Nemačka bila protiv zalaganja za „teritorijalni integritet“ Kosova

Autor: Jelena Diković

Berlin - Nemačka nije bila za to da se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije stavi formulacija „teritorijalni integritet Kosova“, jer su vlasti u Berlinu smatrale da je to kontraproduktivno. Ipak, Nemci očekuju da srpske vlasti „promene“ stanje na severu Kosova, jer će jedino na taj način Srbija dobiti datum za početak pregovora s Evropskom unijom, ističu Danasovi izvori iz Berlina.

Kako nam je rečeno, Nemačka čeka da Vlada Srbije predstavi dugo najavljivanu platformu o Kosovu kako bi videla u kom smeru srpska vlast želi da ide kada su u pitanju evrointregracije. „Prvi potpredsednik srpske vlade Aleksandar Vučić je već nekoliko puta dolazio u Berlin i nemačkim zvaničnicima obećavao da će Srbija uraditi sve kako bi nastavila put ka EU, ali berlinske vlasti žele da se uvere da će državni vrh u Beogradu zaista učiniti nešto na normalizaciji odnosa s Prištinom posebno kada je reč o situaciji na severu Kosova“, navode naši sagovornici.
Ono što je još važno za Nemačku, ističu izvori Danasa, a što se ne uzima dovoljno u obzir je i to što Nemačka trenutno ima 1.600 vojnika na Kosovu i zbog toga im je veoma bitno da između dve strane vlada mir i stabilnost. Bez srpske inicijative ka boljim odnosima s Kosovom vlasti u Beogradu neće dobiti datum početka pristupnih pregovora čak ni sledeće godine, naglašavaju naši izvori iz Berlina, dodajući da je Nemačka svesna toga da zbog kosovskog pitanja Srbija može da „skrene s puta“ ka članstvu u Uniji.
Što se tiče proširenja EU, vladajuća koalicija CDU/CSU u Nemačkoj trenutno zateže oko tog pitanja, jer zna da na taj način može da prikupi glasove onih koji su protiv proširenja, pogotovo jer se izbori održavaju sledeće godine. Inače, u Nemačkoj samo 20 odsto građana podržava proširenje EU što je najniži postotak od svih 27 članica Unije. „Naravno, glavni razlozi su kriza u evrozoni, loša situacija u Bugarskoj i Rumuniji, otvorena politička pitanja, poput Kosova, i slabe ekonomije zemalja koje žele da uđu u EU. Vrlo je izvesno da nakon ulaska Hrvatske i Islanda, naredni kandidat moraće da čeka od 10 do 15 godina“, ukazuju naši sagovornici iz Berlina.

 http://www.danas.rs/danasrs/politika/nemacka_bila_protiv_zalaganja_za_teritorijalni_integritet_kosova.56.html?news_id=250075

Evropski konzervativci traže više Evrope!

RUBRIKE / Politika / Evropa

Evropa

Na 21. kongresu Evropske narodne partije u Bukureštu nije bilo velikih iznenađenja. Vilfrid Martens ponovo je izabran za predsednika ove najveće familije evropskih partija u Rvropskom parlamentu.

Moto okupljanja predstavnika evropskih konzervativnih partija „Više Evrope“ dao je smernicu. Osim Evrope prisutni su podržali i konzervativnog predsednika Rumunije Baseskua, koji je letos za dlaku izbegao smenu, pripremljenu u krugovima socijalno-liberalne vladajuće većine. Rumunskom predsedniku je posle teške političke borbe ovakva podrška vidno prijala.
Govor šefice nemačke Vlade, Angele Merkel bio je pravi melem na ranu. Ona je pozdravila pobedu demokratije u Rumuniji, misleći pritom na propali referendum o smenjivanju predsednika. Potom je Angela Merkel brzo prešla na glavne teme – pohvalivši nova programska načela evropskog konzervativnog bloka, koja bi trebalo da doprinesu vraćanju poverenja birača. Želimo uspešnu Evropu! – podvukla je ona, zalažući se za privredni rast, socijalnu tržišnu privredu i solidarnost.
Više poverenja i više stabilnosti

Basesku

U tome su konzervativne stranke Evrope jedinstvene. Bivši predsednik Evropskog parlamenta i bivši poljski premijer Jerži Busek je naglasio da je novi program otvorio mogućnost diskusije o produbljivanju integracije unutar Evropske unije.
Ginter Krihbaum, poslanik nemačkih demohrišćana i predsednik Odbora za Evropu nemačkog Bundestaga naglasio je značaj predloga za ograničavanje mogućeg zaduživanja država kao i nemačkog predloga da Evropska komisija, odnosno njen komesar zadužen za finansije dobije nadležnost da uloži veto na predlog budžeta nacionalnih parlamenata, ako ta suma izađe iz dogovorenih okvira.
Krihbaum je pritom naglasio da je Evropa i mirovni projekat, te da proširenje EU mora biti omogućeno, jer je proširenje signal mira.
Priprema za samit EU

