Странице

Добродошли на страницу посвећену идеји хришћанске демократије.

среда, 22. јануар 2014.

Почели преговори Србије и ЕУ


Историјски дан за Србију, то је заједничка оцена свих учесника прве међувладине конференције која је формално означила почетак преговора Србије о придруживању Европској унији. Ово је у историјском смислу најважнији догађај за Србију после Другог светског рата, оценио премијер Ивица Дачић. Спремни смо за тешке изазове који су пред нама, поручује вицепремијер Александар Вучић.
10.42 - Вучић: Пред нама су велики и тешки изазови, али на њих смо спремни. Уверен сам да можемо да завршимо своје обавезе до 2018, а онда ЕУ нека донесе пресуду да ли заслужујемо да будемо пуноправна чланица. 
10.35 - Дачић: Ово је у историјском смислу најважнији догађај за Србију после Другог светског рата. Остаћемо посвећени европским вредностима, унутрашњим реформама и дијалогу са Приштином.
10.30 - Филе: Историјски дан за Србију. Београд мора да остане посвећен нормализацији односа са Приштином. Нарочито су важна преговарачка поглавља 23 и 24. 
10.25 - Венизелос: Имамо пуно поверње да ће Србија преговоре завршити брзо и успешно и да ће се прикључити ЕУ као пуноправна чланица. Ово је велики дан не само за Србију већ за цео Западни Балкан.
9.10 - Почела прва међувладина конференција између Србије и ЕУ. Тиме су и формално почели преговори о придруживању Србије Унији.
Прва међувладина конференција између Србије и Европске уније, која је формално означила почетак преговора о придруживању Унији, одржана је данас у Бриселу. Заједничка оцена свих учесника конференције је да је ово историјски дан за Србију, али и за Европску унију.
Припремио Душан Гајић
Статус Косова није тема
Премијер Ивица Дачић истиче да процес придруживања Србије ЕУ није питање које се тиче статуса Косова.
Одговарајући на питање новинара да ли формулација о правно обавезујућем споразуму значи да ће Србија на крају морати да призна независно Косово, Дачић је истакао да није његов посао да тумачи документа ЕУ, али и да "ни нама, као ни њима, није сасвим јасно шта то значи, јер се став чланица ЕУ у погледу Косова разликује".
"Процес придруживања ЕУ није питање које се тиче статуса Косова. Наша позиција у вези са статусом Косова се не мења и никада није била предмет разговора", подвукао је Дачић.
Дачић је рекао и да у овом тренутку нема елемената за склапање новог споразума Београда и Приштине, већ се треба усредсредити на спровођење онога што је већ договорено у априлу прошле године.
Подсетио је да су отворена питања у вези са правосуђем, формирањем Заједнице српских општина, као и са појединим темама о којима је постигнута само начелна сагласност попут телекомуникација и енергетике.
Навео је да постоје и проблеми о којима тек треба разговарати, као што је имовина, статус Српске православне цркве и српског културног наслеђа на Косову.
У име ЕУ, конференцију је отворио министар спољних послова и потпредседник грчке владе Евангелос Венизелос, који је у присуству неколико шефова дипломатија земаља чланица представио Преговарачки оквир ЕУ, а краћи говор одржао је и европски комесар за проширење Штефан Филе.
Делегацију Србије предводи премијер Ивица Дачић, а уз њега су први потпредседник Владе Александар Вучић, министар спољних послова Иван Мркић, министар без портфеља задужен за европске интеграције Бранко Ружић и шефица тима Србије за преговоре се ЕУ Тања Мишчевић.
На конференцији је учествовао је и неуобичајено велики број министара земаља чланица - шефови дипломатија Аустрије, Хрватске и Румуније Себастијан Курц, Весна Пусић и Титус Корлатеан. Присутни су били и мађарска министарка за европска питања Енико Ђери, државни министар Немачке Михаел Род и француски министар за европска питања Тјери Репантен.
Премијер Србије Ивица Дачић оценио је да је званичан почетак преговора о приступању Србије Европској унији најважнији догађај за Србију од Другог светског рата.
