Srbija,zemlja koja je u prethodnim decenijama pretrpela drastičan odliv mozgova,koji na žalost i dalje traje,danas ima svega 11% onih sa višom školom ili fakultetom uključujući i mastere,magistre i doktore nauka. Procenat onih koji imaju završenu srednju školu je oko 41%, dok je broj onih koji uopšte nemaju završenu nikakvu školu približno čak 8%. Iz ove statistike nije teško utvrditi da živimo u zemlji u kojoj gotovo polovina stanovništva ima završenu samo osnovnu školu.Ukoliko nešto ubrzo ne bude promenjeno, jasno je da ove cifre mogu postati samo još poražavajuće .
Sa postojećom strategijom,malo je verovatno da će naša zemlja u skorije vreme moći da budzetskim sredstvima dosegne nivo od 6% BDP ulaganja u obrazovanje koje preporučuje UNESCO,što je inače dvostruko više nego što se od zemalja članica NATO-a traži da ulažu u odbranu.Ukoliko želimo da povećamo broj visokoobrazovanih u Srbiji,nije dovoljno samo da više novca uložimo u postojeći obrazovni sistem ,jer on ni u prethodnih četiri ili pet decenija nije uspeo da nas uvede u red obrazovanijih nacija Evrope.Sve dok od mladih ljudi i njihovih već osiromašenih roditelja budemo očekivali da studentske dane provode u nerealno visoko plaćenim stanovima postojećih univerzitetskih centara,broj visoko obrazovanih nećemo uspeti da povećamo.
Decentralizacija obrazovanja
Ukoliko zaista želimo da povećamo broj visokobrazovanog stanovništva u Srbiji, neophodno je da promenimo pristup i umesto univerziteta čiji su gotovo svi fakulteti smešteni u jedan grad učinimo suprotan korak.Dakle, fakultete treba preneti u gradove u kojima mladi ljudi već žive. U prvoj fazi,ne bi bilo potrebno premeštati čak ni cele fakultete.Dovoljno bi bilo otvoriti konsultativna odeljenja u kojima bi se nastava odvijala na nekoliko smerova i u kojima bi bilo omogućeno polaganje ispita.Zašto ne bismo mogli da imamo neku vrstu odeljenja Fakulteta političkih nauka u Nišu, ili beogradskog Pravnog fakulteta u Šapcu? Šta fali tome da se diplomirani turizmolozi školuju u Kraljevu ili Vrnjačkoj Banji, Brusu i Raškoj, pored Kopaonika? Pri tome, imamo 6000 mladih talenata koje stipendira Fond za mlade talente “Dositeja”. Stipendisti imaju obavezu da 5 godina rade u Srbiji, a među njima ima puno magistara i doktora nauka. Možda bi neko od njih želeo da se vrati u svoj rodni grad kao univerzitetski predavač.
Mane
Bojazan da bi se decentralizacijom I premeštanjem fakulteta u manja mesta u njima lakše dolazilo do diploma, ili da bi kvalitet nastave bio lošiji, ne mora biti opravdana.U prilog tome ide i činjenica da su studenti Tehničkog fakulteta "Mihajlo Pupin" iz Zrenjanina, bili drugi na svetu na Microsoft takmičenju u dizajnu softvera Imagine Cup. To je najveći uspeh koji je postigla jedna ekipa iz Srbije na ovom takmičenju ikada. Sigurno ne bi uspeli tako dobro da se plasiraju, da nisu imali odgovarajuću podršku profesora svog matičnog fakulteta i da na njemu nisu stekli znanja, koja jedan Microsoft očigledno smatra za vredna svetskog priznanja.
Kvalitet nastave u manjim sredinama svakako bi i samo tržište dovelo na odgovarajući nivo. Jer, ko bi hteo da studira na fakultetu posle čijeg završetka ne bi imao nikakve izglede za pronalaženje odgovarajućeg posla?! Dakle, ukoliko bi želeli da privuku studente, fakulteti bi morali da rade na tome da njiove diploma vode do dobrog posla, lepe karijere i pristojnog života.