Kongres je bio prilika za brojne bilateralne razgovore koji su poslužili kao priprema predstojećeg samita u Briselu. Izgleda da i unutar konzervativne političke porodice nema jedinstavenog stava u tome kako se može trajno stabilizovati evro. Taj cilj ne sme da se postigne po modelu Evrope različitih brzina, smatra rumunski predsednik Basesku, a konačni cilj bi morao biti stvaranje Sjedinjenih Evropskih Država. Ovako jasan stav o evropskoj perspektivi svoje zemlje ovaj rumunski državnik izrekao je na istorijskom mestu, u bivšoj palati diktatora Čaušeskua.
U isto vreme je u Bukureštu održan miting na koji je pozvala vladajuža koalicija. Pred otprilike 70.000 simpatizera rumunski premijer Viktor Ponta i njegov liberalni partner u vladi, predsednik senata Antonesku podgrevali su atmosferu sa antievropskim parolama. Očuvačemo nacionalnu nezavisnost i nećemo biti robovi Evropske unije – to je samo jedna od parola koje su se mogle čuti. Ovaj skup je bio organizovan u sklopu predizborne kampanje za parlamentarne izbore 9. decembra.
Autor: Robert Švarc, Bukurešt / Dragoslav Dedović
Odg. urednik: Jakov Leon

 http://www.dw.de/evropski-konzervativci-tra%C5%BEe-vi%C5%A1e-evrope/a-16314694

Препорука ПХДС-а за Сајам књига у Београду: Монографија Николе Кнежевића под насловом "Савремена политичка теологија на Западу"

Монографија Николе Кнежевића под насловом "Савремена политичка теологија" (Савремена политичка теологија на Западу:дијалектика политичке трансфомације друштва) биће изложена на предстојећем сајму књига у Београду на штанду издавачке куће "Отачник".
Књига представља преглед развоја тео-политичке мисли на Западу од почетка двадесетог века па све до данашњих дана и покушај да се одговори на дефицит контекстуалног богословља у конкретним друштвено - политичким околностима (пост)конфликтног друштва. Српско издање ће бити штампано на ћириличном писму.
Основне теме и питања којима се књига бави: Однос хришћанства и политике. Однос хришћанске традиције и друштвено - политичких и правних теорија. Однос богословља са другим друштвено хуманистичким наукама. Улога хришћанства и других религија у процесима транзиционе правде и помирења. Одговорност Цркава у савременом друштву. Актуелност хришћанства и друштвено - политичких питања и концепт хришћанске демократије. Политизација религије. Однос хришћанства и национализма и екстремизма. Колико је хришћанство данас актуелно и да ли је богословље у стању да одговори на савремене друштвено политичке изазове? Да ли хришћанство и друге религије могу да буду активни чинилац социјално - политичких промена?
Преузето са сајта:
http://www.cirelstud.org/vesti-i-obavestenja/monografija-savremena-polit...

Njemacka Hrišćanska socijalna unija ublažila stav prema Atini

sestrinska partija hrišćanskih demokrata kancelarke Angele Merkel

Horst Zehofer, lider Hrišćanske socijalne unije iz vladajuće koalicije Njemačke, koja je imala naročito oštar diskurs prema Grčkoj, nagovijestio je danas da je otvoren da Atini da više vremena da svoje finansije dovede u red

 

Horst Zehofer, lider Hrišćanske socijalne unije (Foto: Rojters)

Zvaničnici Hrišćanske socijalne unije, bavarske sestrinske partije hrišćanskih demokrata kancelarke Angele Merkel, tokom ljeta su pozivali da Grčka napusti zonu eura.
Zehofer je u intervjuu radiju Bajern 2 rekao da trenutno ne vidi razlog da se Atini ne da još vremena, a da je ta opcija utemeljena u činjenici da je Grčka napredovala u reformskim naporima.

Evropski lideri čekaju izvještaj grčkih kreditora - Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske centralne banke i Evropske komisije, da bi odobrili novu tranšu pomoći Atini, neophodnu da zemlja ne bankrotira.
Oni, zauzvrat, od Grčke očekuju da uštedi dodatnih 11,5 milijardi eura u naredne dvije godine. To će rezultirati dodatnim smanjenjima plata i penzija, što je nova grčka vlada, koja je tek tri mjeseca na vlasti, obećala da će izbjeći.
Dosadašnje mjere štednje dodatno su gurnule zemlju u siromaštvo i nezaposlenost, čija stopa je u junu dostigla 24,4 odsto.
Vladino zatezanje kaiša izazvalo je brojne nasilne proteste Grka, a tokom jučerašnjih demonstracija u Atini, u sukobu sa policijom, povrijeđeno je 16 ljudi, a jedan čovjek je umro od srčanog udara.
U subotu se navršava tri godine od dana kada je Grčka objelodanila da je deficit njenog budžeta četiri puta veći od maksimalno dopuštenog u zemljama koje koriste euro.
 Preuzeto sa sajta :
http://www.vijesti.me/svijet/njemacka-hriscanska-socijalna-unija-ublazila-stav-prema-atini-clanak-96655

Zehofer: Ko želi jaku Nemačku, mora doći u Bavarsku

Šef Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Horst Zehofer juče je, na partijskom kongresu, izjavio da bi sledeća godina, kada se održavaju bavarski pokrajinski i savezni nemački izbori, mogla za stranku da bude jedna od najuspešnijih.

