Po ideji Ordo – liberalizma, privredni poredak čine konstitutivni faktori i regulativni principi. Dok konstitutivni faktori čine dugoročni okvir koji se može uspostaviti jednim odgovarajućim pravnim poretkom, regulativni principi opisuju neophodnost intervencija koje su uvek neminovne kako bi se postiglo da konstituisani poredak donese za društvo optimalne rezultate. Ovde se uvek pravi poređenje sa jednim motorom koji se proizvodi u fabrici (konstitutivni faktori), koji, međutim, samo redovnim održavanjem i podmazivanjem (regulativni principi), može da vrši svoju funkciju.
Konstitutivni faktori Socijalne tržišne privrede
Kao konstitutivne faktore Socijalne tržišne privrede, Frajburška grupa definisala je sledeće principe:
• Mehanizam tržišnih cena: najviši princip konkurencije jeste nastojanje da se postignu konkurentne cene, jer je tržišno ekonomski sistem jedino slobodnim formiranjem cena na tržištu usled konkurencije u stanju da ispunjava svoju kontrolnu funkciju.
• Primat monetarne politike: potrebno je obezbediti stabilnost nivoa cena. Ovde se u prvom redu reflektuje nemačko iskustvo sa dve hiperinflacije početkom XX veka. Pod inflacijom cene gube svoju informativnu funkciju. Na taj način racionalna ekonomska računica gubi svoje osnove, a kontrolni mehanizam tržišnog formiranja cena gubi svoje dejstvo.
• Princip otvorenih tržišta: treba obezbediti slobodan pristup tržištu. Kod slobodnog pristupa tržištu monopoli ne mogu da nastanu, a karteli ne mogu da ostvare svoje efekte. Otvorena tržišta sprečavaju nastanak pozicija moći i s njom povezanog prihoda.
• Privatna svojina ima primat nad državnom svojinom: garantovanje individualnog prava na raspolaganje imovinom stimuliše akciju, neophodan je preduslov za decetralizovano postavaljanje i realizaciju planova, i obezbeđuje nezavisnost i sigurnost pojedinaca.
• Princip slobode ugovaranja: privredni subjekti slobodni su da zaključuju ugovore s kim god i sa bilo kakvim sadržajem, ukoliko se time ne krši važeće pravo i ne sputava. Ova sloboda ugovaranja jeste preduslov da se kroz konkurenciju afirmišu najefikasniji ponuđači.
• Princip odgovornosti: odgovornost u Socijalno tržišnoj privredi mora biti u rukama onih koji imaju pravo da raspolažu nekim pravom, i koji donose odluke.
• Konstantnost privrede treba – kao poslednji konstitutivni princip – da obezbedi da domaćinstva i preduzeća imaju najveću moguću sigurnost prilikom donošenja svojih odluka, i da se ne otežava donošenje dugoročnih investicionih I potrošačkih odluka usled česte promene kursa politike.
Regulativni principi Socijalne tržišne privrede
Pomoću konstitutivnih faktora uspostavljeni tržišno – ekonomski poredak stvara okvir za rad privrednih subjekata koji se rukovodi efikasnošću. On kao takav, takođe, ima i jednu socijalnu karakteristiku jer sprečava iskorišćavanje tržišne moći na uštrb slabijih, i mnogobrojnim ljudima omogućava da na tržištu ostvare funkcionalni prihod. Međutim, bez dodatnih intervencija, on ne može da ispuni pre svega zahtev koji postavlja princip socijalne države, koji – utemeljen u Ustavu Nemačke ( čl. 20 I, I čl. 28 I) – zahteva od društva da se stara i o onim ljudima koji – bez obzira na razloge – nisu u stanju da izdržavaju sami sebe. Zbog toga su u jednoj Socijalnoj tržišnoj privredi neophodne dalje intervencije u obliku regulativnih principa, a u njih se ubrajaju:
• Državna kontrola monopola: Drugačije nego, na primer, američki model konkurencije, u Socijalnoj tržišnoj privredi ne smatra se da je svrsishodno eliminisati monopole. Umesto toga, monopole treba (pri tom je reč o, pre svega prirodnim monopolima), staviti pod nadzor države, i sprečiti zloupotrebu moći.
