Packe ili podrška Angeli Merkel?

Stranački kongres Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Karlsrueu svojevrsni je test za predsednicu stranke i kancelarku Angelu Merkel u sopstvenim redovima. U centru pažnje je izbeglička kriza. 

Odluka Angele Merkel da bez ograničenja prihvati izbeglice s ratnih područja Sirije izazvala je sukobe na svim političkim nivoima – ne samo unutar Evropske unije ili među strankama vladajuće koalicije u Berlinu, već i u redovima kancelarkine Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Još pre nekoliko nedelja, komentatori su smatrali da je reč o pravom ustanku u CDU. U vladinoj četvrti u Berlinu kružile su glasine da će Merkel do kraja godine, ili biti prisiljena da podnese ostavku, ili da će sama da se povuče.

Pritisak sa svih strana

Horst Zehofer i Angela Merkel nakon kongresa CSU

Sada je već sredina decembra i duhovi u poslaničkom klubu te stranke malo su se smirili. Tokom stranačkog kongresa bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), tzv. sestrinske stanke CDU u oktobru, šef CSU Horst Zehofer kancelarku je otvoreno pozvao na red. To je zatim doprinelo ponovnom zbijanju redova. Međutim jedno su poslaici CDU i CSU u Bundestagu, a raspoloženje u bazi nešto sasvim drugo, što je puno teže uskladiti. O tome će najviše biti reči na 28. kongresu CDU 14. i 15. decembra u Karlsruheu, na kojem učestvuje hiljadu delegata iz gradova i opština širom Nemačke.

Još uvijek na hiljade izbeglica pristiže u Nemačku. S njima najviše posla imaju lokalni političari. U njihovim opštinama ima mnogo ljudi koji dobrovoljno pomažu, ali mnogo je i onih koji kritikuju takvu politiku doseljavanja i davanja azila. Tokom jedne regionalne konferencije u saveznoj pokrajini Saksoniji sredinom oktobra mogao se videti plakat s natpisom: „Svrgnuti Merkel!“" Njeni postupci doveli su do snažnog jačanja desno-populističke stranke Alternativa za Nemačku, koja je na istoku zemlje bez problema, kako pokazuju istraživanja javnog mnenja, prešla podršku od deset odsto glasova birača – sve na štetu kancelarkinih demohrišćana. Neraspoloženje zbog toga, delegati će doneti sa sobom u Karlsrue.

„Izjava iz Karlsruea“

Prošle nedelje novinarima je predstavljen glavni dokument Predsedništva CDU pod imenom „Izjava iz Karlsruea. O njemu bi trebalo opširno da se raspravlja nakon govora Angele Merkel u ponedeljak (14.12). Potom će se pristupiti izglasavanju. Merkel će u Karlsrueu svojim stranačkim kolegama takoreći postaviti pitanje poverenja.

Generalni sekretar CDU Peter Tauber: Ne postoji gornja granica

„Nadamo se da ćemo s tom izjavom dobro početi Kongres i pre svega ga dobro završiti“, izjavio je nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, čime je dao do znanja kolika nervoza vlada u rukovodstvu CDU. „Cilj bi morao da bude pomirenje različitih gledišta i mišljenja. To nije jedini dokument o izbegličkoj i azilantskoj politici. Postoji njih više od deset na istu temu“, rekao je De Mezijer.

Spor oko gornje granice

Dokument koji ide najdalje dolazi od podmlatka CDU – Mlada unija (Junge Union). Oni traže da se jasno odredi gornja granica broja izbeglica, o kojoj bi zatim trebalo da se raspravlja za okruglim stolom.

Predsedavajući Mlade unije Paul Cimjak objašnjava da oni time šalju dva signala: da stranka zbijenih redova stoji iza Angele Merkel, ali i da su mogućnosti Nemačke ograničene i konačne. O pravnim aspektima „gornje granice“ može da se diskutuje, kaže Cimjak i ističe da ona faktički u opštinama već postoji.

Merkel je do sada odbacivala utvrđivanje gornje granice broja izbeglica koje Nemačka može da primi. I u Izjavi iz Karlsruea izbegava se spominjanje tog pojma. De Mezijer je na tu temu samo rekao da su druge formulacije poput „izbeći preopterećenost i obezbediti prihvatljivost“ mnogo bolje.

Glasanje se iščekuje s napetošću

Koliko delegata će podržati podneske koji se udaljavaju od linije koju sledi Angela Merkel? Odnosno, koliko su ozbiljne glasine o puču? Ili su one samo odraz trenutnog emocionalnog stanja? Jedan drugi dokument tiče se pitanja da li je Nemačkoj potreban zakon o useljavanju. S tim u vezi se kaže: mnogobrojni zakoni o useljavanju koji postoje trebalo bi bolje da se usklade, protivrečnosti da se uklone i da se sve zajedno pretvori u jedan zakon koji bi u inostranstvu morao da bude bolje pojašnjen.

Drugo polje delovanja Angela Merkel vidi na nivou Evropske unije. Ona želi da sprovede raspodelu izbeglica po zemljama-članicama. Do sada je otpor bio veliki. Planirano osnivanje Centara za registraciju na spoljnim granicama Evropske unije još nije istinski zaživelo. Kancelarkina strategija, zasnovana na održivosti, ogleda se u Izjavi iz Karlsruhea u nizu mera na nacionalnom, evropskom i međunarodnom nivou.

Vremena je sve manje. Ukoliko ne dođe do pomaka u Evropi, moraće da uslede mere na nacionalnom nivou. Merkel je već zapretila ukidanjem Šengenskog sporazuma. Time se preti i u Izjavi. Šta to konkretno znači, nemački ministar unutrašnjih poslova nije želeo da objašnjava jer se ipak, kako je rekao, s optimizmom mora gledati na budućnost. Ostaje međutim da se vidi koliko će optimizma delegati poneti sa sobom na Kongres CDU u Karlsrue.

 http://www.dw.com/sr/packe-ili-podr%C5%A1ka-angeli-merkel/a-18915725