Horst Zehofer i Angela Merkel

- Ko želi jednu jaku Nemačku, mora doći u Bavarsku - rekao je ovaj Bavarac, koji stoji na čelu bavarske vlade i CSU, ''sestrinske'' partije svenemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU), kancelarke Angele Merkel.

Zehofer je kritikovao političke protivnike socijaldemokrate, ali i koalicione partnere liberale i istakao da njegova partija ima veliku šansu da joj sledeća godina bude jedna od najuspešnijih.

Od svojih koalicionih partnera, liberala, Zehofer je zahtevao da poštuju dogovoreno i istakao da se koalicioni partneri moraju da se oslanjaju jedni na druge. Svoje političke protivnike, socijaldemokrate i, naročito njihovog kancelarskog kandidata Pera Štajnbrika žestoko je napao.

Štajnbrik je, kada je bio šef vlade pokrajine Severna Rajna Vestfalija napravio ''više dugova, nego mi za 60 godina u Bavarskoj'', rekao je Zehofer na partijskom kongresu, koji je posetila i kancelar Merkelova.

- On je majstor za dugove - okarakterisao je Zehofer kancelarskog kandidata socijaldemorkata Štajnbrika, koji će sledeće godine na jesen ''izaći na crtu'' Merkelovoj u borbi za kancelarsku vlast.

Zehofer je, povodom nemačkog sistema solidarnosti, odnosno, finansijskog izjednačenja među pokrajinama i pomoći ''braći na istoku'', u kome, pre svega, njegova Bavarska, Baden-Virtemberg, Hamburg i Hesen plaćaju za nerazvijene pokrajine, najavio promenu tog mehanizma.

- Mi smo solidarni, ali ne glupi - rekao je Zehofer, aludirajući na Berlin, koji iz tog sistema solidarnosti godinama dobija milijarde.

Povodom spekulacija o povratku na političku scenu bivšeg ministra odbrane, mladog barona Karla Teodora cu Gutenberga, člana CSU, koji se, uz puno buke, ali i bruke, povukao iz politike zbog prepisanog doktorata, Zehofer je rekao da želi njegov povratak posle 2013. godine.

- Posle izbora ću se o tome pobrinuti....ali sada, prvo treba da sprovedemo izbore - rekao je Zehofer na marginama partijskog kongresa CSU.

Preuzeto sa sajta: http://www.blic.rs/Vesti/Svet/348838/Zehofer-Ko-zeli-jaku-Nemacku-mora-doci-u-Bavarsku

Порекло социјалног старања

Дух хришћанске љубави и човекољубља имао је велики утицај на државно законодавство и уопште  организацију друштвеног живота. То нарочито важи за Византијско царство, које је било колевка средњевековне културе, али и хришћанске државе Запада. Социјално старање, као институционализовано старање државе или друштва, има бирократски карактер и показује се у равни безличних односа и установа.

Социјално старање које данас постоји у различитим државама света посредно или непосредно повезује се са традицијом хришћанског милосрђа и солидарности. То постаје јасније када се назначи да пре појаве хришћанства држава није спроводила никакво посебно социјално старање, већ је само понекад деловала у ванредним приликама. Међутим, подршка и солидарност који су неговани на нивоу примарних односа постепено су, захваљујући утицају хришћанства, утврђени и као институционалне обавезе државе.

Државно социјално старање нашег доба суштински је наставак и специјализовање добротворног деловања Цркве. Уосталом, држава је временом ојачала и усвојила многе облике добротворног деловања које је осмислила и систематизовала Црква и они су институционализовани или су  постали предмет интересовања државе. Тако се узори свих модерних грана  социјалне политике, уз можда изузетак социјалног осигурања проналазе у Византији. Ту видимо позитивне плодове усклађеног деловања Цркве и државе.

Мандзаридис, Геогрије И., Социологија хришћанства, Хришћански културни центар, Београд, 2004, стр.285

