Merkelova ponovo šefica CDU

(Foto: Beta, AP)

Za ponovni izbor Merkelove je na partijskom kongresu CDU u Hanoveru glasano na 903 od ukupno 931 predatog listića, odnosno, rekordnih skoro 98 odsto onih koji su glasali, što je za čak dva odsto više od njenog najvećeg uspeha.
To će joj, smatraju čak i njeni politički neistomišljenici, samo još više poboljšati šanse na saveznim parlamentarnim izborima, najavljenim za jesen, gde ona i ovako, sudeći prema anketama, važi za favorita.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je, na kongresu svoje CDU u Hanoveru, da su vremena teška, ali da CDU jasno i ''sigurnim kompasom'' vodi državu.

''Dragi prijatelji, ovo su turbulentna vremena i ponekad se nalazimo u olujnom moru'', rekla je Merkelova u govoru pred oko 1.000 delegata, gde se među gostima nalazi i potpredsednica srpske vlade za evrointegracije Suzana Grubješić.

Merkelova je kao izazove navela državno zaduživanje, krizu na Bliskom istoku, pitanje energije, demografske promene i Internet.

Ona je, takođe, pohvalila svoju vladu kao ''najuspešniju nemačku vladu od ujedinjenja zemlje''.

''Mi smo iz krize izveli Nemačku jaču nego što je bila na početku krize'', rekla je Merkelova, što su analitičari ocenili kao da ''Merkelova hvali Merkelovu''.

Ukazujući na to da je Nemačka motor razvoja Evropske unije, Merkelova se založila za nastavak svoje ''demohrišćanko-liberalne'' koalicije i posle saveznih izbora, najavljenih za jesen sledeće godine.

''U ovim vremenima ne može ni jedna druga koalicija voditi našu zemlju u dobru budućnost, kao naša ''hrišćansko-liberalna'' koalicija'', istakla je Merkelova, koja se, istovremeno, založila i za jači angažman i prisustvo žena u privredi, ukazujući na same uspehe žena u školovanju i studiranju.

(Foto: Beta, AP)

Ona je istakla da je ''evro puno više od jedne monete'' i kada je reč o dužničkoj i krizi evra, istakla da se ona ''ne može preko noći rešiti, jer preko noći nije ni došla''.

Ukazujući na to da želi da evro izađe iz krize kao još jača valuta, Merkelova je ponovila da je Nemačkoj dobro ako je Evropi dobro.

Ona se založila za iste šanse za sve, za dobro obrazovanje i naglasila značaj socijalne tržišne privrede, s posebnim akcentom na ''socijalnom'' momentu.

Ukazujući i da je za to potreban privredni rast i da sve to treba, pre svega, da pomogne srednjem sloju, Merkelova je kritikovala svoje političke protivnike, socijaldemokrate, čiji je kancelarski kandidat Per Štajnbrik i njihov program, kao opasnost za tu klasu i - dobila aplauz.

Ona je naglasila da je CDU narodna partija centra i da se zalaže za hrišćansku sliku čoveka i za porodicu kao centar.

U govoru Merkelova nije zaboravila ni na vojnike Bundesvera, stacionirane u mirovnim misijama od roga Afrike do Balkana i Mediterana i posebno se zahvalila vojnicima u Avganistanu.

Na ovom, 25. saveznom kongresu CDU, koji se završava sutra, dominiraće teme vezane za privredu, poresku politiku, pitanja kvota žena u privredi i biće izabrano novo vođstvo.

(Foto: Tanjug, AP)

Kongres, pod motom ''Jaka Nemačka. Šanse za sve'', mogao da ima harmonični tok, a najviše svađa moglo bi da bude na temu jednakog oporezivanja homoseksualnih i heteroseksualnih brakova, ocenjuju komentatori.

Merkelova je za vreme svoje 12-godišnje vladavine CDU uspela ovu partiju da pokrene sa desnog centra, ka centru, ali je, kada je reč o homoseksualnim brakovima, tj.jednakom oporezivanju, ostala pri tome da prednost imaju heteroseksualni brakovi.

Na kongresu CDU će biti reči i o minimalnim zaradama, kao i o većim penzijama za majke koje su do 1992. godine rodile troje dece, a Horst Zehofer, šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), ''sestrinske'' partije svenemačke CDU, založio se već za zakonske promene u korist majki.