"Ово је историјски дан који се не може пренебрегнути. Ово је у историјском смислу најважнији догађај за Србију после Другог светског рата. У стратешком смислу, овај дан одређује даљи пут Србије и вредности којима тежи и за које се залаже", рекао је Дачић после међувладине конференције у Бриселу.
Премијер је подсетио да је Влада Србије формирана пре 18 месеци и да је успела да обави оно што се од ње није очекивало.
"Нисте од нас ово очекивали, ми смо вас изненадили. Било нам је лако, јер од нас ништа нисте очекивали. Сада се од нас очекује много, задатак нам је тежи", истакао је Дачић.
Премијер Србије је навео да је данашњи дан заправо крај једног тешког почетка и да је пред Србијом много посла.
"Ми од сутра радимо на скринингу поглавља и на даљим преговорима... Ми овај дан нисмо добили него смо га заслужили, јер смо посвећено радили", нагласио је Дачић.
Премијер Србије је истакао да ће Србија остати посвећена европским вредностима, унутрашњим реформама и дијалогу са Приштином.
Pocetak-konferencije.jpg
У центру пажње економија и отварање поглавља
Први наредни кораци Србије на пољу ЕУ интеграција биће припреме за отварање Поглавља 23 и 24 и скрининг, али сва наша пажња биће усмерена на економски напредак земље, поручио је вицепремијер Александар Вучић.
"Оно што људе у Србији занима јесте економија и ми ћемо се бавити економијом и напретком Србије, запошљавањем и радним местима и сву енергију ћемо усмерити на то", рекао је Вучић у изјави за Танјуг.
Говорећи о томе шта за њега лично значи данашњи дан и међувладина конференција Србија-ЕУ, Вучић је рекао да је то "једно добро пролазно време" на путу којим је Србија кренула и које потврђује да не напредујемо лоше.
"Али надам се да можемо брже и боље. Србију посматрају као поузданог и доброг партнера а ми из тога треба да извучемо корист за наш народ - да људи живе боље, да имају боље школе, болнице, више компјутера, да мењамо себе, будемо марљивији", закључио је Вучић.
Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић рекао је да поводом почетка преговора о приступању Србије ЕУ, да Србија зна да пред њом нису лаки задаци, али да је апсолутно спремна да испуни своје обавезе, јер гледа у будућност.
Вучић је на конференцији за новинаре у Бриселу рекао да је све што је радила српска влада рађено пре свега да би грађани Србије живели боље, али је додао да је остало још много ствари које морају бити урађене.
Како је истакао, застава Србије испред зграде ЕУ поред застава осталих земаља чланица јесте велика ствар и симбол за нашу земљу, али и знак да можемо да урадимо оно што су сви европски народи учинили.
"Много тога наш народ неће у потпуности одобравати, али ми смо спремни да све своје обавезе испунимо", рекао је Вучић.
Нагласио је и да сви у Србији треба да раде напорније и више, и да буду озбиљнији и посвећенији послу.
Вучић је уверен да Србија може да заврши преговоре о приступању ЕУ до 2018. године, додавши да ће онда бити на ЕУ да "пресуди" да ли Србија заслужује да постане њена чланица.
Вицепремијер верује да ћемо српску тробојку носити с поносом, на реверу, али и да ће она бити на централном тргу у Бриселу. 
Комесар ЕУ за проширење Штефан Филе обратио се новинарима у седишту ЕУ на српском језику речима: "Ово је историјски дан и за Србију и за Европску унију - честитам."
Филе је рекао да је почетак преговора заслужено признање напорима и храбрим потезима руководства Србије.
"Кључно за то је била решеност српских власти да прихвате реформе током година и храбар труд претходних месеци ради нормализације односа са Приштином", истакао је Филе.
Konferencija.jpg
Филе о евентуалним изборима у Србији
Комесар за проширење ЕУ Штефан Филе очекује да, и ако буду расписани превремени парламентарни избори у Србији, власти у Београду остану фокусиране на процес евроинтеграција и нормализацију односа са Приштином.
Филе не сумња да ће Србија одлуку о евентуалном расписивању парламентарних избора донети у демократском оквиру и у складу са демократским принципима.
Европски комесар је објаснио да је данас направљен први важан корак на највишем политичком нивоу и да су започети разговори о поглављима која ће следити.
