Документарни филм ББЦ-а о Ангели Меркел

Evroskeptici brinu kancelarkinu stranku

Izborni uspeh Alternative za Nemačku (AfD) u Saksoniji najviše će koštati CDU, a ni podele unutar stranke nisu isključene. Novi-stari premijer te savezne države Tilih sluša instrukcije iz Berlina: ne koaliciji sa AfD-om.

Nakon ubedljive pobede na pokrajinskim izborima u Saksoniji, demohrišćanin, Stanislav Tilih, na raspolaganju ima više scenarija za formiranje vladajuće koalicije. Jedna bi naročito mogla biti eksplozivna, ukoliko je ista za Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) uopšte u igri, a izgleda da nije. Naime, partija osnovana pre godinu dana (u februaru 2013), Alternativa za Nemačku (AfD) uspela je da ostvari neverovatan izborni rezultat, osvojivši u ovoj pokrajini nešto manje od 10 odsto glasova. Do sada je mišljenje rukovodstva vladajuće CDU bilo jasno. AfD pripada „populističkom, desničarskom krilu“, što isključuje mogućnost ulaska u koaliciju. Ali Tilih sinoć nije u potpunosti isključio saradnju sa tom strankom.

Ipak, iz Berlina stiže jasan veto. Četiri dana uoči pokrajinskih izbora, kancelarka Merkel (šefica Hrišćansko-demokratske unije – CDU) eksplicitno je podvukla da saradnja sa evroskepticima iz partije AfD, nije prihvatljiva za CDU. Mnogi u kancelarkinoj partiji dele mišljenje Angele Merkel, ali ima i onih koji misle drugačije. Doduše, šef poslaničkog kluba demohrišćana u Bundestagu, Folker Kauder je u više navrata odbio poziv za učešće u televizijskim diskusijama, u kojima bi se pojavili i predstavnici Alternative za Nemačku.

Liderka AfD-a u Saksoniji Frauke Petri

Nakon objavljivanja izbornih rezultata, iz Drezdena se oglasio i generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije Peter Tauber, rekavši da partnerstvo sa AfD-om nije moguće: ta stranka nema nikakvih suštinskih sličnosti sa nemačkim demohrišćanima, istakao je ovaj demohrišćanin.

Kritički tonovi u CDU?

Tilih se na sreću ne nalazi pred teškom odlukom, jer je u poziciji da sklopi savez sa socijaldemokratama i zelenima. Jer SPD i Zeleni bi komotno mogli da zamene dosadašnjem koalicionog partnera u Saksoniji – liberale (FDP). U ovoj najvećoj nemačkoj pokrajini na istoku zemlje, AfD demohrišćanima nije potreban, ali bi se to u drugim krajevima Nemačke (čak i u Berlinu) uskoro moglo promeniti. Pozicija nemačkih liberala, koji su do sada bili strateški saveznik CDU, mogli bi da ispadnu iz igre.

Već neko duže vreme, pojedini političari CDU upozoravaju na jačanje „desničarske konkurencije“. Doduše, nekadašnji šef vlade u pokrajini Baden-virtemberg, Ervin Tojfer, kolege u AfD-u ne doživljava kao desničare. „Svako od nas zna nekog političara u ovoj partiji i sa njim ima dobre odnose“, objasnio je Tojfer jednom prilikom, a preneo Špigel. Većina članova Alternative za Nemačku, nije „neprijateljski“ nastrojeno prema Evropskoj uniji, već odbacuje politiku spasavanja evropske valute. Ni odbacivanje dvojnog državljanstva nije razlog za neslaganja sa AfD-om, jer je takav stav do skora imala i partija kancelarke Merkel.