Ovaj kongres CDU se održava u godini pred savezne izbore, na kojima će se odlučivati o tome ko će u narednom mandatu vladati 82- milionskom nacijom - Merkelova ili njen socijaldemorkatski izazivač Per Štajnbrik.

Mediji i analitičari ukazuju na preimućstvo Merkelove iz poslednjih anketa istraživanja javnog mnjenja, u kojima bi većina Nemaca, kada bi mogli direktno da biraju kancelara, želelo da u kancelarskoj fotelji ponovo vidi nju, a ne Štajnbrika.

Biografija Angele Merkel

Biografija Merkelove zapravo je deo istorije Nemačke - rođena 1954. godine u Hamburgu, u porodici evangelističkog sveštenika, preselila se još kao dete u istočnu Nemačku, gde je njen otac dobio službeni premeštaj.

U istočnoj Nemačkoj je završila sve škole, a poslednja akademska titula joj je doktorat iz fizičke hemije, koji je dobila na Univerzitetu u Lajpcigu. Za njenu političku karijeru se kaže da je bila uspešna i beskompromisna.

Njena prava politička karijera počinje izborom Helmuta Kola za kancelara ujedinjene Nemačke (1990), u čijoj je vladi 1991. godine ona bila prvi put ministar za omladinu i žene i od koga se ona, godinama kasnije, u jednoj aferi njihove stranke hladnokrvno distancirala.

Njen put do nemačkog kancelara nije bio lak-prvi njen pokušaj da se kandiduje za kancelara bio je 2002. godine, ali je tu bitku izgubila od šefa "sestrinske" CSU i tadašnjeg šefa bavarske vlade Edmunda Štojbera.

Štojber je, zatim, izgubio izbore od Gerharda Šredera, a ona je ''potukla'' Šredera i od 2005. godine stoji na čelu nemačke vlade, kao realna, konzervativna i najmoćnija političarka Evropske unije.

U međunarodnoj politici ona se dosad protivila proširenju Evrope, a naročito, punopravnom članstvu Turske u EU, tražila ''konsolidujuću pauzu'' za prijem novih članica, posle prijema Hrvatske i zalagala se za jačanje evroatlantskih veza.

Na unutrašnjem političkom planu zagovornica je privredne reforme koja Nemačku vraća u sam vrh ekonomski najjačih zemalja.

Merkelova vodi Nemačku i Evropu, zbunjuje i iza sebe ostavlja političke protivnike i svim onim što je činila i čini, iako je mnogi u zemlji kritikuju - štiti i nemačku privredu, i nemački 'obraz' i nemačke interese.

Ona je, kao nijedan evropski političar, ''muški'' i časno branila interese svoje zemlje i surovo, politički obeležila evropski put Srbije.

Bez obzira na njene ultimativne zahteve, izrečene prilikom posete Beogradu, Merkel je bila i ostaje glavni partner srpske diplomatije u Evropi i ključna politička figura EU, koja se ne može ni zaobići, ni prevideti.

Za Merkelovu se kaže da je političarka koja uspešno vlada tehnokratski, bez puno emocija, vođena idejom razuma, čime potvrđuje da u politici nema neprijatelja, već neistomišljenika i da situacija menja mišljenje.

O privatnom životu Merkelova ne daje povoda za pisanje. Udata je za profesora Joahima Zauera, koji je skoro nikad ne prati u njenim javnim nastupima i službenim posetama, ali je uvek tu kad je u pitanju nešto važno kao što su, recimo, posete američkih predsednika ili kulturni događaji, poput Vagnerovog muzičkog festivala.

Za Zauera, rođenog 1949. godine u Hozenu, u kraju Lužičkih Srba, mediji pišu da on podržava svoju suprugu kao ''tihi savetnik'' i da ponekad "baci oko" na rukopise njenih govora.

Merkel je, osim toga što je najmoćniji evropski političar, kancelar, šef CDU i supruga, još ''pomalo'' i baka.

''Kod nas je ovako: mi smo otvorena kuća i ako sinovi mog muža žele da vide svog oca, oni navrate u svakom momentu. Često sam i ja tamo i radujem se ako i Kazimir dođe...", rekla je jednom Merkelova.

A, mali Kazimir je, kako piše nemačka štampa, sin Adrijana, mlađeg sina iz prvog braka profesora Zauera
 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=04&nav_category=78&nav_id=665926