Moj otac nije bio jedan od onih koji je u politiku ušao jer nema sopstveno zanimanje, jer je i pre toga bio vrhunski pravnik, ni da bi stekao materijalno bogatstvo, jer je i to obezbedio svojim radom. Dosledno je bio u životu, dosledan je i umro, a mi tu viziju nastavljamo i danas – kaže za Novine novosadske Olgica Batić, lider DHSS-a i ćerka jednog od najžešćih monarhista na srpskoj političkoj sceni.
Ćerka ste čoveka koji je na sebi svojstven način obeležio višestranački život u postkomunističkoj Srbiji. Stranka koju je osnovao i na čijem ste čelu danas imala je turbulentan politički put, ali je uprkos svemu ostala dosledna principima na kojima je osnovana. Da li činjenica da vam je otac pokojni dr Vladan Batić pomaže ili odmaže u političkom delovanju ?
Pre svega, hvala mnogo na tim rečima, jer su potvrda toga da i dalje postoje ljudi koji prepoznaju doslednost u nečijem delovanju i radu. Svakako da je DHSS imala težak politički put, a ako ćemo iskreno, taj put i dalje traje, jednako težak i trnovit. Nažalost, samo takav može i biti ako ne želite da se priklanjate trulim kompromisima, pridružujete drugima zarad ličnih interesa i budete njihov saučesnik u lažima, ako želite da ostanete neukaljani… A DHSS je upravo neukaljana oduvek bila. Uvek bez ijedne afere, uvek bez tajkuna i kriminalaca, uvek surovo iskrena, pa čak i onda kada vas iznošenje iste skupo košta, a spremni ste da istinu ne prikrivate, ma kakve posledice snosili. Čast mi je što sam za oca imala Vladana i daću sebi za pravo da budem subjektivna, ali bio je jedan od retkih političara koji je u političkom delovanju očuvao moralnost. Uvek ću se voditi onim što je često govorio: “Čast je jedina nepromenjiva kategorija.” Njegov rad i njegova dela me inspirišu, kao i sve demohrišćane. Svesna sam činjenice da me mnogi upravo kroz njega posmatraju, ali i da zauvek ostanem u njegovoj senci, biću zadovoljna žena, ćerka časnog čoveka.
Kako komentarišete to da je vaš pokojni otac jedan od retkih, ako ne i jedini, koji je u postpetooktobarsku vlast 2000. godine ušao bogatiji, nego što je iz nje izašao?
Mislim da sam deo odgovora već dala.Vladan je i pre ulaska u politiku bio bogat čovek u svakom smislu, pa i materijalnom.Imao je svoju profesiju u kojoj je bio jedan od najuspešnijih tada, imao je 20 godina uspešnog advokatskog delovanja iza sebe, bio je doktor pravnih nauka.Njegov motiv za ulazak u politiku nije bio stvaranje zanimanja sebi, jer sopstveno nemate, kao što to danas mnogi čine, a nemaju ni dana radnog staža, niti je taj motiv bio sticanje bogatstva, jer je isto već svojim rukama i poštenim radom stekao. Rukovodio se čistom ideologijom,koja danas, nažalost, zvuči kao anahronizam. I sa istom ideologijom, bez izmene fundamentalnih političkih principa je i umro.
Iz pravničke ste porodice. Da li bi, prema vašem mišljenju, trebalo da je pravda ekvivalent istini?
Pravda u zemlji Srbiji je samo izuzetno ekvivalent istini, kao što ni pravda i pravičnost nisu sinonimi. Ovaj drugi pojam rezervisan je za ljude.
Pedofi lija i vaša borba protiv ove pošasti?
DHSS je jedina politička stranka koja se zalagala i dalje će ulagati sve napore da se konačno uvede hemijska kastracija i jako nam je simpatično što sada, kako pojedinci, tako i deo javnosti, pa i pojedini mediji, hemijsku kastraciju svojataju za svoju akciju. Kada je DHSS još pre deceniju govorila o neophodnosti njenog uvođenja, svi su se zgražavali, a Vladan Batić je nailazio na najgore osude zbog takve ideje i njenog propagiranja, pre svega od strane kojekakvih boraca za ljudska prava koji izgleda i dalje brinu o pravima pedofi la i silovatelja, a ne o pravima njihovih žrtava? Danas imate mnoge zemlje koje je primenjuju, bilo kao dobrovoljnu, bilo kao obaveznu. Valjda je konačno došlo vreme da se ona uvede, i sam postupak hemijskog kastriranja je lako izvodljiv, neškodljiv i vremenski ograničen. O hemijskoj kastraciji sam i sama mnogo puta govorila, ulazeći i u medicinsko objašnjavanje celokupnog funkcionisanja antilibidinalnog tretmana, što je inače
stručan naziv za hemijsku kastraciju. Predložila sam prošle godine i izmene kojima bi se pooštrila kaznena politika za sva krivična dela protiv polne slobode i uvela kao obavezna mera bezbednosti hemijska kastracija, a kada se taj predlog našao na dnevnom redu, čak ga ni opozicija, kojoj pripadam, nije podržala. Nama žrtve pedofi la i silovatelja nikada neće biti neka NN lica o kojima čitamo na stranicama crne hronike i svakodnevno se zgražavamo i zato ćemo i dalje insistirati na uvođenju hemijske kastracije kao obavezne mere bezbednosti za višestruke pedofi le i silovatelje. O njihovim žrtvama treba misliti danas, jer sutra je uvek kasno. I na njihove žrtve nikad ne treba gledati kao na tuđe.
Da li kazne ikako mogu biti srazmerne zlodelu koje ovi zločinci čine?
Nijedna kazna ne može da bude srazmerna takvim devijantnim umovima, posebno ne kada je posledica njihovog dela smrt nekog deteta. Izvinite,ali zar takvi zločini uopšte mogu imati svoj ekvivalent u formi bilo koje, pa i najteže kazne?
Pred ovaj narod su kroz istoriju uvek postavljana dva izbora, dva puta. Od Lazarevog carstva nebeskog i Brankovićevskog zemaljskog, preko “bolje rat, nego pakt”, sve do današnjih dana, kada smo raspolućeni za evrointegracije i protiv njih. Da li možda postoji i treći put kojim bi Srbija mogla ići?
Put uvek sami biramo, samo što izgleda da moramo da bacamo i kamenje za sobom za slučaj da se izgubimo kako bismo se mogli vratiti. Ali često se zaboravimo, pa kamenje bacamo jedni na druge. Demohrišćani su odgovor na takva pitanja našli u knjizi dr Vladana Batića pod nazivom “Dve Srbije”.
Monarhija ili republika i zašto?
Demohrišćani su monarhistička stranka i to proklamuje i naš statut i naš program koji navodi sve prednosti monarhističkog uređenja. Svoja opredeljenja čuvamo, a tuđa poštujemo. Nadam se da će pitanje monarhističke Srbije jednog dana biti postavljeno pred naše građane u formi referenduma.
Нема коментара:
Постави коментар