Завршен конгрес Европске народне партије у Букурешту

БУКУРЕШТ –У Букурешту је завршен дводневни конгрес Европске народне партије (ЕПП), на коме је у присуству 27 званичних делегација из европских земаља и институција изабрано ново руководство највеће групе у Европском парламенту.
Првог дана конгреса, у среду, за председника ЕПП на нови трогодишњи мандат поново је изабран Белгијанац Вилфред Мартенс, док је другог дана, у четвртак, за генералног секретара изабран Шпанац Антонио Лопес-Истурис, као и десет потпредседника, јавила је румунска агенција Ађерпрес.
Скупу је присуствовао велики број званичника ЕУ и шефова држава и влада европских земаља, међу којима су били председник Европске комисије Жозе Мануел Баросо, лидер групе ЕПП у Европском парламенту Жозеф Дол, немачка канцеларка Ангела Меркел, председник Европског савета Херман ван Ромпеј, пољски премијер Доналд Туск.
Мартенс је након реизбора истакао да његова партија неће толерисати нападе на демократске вредности, стандарде и владавину права и да те вредности морају да поштују сви представници румунског народа.
Он је, с тим у вези, рекао да би поновна борба против председника Трајана Басескуа, чију је смену раније затражио парламент, била велика грешка, истичући да је сада важно да се успостави равнотежа у односу председника и владе.
Учесници конгреса су расправљали и о „новој политичкој платформи” која би обухватила кораке које треба предузети у будућности, посебно у циљу превазилажења кризе.
Конгресу ЕПП у Букурешту присуствовала је и чланица председништва Уједињених региона Србије (УРС) Сузана Грубјешић.
ЕПП окупља 73 странке десног центра из 40 земаља. Г17 ПЛУС, стожерна партија УРС-а, придружена је чланица ЕПП што је највиши статус који у ЕПП може имати организација из земље која није чланица ЕУ.

Танјуг

објављено: 19/10/2012

 Преузето:

 http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Zavrsen-kongres-Evropske-narodne-partije-u-Bukurestu.sr.html

Конгрес Европске народне партије. Поглед из Букурешта

17.10.2012. - У Букурешту се одржава конгрес Европске народне партије, најутицајније политичке снаге Старог Света. У румунској престоници окупиле су се најзначајније политичке фигуре ЕУ: канцелар Ангела Меркел, председник Европске комисије Хозе Мануел Барозу, премијер Шпаније, Пољске, Луксембруга, Португалије, Мађарске, Бугарске и Чешке, као и руководиоци десничарских странака свих земаља чланица ЕУ. На дневном реду је економска криза у Европи, перспективе федерализације ЕУ, као и проблеми везани за леву Ренесансу у евопској политици.

Европски десничари не могу да рачунају на топао пријем у румунској престоници, што и објашњава напоре организатора да их ограде од сукоба са грађанима: први пут у последњих 20 година бирачи земље су морали директно да се суоче са тим да њихов глас ништа не значи, да се све важне одлуке доносе у Берлину, Вашингтону или Бриселу.

Букурешт није Атина и не треба очекивати прејака испољавања народног незадовољства и масовне нереде, али пре неколико месеци било је немогуће претпоставити да и овде може да се нађе толико евроскептичара, спремних да организују демонстрације против Европске народне партије. Њен конгрес се већ пореди са конгресима Комунистичке партије Румуније из доба Чаушескуа.

Мишљење Германа Греја, генералног секретара Демохришћанског савеза:

- Конгрес треба да утврди нови базични програм нашег уједињења, савеза демохришћанских партија Европе. Овај програм је у многоме резултат рада Демохришћанске странке. Документ одражава наш однос према социјалној тржишној економији, однос према ЕУ као стабилизационој унији. У његову основу је положен принцип јачања наших позиција, повећања конкурентности Европе у целини.

Главни догађаји самита европских десничара планирани су за 17. и 18. октобар. Сви са нетрпљењем очекују изјаве Ангеле Меркел, Хозеа Мануела Барозуа и Трајана Бесескуа, као и резултате избора за новог председника Европске народне партије.

Извор: Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»

Секуларна држава и СПЦ

Већ извесно време се у нашој земљи дешавају разне реакције поводом јавних изјава и наступа црквених великодостојника.Када представници Српске Православне Цркве било шта јавно учине или апелују, одмах се активирају разни појединци и невладине организације које Цркву због тога оптужују за кршење „секуларности“ државе, које је наведено у уставу.

Увод


Те реакције се крећу од вербалних критика, до тужби. Тако имамо случај да је организација „Атеисти Србије“ упутила тужбу[1] Уставном суду Србије, због посете четири одборника новосадског парламента владики бачком Иринеју. Иста организација је тужила код повереника за заштиту равноправности патријарха СПЦ Иринеја[2], због његове изјаве у Сарајеву да: „Нема мира код оних који немају мира са Богом, који је услов за мир са другима“. Поред тога, имамо случај извесног изгреда који се догодио у  Београду[3], када је професор географије вербално напао девојчицу која се прекрстила у тренутку када је чула црквена звона. Професор је бранио свој чин, позивањем на раздвојеност Цркве и државе по уставу, јер је школа државна институција.

Поводом свих ових случајева се покренула жестока дебата при коментарима на њих. Већина оних који су подржали те акције, су се такође позивали на секуларност државе Србије и на њен устав, као кључни аргумент. Као што се види из назива гореспоменуте организације, велики број бранитеља „секуларности“ државе Србије су атеисти. Што је такође занимњиво, поводом устава[4], по њему је ћирилица званично државно писмо[5], Космет је део Србије[6], док је брак заједница мушкарца и жене[7]. Упркос томе, знатан број оних који се позивају на тачку устава поводом секуларности, истовремено су спремни да отворено заступају негацију неке од ових тачака устава. Поред тога, поставља се питање да ли су гореописани случајеви заиста кршење устава и секуларности (световности) или не? Да би смо то разумели, морамо да знамо шта је заиста секуларност.

