Није било лако после ратовања, сагласни су немачки и француски амбасадор
који обележавају пола века од потписивања уговора о пријатељству
Откад су пре педесет година потписале Јелисејски уговор о помирењу, Немачка и Француска постале су покретачка снага Европе. Упркос несугласицама и тешкоћама, немачко-француским пријатељством отворено је ново историјско поглавље на Старом континенту. Хајнц Вилхелм и Франсоа Гзавије Денио, амбасадори Немачке и Француске, јуче су на заједничкој конференцији за новинаре у Београду подсетили на историјски значај овог чина који може да „послужи као модел за успостављање трајног пријатељства и сарадње међу балканским земљама”.
Потписима француског председника Шарла де Гола и првог немачког послератног канцелара Конрада Аденауера две земље су се тачно пре пола века обавезале на пријатељство и на консултације о свим важним питањима спољне и безбедносне политике. То је пре свега био плод политичке воље, али, како је подсетио амбасадор Денио, и тада је било различитих притисака из Москве и Вашингтона.
„Ако данас посматрате тај уговор, а ту се посебно обраћам вама у Београду, јер је у том контексту нормално размишљати и о помирењу на Балкану, сетите се да су се Немачка и Француска помириле после Другог светског рата, у којем су се бориле једна против друге. Надамо се да француско-немачки споразум и помирење могу да послуже као модел и за Балкан”, казао је немачки амбасадор.
Амбасадор Денио је подсетио да је до Јелисејског уговора дошло осамнаест година после рата, и да су за такав чин потребни јаки и храбри политичари.
„У то време, то није био лак задатак и били су потребни јаки и одлучни политичари, рекао бих чак визионари, спремни да се упусте у овакву авантуру пошто помирење Француске и Немачке није било природно, већ плод политичке воље”, истакао је он.
У ЕУ је тешко постићи компромис свих 27 чланица, али сви знају да је до њега лакше доћи уколико се договоре Француска и Немачка, оценио је амбасадор Француске.
Да ли су Немачка и Француска постигле договор око темпа за пријем Србије у чланство у ЕУ?
Обојица амбасадора тврде да јесу и да је за добијање датума почетка преговора потребно да се виде конкретни резултати политичког дијалога између Београда и Приштине. Али и јуче су се могле уочити изнијансиране разлике између става Немачке и Француске.
Француски амбасадор, на пример, поновио је да је уклањање споменика у Прешеву „унутрашња ствар Србије”, док је немачки колега избегао да се о овом потезу власти у Београду отворено изјасни:
„Цела ЕУ захтева да дође до нормализације односа између Србије и Косова и нада се да ће Европски савет моћи ускоро да одреди датум почетка преговора са Србијом”, поновио је амбасадор Вилхелм.
Обојица су више пута нагласили да је перспектива западног Балкана у ЕУ, али су такву тврдњу, чини се, илустровали на различите начине.
Денио је поменуо да је париски „Фигаро” још пре педесет година објавио заједничку карикатуру Де Гола и Аденауера иза којих се види карта „француске Европе” која обухвата и западни Балкан. „Ствари иду у добром правцу када је реч о Србији” рекао је Денио.
Нешто умеренији оптимизам, ако се уопште тако могу растумачити речи двојице искусних дипломата, изразио је немачки колега.
Напоменуо је да тренутно постоји „општа уздржаност према пријему нових земаља”, али да „интеграција западног Балкана остаје циљ свих земаља ЕУ”.
Постоји дакле сагласност Француске и Немачке, да ЕУ није потпуна без интеграције Србије, али можда не и у томе шта је све и до ког степена потребно одрадити да би Србија добила почетак датума преговора до лета.
Синоћ је после заједничког обраћања двојице амбасадора медијима, у немачкој резиденцији на Сењаку, у француској резиденцији преко пута Калемегдана приређен велелепни заједнички пријем за 600 званица у част прославе пријатељства две земље озваниченог пре тачно пола века.