Preleti iz jednog u drugi tabor

Sekretar Alternative za Nemačku u Saksoniji, Uve Vulicer je tokom izborne večeri izjavio, kako CDU nije napustio zato što je promenio mišljenje, već zato što se promenila partija čiji je član bio godinama. Drugi prominentni članovi AfD-a, poput bivšeg šefa saveznog Udruženja nemačkih industrijalaca (BDI), Hans-OIaf Henker, kažu kako žele da ostanu dosledni zalaganju za konzervativne pozicije, od kojih su demohrišćani u međuvremenu odustali. Henkel, koji važi za velikog protivnika evra, danas je jedan od sedam poslanika Alternative za Nemačku u Briselu.

Šef FDP-a u Saksoniji Holger Castrov

Tamo je AfD u junu ojačala Frakciju evropskih konzervativaca i reformista (EKR), kojoj pripada i partija britanskog premijera Dejvida Kamerona. Nemačka kancelarka Merkel je, kako prenose mediji, zbog toga uzaludno intervenisala. CDU političari iz tzv. desnog tabora, kao što je Erika Štajnbah, apelovala je na rukovodstvo stranke da u pogledu formiranja koalicija u budućnosti: „nikada ne treba da kaže nikad“. U međuvremenu stižu i vesti o prelasku demohrišćana u redove AfD-a, u pojedinim saksonskim opštinama.

AfD želi granične kontrole

U svojoj izbornoj kampanji, Alternativa za Nemačku se pored ostalog zalagala za rešenja, od kojih se ograđuju ne samo zeleni, levica i socijaldemokrate, već i mnogi u CDU. Pored zagovaranja da se ukine evro, AfD smatra da bi u Šengenskoj zoni ponovo trebalo uvesti granični kontrole. Lideri AfD smatraju i da bi ubuduće trebalo organizovati referendume, na kojim bi se građani izjašnjavali o izgradnji džamija i minareta. Optužbe da se približavaju ekstremnoj desnici (partiji NPD), naročito su oštre u Saksoniji, gde pomenuta partija već deset godina ima svoje predstavnike u parlamentu - i zalaže se za slične ideje.

Saksonski premijer Tilih ipak veruje da je AfD „privremeni politički fenomen“ i da će završiti kao i Partija pirata. Istraživanja javnog mnjenja ga ipak demantuju: popularnost „alternative“ na istoku Nemačke ne opada. Naprotiv, i u drugim pokrajinama bi AfD uskoro mogla da uđe u parlament.

http://www.dw.de/evroskeptici-brinu-kancelarkinu-stranku/a-17892832

Lužički Srbin ponovo na čelu Saksonije

Stanislav Tilih i njegova Hrišćansko demokratska unija (CDU) pobednici su na izborima za parlament u Saksoniji. Tiliha mnogi porede sa Angelom Merkel, a to što je on Lužički Srbin, građane apsolutno ne interesuje.

Nekada je Stanislav Tilih (CDU) lično učestvovao u tradicionalnoj uskršnjoj procesiji na konjima Lužičkih Srba u Lauzicu (Jutrowne jěchanje na gornjolužičkosrpskom jeziku odnosno Osterreiten na nemačkom). Tada još nije bio premijer Saksonije. Ali od učešća u toj procesiji odavno je morao da odustane zbog političkog angažmana u glavnom gradu Saksonije – Drezdenu. Ipak, taj katolik, kad god je to moguće, ne odustaje od nedeljnih, porodičnih odlazaka u crkvu zajedno sa porodicom.

Premijer visoko u sedlu – za Tiliha se to zaista ne može reći. U njegovom javnom nastupu nema glasnog ni vidljivog mešanja u politiku na saveznom nivou, u ne tako dalekom Berlinu. Solidan i čvrsto na zemlji – to su njegove osobine uz pomoć kojih rešava probleme zajedno sa svojim ministrima. Saksonija ima stabilan ekonomski razvoj i to je, pored Bavarske, savezna država sa najmanjim dugom, a u isto vreme i sa dobrim obrazovnim nivoom učenika. O tome koliko je sve to Tilihova zasluga, postoje različita mišljenja. Mnogi te rezultate pripisuju njegovom prethodniku Kurtu Bidenkopfu.