Шта је секуларизам?

Већ се у споменутом уставу Србије дефинише шта је та секуларност (или световност): „Република Србија је световна држава. Цркве и верске заједнице су одвојене од државе. Ниједна религија не може се успоставити као државна или обавезна.“[8] Поред тога, нешто даље у уставу се то понавља: „Цркве и верске заједнице су равноправне и одвојене од државе.“[9] Што је такође битно, тај исти устав забрањује ширење расне, националне (и што је овде важно) верске мржње[10], као што јемчи слободу мишљења и изражавања, изузев у кршењу јавног морала и безбедности[11].

По неким другим изворима, секуларизам, световност или лаицизам је одсуство верског мешања у послове државе као и одсуство државног мешања у верске послове[12][13][14]. Такве дефиниције су у складу са оним што пише у нашем уставу. Треба знати да је секуларизам или лаицизам схватање које се развило, као компромис између појма званичне државне религије и званичног државног атеизма. Дакле, он је решење које стоји између прогона религије из јавног живота и њене репресије, као и постојања званичне државне религије. Такво схватање се развило као последица  искуства Француске револуције, где је успостављање државног атеизма и прогона католичке цркве од стране државе изазвало крвопролиће, сурову репресију, терор и контрареакцију. Из овога следи да секуларизам није исто што и јавни атеизам. Управо успостављање секуларног поретка треба да обезбеди верске слободе, а не потискивање вере.

Дакле, по уставу Србије, световност (или секуларност) државе је раздвојеност државе и Цркве. То никако не значи да због тога Црква нема право на јавна иступања, јер је то право загарантовано чланом 44. устава. Пошто су држава и Црква раздвојене, то не даје право некима да захтевају од Цркве њено потпуно повлачење из сфере јавног живота, посебно када се узме у обзир да јавни живот и држава нису иста ствар.

Наопако схватање секуларизма  код нас


У нашем друштву се јављају одређена схватања секуларизма, који немају суштинске везе са његовом природом. Захтев за прогоном СПЦ из јавног живота, уз позиве на секуларизам је леп пример појмовне збрке коју имају особе које такве захтеве изричу. Наиме, та збрка се приказује у мешању појмова државе и јавности. Држава и јавни живот нису иста ствар, иако држава може да дозвољава или ограничава јавне слободе у случају да угрожавају општу безбедност и јавни морал. Држава која ограничава јавно испољавање вере из принципа није секуларна држава, већ атеистичка држава. Секуларна држава је верски неутрална, иако може да омогући посебне привилегије традиционалним верским заједницама, које су део историјског искуства одређених народа и држава, као и оним којим припада велик број (или већина) грађана. Такве случајеве имамо у знатном броју европских земаља, на пример у Немачкој или Шпанији. Исто тако имамо пример једне од најстаријих секуларних држава – САД, где се на новчаницама појављује мото „In God we trust“[15][16]- „У Бога се уздамо“. Исти мото се појављује и на државним зградама.[17]
Такође, у тој секуларној САД имамо случај „Заклетве застави Сједињених Америчких Држава“[18], која је уобичајна заклетва нацији и застави САД и која се изговара на јавним манифестацијама и у америчким школама. Она гласи: „Заклињем се застави Сједињених Држава и републици коју представља, једној нацији под Богом, недељивој, са слободом и правдом за све.“ Тако да појам „секуларности“ чак не искључује верске елементе унутар институција секуларне државе, посебно ако они одсликавају уверења и културно наслеђе огромног броја грађана (демоса).
Захтеви које неки појединци или организације у Србији подносе у односу на СПЦ , су у суштини захтеви за обарање секуларности државе, под изговором борбе за секуларност. Ово је рецидив претходне комунистичке епохе и надменог става претходног система у односу на СПЦ. Потискивање вере из јавне сфере, као и мешања световних институција у рад СПЦ (и других верских организација) је битно обележје јавног атеизма који иако није био званичан, је био суштински поредак у комунистичким земљама, а који се лицемерно такође подводио под термин „секуларизма“. У заиста демократском друштву постоји слобода говора и слобода вероисповести, што укључује и СПЦ.

Суштински гледано, СПЦ се води као невладина организација (или НВО). Као таква има право на слободу деловања као и друге НВО, а као верска организација има посебна права загарантована уставом. Мало је иронично да хајку на њу спроводе друге и знатно мање организације (али веома гласне и добро плаћене), које износе ствари које се заиста и суштински косе са уставом Србије, нарочито око питања Космета све позивајући се на тај исти устав у случају СПЦ. То лицемерје бранилаца „секуларизма“се може видети и спрам других верских заједница у Србији. Тако имамо случај верског великодостојника једне друге верске заједнице[19][20][21] који не само да је отворено кршио секуларност земље, већ је давао изјаве које су спадале у домен класичних претњи и уцена. Тај исти великодостојник се такође кандидовао за председника Србије[22]. Занимњиво да се нико од „бранилаца секуларизма“ није огласио поводом ових изгреда великодостојника једне религије код нас. Са друге стране, ти исти чекају и најмањи повод да оптужују СПЦ да крши секуларни поредак. Из овога можемо слободно закључити да сви ти покрети, организације и појединци уопште нису борци за секуларност (коју тумаче по својој вољи) нити чак прави атеисти, већ друштвено-политичко-пропагандни агитпроп усмерен само и искључиво против СПЦ као мете.