• Za korekciju primarne raspodele prihoda potrebna je politika o prihodima u skladu sa socijalno - političkim aspektima. U Socijalno tržišnoj privredi to znači postojanje progresivnog poreza na dohodak kao i sistema naknade umesto plate koji pruža sigurnost svima koji su ostali bez individualnog prihoda usled bolesti, nezaposlenosti ili starosti.
• U cilju internalizacije eksternih efekata potrebno je da se primenom adekvatnih mera na individualne ekonomske kalkulacije dodaju iznosi troškova koji nastaju u društvu. Ovaj regulativni instrument služi naročito problematici korišćenja prirodnih resursa koji bi se – zbog toga što se na prirodna dobra po pravilu ne daju svojinska prava – u slobodnoj tržišnoj privredi koristili besplatno, a time i neumereno.
• U slučaju neadekvatnog odnoa ponuda na tržištu rada, naročito poznatog s početka doba industrijalizacije u XIX veku (pri opadajućim platama, radnici su možda primorani da ponude više rada kako bi ipak obezbedili svoju egzistenciju; na taj način se, međutim, plate još više smanjuju), moraju se preventivno preduzeti privredno - političke mere kojima će se onemogućiti smanjivanje plata. Privredna politika Socijalne tržišne privrede u tom smislu obezbedila je ustavno zagarantovanu tarifnu autonomiju (čl. 9 III), kojom se na tržištu rada izričito dozvoljava formiranje sindikata – dakle, kartela zaposlenih – koji s predstavnicima poslodavaca pregovaraju o visinama plate i uslovima rada. Čak iako nije verovatno da danas može da nastupi slučaj neadekvatnog odnosa ponuda na tržištu rada, tarifna autonomija je do danas očuvana jer sprečava uticaj države na politiku plata.
Fondacija Konrad Adenauer
Konstitutivni faktori Socijalne tržišne privrede
Kao konstitutivne faktore Socijalne tržišne privrede, Frajburška grupa definisala je sledeće principe:
• Mehanizam tržišnih cena: najviši princip konkurencije jeste nastojanje da se postignu konkurentne cene, jer je tržišno ekonomski sistem jedino slobodnim formiranjem cena na tržištu usled konkurencije u stanju da ispunjava svoju kontrolnu funkciju.
• Primat monetarne politike: potrebno je obezbediti stabilnost nivoa cena. Ovde se u prvom redu reflektuje nemačko iskustvo sa dve hiperinflacije početkom XX veka. Pod inflacijom cene gube svoju informativnu funkciju. Na taj način racionalna ekonomska računica gubi svoje osnove, a kontrolni mehanizam tržišnog formiranja cena gubi svoje dejstvo.
• Princip otvorenih tržišta: treba obezbediti slobodan pristup tržištu. Kod slobodnog pristupa tržištu monopoli ne mogu da nastanu, a karteli ne mogu da ostvare svoje efekte. Otvorena tržišta sprečavaju nastanak pozicija moći i s njom povezanog prihoda.
• Privatna svojina ima primat nad državnom svojinom: garantovanje individualnog prava na raspolaganje imovinom stimuliše akciju, neophodan je preduslov za decetralizovano postavaljanje i realizaciju planova, i obezbeđuje nezavisnost i sigurnost pojedinaca.
• Princip slobode ugovaranja: privredni subjekti slobodni su da zaključuju ugovore s kim god i sa bilo kakvim sadržajem, ukoliko se time ne krši važeće pravo i ne sputava. Ova sloboda ugovaranja jeste preduslov da se kroz konkurenciju afirmišu najefikasniji ponuđači.
