Међународни дан људских права

Поштовање људских права у Србији је на задовољавајућем нивоу, рекао директор Канцеларије за људска и мањинска права Душан Игњатовић.

Данас се обележава Међународни дан људских права како би се указало на значај поштовања права и достојанства сваког појединца. У Србији ће бити пропраћен мноштвом манифестација.

Из гостовања Душана Игњатовића у Дневнику РТС-а

Право на истину о несталима

Основна људска права су право на живот и право на истину. Породице несталих са простора бивше Југославије подсећају да то немају. Агонију неизвесности са њима деле и породице несталих са Косова и Метохије.
Наташа Шћепановић из Удружења породица несталих са простора бивше Југославије каже да су породице добијале сазнања да су жртве одвођене у Албанију, јер тела киднапованих нису проналажена.
Све информације су достављене Црвеном крсту, МУП-у, мисији ОЕБС-а на Космету, али ништа није учињено поводом тога, уз објашњење да је то друга држава у којој нико нема мандат да врши истрагу.

Протестна шетња у Београду

Око 100 активиста невладиних организација протестовало је вечерас у центру Београда поводом Међународног дана људских права. Окупљени су од Скупштине града, на Тргу Николе Пашића кренули у протестну шетњу до Дома омладине Београда где је отворена изложба радова корисника програма тих организација.
Активисти су са скупа затражили од државних институција да преузму пуну одговорност у заштити и унапређењу људских права и гарантују једнакост свим грађанима Србије.
Затражена је и забрана фашистичких организација "које врше репресију над свим другачијим и различитим појединцима и групама".

Директор Канцеларије за људска и мањинска права Душан Игњатовић оценио је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је поштовање људских права у Србији на задовољавајућем нивоу, али и додао да је увек могуће боље и да треба радити на побољшању постојећег стања.
Игњатовић је нагласио да се људска права морају поштовати целе године, а не само на данашњи дан када се обележава Међународни дан људских права.

"Ситуација је боља него што је била, али се мора радити и даље. Ово стање људских права је последица рада многих чинилаца у последњих двадесетак година", нагласио је Игњатовић.
Он је додао да се нада да ће се наредне године створити услови да се одржи Парада поноса и да те услове треба да створи држава и додао да је хомофобија у Србији и даље изражена.
"Држава треба да уради све да да људска права ниједног појединца не биду угрожена, без обзира на то којој мањинској заједници припада", нагласио је Игњатовић.
Заштитник грађана Саша Јанковић је, уочи Дана људских права, рекао да највеће препреке потпунијем остваривању људских права и владавине права у земљи су слабе институције са јаким појединцима, премоћ политичке воље над владавином права, бирократија и формализам.
Генерални секретар Eвропске ромске уније Драгољуб Ацковић честитао је Дан људских права свим људима света, нарочито припадницима jеднога народа чија су права готово најугроженија, у било ком делу света да живе.
Истраживање Цесида показало је да су Роми најдискриминисанија група у Србији, потом следе особе са инвалидитетом, старија лица, жене и припадници ЛГБТ популације.
Ђорђе Вуковић из Цесидаа рекао је да 32 одсто испитаника није исказало елементе дискриминације, а да је 18 одсто њих исказало одређене предрасуде и ставове тако да би могли бити склони дискриминацији одређених група.
Жене у Србији су више запослене од мушкараца, али су мање плаћене од њих, речено је у Београду на скупу о положају жена на тржишту рада. Међутим, жене се чешће суочавају са дикриминацијом. Као најчеши облици дискриминације наведени су испитивање о приватном животу приликом конкурисања за посао и коментарисање физичког изгледа.

Уједињене нације су 10. децембра 1948. године усвојиле Универзалну декларацију о људским правима, у којој је истакнуто да су та права универзална и да не зависе од националне, државне, идеолошке, социјалне и културне припадности.
Тим документом се штите грађанске, политичке, економске, социјалне и културне слободе и права човека: од права на живот и слободу до права на достојанство, приватност, социјалну сигурност и удруживање.
Усвајање Декларације представљало је крупан напредак у том тренутку, а том приликом остале су уздржане земље совјетског блока, Саудијска Арабија и Јужноафричка Република.
Уједињене нације су 1966. године донеле два споразума, којима су разрађене слободе и права прокламована Декларацијом о људским правима, а документе је прихватило 130 земаља.
У оквиру Савета Европе, 1950. године донета је Конвенција о заштити људских права и основних слобода која, поред основних права, установљава и механизме заштите и надзора над њиховим остваривањем.
 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1226428/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0.html