Вера без дела је мртва. Хришћански демократи су хришћани који су овај принцип каменом темељцем њихвог живота и политичког становишта. Ми схватамо да порицање овог принципа у друштвеном животу води ка победи зла и неправде, и да је знак пасивности и тежње да се Бог учини одговорним за нашу небригу, слабост и страх.
Ми не желимо да оправдамо нашу пасивност и равнодушност на неправду око нас са речима: ,,Свака је власт од Бога''. Ми не схватамо хришћанство као начин за бег од стварности и повлађивање апатији и опсенама света, већ као приручник за политичко деловање.
Они који деле хришћанске принципе предуго времена нису узимали активног учешћа у друштву. То нас је довело до тачке да су власт преузели утицаји који уништавају основне тековине наше цивилизације.
То се десило на више начина: у директном и отвореном уништавању цркава и хришћанске вере током тоталитарних режима, или кроз постепену и лукаву замену хришћанских вредности са либералним. Иако се они можда чине сличним, они имају сасвим другачију сврху, посебно када се ширење и постојање зла правда толеранцијом, а исмевање и понижавање правог морала слободом говора.
Наша цивилизација почињава самоубиство одбацујући хришћанске темеље на којима је саграђена. То се дешава у сваком смислу речи. Директније – опада број Европљана и они губе своје квалитете.
Веру треба практиковати. Као што каже Библија: ,,Вера те темељ онога чега се надамо''. Дошло је време за делање.
Време за хришћанску демократију
Хришћанска демократија је најмлађа од данашњих водећих политичких доктрина. Када се хришћанска демократија појавила на великој политичкој сцени, њени противници из разних европских партија су тврдили како она не сме настати јер она спаја послодавце и запослене, земљораднике и интелектуалце. Али, ова разноликост је главна снага хришћанске демократије. То је могуће јер је основ хришћанске демократије да цени људе из различитих слојева друштва – сиромашне и богате, оне са истока и запада Украјине. Хришћанскодемократска странка је истински национална странка. Ово учење помаже да се нађе компромис између бивших супарника, и помаже људима да виде себе као уједињену нацију, а тачно ово је оно што Украјини ових дана треба. Хришћанска демократија је једина идеологија која је способна да најбоље идеје политичке деснице и левице, да начини простор новим стварима и да очува најбоље и најкорсније елементе прошлости. Снага компромиса, и јединство између различитих друштевних група које хришћанска демократија нуди се не заснивају на некаквом комерцијалном уговору између понуде и тражње, различитих друштвених група и класа, већ на заједничким вредностима хришћанства за све групе и нивое становништва.
Хришћанска демократија је најефективнија доктрина за земље на почетку свог тешког пута ка демокатији и успеху, и које су прошле кроз дуги период тоталитарних режима. Ниједна друга доктрина не може да успе у тим условима. Социјална демократија је идеологија друштва где су људи нахрањени а друштво је у здравом стању. Када је друштво постигло ниво где има развијену економију, када постоји опште сагласје о основним вредностима, када је пословна елита развила свест и схватање општих циљева са народом, и запослени су добро организовани и имају структуре које су способне да заступају интересе на ефикасан и цивилизован начин, социјална демократија може да функционише. Ништа од наведеног није случај са Украјином.
У садашњим условима либерализам са својом неограниченом конкуренцијом, себичношћу и доминацијом најмоћнијих ће само одвести у ,,дивљи капитализам'' и просперитет за неколико олигарха. Развој криминала у украјинској економији током последњих 15 година је правдан слоганима либерализма.
Победиће сви или нико
Модерна економија није као стари капитализам код кога се учило из старих уџбеника. Ово је најкомпликованији концепт у коме свако обавља своју функцију. Велике компаније, њихови менаџери и власници великих корпорација у било којој земљи нису самовласни господари националних блага. Они служе као менаџери, пружајући ефикасно управљање у разним привредним гранама. Друштво им је поверило ове функције и има право да од њих тражи извештај. Ово посебно важи за Украјину чији су економски темељи постављени у совјетској ери трудом целог народа.
Главни задатак демохришћана је да развије систем где ће богати морати да схвате да не могу да напредују не обазирући се на потребите и очајне. Сви смо у истом чамцу.
Модерни просперитет нације се не мери златним резервама, већ количином материјалних, интелектуалних и организационих ресурса државе. Сви чланови друштва и допринос сваког ка општем добру су важни у том систему. Стабилност таквог система овиси о узајамном поштовању људи, као и рационалној и праведној равнотежи интереса различитих нивоа друштва. Ако не постоји поштена веза између рада и пословања, незадовољство народа се изражава радикално, и од тога нико нема користи. Не само да ће активне и деструктивне акције предузети они који се осећају безнадежно, већ и безаконици. Њихова апатија и пасивна саботажа ће кочити планове енергичних и промишљених менаџера и бизнисмена. Принцип ,,узми све и расподели свима'' неће довести до побољшања живота сиромашних.
Перспектива и моћ власника и бизнисмена мора да се промени. Речи из Библије: ,,Гле, виче плата ваших посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули’’. Oвај принцип одговорности треба да постане закон. Ако пословњаци запоставе своје дужности према раднику, како од њега могу да очекују поштени рад? Сврха хришћанских демократа је да развију систем подршке и одобравања, заједно са образовањем које подупире поштење у друштву, и држава ће бити на свачију корист. Ово треба свако да схвати.
Овако хришћанска демократија схвата главне услове за успешну економију.
Правда за све
Хришћански демократи увек подржавају оне људе који раде и зарађују својим рукама, без обзира ко је или шта та особа. Пригодна награда припада за тешки рад рудара угља који под земљом ризикује свој живот, тако и за организационе способности и иницијативу бизнисмена. Ако је тај принцип прекршен, о каквој солидарности уопште можемо говорити? Ако можемо спојити лопова и опљачканог, како радника и лењивца?
