijama napominjao. Inače je fokusiran na teme, koje su prethodnih godina bile tačka sporenja sa kancelarkom. Pored pomenute migracione politike, on je kritički nastrojen i kada je reč o unutrašnjoj bezbednosti, uključujući i po njegovom mišljenju loše upravljanje u sferi integracine politike.

Osim toga, zahtevao je i javnu diskusiju i saglasnost po pitanju UN-Migracionog pakta, što je veliki broj prisutnih na regionalnim konferencijama pozitivno ocenio. Špan je takođe naglasio nužnost jasnijeg profilisanja ekonomske politike Hrišćansko-demokratske unije. Zalaže se za smanjenje poreza, kao i ukidanje doplate solidarnosti, koja je još uvek aktuelna u Nemačkoj od pada Berlinskog zida 1998. Španov najveći problem je što konkurent sa Mercom u onom delu partije, gde je njegov protivnik jači. Naime, u konzervativno-preduzetničkom krilu demohrišćana.

Bilo kako bilo, pobednik ove trke će svakako imati veliki uticaj na dalje političke, ekonomske i društvene tokove, kako u Nemačkoj, tako i u čitavoj Evropi. U vremenu krize Evropske unije, koja je između ostalog ponikla na ideji velikog vizionara upravo ove partije, Konrada Adenauera, ostaje nada da će novo rukovodstvo nemačkih demohrišćana demanatovati bojazni da sa odlaskom Merkelove dolazi period nestabilnosti i nesigurnosti.

Autorski tekst

Milice Kostić, zamenice predsednika HDP

i predsednice Saveta za spoljnu politiku 


Izvor: hdp.rs

Napetost jača Demohrišćane

Za sedam dana će Hrišćansko-demokratska unija izabrati naslednika Angele Merkel. To je trka između Anegret Kramp-Karenbauer u Fridriha Merca. Neizvesnost je velika, ali živa unutarstranačka demokratija prija CDU.

 default

Kao dete s novom igračkom – takvo oduševljenje su pokazali članovi Hrišćansko-demokratske unije (CDU) tokom dosadašnjih regionalnih konferencija. Na njima se troje najizglednijih kandidata za naslednika Angele Merkel predstavljaju stranačkoj bazi. Ovaj format koji je recimo u SAD sasvim uobičajen, potpuno je nov za nemačke konzervativce.
Oni decenijama nisu zbilja birali svog predvodnika ili predvodnicu. Praksa iz doba Helmuta Kola trajala je i kroz 18 godina koliko strankom rukovodi Merkel – nema pravih protivkandidata, predsednik se potvrđuje praktično aklamacijom.
Ali za tačno sedam dana, sledećeg petka (7. decembar), će delegati na stranačkom kongresu u Hamburgu doneti veliku odluku. Tamo će autobusima stići celi stranački odbori. Hiljadu delegata biraće između troje kandidata, Anegret Kramp-Karenbauer, Fridrih Merca i Jensa Špana premda, prema anketama, samo prvo dvoje imaju realne šanse.
Aplauzi za Merca
Kandidati su u sredu odmerili snage na regionalnoj konferenciji u Diseldorfu, šestoj od osam takvih konferencija pred veliko finale u Hamburgu. Oko 4.000 ljudi ih je slušalo.
„Moramo ponovo biti u stanju da vodimo kontroverzne debate“, uzvikivao je Fridrih Merc u punoj dvorani, ubirući aplauz članova stranke koji su izgleda siti konsenzusa. Merc je u Diseldorfu bio na domaćem terenu, i sam je sa zapada Nemačke, i oštro je napadao Zelene zbog podrške blokadi krčenja Hambaške šume, rekao da je neophodno da se CDU jasnije razlikuje od Socijaldemokrata sa kojima je, pod Angelom Merkel, stranka vladala u tri od četiri njena kancelarska mandata.
Uopšte, Merc je lice promena – neki kažu povratka na staro. Ovaj multimilioner je napustio politiku kada ga je upravo Merkel pojurila sa mesta šefa poslaničkog kluba CDU. Bio je to početak njenog uspona, ali Merc nije usamljen u stavu da je uspon Merkel značio lagano propadanje CDU, napuštanje konzervativnih vrednosti te otvaranje desnog krila za Alternativu za Nemačku.


Merc je u Diseldorfu pobrao više aplauza od dvoje protivkandidata premda i ministar zdravlja Jens Špan dolazi iz ove pokrajine. Špan – mlada garda, takođe konzervativan – često se zaplitao dok je blaga favoritkinja Anegret Kramp-Karenbauer (AKK), generalna sekretarka stranke, bila po svom običaju povučenija. Rekla je da može da vrati CDU izbornim rezultatima od preko 40 odsto.
Ali Merc tek nije bio skroman. Još je ranije u jednom intervjuu rekao: „Nemam samo nameru već i čvrsto ubeđenje da ću biti izabran za predsednika CDU.“
CDU jača
Izbor između ovo dvoje smatra se prekretnicom. On je siguran u nastupu, oštar, sa bekgraundom bogataša koji je političke veze unovčio u raznim upravnim i nadzornim odborima multinacionalnih korporacija. Ona je pak lice kontinuiteta sa politikom Angele Merkel čiju tihu podršku ima – što ne mora biti prednost – skromnija, pomirljivija, blažih reči.
Karte su trenutno na njenoj strani. Istina, odlučuju delegati iz svih pokrajina, kampanja je tu više zakulisna nego javna, ali glasači CDU u poslednjoj anketi daju prednost  AKK. Nju bi htelo 48 odsto ispitanika, dok bi za Merca bilo 35 odsto, a Špana svega dva odsto. Ako pak niko ne dobije apsolutnu većinu glasova, dvoje najjačih ide u drugi krug glasanja, a onda karte možda drugačije padnu.
Dve nove ankete različitih agencija za istraživanje javnog mnjenja vide Demohrišćane na 28 odsto popularnosti – manje od 33 odsto koliko su uzeli na izborima prošle godine, ali ipak više nego pre mesec dana. Prema anketi rađenoj za javni servis ARD, slede Zeleni (21 odsto), Alternativa (15), Socijaldemokrate (14), Liberali (9) i Levica (8).
Bilo je simpatizera CDU koji su se pribojavali da će oštra unutarstranačka konkurencija narušiti podršku ipak i dalje najvećoj stranci u zemlji. Sve druge partije u Nemačkoj imaju više iskustva sa demokratijom u svojim redovima. Ali izgleda da se dešava suprotno – ovi dani napetosti prijaju stranci.


 Izvor:
 https://www.dw.com/sr/napetost-ja%C4%8Da-demohri%C5%A1%C4%87ane/a-46521671?fbclid=IwAR3zwY_FXnQPYZpk7AH2jpcEq87AGhMDSz79R6PM1k3EYfF5PYNz4UMEajc