Немачка је капиталистичка земља - једнако као и САД, Велика Британија или Француска. Али немачки модел капитализма је другачији: уназад последњих шест деценија ту се развио модел тзв. "Социјалне тржишне привреде".
У Сједињеним Државама или Великој Британији превладава изразито либералан облик тзв. манчестерског капитализма, са основним начелом "човек је човеку вук", ау Француској је држава један од највећих капиталитичких власника.
Мото немачког модела "социјалне тржишне привреде" - благостање за све - формулисао је пре 60 година творац "немачког привредног чуда" Лудвиг Ерхард: "Након великих узбуђења и напетости последњих дана сада се поново можемо вратити свакодневном послу. Немачки народ се опет може посветити раду , а ја сам уверен да је мало оних који нису уз осећај великог олакшања сада свесни колико смо били близу провалије. "
Звезда је рођена -Дојче Марк
Ове драматичне речи, које је архитекта послератног опоравка немачке привреде, Лудвиг Ерхард изговорио 20. јуна 1948. године биле су одраз тешке ситуације у којој се налазила Немачка првих година након рата. Подељена на окупационе зоне, уз високу инфлацију, мањак роба на тржишту и рационализацију хране, земљом су владали црно тржиште и закон јачег. Тог дана на снагу је ступила монетарна реформа, којом је у три окупационе зоне Западне Немачке укинуто важење дотадашње Рајхс-Марке и уведена је нова, Немачка Марка - Дојче Марк.
Сваки је грађанин на западу добио 40 марака на руке, месец дана касније још 20. То је довело до нестанка црног тржишта, одједном је свако могао да купи основну робу.Нова монета - нове цене: након монетарна реформа и увођења
Монетарна реформа представљала је најважнији сегмент при увођењу социјалне тржишне привреде у Немачкој. С једне стране задатак државе постало је регулисање услова тржишне конкуренције, ас друге брига при ублажавању негативних социјалних последица тржишне привреде по појединца.
Немачка - читава земља као једна фирма
Истовремено је сваком грађанину дата слобода избора: "Тек када се остваре право на слободан избор занимања и радног места, те пре свега слобода потрошње, можемо очекивати да ће немачки народ поново узети своју судбину у сопствене руке", тврдио је тада Ерхард.
Ослобађање тржишта с једне стране и увођење за све једнаких правила тржишне игре са друге довело је до неслућеног ослобађања предузетничке енергије у Немачкој. То је битно помогло настанку тзв. "Немачког привредног чуда". Истовремено је пројекат државног збрињавања социјалних проблема насталих тржишном привредом одговарао и моћним синдикатима.
Тако су се с једне стране радници, послодавци и политика заједно ангажовали око просперитета привреде, ас друге је створена густа мрежа обилне социјалне помоћи и накнаде за незапослене. Социјална тржишна привреда за многе је постао нови облик социјализма. И тако је било све донедавно. Процес глобализације је и то, међутим, почео мењати, утакмица је постала грубља, држава благостања све више нестаје. Остаје носталгично сећање на време када је сваки Немац имао по 40 марака у џепу и светлу будућност пред собом.
Зоран Арбутина
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,3412213,00.html
Нема коментара:
Постави коментар