Колико је та дволичност велика, може се видети и из чињенице да се суседне државе, иако секуларне, активно мешају у црквена питања, унутрашње и у послове СПЦ, чије представнике прогањају. Најбољи пример су Црна Гора и Македонија. Иако се тиме на груби начин крши начело секуларности, нема никог да се огласи поводом тога од „секулариста“ у тим земљама па и у самој Србији.

Такође имамо замерке поводом увођења веронауке у школе, што се такође тумачи као „кршење секуларности“. Наравно, оно што се избегава рећи је да је веронаука изборни предмет који се никоме не намеће. Са друге стране, омогућен је такође изборни предмет грађанског васпитања за оне који не желе да шаљу своју децу на веронауку. Предмет веронауке је омогућен за припаднике свих традиционалних верских заједница, не само православних. Као што се види, „бранитељи секуларности“ по обичају имају проблем само са православном веронауком. Упркос добровољности при избору веронауке, „секуларним“ активистима смета туђи избор и туђа слобода. Смешно је позивање на „секуларност“ у случају веронауке, када нпр. у секуларној Немачкој (најмоћнијој чланици ЕУ) постоји веронаука у државним школама и чији учитељи се финансирају из државног буџета. Не треба заборавити да веронаука нема само теолошки аспект, већ се такође тиче духовног и културно-историјског наслеђа једног народа и државе, чиме се деца упознају и са унутрашњим аспектом свог наслеђа који се не може научити на историји или социологији, а које њему прилазе на спољашњи начин.



Такође је занимљиво постојање тзв. „црквеног пореза“[23] у секуларним земљама ЕУ, који постоји за вернике у већ наведеној Немачкој, као и Аустрији, Швајцарској, док је у Шведској и Италији обавезан за све грађане без обзира да ли су верници или не. Све те државе су по уставу секуларне и чланице су ЕУ. Код нас такав порез не постоји, али се може замислити драматична реакција „секулариста“ уколико би неко то предложио, по угледу на земље ЕУ. Многи од тих активиста се позивају на секуларни поредак као на савремену, либералну и европску вредност која је носилац друштвеног напретка. Наравно, оваква схватања су погрешна. Важно је схватити да у Европи постоје државе које имају званичну државну религију[24] и које стога нису секуларне. Што је још важније видети, скоро све земље са државном религијом у Европи су чланице ЕУ. Те земље су: Исланд, Данска, Велика Британија, Грчка и Малта. Једини изузетак је Монако, који није члан ЕУ. Тешко да можемо назвати те земље „заосталим“ и „ретроградним“. Упоредимо несекуларну Данску и секуларну Молдавију да би постало јасно да секуларност државе није гарант ни животног стандарда, ни постојаности институција,  ни слобода као ни личне сигурности становништва. Дакле, чак и тај аргумент отпада.

Имамо случај већ наведене девојчице и њеног наставника код нас. Како приватни верски гест једне особе у државној институцији може угрозити секуларност државе? Сама девојчица уосталом није представник државе нити државни службеник, за разлику од наставника, а њен верски чин није исто што и верска служба, посебно када се има у обзир да верски чин прекрштавања има и такође световну улогу, где се користи чак и код атеиста. Овде се види до каквог апсурда иду „секуларисти“. Тако се некима не допада химна Србије, јер се у њој помиње Бог, док им грб такође смета због верског симболизма. На страну то што верски симболизам постоји на знамењима великог броја земаља у свету, без обзира да ли су секуларне или не. Не би чудило уколико би после почели да траже рушење храмова, јер би по њиховој искривљеној логици постојање верских храмова на јавним местима такође могло да се протумачи као „кршење секуларности“. Да не говоримо о крстовима на споменицима , које чак ни најмилитантнији атеисти у историји нису рушили, али који се сада налазе на удару „секуларних хуманиста“ и „бораца за људска права“.[25] Оно што најсмешније је чињеница да те групице ирационалних и острашћених активиста представљају смешно мали проценат становништва, али који је толико агресиван и гласан, да се медијски више чују од огромне већине.


Закључак

Појава бораца за „заштиту секуларне државе“ је феномен, који је код нас преузет са Запада и није изолован случај. Ради се о облику милитантног атеизма, наравно левичарског порекла, који под маском борбе за већ постојећи секуларни поредак покушава у ствари да га обори и замени државним атеизмом. Оружје у том процесу је спиновање појмова и термина, да би се постојећим појмовима придодала значења која су другачија или супротна од њих. У Србији се ти покрети и појединци идеолошки надовезују на комунистичку прошлост, коју посматрају са носталгијом. Тако се идеја секуларизма вешто изједначава са идејом атеизма, иако је секуларизам суштински настао из реакције на државни атеизам. Можда чак ни термин „милитантни атеизам“ није баш прави термин за овај феномен, јер главна мета напада лажних секулариста нису све религије као такве (што би се очекивало од доследних атеиста), него само и искључиво хришћанство. То се може видети и из њихових двоструких стандарда спрам ислама, а што се такође може приметити и код нас (као што је показано).

