Творцем појма социјално-тржишне економије сматра се Алфред Милер Армак. У свом раду Управљање привредом и тржишна привреда, 1946. године он је конципирао друштвено-политички задатак ка привредном стилу који треба да остварује слободно уређење достојно човека. Оштро се супротставља и социјалистичком учењу и неолибералној „традицији немешања“ (лаиссез фаире). Од самог почетка дефинисања (тридесете године 20. века) појам је сам по себи био везан за чврст карактер родоначелника (кадар и да се супротстави Хитлеровом и Мусолинијевом режиму) и моралну доследност у друштвено-политичком и привредном новом уређењу.
Ово у Немачкој добија и мултиконфесионалне и теоријске основе у друштву. У науци су то били ордолиберали Фрајбуршке школе око Валтера Ојкена и других познатих имена, а у политици реформатори попут Лудвига Ерхарда и Конрада Аденауера у оквиру Хришћанско-демократске уније. Тако Милер Армак своју инспирацију налази у политичком теоретичару Максу Веберу, и даље у Жану Калвину родоначелнику протестантског калвинизма. Исто тако, Константин фон Дице и Фридрих Каренберг допринели су теолошком учењу евангелистичке цркве ка социјално-тржишним принципима противно дотадашњем честом конзервативно-лутеровском обожавању државе, док је кардинал Јозеф Хефнер, уз помоћ језуите Освалда фон Нел-Бројнинга и Јоханеса Меснера, теоријски и практично усмеравао Католичку цркву ка овим принципима извлачећи је из јаког наслеђа националсоцијализма. Лудвиг Ерхард и Конрад Аденауер били су визионари тиме што су представницима ордолибералне Фрајбуршке школе обезбедили и додатни утицај кроз Научни савет у Савезном министарству за привреду - формирајући врховни ауторитет за независно и стручно политичко саветовање и постојаност у вођењу економске политике. Свакако велику улогу је имала и изградња потпуно нових институција у Западној Немачкој која је уз ресурсе Маршаловог плана обезбедила неопходну ефикасност, насупрот бившој слабости институција Вајмарске Немачке. Треба напоменути да се у послератној Италији у реформаторе овог типа убраја Луиђи Ајнауди, у Француској - Жак Ријеф, а у Аустрији - Рајнхард Камиц.
Социјално-тржишна економија стална је тежња ка изградњи неопходних услова и ка правовременим решењима. Неки од фундаменталних принципа јесу: тржишна привреда на високој конкуренцији без политичких цена, државног протекционизма и субвенција (за извозне стубове транзиционе привреде данас је изузетак); без картела и монопола (заштита конкуренције); успостављање критички аргументованог друштва; противљење успостављању „уских грла“ у снабдевању и запошљавању; за монетарну стабилност (уз ниску инфлацију); без опорезивања штедње и њених прихода јер представља дупли порез; уз мањи порез на зараде и добит а већи на потрошњу (ПДВ); прогресиван порез на некретнине; шира либерализација спољне трговине; колективна европска безбедност; минимално социјално осигурање за 10 одсто најсиромашнијих (на основу социјалне карте); неповредивост приватног власништва; слобода и сигурност уговарања; постојаност економске политике; социјална савест која забрањује покрећући јавне инвестиције трпљење масовне незапослености („широког фронта“ неактивности тржишта); принцип двојног образовања за професије (теорија и пракса); једнаке стартне могућности у друштву; јачање слободне иницијативе појединаца увек и сходно резултатима докле год је то могуће у оквиру система (мања јавна потрошња) итд. Свакако, више информација о овом привредном стилу може се наћи у Лексикону социјално-тржишне привреде у издању Конрад Аденауер Штифтунга.
Социјално-тржишна економија је највише признато начело у изградњи тржишта Европске уније. Ово начело данас је свакако суочено са вишеструким изазовима, како унутрашњим (Грчка и друге земље еврозоне у дужничкој кризи), тако и спољашњим (последице светске економске кризе). Предводник ЕУ доследности у принципима социјално-тржишне економије је свакако Немачка. Канцеларка Ангела Меркел, не случајно, предузима данас кораке ка већој финансијској дисциплини у оквиру еврозоне, и на успостављању европских агенција за бонитет. Европска унија тражи непристрасно мерење бонитета на светском тржишту, након што су англо-америчке агенције својим мерењем у корист нереалних позиција њихових привредних фактора помогле умногоме и пирамидални колапс светског финансијског система.
Бетелсманов прелазни индекс за стање тржишне економије закаснелих држава у транзицији (попут Србије) износи 8.0. Србија је са Албанијом (индекс 6.8) на самом зачељу у Југоисточној Европи, а једино испред БиХ (6.4) и тржишта Косова (6.0) са нижим индексом у 2010. години. Између 2008. и 2010. године Србија је пала по овом индексу са 31. на 33. позицију глобалне листе држава у процесу транзиције. Хрватска је као и Словачка имала значајан напредак до 2003. године, а Чешка, Македонија, Бугарска и Румунија до 2008. године. Србија по овом индексу има слабије развијену тржишну економију са многим системским слабостима и са лошим показатељима у: високим социоекономским баријерама, развоју тржишно оријентисане конкуренције, антимонополској политици, банкарској подршци, својинским правима, имовини приватних предузећа, развоју мреже социјалне сигурности, развоју једнаких могућности, економских перформанси и одрживости (животна средина, образовна политика и истраживање и развој). Словачка има лоше резултате у одрживости, а Хрватска у економским перформансама.
Немачки инвеститори према анкетама на почетку 2011. године у 30 одсто случајева сматрају да су мере за развој тржишта у Србији повољне, у Хрватској у 50 одсто случајева, а у Словачкој у 75 одсто случајева. Поред Кине, Русије и Латинске Америке заинтересовани су и за стабилна тржишта у Источној Европи. Колики је значај немачких инвеститора говори податак да око 400 немачких компанија ради данас у Словачкој - само 150 у Србији (иако је веће тржиште), запошљавајући око 80.000 људи (13.000 у Србији). Кад је реч о извозу, 21 одсто Словачког извоза иде за Немачку (10.5 одсто српског).
С друге стране, немачки партнери у процесу ЕУ интеграција Србије добронамерно упозоравају - Нећете искористити предности уласка у ЕУ ако немате социјално-тржишну економију! ЕУ интеграције ће у дугогодишњој и болној транзицији постати умногоме само привилегија за многа „уска грла“ на вашем тржишту, а „широки фронт“ незапослености остаће и даље ваш терет! н
Ненад М. Илић
http://www.danas.rs/dodaci/vikend/plave_strane/ka_socijalnotrzisnoj_ekonomiji.45.html?news_id=222799
Аутор ради у Центру за студије доброг управљања из Београда
Нема коментара:
Постави коментар