Ради
подсећања истаћи ћу да основне идеје хришћанско-социјалне мисли и
политике и оно што ову идеју разикује од других система јесу: хришћански
поглед на човеково биће и његову личност који почива на светописамској
парадигми образа Божијег и неотуђивом достојанству човека, једнакост,
солидарност, супсидијарност, персонализам насупрот индивидуализма,
конкретни ставови по питањима етике и биоетике.
Хришћанска демократија је најмлађа од данашњих водећих политичких
доктрина. Хришћанска демократија је једина политичка доктрина која је
способна да обједини најбоље идеје политичке деснице и левице, да начини
простор новим стварима и да очува најбоље и најкорсније елементе
прошлости. Снага компромиса, и јединство између различитих друштевних
група које хришћанска демократија нуди се не заснивају на некаквом
комерцијалном уговору између понуде и тражње, различитих друштвених
група и класа, већ на заједничким вредностима хришћанства за све групе и
нивое становништва. Хришћанске демократе признају демократски позив као
једини који може да створи услове за одржање достојанства личности и
њених фундаменталних права.
На жалост, у Србији етичко - политичке норме хришћанске нису довољно
актуализоваме од стране политичких елита, чиме је обезбеђена страначка
сцена без грађанске и демократске алтернативе, демохришћанског типа. У
земљи постоје странке које се профилишу као демохришћанске али у
претходним годинама ове странке нису у довољној мери оправдале свој
епитет. Веома је битно да политичари или политичке партије које себе
сврставају у оквире хришћанско политичке идеје своје програме издигну
изнад декларативног нивоа и постану прагматичније у остваривању својих
демохришћанских програмских начела.
У данашње време, можда више него икад постоји потреба да ове партије
доследно и без преседана, разуме се, колико је год то у политици могуће,
спроводе своје политичке програме и тако очувају хришћанско наслеђе у
друштву у којем услед недостатка емпатије и конзументског менталитета
друштва, индолентност, себичност и похлепа банализују људскост, врше
својеврсну инверзију појмова и вредности.
Ово нас доводи до потребе да се у нашој земљи оформи снажан
демохришћански корпус који би обједино све странке демохришћанске
оријентације као и хришћанске вернике без обзира на њихову вероисповест
по сличном моделу по којем је су састављене друге хришћанско -
демократске организације и партије у Европи.
Примарни задатак демохришћанских партија не треба да буде борба за
политичку превласт и политичка трговина које компромитује њихове
политичке програме, већ повратак на суштинске вредности хришћанско -
социјалне идеје: Власти без идеологије, права на живот, породице као
темеља друштва, хришћанске етике и супсидијарности, персонализма и идеја
једнакости, солидарности и социјалне правде, борби против сиромаштва,
опорезивања имућних и снажан нагласак на идеји социјалног капитализма у
коме се најбоље очитава став да је „поштење најбоља политика". Мишљења
сам да ово представља један од начина да морал поново нађе своје место у
политичкој сцени наше земље, достојанство у нашим политичким
структурама и код грађана врати изгубљено поверење у државне
институције.
Никола Кнежевић
Борба 30.04.2009
Нема коментара:
Постави коментар