Социјална правда је кључ. Напредна Украјина није могућа без економске стабилности, која опет није могућа без политичке стабилности. Да би се ово постигло, потребно је грађанска сагласност око основних принципа. Али сагласје је немогуће без социјалне правде. Постоји одређени редослед: социјална правда – грађанска сагласност – политичка стабилност – економска стабилност.
Жеља за правдом је посебно јака сада после победе демократске револуције. Људи различитих генерација, различитих друштвених група и нивоа су стали заједно на мејдану. Није било ни богатих ни сиромашних, ни земљорадника ни бизнисмена, ни интелектуалаца нити радника на мејдану наше слободе. Била је једна украјинска нација уједињена у борби за слободу. Заједнички циљ нас је сјединио у једно. То је разлог зашто смо победили.
Тај осећај солидарности који се појавио у те незаборавне дане се не сме препустити забораву после наше победе. Људи који су носили наранџасте шалове заједно са осталима не треба да уђу у скупоцене лимузине и забораве на своје пијатеље уз које су стајали раме уз раме, већ оду у њихове хладне домове без грејања и фабрике где су добијају минималац.
Социјална правда ће постати камен темељац нове Украјине.
Атлантски вектор
Судбина Украјине је суштински повезана са са судбином целе евроатлантске цивилизације. Са проглашењем независности Украјина је потврдила свој геополитички избор. Ако се дискусије о геополитичком вектору развитка и даље технички одвијају, у стварности то је питање прошлости, јер је одлуку већ донела украијнска нација.
Данас је сасвим другачији избор на дневном реду; онај који се ретко расправља у украјинским политичким круговима. Такмичење два вектора развитка се одвија у самој евроатлантској цивилизацији. Једна либералан води европске нације у корупцију, губитак снаге и уништење темеља који су начинили Европу оним што она јесте. Други конзервативни је уперен ка очувању сновних вредности еврохришћанске цивилизације.
Хришћански демократи подржавају идеју да се Украјина придружи Европској Унији, али у исто време могу да разумеју тренутну ситуацију на европском континенту. Европа пролази кроз озбиљну кризу. Изгубила је путоказ ка будућности.
Упркос томе, велики повратак здравих конзервативних снага се одиграва данас са обе стране Антлантика, и хришћани треба да више учествују у политичким активностима. Украјински хришћански демократи намеравају да заузму достојно место у том глобалном процесу. Хришћанство је у офанзиви у Украјини, и брзо се шири. Ова чињеница треба да има утицаја не само у политици већ и ван ње. Ову чињеницу треба узети у обзир при бирању стратешких партнера у евроатлантском кампу. Украјна ће постати поуздани парнтер свим здравим националним и глобалним покретима који се заснивају на хришћанским вредностима.
Нови украјински конзерватизам
Хришћански демократи схватају конзервативизам не као повратак нештом старом и застарелом већ као чување и развитак ствари доказане вредности. Друштво не може да буде здраво и стабилно ако у њему нема здравог конзервативног почетка. Све промене у животу ове земље и нације треба да се одиграју по принципу: ,,Све ми је дозвољено али ми није све на корист''.
Наш конзерватизам је далеко од слепе идеализације прошлости. За нас, прошлост није икона већ уџбеник. И светле и тамне странице наше историје су нам подједнако вредне. Окретање историји није начин да лечимо наш повређени понос, већ да стимулишемо рад на грешкама прошлости.
Ми се не залажемо за обнављање старих порушених темеља и понављање грешека током градње истих, већ за градњу нових темеља узимајући у обзир захтеве будућности али користећи искуство прошлости. Пшеницу треба раздвојити од кукољи. Нова Украјна ће се заснивати на вечним а испробати на временским вредностима. Ми нудимо нови живот свему што је достојно да постоји.
Тежња ка будућности
Важан показатељ здравља нације и/или цивилизације је начин на који људи гледају ка будућности, спремност да жртвују садашња задовољства зарад добробити будућих поколења. Украјинци, као и други Европљани, живе дан за даном и мисле све мање о њиховој одговорности ка будићим генерацијама. Изгубљена је способност да се премести моћ, као способност да се закоче сопствене жеље зарад постизања виших циљева. Чак се и сам циљ често губи. Тежња ка будућности је изгубљена. Ово је лако уочити у практичној политици Украјине. Свака влада, и свака политичка снага је способна да понуди земљи дугорочни пројекат за будућност. Власти нису способне да виде будућност више од две године унапред.
Овај начин размишљања се пренео на целу нацију. Разочарање расте. Људи не виде циљеве испред себе који би их мотивисали и надахнули.
Пораз и синдром жртве обликују Украјину од раног детињства. Странице наших уџбеника су пуни плача о нашој несрећи и нанетим увредама на свакакве начине. Деци се на часовима књижевности поручује да су наши преци ,,плаћеници'' и ,,слуге'' које је живот стално угњетавао.
Наша сврха је да потпуно променимо правац наше културне политике у држави. Треба да се решимо било какве кукњаве и депресије.
Обим посла пред нама је доста велик, и ми морамо спасити оно што је остало под рушевинама. Ми треба да саставимо све индивидуалне интелектуалце који су стварно способни да оформе нашу културу, и скупе семенке које чине истинску Украјинску културу. У културној сфери се формира унутрашња снага која неће допустити да нација поклекне пред својим потешкоћама. Она ће дати живот и импулс који су потребни да се тежи ка будућности.
Превод: Бојан Теодосијевић
http://sd.net.ua/static/manifest_chris_dem_rus.html
Нема коментара:
Постави коментар