Дакле, овде је реч пре свега о антихришћанству, које своје постојање заснива на супростављању хришћанском учењу и пре свега верским институцијама. Ти покрети су углавном усмерени против традиционалних верских заједница у својим земљама. Тако активиста у већински католичкој земљи ће нападати искључиво РКЦ, док ће код нас нападати СПЦ, а у протестантској локалне протестанске деноминације. Без обзира на те разлике, ради се о усклађеном глобалном покрету. Има неке ироније, да тај глобални покрет управо подрива класична рационална либерална начела и слободе на које се позива.


Тако имамо потпуно појмовно извртање, где религија која је потпуно јавна ствар постаје приватна ствар, док сексуалност постаје јавна ствар. Док се религије које су учествовале у формирању читавих друштава протерују у четири зида, дотле сексуалност која је увек била сведена у домен приватности постаје јавна и друштвена ствар. Колико је успешан тај активизам био на Западу, пример је чињеница да су у Француској забрањене црквене процесије хришћана на јавним местима због „секуларности“, али је зато дозвољено пародирање и исмејавање хришћанства на геј парадама у тој истој Француској.[26][27][28] Док се хришћанска симболика протерује из јавне сфере на Западу јер „вређа осећања“ оних који нису религиозни или хришћани, истовремено се дозвољава јавно изругивање том истом хришћанству и његовим симболима на већ споменутим геј парадама.[29][30][31]

Муслимани отворено пркосе француским законима и јавно се моле на сред улица и тргова у Француској[32] (за разлику од хришћана), а једини који су гласније протествовали су били припадници десничарског „Националног фронта“ Ле Пена, не левичарски „секуларисти“ од којих се то прво могло очекивати. Такође, француске власти су забраниле јавно служење свињетине и алкохола у областима где живе муслимани, да они не би били „увређени“[33]. Наравно, редовно изругивање хришћанству не би требало да вређа никога.

Ствар је у томе што је милитантна постмодерна антихришћанска левица, агресивним лобирањем и инфлитрацијом на Западу заобишла све демократске процедуре да би утицала на институције, формирање и тумачење закона. Тиме користе државу против већинских и традиционалних заједница. Пошто се већинске и традиционалне заједнице поистовећују са својим државама, оне су спремне да послушно поштују одлуке отуђених и интруисаних политичких елита које директно раде на њихову штету. Оног тренутка када се захтеви те антихришћанске левице прихвате у институције државе и законе, онда сами већински народи и традиционалне верске заједнице почињу послушно да делају заједно са тим индоктринисаним  институцијама власти против самих себе.

Зато је јако битно раскринкавање наопаких и лажних аргумената, који се користе у медијском нападу, што је средство притиска на институције да се покоре захтевима тих антихришћанских активиста. Што се тиче нас, постоји већ пример на Западу шта се дешава када се таквој наопакој аргументацији да за право.

Петар Анђелковић

[1] http://vesti.krstari...zili-odbornike/
[2] http://www.b92.net/i...12&nav_id=645682
[3] http://www.kurir-inf...e-clanak-417504
[4] http://www.sllistbeo..._srbije_cyr.pdf
[5] Члан 10. устава Србије.
[6] Преамбула устава Србије, члан 182. устава Србије.
[7] Члан 62. устава Србије.
[8] Члан 11. устава Србије.
[9] Члан 44. устава Србије.
[10] Члан 49. устава Србије.
[11] Члан 46. устава Србије.
[12] http://en.wikipedia....rg/wiki/Laïcité
[13] http://en.wikipedia....hurch_and_state
[14] http://en.wikipedia....wiki/Secularism
[15] http://upload.wikime...od_we_trust.jpg
[16] http://upload.wikime...arter_Proof.png
[17] http://upload.wikime...e_Capitol_3.jpg
[18] http://en.wikipedia....e_of_Allegiance
[19] http://www.mondo.rs/...eti_vatrom.html
[20] http://www.vesti.rs/...opet-preti.html
[21] http://www.smedia.rs...zaku-VIDEO.html
[22] http://www.vesti.rs/...ili-prorok.html
[23] http://en.wikipedia....wiki/Church_tax
[24] http://en.wikipedia..../State_religion
[25] http://hungeree.com/...en_2312862k.jpg , http://www.kyivpost....ml10gc4/big.jpg
[26] http://www.trust.org...57b0e.jpg&w=649
[27] http://0.tqn.com/d/g.../1/0/1/nuns.jpg
[28] http://www.flickr.co...84984/lightbox/
[29] http://www.godlikepr.../116802e084.jpg
[30] http://www.painetwor...s/ed/ed0010.JPG
[31] http://www.intoleran..._522efa1155.jpg
[32] http://www.guardian....france-election
[33] http://plancksconsta...nd_muslims.html

У Европском Парламенту одржан семинар о дискриминацији хришћана у Европи

У уторак 2. октобра у Европском Парламенту у Бриселу одржан је семинар на тему „Дискриминација хришћана у Европи“.
Организован од стране Европске народне партије, Алијансе европских конзервативаца и реформиста и Католичке комисије европских конференција, семинар је окупио неколико стотина учесника из реда европских депутата, експерата у области религије и права, политичара, јавних личности и свештенства.

