Странице

Добродошли на страницу посвећену идеји хришћанске демократије.

среда, 27. јун 2018.

Хришћански социјализам у Европи


Хришћански социјализам у Европи
„Социјалиста хришћанин је опаснији од социјалисте безбожника.“
Ф. М. Достојевски

Реч социјализам потиче од латинске речи sociare, што значи делити или комбиновати. Социјализам се у најширем смислу може одредити као идеологија која заговара друштво засновано на идејама једнакости, заједништва, солидарности и социјалне правде.
Постоје различите варијанте социјализма: утопијски социјализам, хришћански социјализам, демократски социјализам, револуционарни социјализам, реформистички социјализам, либертерски социјализам, аграрни социјализам, исламски социјализам, итд. Теоријске и практичне разлике међу њима су понекад толико велике да им је неретко заједничко само име.

Хришћанство и социјализам

Однос хришћанства и социјализма је врло близак. Може се рећи да ранохришћанска критика злостављања сиромашних, позив на праведну расподелу добара, успостављање заједничке имовине, праведнијих и човечнијих односа у друштву, представљају основу на којој се вековима касније развијао социјализам. Наравно, рано хришћанство је позивало на добровољну расподелу добара, а не на присилно одузимање имовине, као и на милосрдан однос између богатих и сиромашних, а не рат међу класама.
Друштвени идеал у раном хришћанству била је прва заједница хришћана у Јерусалиму где је имовина била заједничка. Тај идеал касније наводе и многи црквени учитељи, а нарочито Свети Јован Златоусти.
Овај светитељ позивао је становнике града Константинопоља да по угледу на Јерусалимску цркву целокупну имовину добровољно ставе на располагање цркви, која би потом разделила ту имовину сваком према потребама. Сматрао је да би тада сви били задовољни и да би такви социјални односи, засновани на узајамности и солидарности, привукли нехришћане хришћанској вери.

Појава хришћанског социјализма

Масовна индустријализација и убрзани развој капитализма у XIX веку узроковали су велике социјалне проблеме. На једној страни налазили су се богати власници фабрика тј. капиталисти, а на другој сиромашни радници без икакве имовине. Сиромашење радника пратили су настанак и ширење многобројних револуционарних социјалистичких  идеја, партија и покрета, попут марксизма, социјалне демократије, анархизма. Социјално питање је током XIX века постало и најважније политичко питање.

Хришћански социјализам у Великој Британији

Хришћански социјализам настао је у Великој Британији, у крилу Англиканске цркве.  Међу главним оснивачима били су Фредерик Морик, Чарлс Кингсли, Џон Лудлоу.  Термин „хришћански социјализам“ је први пут употребио британски англикански свештеник и теолог Фредерик Морик 1848. године.
Хришћански социјалисти су полазили од идеје да се у Јеванђељу налазе одговори  на социјална питања и да основу и суштину социјализма чини хришћанска етика. Критиковали су необуздани капитализам који је довео до сиромашења великог броја радника и предлагали класну сарадњу уместо бескрупулозне конкуренције. Наглашавали су важну улогу цркве у борби против социјалних неправди. Хришћански социјализам је представљао христијанизацију идеја и праксе утопијског социјализма (Сен Симон, Овен) и није био  повезан са идејама Карла Маркса, нити је подразумевао државно власништво над средствима за производњу.
Хришћански социјалисти видели су друштво као органску заједницу засновану на сарадњи и солидарности  насупрот индивидуалистичком схватању друштва као простог збира себичних појединаца. Хришћански социјалисти су иницирали стварање радничких удружења,  кооператива и задруга. Осим тога, оснивали су и посебне образовне установе (попут Радничког мушког колеџа) у којима су радили на едукацији радника, чинећи образовање доступним сиромашним слојевима. У фокусу су им била социјално-економска, а не политичка питања.
Може се рећи да је карактер хришћанског социјализма био  реформистички, а не револуционаран,  конзервативан, а не радикалан.

Католичкo социјално учење
За Римокатоличку цркву, распадање старог поретка, органског друштва и сиромашење великог броја радника значило је и губитак пастве која се окретала атеистичким идеологијама и револуционарним  политичким решењима.
Проучавајући социјалистичке и либералне теорије које су доводиле у питање позицију Римокатоличке цркве, бискуп града Мајнца, Вилхелм Фон Кетелер, покушао је, током друге половине XIX века, да пружи хришћанско-социјални одговор на друштвене проблеме. Он је критиковао либерални капитализам и социјализам, а као решење предлагао је добровољну редистрибуцију добара, социјалну солидарност виших са нижим класама, засновану на хришћанском милосрђу, и стварање кооперативних удружења. Ове идеје постале су основа модерног социјалног учења Римокатоличке цркве.
Римски папа Лав XIII донео је 1891. године енциклику Rerum Novarum, која је била посвећенa одбрани права радника у периоду индустријализације. У документу се захтевала праведна плата за раднике, оснивање католичких радничких организација и класна солидарност, као и сарадња послодаваца и радника. Капитализам је окарактерисан као „болест“, а социјализам као „погрешан лек“.
Папа Пије XI у енциклици Quadragesimo Anno из 1931. године нагласио је да „нико не може бити у исто време добар католик и прави социјалиста“. Иако је Римокатоличка црква формално одбацила концепт хришћанског социјализма, преко детаљно разрађеног социјалног учења заговарала је веома сличне идеје.