Према његовим речима, пред Србијом леже многи изазови, а то подразумева да ће морати да остане привржена дијалогу са Косовом и достизању европских стандарда.
Србија ће, како је даље навео, морати да заврши реформе и усклади прописе са европским правилима, а у том смислу су нарочито важна поглавља 23 и 24, која се тичу слобода, владавине права, правосуђа.
Филе је уверен да Србија може да одговори на ове изазове и да ће реформе у Србији чврсто поставити владавину закона.
"Верујем у решеност српског друштва да се ово спроведе како треба. Промена је важна за српско друштво и економију", рекао је Филе.
Упитан када ће почети отварање првих поглавља и да ли ће то бити поглавља 23 и 24, Филе је рекао да у ЕУ постоји јединствен став да та поглавља буду прва отворена и последња затворена.
Филе је објаснио да ће главни фокус Европске комисије бити на процесу скрининга током 2014. године, до пролећа 2015. године, али је оставио могућност да за време председавања Грчке, до јула, Србија отвори прва преговарачка поглавља. 
Министар спољних послова Грчке, која преседава Европској унији у првој половини 2014, Евангелос Венизелос оценио је да је почетак преговора о приступању ЕУ историјски дан не само за Србију него за цео Западни Балкан.
Венизелос је навео да је почетак преговора о приступању прекретница у односима Србије и ЕУ.
"Честитам народу Србије; најбоље жеље за нашу заједничку европску судбину", поручио је Венизелос на конференцији за новинаре у Бриселу.
Шеф грчке дипломатије је рекао да има пуно поверње да ће Србија преговоре завршити брзо и успешно и да ће се прикључити ЕУ као пуноправна чланица.
Dacic-Barozo.jpg
Водич ЕУ за службенике
На сајту владине Канцеларије за европске интеграције постављен електронски курс "Водич кроз преговоре Србије и Европске уније". Он представља део програма обуке који креира и спроводи Канцеларија и циљ му је јачање административних капацитета за процес преговора Србије и ЕУ, наводи се у саопштењу.
Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо оценио је да је данашња међувладина конференција ЕУ-Србија, којом почињу преговори о чланству Србије у Унији, "ново поглавље у односима и велики успех".
"Похваљујем Србију за напоре у реформама и напредак који је постигнут током последњих година", наводи се у саопштењу Бароза, који се уочи међувладине конференције у Бриселу састао са српским премијером Ивицом Дачићем и првим потпредседником Владе Александром Вучићем.
Барозо је навео да "грађани Србије имају снажне европске тежње" и да ће ЕУ наставити да подржава Србију, корак по корак, на њеном европском путу.
Позитивно је оценио напоре српске владе последњих месеци у нормализацији односа с Косовом, "пре и после историјског споразума из априла 2013. године".
У саопштењу после састанка с Дачићем и Вучићем, председник Европске комисије навео је изазове који предстоје Србији у кључним областима владавине права, укључујући реформу правосуђа, борбу против корупције и организованог криминала, реформу администрације, независност кључних институција, слободу медија и заштиту мањина.
Председник Европског савета Херман Ван Ромпеј вечерас је у Бриселу примио високу делегацију Владе Србије којој је честитао успешан почетак преговора о придруживању ЕУ.
"Данашњим даном се отвара ново поглавље у односима Србије и ЕУ", рекао је Ван Ромпеј. Председеник Европског савета је напоменуо да је од суштинске важности наставити дијалог са Приштином и борбу против корупције и организованог криминала.
Премијер Дачић је указао, после састанка, да је Србија изгубила много времена и да су је претекле некадашње чланице источног блока, које су у међувремену постале пуноправне чланице Уније.
"Данас оне имају три до четири пута већи доходак него раније, док смо ми на нивоу од 65 одсто бруто друштвеног дохотка из 1989", рекао је Дачић. "Требају нам кораци од седам миља да бисмо то надокнадили", истакао је премијер и поновио да је Србија спремна да се пуним капацитетом укључи у преговоре о придруживању.

