Хрватски левичари термин фашизам користе за референдум о браку, али не и за прогон Срба
Озбиљни познаваоци прилика у Хрватској били су веома уплашени за права Срба онога тренутка када је, захваљујући немачкој подршци, одлучено да се она прими у Европску унију, иако одбија да на адекватан начин реши питање станарских права српских избеглица. Ако је у претприступној фази морала макар да симулира заштиту мањинских права, након добијања пуноправног чланства све те ограде могле су да нестану и да се настави политика која се без промена спроводи већ скоро читав век – политика која за циљ има комплетно чишћење Срба, српског идентитета и трагова о некадашњем српском постојању на тим просторима.
Почело је само дванаест дана после формалног уласка са бруталним препадом специјалаца у Трпињи на домове Срба, наводно оптужених за ратне злочине. Наставило се језивим чекићањем ћирилице у Вуковару и отворено фашистичким захтевима да ћирилица нема шта да тражи у Хрватској, да би као круна дошла масовна подршка монструозном Шимунићевом јавном гесту, којим је, чини се, читава Хрватска скинула вео и открила шта заиста мисли и жели. У свега неколико дана овај гест је добио више од 150.000 „лајкова“ подршке, док су се у јавности подигла свега три, четири слабашна гласа да то осуде.
Но, док су око ове ствари Хрвати углавном сложни, у исто време десио се један референдум који је дубоко поделио Хрватску. Пре пола године невладина организација „У име обитељи“ покренула је јавну акцију за расписивање референдума са следећим питањем: „Јесте ли за то да се у Устав РХ унесе одредба по којој је брак животна заједница жене и мушкарца?” Референдум постоји као уставна категорија у политичком систему Хрватске, али је ово први случај да су акцију за његово расписивање повели сами грађани.
Иницијатива је била потпуно логична и очекивана, с обзиром на то да је и хрватско законодавство кренуло већ устаљеним путем померања границе којим се у европским државама хомосексуалцима додељује све више права. Стога је ова иницијатива настојала превентивно да дефинише границу преко које се неће моћи.
Занимљиво је зашто је сама демократска иницијатива припадника грађанског друштва доживљена као шок. Наиме, у Америци је ово већ устаљена борба која траје скоро две деценије, у којој се хомосексуализам пропагира преко медија и популарне културе, а хомосексуална права шире одлукама судова. С друге стране, традиционално оријентисани грађани се против тога боре тражећи референдуме на којима, по правилу, побеђују великом већином. У европским земљама, међутим, ширење хомосексуалних права до сада је углавном ишло без великих отпора. Тек ове године су Французи покренули милионске протесте против легализације геј бракова, на које се политичка елита потпуно оглушила.
Иницијатива у Хрватској је изванредно осмишљена и реализована, што се види и по савршено структурираном и дизајнираном сајту. На чело иницијативе поставила се докторка и новинарка Жељка Маркић, која је постала херој конзервативног дела Хрватске. Иницијатива је обухватила велики број волонтера и низ атрактивних акција, што је резултовало са више од 750.000 гласова који су тражили референдум. Већ само расписивање референдума је прослављено као велики успех, да би у недељу, првог децембра, након гласања било јасно да је остварена велика победа. Иако излазност није била велика, скоро две трећине изашлих гласало је у прилог уношења ове одредбе у устав.
Успех је утолико већи што су готово сви значајни медији наступали са тоталитарних и дисквалификујућих позиција, означавајући иницијаторе као ретроградне, варваре, а често чак и као фашисте. Занимљиво, исти ти медији ове квалификације не користе за Шимунића и вуковарско чекићање ћирилице.
Листа јавних личности, политичара, новинара итд. који су били против иницијативе је огромна. Но, све то није вредело. Са друге стране, стајао је озбиљан, аутентичан покрет, веома близак Римокатоличкој цркви. Недељама пре референдума многобројни свештеници су на својим мисама држали одлучне проповеди, захтевајући од своје пастве да изађе и брани традиционални брак. Уз подршку ХДЗ-а, који је препознао прилику да поврати бирачку базу, сакупили су се сви елементи за успех.
Највећа лаж која се из медија могла чути је да је ово супротно „европским и цивилизацијским трендовима”. Обрнуто, широм Европе полако се диже талас који тражи ретрадиционализацију. Поменимо само најсвежији случај Шпаније, у којој Народна партија припрема измену закона којима ће се знатно пооштрити услови за абортус.
Хомосексуалци у Хрватској након овог референдума неће бити изложени прогону, неће бити хапшени под лажним оптужбама, неће се вршити притисак да промене свој идентитет, нити да се иселе. То се, међутим, догађа једној другој мањини – Србима. Хрватски левичари пак термин фашизам користе за референдум о браку, али не и за прогон Срба.
Виши научни сарадник у Институту за европске студије
објављено: 05.12.2013.
Нема коментара:
Постави коментар