Хришћански социјализам и руско православље

Иако је хришћански социјализам настао оквиру протестантских конфесија, одмах је превазишао конфесионалне разлике. Његов утицај је приметан не само у римокатоличком, већ и у православном свету.
У Русији је велики број религијских филозофа, теолога, свештеника и књижевника прихватио идеје хришћанског социјализма. У социјалним и филозофским погледима Фјодора Достојевског и Лава Толстоја могу се приметити идеје хришћанског социјализма. Филозоф Владимир Соловјов писао је о „истини социјализма“ тј. „да треба признати истину социјализма да би се победила лаж социјализма“. Поједини руски религијски филозофи (Николај Берђајев, Сергеј Булгакова, Георгије Федотов) који су првобитно прошли кроз марксистичку фазу да би се потом окренули православљу, заступали су отворено хришћански социјализам. Према Булгакову, догматске основе хришћанског социјализма произилазе из „опште идеје Цркве која као квасац делује у читавом свету, и та идеја није ништа друго до идеја богооваплоћења .“
Запажена практична делатност хришћанско-социјалистичких организација односи се на период револуције 1905–1907. године. Харизматични раднички вођа и православни свештеник Георгије Гапон формирао је организацију „Скупштина руских фабричких радника Санкт Петерсбурга“, која је окупљала више радничких удружења, десетине хиљада радника и учестовавала историјским догађајима познатим као Крвава недеља. Нажалост, утицај хришћанског социјализма у Русији временом је опадао, док је револуционарни и атеистички социјализам све више јачао.

Однос хришћанског социјализма и марксизма

Синтагма „хришћански социјализам“ може се учинити контрадикторном, јер се појам социјализам најчешће повезује са марксистичким и атеистичким социјализмом.
Потребно је нагласити да је однос марксистичког и хришћанског социјализма  међусобно искључив. Основна разлика је у односу према религији. Марксистички концeпт социјализма је атеистички или антирелигијски, док се хришћански социјализам заснива на хришћанству.
Маркс и Енгелс су отворено исказали негативан став према хришћанском социјализму, а најбољи пример за то је познато дело „Манифест комунистичке партије“. У Манифесту се истиче наводни феудалистички и реакционарни карактер хришћанског социјализма, који је окарактерисан као „света водица којом поп освештава службу аристократа“.

Хришћански социјализам као савремени социјални коректив

Значај хришћанског социјализма у Европи огледа се у стварању одговорне социјалне државе. Треба нагласити да је то форма социјализма која нема ништа заједничко са тоталитарним системима реалног социјализма или ауторитарним и присилним колективизмом. Напротив, хришћански социјализам је увек био у опозицији према таквим идеологијама и системима. Са друге стране, хришћански социјализам је оштро критиковао неправде учињене радницима изазване неспутаним деловањем капитализма.
У основи  хришћанског социјализма су социјални принципи хришћанства попут солидарности,  брига за радничке слојеве и побољшање њиховог положаја еволуцијом, а не револуцијом.
Хришћански социјализам не представља крути и затворени идеолошки систем, нити самосталну и значајну политичку снагу. Његове идеје су данас углавном инкорпориране у програме умерених социјалистичких, социјалдемократских (попут британске Лабуристичке партијe), али и демохришћанских и хришћанско-социјалних странака (нпр. немачке Хришћанско-демократске уније или Хришћанско-социјалне уније). Хришћански социјализам може имати значајнију улогу у будућности, с обзиром на то да није политички компромитован као друге варијанте социјализма. Може постати коректив садашњем „дивљем“ капитализму, који поново занемарује социјалну компоненту и раднике препушта на милост и немилост суровој тржишној конкуренцији.

Извори:
1.      Булгаков, Сергиј. (2001). Православље: Бримо, Београд.
2.      Сто година католичкога социјалног наука, Социјални документи Цркве. (1991). Кршћанска садашњост, Загреб .
3.      Маркс, Карл. Енгелс, Фридрих. (1975). Манифест комунистичке партије, БИГЗ , Београд.


 https://teologija.net/hriscanski-socijalizam-u-evropi/

среда, 30. мај 2018.