четвртак, 16. јануар 2014.

Bone: Izbori usporavaju reforme

Beograd -- Direktor Fondacije "Konrad Adenauer" Henri Bone smatra da bi eventualni vanredni izbori zaustavili reforme u Srbiji i usporili proces evropskih integracija.

Foto: B92, arhiva
Bone je drugi predstavnik Nemačke koji je ukazao na to da bi, zbog vanrednih izbora reforme u Srbiji, pregovori sa EU i dijalog sa Prištinom stali. Pre šest dana ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm je izjavio da su eventualni prevremeni izbori u Srbiji unutrašnje pitanje zemlje, ali da smatra da oni ne bi bili blagonaklono prihvaćeni u Nemačkoj.
Bone je danas za Tanjug rekao da bi međuvladina konferencija kojom počinju pregovori Srbije o članstvu u EU mogla dati impuls našoj zemlji, možda i s porukom da ne ulazi u izbornu kampanju u kojoj bi, siguran je, sve reforme stale.
Beogradska štampa piše da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić najverovatnije 29. januara raspisati vanredne parlamentarne izbore. To su sazanjanja "Poltike", koja se poziva na više izvora iz vladajuće koalicije. Novosti prenose da će SNS odluku o vanrednim izborima objaviti posle prve međuvladine konferencije u Briselu 21. januara.
Pripreme za tu konferencije trajale su malo duže, naveo je on, ali početak će biti dokaz da cela Evropska unija podržava Srbiju na njenom putu integracija. 

Ta konferencija je, dodaje, i dobar način da se počne godina, a činjenica da pregovori počinju poglavljima 23, 24 i 35 nije slučajna jer, kako navodi, pravosuđe i vladavina prava, ali i pitanja vezana za Kosovo, biće prisutni tokom celog proseca pregovaranja. 

"Svi znamo da je reforma pravosuđa u Srbiji tek na početku i da tu postoje veliki izazovi. Kao i u svakom poglavlju mislim da će i u ovim situacija na terenu uticati na pregovore. Zato imamo skrining procese i dijalog između EU i tima za pregovore Srbije", rekao je Bone. 

Prva međuvladina konferencija održava se 21. januara u Briselu. 

Iako je dosta toga u Srbiji urađeno u reformi pravosuđa i doneta i Strategija u borbi protiv korupcije, neophodno je da se sve to implementira i to ne samo u ovom, već i u drugim sektorima, poručio je Henri Bone. 

Situaciju u severnom delu Kosovske Mitrovice Bone je ocenio kao problematičnu, a to što problemi tamo još postoje, prema njegovom mišljenju, dokaz je da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine tek počela, da je to obiman proces, te da će za potpunu normalizaciju biti potrebno mnogo više vremena nego što su svi očekivali. 

Henri Bone poručuje da je veoma važno predočiti ljudima koji žive na Kosovu sve dobrobiti Briselskog sporazuma i ističe da je to zadatak lokalnih političara, ali i onih u Srbiji i Prištini. 

Okončanje procesa normalizacije podrazumevaće da dve strane potpišu pravno obavezujući dokument, smatra Bone i navodi da to nije samo njegovo mišljenje, već da je to "napisano u odluci EU prošlog decembra". 

"Do potpisivanja tog dokumenta ima još dosta vremena, ali nije na odmet da Srbija već sada počne o njemu da razmišlja, jer je i njen interes kako da ga oblikuje", ukazao je Bone.

Srbija u EU 2020 - vrlo ambiciozan cilj
"Mislim da je legitimno da postoje ambiciozni ciljevi, to nikada ne može da škodi. Ali svi znamo koliko je komplikovan pregovarački proces, pogotovo kad se u obzir uzme situacija na severu Kosova. Pregovori će sigurno promeniti celo srpsko društvo kao što su promenili društva u drugim zemljama kandidatima... Moguće je dostići to da Srbija uđe 2020. u EU, ali ne znam koliko je realno", ističe Bone.
Na pitanje da li znači da će Srbija morati na kraju svog evropskog puta da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, Bone odgovara da neće. 