Учесници семинара и експерти посвједочили су очигледан пораст у броју пројава нетрпељивости према хришћанима у протеклим годинама. Они су поставили питање да ли све бројнији случајеви дискриминације, насиља, медијске хистерије против свештенства, представљају само низ коинциденција, или иза свега тога стоји свјестан покрет политичких и друштвених структура усмјерен на маргинализацију и дискредитацију хришћанства уопште, а прије свега институције Цркве.

Многобројни примјери и статистички подаци, представљени у извјештају г. М. Куглара из Аустрије, показали су да антихришћанске тенденције у Европи попримају опасне пропорције и већ представљају реалну пријетњу слободи савјести и људским правима.

Учесници дискусије навели су следеће примјере који одражавају опште европске тенденције:
Ускраћивање права родитељима да одбију одређене форме сексуалног образовања за дјецу у школама.
„Културни рат“ против породице: Прогони се традиционално виђење брака као заједнице једног човјека и једне жене, а не двоје људи било ког пола; законској казни подлежу изјаве о хомосексуалности као гријеху и пороку, макар и у најблажој форми; малтретирање од стране ЛГБТ заједнице и употреба термина „хомофобија“ као средства за искључивање неистомишљеника из јавне сфере; римокатоличке агенције за усвајање дјеце у Великој Британији биле су приморане да затворе након 200 година рада, због обавезујећег закона да се дјеца нуде на усвајање и истополним паровима.Увођење обавезе за медицинско особље и студенте да учествују у вршењу абортуса, еутаназије и примјене, са хришћанске тачке гледишта, неетичких биотехнологија.

Крши се право на окупљање и забрањују се протести против абортуса.

Усталила се пракса да се хришћанима импутирају тзв. преступи из мржње, када се ради о иступању против пропаганде хомосексуализма, исламског екстремизма или абортуса.

Објављивање слика увредљивих за хришћане не подлеже цензури.

Учесници семинара истакли су опасну тенденцију замјене концепта толеранције. Док је толеранција првобитно схватана као поштовање туђих мишљења са којима се не слажемо, данас толеранција претпоставља немогућност изражавања неслагања. Овакво разумијевање утиче на фундаменталну слободу говора, док законом наметнута додатна ограничења слободе говора могу имати непредвидиве негативне последице.

Семинару су присуствовали чланови Представништва Руске православне цркве при европским међународним организацијама, протојереј Андреј Јелисејев и јереј Артемије Алимарин. Отац Андреј је скренуо пажњу учесника семинара на покушаје Европског Парламента да заташка чињенице о дискриминацији и понижењу хришћана и припадника других вјерских заједница у земљама Европске Уније, изразивши наду да ће проблеми који су разматрани овом приликом бити изнијети на пленарном засиједању. Он је, такође, указао на потребу за заједничким дјеловањем у заштити природних права дјеце на усвајање у пуну породицу, што се не узима у обзир приликом усвајања од стране истополних парова, као и на контролу онога што се дешава у европском школском образовању у погледу моралних начела.


Извор: Радио Светигора

Европски савез демохришћанских радника

Европски савез демохришћанских радника је организација радника Европске народне партије са 24 организација чланица из 18 различитих земаља, међу којима су Хришћанско - демократски радници Немачке, Покрет хришћанских радника из Италије, Аустријска асоцијација радника и запослених
и многе друге. Као званично признато удружења радника Европске народне партије, асоцијација Европски савез демохришћанских радника има следеће циљеве:
политичко уједињење демократске Европе;
развој Европске народне партије на основу хришћанско - социјалног учења;
заступање и одбрана интереса радника у европској политици;
остварење хришћанско-социјалних принципа и политике у покретима европских радника;
јачање сарадњe са радницима и њиховим представницима ради прихватања Европског социјалног модела.
Европски савез демохришћанских радника је последњих година уложио доста напора да би утицао на политику запошљавања и бранио неподељену Европе социјалне правде. Све ово говори у прилог тези да је брига за раднике веома важна за демохришћанску политику.
Извор:
http://www.eucdw.org/index.htm

"Реченица из које произилазе сви постулати нашег програма јесте кључна мисао хришћанске етике:човек поседује јединствено достојанство и вредност сваког човека је незаменљива" Конрад Аденауер

 
Хришћанска демократија - »Владати у центру, а водити политику левице по методама деснице«. Жорж Бидо

„Демократија ће бити хришћанска или је неће бити. Антихришћанска демократија биће карикатура која ће потонути у тиранији или анархији." Роберт Шуман