Аутори које сам погледао тврде да хришћанско-демократски покрет има много
облика у многим државама. Треба пазити на који начин се тачно обликује
овде у САД. У Европи, у хришћанску демократију су инфилтрирале
,,конзервативне'' идеје које се чине сличним идејама америчких
конзервативаца. Прочитао сам политичке изјаве наводних немачких
хришћанских демократа кјихе делују као оне од
републиканаца-конзервативаца. EPP је морао да направи компромисе са
странком Силвија Берлусконија, упркос противљењу других чланова EPP-a,
само ,,да би победили социјалисте''. У Латинској Америци се шири теологија
ослобођења, која је заправо комунизам.
Овде у Америци постоји пар опасности. Прва је превише левичарске мисли
која долази од покрета социјалне правде којим, да будемо искрени,
доминирају левичари социјалистичког склопа, који су такође настројени
против војске и супростављају трошкове војске са људским потребама. Друга
долази од снажних десничара који би начинили борбу против абортуса главним
циљем и можда начинили групу са превише религије. Друга ствар са којом се
морамо сусрети је америчка културна вредност ,,грубог индивидуализма''
која се противи хришћанској демократији и која би била огромна препрека за
превазилажење. Бескорисни проблеми, као што су истополни бракови, такође
могу доминирати, уместо потреба народа, као што су породичне плате за
породице. ,,Породичне вредности'' треба дефинисати у нашој групи као
социјално-економска добробит породица – не бескорисни проблеми као што су
истополни бракови и порнографија.
Друга ствар је да такође постоји опасност од увођења превише религије у
америчку хришћанско-демократску групу. Упкос свом имену,
хришћанско-демократске вредности се могу применити на нехришћане и
хришћанска демократија је постојала и наставља да несметано постоји без
самог хришћанства.
Ако је превише религије насиљено на америчке хришћанске демократе, посебно
од стране једне вере, ово може довести до оптужби о мешању дражве и цркве
и сумњи да група покушава да прекрши први амандман. Превише религиозни
тонови у групи се могу и морају заобићи. Хришћанско-демократске групе у
Европи су лишене религиозних нити и ово им уопште није нашкодило...
Свака америчка хришћанско-демократска група мора да има везе са
међународним организацијама. Овде лежи још један проблем у контексту
америчког размишљања и културе. Американци су интровертни и имају
потешкоћа са идејом о фромирању веза са истоветним групама у иностранству,
укључујући овде Латинску Америку и Европу. Ја верујем да Републиканска
партија у САД формира везе, посебно у Европи – и ми морамо учинити исто за
нашу групу. Мељународно позиционариање не би само помогло да група расте и
да се усмерава, већ ће дати и правну потпору да се спрече дељења, која би
сигурно наступила, имајући у виду америчко поднебље, људе који желе да
доминирају и који су у целој причи само себе ради. Ово је уништило
Реформаторску странку и она се никада није опоравила.
Још једна битна ствар: хришћанска демократија је глобализовани покрет.
Хришћанска демократија НИЈЕ политичка странка, НИЈЕ ,,трећа партија'', и
неко може да јој припада и без присуства политичке странке. Ја сам
хришћански демократа без политичке странке, и није ме стид да то признам.
Постоје хришћански демократи у Француској, сада, и њихова странка је
маргинализована. Али, они су и ДАЉЕ хришћански демократи!
Yellow Stars Euroblog
http://blog.yellow-stars.com/2007/07/party-christian-democrats-united-states.html
Превео Бојан Теодосијевић
Нема коментара:
Постави коментар