Označavanje radnih odnosa kao
„socijalnog partnerstava“ po prvi put se pominje 1947. u kontekstu
zajedničkih napora sindikata i poslodavaca da država ponovo izgradi.
Ovako uspostavljanje ravnoteže socijalnopolitičkih interesa od tada nije
dovelo samo do toga da su protesti radnik u Nemačkoj bili relativno
retki već da je ova činjenica umnogome doprinela da su široki slojevi
društva osetili blagodeti kako ekonomskog, tako i socijalnog napretka.
Socijalno partnerstvo postalo je, shodno tome, konstitutivni nosilac → socijalne tržišne privrede, koja po zamisli svojih idejnih tvoraca treba da bude „učenje o miru“, a sve sa ciljem da se najznačajnije kreativne snage društva nateraju da svoje interesne konflikte principijalno rešavaju konsenzusom. Pri tom, međutim, svakako postoji opasnost da pojedine interesne grupacije, kao što su, na primer potpisnici kolektivnih ugovora, svoje konflikte pokušavaju da reše na teret trećih lica (→socijalni partneri). Ispravno shvaćeno socijalno partnerstvo stoga ne nastoji samo da istakne činjenicu da pored različitih postoje i zajednički interesi već isto tako i da podseti na postojanje društvene odgovornosti. Ovo povezivanje sa opštom dobrobiti društvene zajednice neophodno je kako bi realizacija radnih odnosa povezala ekonomsku sa socijalnom efikasnošću, ostvarujući na ovaj način viši stepen opšteg društvenog standarda. Socijalno partnerstvo predstavlja pokušaj usklađivanja zahteva → evangelističke socijalne etike sa predstavama o liberalnom ekonomskom sistemu.
Literatura:
MÜLLER-ARMACK, A. (1962), Das gesellschaftspolitische Leitbilt der Sozialen Marktwirtschaft (Društvenopolitička ideja – vodilja socijalne tržišne privrede), reprint u: MÜLLER-ARMACK, Wirtschaftsordnung und Wirtschaftspolitik, Studien und Konzepte zur Sozialne Marktwirtschaft und zur Europä ischen Integration, Bern, Stutgart; SANMANN, H. (1988), Sozialpartner (odrednica Socijalni partneri), u Handwörterbuch der Wirtschaftswissenschaft (HdWW), tom VII, Stuttgart, Tübingen, Göttingenn; RÖSNER, H.J. (1990), Grundlagen der marktwirtschaftich Orientirung in der Bundesrepublik Deutchland und ihre Bedeutung für Sozialpartnerschaft und Gemeinwohlbildung (Osnove tržišno privredne orijentacije u SR Nemačkoj i njen značaj za socijalno partnerstvo i opštu dobrobit društva), Berlin.
Hans Jirgen Resner
Izvor: Leksikon socijalno-tržišne privrede,Ekonomska politika od A do Š, Fondacija Konrad Adenauer, 2005.
387-388 str.
Socijalno partnerstvo postalo je, shodno tome, konstitutivni nosilac → socijalne tržišne privrede, koja po zamisli svojih idejnih tvoraca treba da bude „učenje o miru“, a sve sa ciljem da se najznačajnije kreativne snage društva nateraju da svoje interesne konflikte principijalno rešavaju konsenzusom. Pri tom, međutim, svakako postoji opasnost da pojedine interesne grupacije, kao što su, na primer potpisnici kolektivnih ugovora, svoje konflikte pokušavaju da reše na teret trećih lica (→socijalni partneri). Ispravno shvaćeno socijalno partnerstvo stoga ne nastoji samo da istakne činjenicu da pored različitih postoje i zajednički interesi već isto tako i da podseti na postojanje društvene odgovornosti. Ovo povezivanje sa opštom dobrobiti društvene zajednice neophodno je kako bi realizacija radnih odnosa povezala ekonomsku sa socijalnom efikasnošću, ostvarujući na ovaj način viši stepen opšteg društvenog standarda. Socijalno partnerstvo predstavlja pokušaj usklađivanja zahteva → evangelističke socijalne etike sa predstavama o liberalnom ekonomskom sistemu.
Literatura:
MÜLLER-ARMACK, A. (1962), Das gesellschaftspolitische Leitbilt der Sozialen Marktwirtschaft (Društvenopolitička ideja – vodilja socijalne tržišne privrede), reprint u: MÜLLER-ARMACK, Wirtschaftsordnung und Wirtschaftspolitik, Studien und Konzepte zur Sozialne Marktwirtschaft und zur Europä ischen Integration, Bern, Stutgart; SANMANN, H. (1988), Sozialpartner (odrednica Socijalni partneri), u Handwörterbuch der Wirtschaftswissenschaft (HdWW), tom VII, Stuttgart, Tübingen, Göttingenn; RÖSNER, H.J. (1990), Grundlagen der marktwirtschaftich Orientirung in der Bundesrepublik Deutchland und ihre Bedeutung für Sozialpartnerschaft und Gemeinwohlbildung (Osnove tržišno privredne orijentacije u SR Nemačkoj i njen značaj za socijalno partnerstvo i opštu dobrobit društva), Berlin.
Hans Jirgen Resner
Izvor: Leksikon socijalno-tržišne privrede,Ekonomska politika od A do Š, Fondacija Konrad Adenauer, 2005.
387-388 str.
Нема коментара:
Постави коментар