„Bolja Merkel“

Lužički Srbi čuvaju svoju tradiciju

Bez obzira na to, Tilih je u Saksoniji omiljen. Na jučerašnjim (31.8.) izborima za parlament Saksonije njegova Hrišćansko-demokratska unija osvojila je 39,4 odsto glasova (minus 0,8) i moći će da rukovodi vladom iako je pitanje s kim, Naime, dosadašnji koalicioni partneri – liberali (FDP) nisu prešli cenzus (3,8%).

Tilih ne radi mnogo, ali predstavlja pozitivnu političku figuru, kažu o 55-godišnjem demohrišćaninu njegovi politički protivnici. Uvek besprekorno odeven, on od 2009. sigurnom i mirnom rukom vodi najmnogoljudniju istočnonemačku saveznu državu. Bez ikakvih privatnih afera. Mnogi ga porede sa Angelom Merkel. Evropski poslanik, novinar i satiričar Martin Zoneborn čak se našalio: Tilih je „bolja Merkel“.

Tilihovu pobedu na izborima 2009. predsedavajući udruženju Lužičkih Srba „Domovina“ (Domowina) David Štatnik tada je okarakterisao i kao pobedu te slovenske manjine. Lužički Srbi već vekovima žive u Lauzicu, otkako su se u ranom srednjem veku odvojili od Zapadnih Slovena. Suživot u Lauzicu već dugo protiče bez bilo kakvih problema. Oko 60.000 Lužičkih Srba ponovo imaju domovinu i zalažu se za autonomiju. Njihov tačan broj može se samo proceniti zbog toga što nemački državljani ne moraju da se izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Udruženje „Domovina“ bilo je u vreme nacista zabranjeno. U vreme DDR-a Lužički Srbi su bili čak i promovisani kao neka vrsta uzorne manjine. Čak i danas u zakonima Saksonije i Brandenburga zagarantovana im je sloboda upotrebe govora i očuvanje kulture. Ipak, sve manje mladih smatra sebe za Lužičke Srbe i sve manje njih govori jezikom svojih roditelja i predaka.

„Naš premijer“

Najveće iznenađenje na izborima u Saksoniji predstavlja ulazak stranke Alternativa za Nemačku u parlament sa 9,7 odsto osvojenih glasova (na fotografiji šefica saksonskog ogranka te stranke Frauke Petri)

Stanislav Tilih potiče iz porodice u kojoj o očuvanju tradicije itekako vodilo računa. Taj diplomirani inženjer priključio se Hrišćansko demokratskoj uniji 1987. smatrajući da to što govori i nemački i lužičkosrpski može da mu pomogne u političkoj karijeri. „Sa gospodinom Tilihom mogu da razgovaram na našem maternjem jeziku“, raduje se David Štatnik. „Njegova posvećenost promovisanju naše manjine uvek je bila za poštovanje“, dodaje predsedavajući udruženju „Domovina“.

A to što premijer govori i češki i poljski, svakako da olakšava saradnju sa tim dvema zemljama koje se graniče sa Saksonijom.

Građanima Saksonije sasvim je normalno to što je na čelu njihove savezne države Lužički Srbin. Ispod njegove fotografije je još na izborima 2009. stajao natpis: „Saksonac“. To nije bila samo poruka da je jedan Lužički Srbin takođe i Saksonac, već i da je, nakon dva premijera koji su poticali sa zapada Nemačke, došao red da kormilo preuzme neko „naš“. Zato je u izbornoj kampanji za izbore održane u nedelju 31.8. ispod Tilihove fotografije sada stajalo: „Naš premijer“.

http://www.dw.de/lu%C5%BEi%C4%8Dki-srbin-ponovo-na-%C4%8Delu-saksonije/a-17892101