ВИКТОР ОРБАН: „Успоставили смо хришћанску демократију која нам гарантује слободу!”



„Заменили смо пропалу либералну демократију хришћанском демократијом 21. века која народу гарантује слободу и безбедност“, истакао је Орбан, који је на власти од 2010. године, а данас је започео свој четврти мандат.

Како је навео, таква демократија подржава традиционални породични модел мушкарца и жене, спречава антисемитизам и омогућује привредни раст. Премијер је указао да његова владајућа алијанса има двотрећинску већину у Парламенту, али је обећао да ће у новом мандату служити у корист свих Мађара, наводи МТИ.
Отаџбина, рекао је он, не може бити у опозицији сама са собом јер она у великој мери надмашује партије, а „служење отаџбини не може да зависи од тога да ли смо можда у опозицији или у Влади“.
„Стојим пред вама оптимистичан, пун наде и спреман да делујем“, поручио је премијер посланицима.
Он је захвалио свима који су учествовали на изборима, а нарочито гласачима који су подржали алијансу Фидеса и хришћанских демократа.
Нови Парламент Мађарске изабрао је Орбана за премијера са 134 гласа за и 28 против, након чега је он положио заклетву, наводи мађарска агенција.

Орбанова партија Фидес победила је на недавно одржаним изборима, а председник Мађарске Јанош Адер препоручио је у уторак посланицима на конститутивној седници Парламента да за премијера поново изаберу Орбана, који ће у трећем узастопном мандату, како је најављено, настојати да спроведе уставне промене.

уторак, 01. мај 2018.

Bavarska: Obavezno postavljanje krsta na administrativnim zgradama

 Bavarska Bamberger

Bavarska konzervativna vlada naredila je postavljanje krsta na ulazu svih pokrajinskih administrativnih zgrada.
Regionalna Vlada saopštila je da krstove ne treba gledati kao verske simbole, već one koji odražavaju kulturni identitet Bavarske i hrišćansko-zapadni uticaj.
Nemačka agencija DPA javila je da se novi dekret ne odnosi na opštinske i savezne institucije u Bavarskoj.
Krst je već obavezan u državnim školama i učionicama u većinski katoličkoj Bavarskoj, podseća AP.

 https://www.blic.rs/vesti/svet/bavarska-obavezno-postavljanje-krsta-na-administrativnim-zgradama/vb73p50

среда, 18. април 2018.

Partijski barometar - Evropska narodna partija

Mapa pokazuje "političku boju" šefova država / vlada država članica EU i daje pregled koje partijske porodice u kojim zemljama su trenutno u vođstvu prema rezultatima anketa.














Partijski barometar -  Evropska narodna partija


Partijska porodica Evropske narodne partije  je najjača prema anketama u 14 zemalja (+/- 0 u odnosu na poslednji barometar),  porodica Socijalista u 6-7 (+1 do +2), kritički nastrojeni evro-konzervativci  u 2-3 (-1 do -2),  Liberali u 3 (+/- 0),  Nezavisni u jednoj (Macron LREM), Populisti u 1 (Pokret 5 zvezda u Italiji).
 
 U nekim zemljama je prednost u odnosu na druge političke porodice veoma mala (Belgija, Švedska, Slovačka, Španija). 


 


Anekete pokazuju da su partije članice Evropske narodne partije  (preko 30%) najviše zastupljene u Nemačkoj, Mađarskoj, Austriji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Grčkoj, Irskoj, Luksemburgu, Malti i na Kipru.
Italija je jedina zemlja u EU gde je populistička snaga (Pokret 5 zvezda) u anketama jača od bilo koje političke porodice.

Izvor: http://demostat.rs/sr/vesti/istrazivanja/partijski-barometar--evropska-narodna-partija/392


среда, 21. март 2018.

Честитка патријарха Кирила Ангели Меркел на реизбору







Њеном Превасходству госпођи Ангели Меркел, савезном канцелару С.Р. Немачке

Ваше Превасходство!

Срдачно Вам честитам реизбор на дужност савезног канцелара Савезне Републике Немачке.

Поново сте добили пуно поверење. Грађани Немачке, међу којима има много чеда Руске Православне Цркве, полажу у Вас наду у одржив развој земље, очување традиционалних моралних вредности и хришћанског предања.

Московска Патријаршија, која има више од две стотине парохија на територији Савезне Републике Немачке, доприноси одржавању руско-немачких односа, остварујући плодну сарадњу са месним протестантским и католичким Црквама у циљу учвршћења међу људима јеванђељских идеала, љубави и милосрђа, заштите установа породице и брака.

Желимо Вам добро здравље, Божју помоћ и успех у одговорној служби, а наорду Немачке – мир и просперитет!