"Mislim da nije neophodno da se zvanično prizna Kosovo, ali treba da se nađe put da se reguliše svakodnevni život i da se u isto vreme prilagode svi zahtevi i kriterijumi međunarodne zajednice. Mislim da svi, pa i EU razume da zvanično priznanje Kosova od strane Srbije nije moguće", kazao je Bone. 

O tome da li će Srbija u EU biti do 2020. Bone kaže da nije baš takav optimista jer to je, ocenjuje, veoma ambiciozan cilj. 

On ne misli da će Srbiji biti ukinut bezvizni režim zbog lažnih azilanata, pogotovo sada kad počinju pregovori sa EU

"To bi bilo veoma loše. Ako pogledate pažljivo kako vize mogu ponovo da budu uvedene, videćete da je to veoma komplikovan proces. To je samo instrument krajnje nužde. Veoma je teško da će se to dogoditi", poručio je Bone, predstavnik organizacije Konrad Adenauer, koja je bliska vladajućoj nemačkoj CDU. 

Broj lažnih azilanata, koji u najvećem procentu idu u Nemačku, smanjiće se, prema njegovom mišljenju, kada se poboljša ekonomska situacija u Srbiji, jer je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg oni odlaze iz naše zemlje.

Izvor:

среда, 8. јануар 2014.

Pravoslavni običaji u Predsedništvu

Beograd -- Prvi put od II svetskog rata danas je u zgradi Generalnog sekretarijata, tj. u Predsedništvu Srbije obeležen Božić po pravoslavnim običajima, tvrde zaposleni.
Foto:Fo Tanjug
Foto: Tanjug








Foto: Tanjug

Foto: Tanjug


Božićni praznici su u zgradi na Andrićevom vencu obeleženi na drugi dan Božića, kada se obeležava Sabor presvete Bogorodice.
PreFdsednik Srbije Tomisalv Nikolić sa suprugom Dragicom pozdravio se sa sveštenicima i saradnicima tradicionalnim pozdravom "Hristos se rodi" i upalio sveću i time najavio početak bogosluženja.
Foto: Tanjug
Foto: Tanjug
Službu su održali sveštenici Saborne crkve, njen starešina Petar Lukić i sveštenik Radomir Pecević, kao i protojerej Mile Milijančević iz Vaznesenske crkve, pod čijom je teritorijalnom nadležnošću i zgrada Predsedništva.
Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

"Nema pisanih tragova kada su ovim povodom dolazili sveštenici u ovaj dom. Danas smo prvi put došli, na poziv predsednika Srbije Tomislava Nikolića, u ovaj najvažniji srpski dom", rekao je protojerej Milijančević.
Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Sveštenici su se pomolili za sve koji rade u zgradi Generalnog sekretarijata, a posebno "da bog izlije milost i da snagu predsedniku Nikoliću da donosi mudre i hrabre odluke u ovom delikatnom vremenu" i da zaposlene u toj zgradi zaštiti od "gladi, bolesti, zemljotresa i drugih nepogoda".
Foto: Tanjug
Foto: Tanjug




Tokom bogosluženja sveštenici su se pomolili za patrijarha Irineja, predsednika Nikolića, za sve koji rade u tom domu, kao i za sve hrišćane.
Foto: Tanjug
Foto: Tanjug
U službi je učestvovalo i Prvo beogradsko pevačko društvo, koje je pevalo božićne i pravoslavne duhovne pesme. Prvo beogradsko pevačko društvo predsednik Nikolić je ranije odlikovao Zlatnom medaljom za doprinos kulturi.
Foto: Tanjug
Foto: Tanjug
Službi su, osim predsednika Srbije Tomislava Nikolića, prisustvovali njegova supruga Dragica, savetnici i saradnici predsednika i urednici medija.