• Princip odgovornosti: odgovornost u Socijalno tržišnoj privredi mora biti u rukama onih koji imaju pravo da raspolažu nekim pravom, i koji donose odluke.
• Konstantnost privrede treba – kao poslednji konstitutivni princip – da obezbedi da domaćinstva i preduzeća imaju najveću moguću sigurnost prilikom donošenja svojih odluka, i da se ne otežava donošenje dugoročnih investicionih I potrošačkih odluka usled česte promene kursa politike.
Regulativni principi Socijalne tržišne privrede
Pomoću konstitutivnih faktora uspostavljeni tržišno – ekonomski poredak stvara okvir za rad privrednih subjekata koji se rukovodi efikasnošću. On kao takav, takođe, ima i jednu socijalnu karakteristiku jer sprečava iskorišćavanje tržišne moći na uštrb slabijih, i mnogobrojnim ljudima omogućava da na tržištu ostvare funkcionalni prihod. Međutim, bez dodatnih intervencija, on ne može da ispuni pre svega zahtev koji postavlja princip socijalne države, koji – utemeljen u Ustavu Nemačke ( čl. 20 I, I čl. 28 I) – zahteva od društva da se stara i o onim ljudima koji – bez obzira na razloge – nisu u stanju da izdržavaju sami sebe. Zbog toga su u jednoj Socijalnoj tržišnoj privredi neophodne dalje intervencije u obliku regulativnih principa, a u njih se ubrajaju:
• Državna kontrola monopola: Drugačije nego, na primer, američki model konkurencije, u Socijalnoj tržišnoj privredi ne smatra se da je svrsishodno eliminisati monopole. Umesto toga, monopole treba (pri tom je reč o, pre svega prirodnim monopolima), staviti pod nadzor države, i sprečiti zloupotrebu moći.
• Za korekciju primarne raspodele prihoda potrebna je politika o prihodima u skladu sa socijalno - političkim aspektima. U Socijalno tržišnoj privredi to znači postojanje progresivnog poreza na dohodak kao i sistema naknade umesto plate koji pruža sigurnost svima koji su ostali bez individualnog prihoda usled bolesti, nezaposlenosti ili starosti.
• U cilju internalizacije eksternih efekata potrebno je da se primenom adekvatnih mera na individualne ekonomske kalkulacije dodaju iznosi troškova koji nastaju u društvu. Ovaj regulativni instrument služi naročito problematici korišćenja prirodnih resursa koji bi se – zbog toga što se na prirodna dobra po pravilu ne daju svojinska prava – u slobodnoj tržišnoj privredi koristili besplatno, a time i neumereno.
• U slučaju neadekvatnog odnoa ponuda na tržištu rada, naročito poznatog s početka doba industrijalizacije u XIX veku (pri opadajućim platama, radnici su možda primorani da ponude više rada kako bi ipak obezbedili svoju egzistenciju; na taj način se, međutim, plate još više smanjuju), moraju se preventivno preduzeti privredno - političke mere kojima će se onemogućiti smanjivanje plata. Privredna politika Socijalne tržišne privrede u tom smislu obezbedila je ustavno zagarantovanu tarifnu autonomiju (čl. 9 III), kojom se na tržištu rada izričito dozvoljava formiranje sindikata – dakle, kartela zaposlenih – koji s predstavnicima poslodavaca pregovaraju o visinama plate i uslovima rada. Čak iako nije verovatno da danas može da nastupi slučaj neadekvatnog odnosa ponuda na tržištu rada, tarifna autonomija je do danas očuvana jer sprečava uticaj države na politiku plata.
Fondacija Konrad Adenauer
Socijalna tržišna privreda: osnovne ideje, principi i koncept / [ priredila] Fondacija Konrad Adenauer; [ prevod Ivana Antić] . – Beograd: Fondacija Konrad Adenauer, 2008 ( Beograd: Publish). – 27 str; 21 cm. – (Biblioteka KAS Ekonomija / Fondacija Konrad Adenauer) 15-17 str.
Нема коментара:
Постави коментар