С поштовањем,

+Кирил, Патријарх московски и све Русије

 Извор: Патриархиа.ру (с руског Инфо служба СПЦ)

http://www.spc.rs/sr/chestitka_patrijarha_kirila_angeli_merkel_na_reizboru

субота, 03. март 2018.

Европски дан недеље слободне од рада



Данас се обележава Европски дан недеље слободне од рада. Европска алијанса за недељу која окупља радничке синдикате, политичке партије и организације цивилног друштва широм Европске уније, предложила је пре шест година да се јавност сваког 3. марта подстиче да поштује недељу као дан одомора од рада, породични дан окупљања и дружења и дан културних и верских активности.

уторак, 20. фебруар 2018.

Sledeća demohrišćanska kancelarka?

Generalni sekretar CDU Peter Tauber povlači se sa funkcije – stranku tako čeka nova rokada. Favoritkinja je premijerka Sarske oblasti Anegret Kramp-Karenbauer kojoj se daju dobre šanse da bude sledeća kancelarka.

 default 
Kramp-Karenbauer je žena od poverenja kancelarke


Peter Tauber (43), generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u odlasku, pre par godina važio je za mladu nadu stranke. Pozicija genseka – ključna za organizaciju stranačkog života – mogla je za njega da bude odskočna daska. Uostalom, i kancelarka Angela Merkel je pre dolaska na čelo stranke bila na ovoj funkciji.
CDU-Generalsekretär Peter Tauber legt Ämter nieder Peter Tauber

Sudeći prema glasnim kritikama iz sopstvenih redova, ali i značajnom padu Demohrišćana na izborima u septembru, Tauber se nije dobro snašao na funkciji. Posebno su ga na zub uzeli konzervativni krugovi u stranci koji mu nisu oprostili zalaganje za homoseksualne brakove ili zakon o doseljenicima. Bio je viđen i kao nespretna produžena ruka kancelarke koja među tvrdolinijašima u CDU takođe važi za previše „levu“.

Tokom vikenda je objavljeno da će Tauber napustiti funkciju odmah premda mu mandat traje do decembra. On ovaj korak objašnjava ličnim razlozima. Prošlog decembra je javnost saznala da se Tauber borio sa teškom bolešću creva zbog čega ga sada čeka duža rehabilitacija. Prema izveštajima medija, on će ostati savezni poslanik.

Iz Sarbrikena u Berlin

Stranku Angele Merkel tako čeka rokada na važnoj funkciji usred muka oko sastavljanja nove vladajuće koalicije. Pod optužbama da je previše mlako pregovarala sa Socijaldemokratama te da im je nepotrebno prepustila važno Ministarstvo finansija, Merkelova je pristala da ministarstva koja pripadaju CDU popuni i mlađom gardom svojih kritičara. O koalicionom ugovoru i o njenom izboru ministara odlučiće stranački kongres sledećeg ponedeljka (26.februar).

Landtagswahl Saarland Annegret Kramp-Karrenbauer Ubedljivo pobedila na pokrajinskim izborima u Sarskoj

Na tom kongresu će 1.001 delegat odlučiti i o nasledniku Petera Taubera na mestu generalnog sekretara. Prema informacijama javnog servisa ARD i lista Zidojče cajtung, na to će mesto doći Anegret Kramp-Karenbauer (55), premijerka malene Sarske pokrajine. Time bi ona – posle Merkelove – postala tek druga žena na toj funkciji u istoriji partije.

Još nije jasno da li bi funkciju preuzela odmah ili bi se ipak čekalo da Tauberu istekne mandat. U svakom slučaju, njeno preseljenje u politički Berlin gotovo izvesno podrazumeva napuštanje premijerske funkcije u Sarbrikenu.

Kramp-Karenbauer važi za ženu od poverenja kancelarke i jednu od najozbiljnijih kandidatkinja za njenu naslednicu. Krajem marta je odnela veliku pobedu nad „levim blokom“ u Sarskoj. Ponešto iznenađujuće, CDU je na pokrajinskim izborima uzeo 41 odsto glasova i tako sprečio da SPD (29,5 odsto) i Levica (13) dođu do većine. Sarskom je nastavila da vlada Velika koalicija.

Dobre šanse za kancelarsku fotelju

Agencija dpa prenosi da je brza reakcija Merkelove i izbor sarske premijerke na važnu stranačku funkciju reakcija na kritike u sopstvenoj stranci. Jedna od zamerki na račun kancelarke je što je do sada oklevala da „izabere“ naslednika ili naslednicu koji će povesti stranku u sledeću izbornu borbu, najkasnije 2021. godine. Smatra se da Anegret Kramp-Karenbauer ima dobre šanse da bude sledeća kancelarka.

Izvor:  
http://www.dw.com/sr/slede%C4%87a-demohri%C5%A1%C4%87anska-kancelarka/a-42640494