Prednosti
Premeštanje fakulteta u manja mesta blagotvorno bi delovalo i na oživljavanje tih sredina i u privrednom i u društvenom i u kulturnom pogledu. Jer,gde ima studenata, tu ima i kulturnih dešavanja, volonterskih akcija, omladinskih projekata, koji zajedno u velikoj meri doprinose unapređenju sadržaja za mlade.
Takođe, decentralizacijom bi se svakako u velikoj meri olakšalo i roditeljima. Troškovi plaćanja stanarina,hrane, računa, dzeparca, kao i putni troškovi ,na ovaj način bi se mogli izbeći ili značajno redukovati.To bi dovelo do toga da i deca iz osiromašenih porodica mogu studirati, čime bi im bila pružena šansa da u životu prođu bolje nego njihovi roditelji. Takođe, studiranjem u gradu iz kojeg su,studentima bi bili I lakše dostupni kontakti I poznanstva koje su već stekli , što bi im svakako bilo od pomoći prilikom pronalaženja odgovarajućeg posla.
Ulagati više,ali i pametnije
Povećavanjem broja šansi i mogućnosti za sticanje kvalifikacija na lokalnom nivou povećavao bi se i broj visokoobrazovanih građana. Srbija, pored toga što bi morala da ulaže više u obrazovanje, mora da ulaže i pametnije, a to u ovom slučaju znači podsticanje mogućnosti za širenje visokog obrazoanja u manjim sredinama. Ne treba bežati od toga da i mala mesta postanu veliki univerzitetski centri. Na kraju krajeva, neki od najboljih univerziteta na svetu nisu u metropolama, već u malim mestima daleko od vreve savremenih velegrada.
Imajući sve navedeno u vidu, ne bi trebalo da bežimo od mogućnosti da se postepeno u Čačku osnuje univerzitet, koji ne mora nužno biti državni, već možda i neki vid javno-privatnog partnerstva. Bila bi to sjajna prilika da vratimo naše mlade doktore nauka u mesto iz kog su potekli, da pored profesorskog rada svojim idejama i stručnim znanjem pomažu i našoj lokalnoj samoupravi, privatnim firmama i komšijama. Tehnički i agronomski fakultet su već tu. Veliko interesovanje mladi Čačani su pokazivali i za pravne i ekonomske nauke. Zašto ne bismo preko potrebne investicije u sportsku infrastrukturu povezali i sa osnivanjem fakulteta fizičke kulture u našem gradu?
Koristi od univerziteta koji bi smo mogli da nazovemo na primer Gradački (po verovatno prvobitnom nazivu našeg grada) osetila bi većina Čačana. Mnogi bi mogli da ostvare dodatne prihode od iznajmljivanja stambenog prostora studentima. Ugostitelji i vlasnici malih trgovina bi imali više mušterija. Prodavci hrane na pijacu imali bi više potencijalnih kupaca. Autoprevoznici bi imali više putnika. Podigao bi se broj umetnika koji bi u Čačak dolazili jer tu imaju odgovarajuću publiku. Ako se ozbiljno pristupi organizaciji univerziteta i njegovoj promociji, povećaće se i interesovanje investitora za naš grad.
Čačani su navikli na to da se takmiče i da se svojim kvalitetima bore da dobiju pravu šansu. Zbog toga smo ubeđeni da bi i diploma Gradačkog univerziteta (ili Čačanskog, kako Vam se više dopada) ubrzo postala cenjena, barem kao i one stečene u većim univerzitetskim centrima. A naš grad bi dobio instituciju od koje bi vrlo brzo većina Čačana mogla da oseti korist. Stvoriti nove šanse i kroz visoko obrazovanje je takođe vid decentralizacije za koje se Ujedinjeni regioni Srbije zalažu.
Autor: Dragan Šljivić, Čačanin na doktorskim studijama u Nemačkoj
Нема коментара:
Постави коментар