Откад су пре педесет година потписале Јелисејски уговор о помирењу, Немачка и Француска постале су покретачка снага Европе. Упркос несугласицама и тешкоћама, немачко-француским пријатељством отворено је ново историјско поглавље на Старом континенту. Хајнц Вилхелм и Франсоа Гзавије Денио, амбасадори Немачке и Француске, јуче су на заједничкој конференцији за новинаре у Београду подсетили на историјски значај овог чина који може да „послужи као модел за успостављање трајног пријатељства и сарадње међу балканским земљама”.
Потписима француског председника Шарла де Гола и првог немачког послератног канцелара Конрада Аденауера две земље су се тачно пре пола века обавезале на пријатељство и на консултације о свим важним питањима спољне и безбедносне политике. То је пре свега био плод политичке воље, али, како је подсетио амбасадор Денио, и тада је било различитих притисака из Москве и Вашингтона.
„Ако данас посматрате тај уговор, а ту се посебно обраћам вама у Београду, јер је у том контексту нормално размишљати и о помирењу на Балкану, сетите се да су се Немачка и Француска помириле после Другог светског рата, у којем су се бориле једна против друге. Надамо се да француско-немачки споразум и помирење могу да послуже као модел и за Балкан”, казао је немачки амбасадор.
Амбасадор Денио је подсетио да је до Јелисејског уговора дошло осамнаест година после рата, и да су за такав чин потребни јаки и храбри политичари.
„У то време, то није био лак задатак и били су потребни јаки и одлучни политичари, рекао бих чак визионари, спремни да се упусте у овакву авантуру пошто помирење Француске и Немачке није било природно, већ плод политичке воље”, истакао је он.
У ЕУ је тешко постићи компромис свих 27 чланица, али сви знају да је до њега лакше доћи уколико се договоре Француска и Немачка, оценио је амбасадор Француске.
Да ли су Немачка и Француска постигле договор око темпа за пријем Србије у чланство у ЕУ?
Обојица амбасадора тврде да јесу и да је за добијање датума почетка преговора потребно да се виде конкретни резултати политичког дијалога између Београда и Приштине. Али и јуче су се могле уочити изнијансиране разлике између става Немачке и Француске.
Француски амбасадор, на пример, поновио је да је уклањање споменика у Прешеву „унутрашња ствар Србије”, док је немачки колега избегао да се о овом потезу власти у Београду отворено изјасни:
„Цела ЕУ захтева да дође до нормализације односа између Србије и Косова и нада се да ће Европски савет моћи ускоро да одреди датум почетка преговора са Србијом”, поновио је амбасадор Вилхелм.
Обојица су више пута нагласили да је перспектива западног Балкана у ЕУ, али су такву тврдњу, чини се, илустровали на различите начине.
Денио је поменуо да је париски „Фигаро” још пре педесет година објавио заједничку карикатуру Де Гола и Аденауера иза којих се види карта „француске Европе” која обухвата и западни Балкан. „Ствари иду у добром правцу када је реч о Србији” рекао је Денио.
Нешто умеренији оптимизам, ако се уопште тако могу растумачити речи двојице искусних дипломата, изразио је немачки колега.
Напоменуо је да тренутно постоји „општа уздржаност према пријему нових земаља”, али да „интеграција западног Балкана остаје циљ свих земаља ЕУ”.
Постоји дакле сагласност Француске и Немачке, да ЕУ није потпуна без интеграције Србије, али можда не и у томе шта је све и до ког степена потребно одрадити да би Србија добила почетак датума преговора до лета.
Синоћ је после заједничког обраћања двојице амбасадора медијима, у немачкој резиденцији на Сењаку, у француској резиденцији преко пута Калемегдана приређен велелепни заједнички пријем за 600 званица у част прославе пријатељства две земље озваниченог пре тачно пола века.
објављено: 23.01.2013.
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Balkan-bi-mogao-da-se-pomiri-kao-Nemacka-i-Francuska.sr.html
Нема коментара:
Постави коментар