Политика породице

Према грађанском праву формулисан појам „породица“ подразумева родитеље који са са својом децом живе у једном домаћинству, при чему није реч о томе да ли родитељи јесу или су раније били венчани, да ли су невенчани или самохрани. Брак, дакле, више не представља предуслов за постојање породице већ самостално или заједничко старатељство над једним или више деце. Сходно томе, под политиком породице подразумевају се све мере заштите и подршке усмерене или директно, на саму децу, или индиректно, на њихове родитеље.

Законске мере заштите започињу заштитом нерођеног детета, заштитом мајке као и законским правом на породиљско одсуство и скраћњно радно време, и настављају се преко помоћи за децу и омладину, као и закона о заштити омладине и радника. Код мера подршке треба разликовати пореске олакшице(породични сплитинг, делови прихода ослобођени од пореза због издржавања и бриге о деци) и социјална давања, као на пример, дечји додатак, додатак за васпитање деце и финансијаска помоћ за заштиту нерођеног детета. Од преименовања раније накнаде породичних трошкова у накнаду породичних давања 1996, може се бирати између одобравања дечјег додатка и подношења захтева за делимично ослобађања од пореза.

И признавања одсуства за васпитање и бригу о деци приликом обрачуна старосних пензија, и пензија удовица и удоваца, као и дечји додаци код додатног издвајања новчаних средстава за збрињавање за старост, које је уведено најновијом реформом пензија, такође, представљају подршку родитељима. Слично је и са бесплатним суосигурањем за чланове породица, у оквиру → здравстеног осигурања, као и са дечјим додацима код помоћи за незапослене(→незапосленост: социјална сигурност). Поред ових, чисто материјалних давања треба споменути и помоћи за јачање склада и васпитне моћи деце породице путем брачног, родитељског и васпитног саветовања, као и за планирање породице.

Као што нови појам накнаде породичних давања већ објашњава, деца не представљају оптерећење друштва, родитељи чине једно за опстанак друштва суштинско дело тиме што улажу новац и труд у подизање деце. Стога је развој друштва - по својој структури наклоњеног деци и породици - задатак заједнице, који се мора остварити како на државном новоу савеза и покрајина, тако и на општинском нивоу. Поред обезбеђивања финансијски доступног стамбеног простора, прилагођеног деци, у животној средини наклоњеној деци и са социјално културном инфраструктуром прилагођеном породици, ту спада и довољна понуда услуга које ће подржати породицу и бити допуна прилоком неге, васпитања и образовања деце, као и медицинске мере и установе.

Вероватно најзначајнији задатак будуће политике породице био би, међутим, да, с једне стране, створи боље предуслове за усклађивање родитељства и запослености, пре свега за самохране мајке и очеве, и с друге стране, да у јавности подигне вредност обављања кућних послова.

Литература:

MÜLLER-HEINE, K (1999), Ziele und Bergündungen von Familienpolitik (Циљеви и образложења политике породице), у: Arbeit und Sozialpolitik (Рад и социјална политика), свеска 9 -10; WINGEN, M(1997), Familienpolitik. Grundlagen und aktualle Probleme (Политика породице. Основе и актуелни проблеми), Stuttgart; LAMPERT, H. (1996), Pririät für die Familie. Plädoyer für eine ratinonale Familienpolitik (Приоритет за породицу. Одбрана рационалне политике породице), Берлин.

 Ханс Јирген Реснер

 Лексикон социјалне тржишне привреде, Еконoмска политика од А до Ш, Фондација Конрад Аденауер, Београд 2005, 218- 219 стр.