Даневска и Дебељачки
Решавање проблема правног статуса Косова и Метохије могуће је у
контексту међународног права, владавине права и начела супсидијарности.
Предлажемо француско-немачки модел, односно унитарну децентрализовану државу са суштинском аутономијом, створеним институционалним оквиром и аутономном заједницом Срба, тако да централна власт врши само супсидијарне надлежности које не могу ефикасно да се спроводе у суштинској аутономији. Супсидијарност се примењује хоризонтално и вертикално, и свака донета одлука или усвојен закон мора да садржи изјаву да је поштована супсидијарност и да је одлука одржива.
У међународном праву и праву Европске уније изграђени су и примењују се нови референтни системи. Један од њих може да допринесе решењу правног статуса КиМ, суштинске аутономије и аутономне заједнице Срба, те односа тих делова према централној власти и могућност реаговања централне власти супсидијарно. Начело супсидијарности је значајан друштвени и правни институт у праву ЕУ (преузет из немачког правног система) и у државно-правним системима држава чланица ЕУ. У новијој правној историји појавио се прво у привредном праву САД.
За доношење одлуке о коначном статусу КиМ релевантно је да је Уставна повеља Државне заједнице Србије и Црне Горе први међународно признати правни документ у коме се Косово и Метохија признаје и третира као интегрални део Србије. У преамбули Уставне повеље Србија се третира јединствено с аутономним покрајинама Војводином и Косовом и Метохијом, које је под управом међународне администрације, у складу с Резолуцијом 1244. Томе је претходио међународни документ Београдски споразум. Супротно тим документима, САД и државе које су дале сагласност на једнострано проглашење независности КиМ дају предлоге нове резолуције за независност КиМ.
Предлог решења: француско-немачки уставни модел, према којем је Србија унитарна децентрализована држава, у којој се однос централних и нецентралних органа уређује по начелу супсидијарности.
У датој ситуацији, по нашем мишљењу, треба понудити решење којим се прихвата реално стање институција путем закона о територијалној организацији и закона о суштинској аутономији и установљавају нови референтни системи, од којих је и увођење и примена начела супсидијарности, као новог референтног система поделе надлежности и децентрализације власти, за све надлежности које се тичу Косова и Метохије које не буду поверене држави, односно Републици Србији ради успостављања јединственог државно-правног поретка Републике Србије.
У областима које не спадају у њену искључиву надлежност, Република Србија предузима мере, у складу с начелом супсидијарности, само ако циљеви предвиђене акције не могу у потребној мери да буду остварени од стране аутономних покрајина, односно могу бити успешније остварени од стране централних органа власти и институција Републике Србије. Начело супсидијарности је сложен правни институт у праву ЕУ које се примењује на сложеном плану поделе надлежности између уније и држава чланица као једно од основних начела права Европске уније. По том моделу, Република Србија би, у областима које не би биле у њеној искључивој надлежности, предузимала мере и акције, у складу са начелом супсидијарности – само ако циљеви предвиђене акције не могу у потребној мери бити остварени од стране КиМ, односно могу бити успешније остварени од стране Републике Србије, имајући у виду величину или учинак предвиђене акције. Мере Републике Србије не би прелазиле оквире онога што је неопходно да би се постигли циљеви из Устава Републике Србије.
Начело супсидијарности, као демократско начело, има за циљ да се ниво одлучивања што више приближи грађанима, да решавање проблема локализује тамо где су проблеми настали и где постоје, а да при том обавезно сачува ефикасност државе Србије и њено акционо јединство увек када је то потребно, чиме се обезбеђује демократски капацитет државе.
Није у интересу Републике Србије да иде у изолацију, већ да своја права на суверенитет оствари кроз Савет Европе и УН, чији је пуноправни члан, као и да постане члан других институција у оквиру европских интеграција.
Милијана Даневска је Доцент на Академији за дипломатију и безбедност у Београду
Нада Дебељачки је Магистар европског права, докторанд на Правном факултету БУ
објављено: 08.01.2013Предлажемо француско-немачки модел, односно унитарну децентрализовану државу са суштинском аутономијом, створеним институционалним оквиром и аутономном заједницом Срба, тако да централна власт врши само супсидијарне надлежности које не могу ефикасно да се спроводе у суштинској аутономији. Супсидијарност се примењује хоризонтално и вертикално, и свака донета одлука или усвојен закон мора да садржи изјаву да је поштована супсидијарност и да је одлука одржива.
У међународном праву и праву Европске уније изграђени су и примењују се нови референтни системи. Један од њих може да допринесе решењу правног статуса КиМ, суштинске аутономије и аутономне заједнице Срба, те односа тих делова према централној власти и могућност реаговања централне власти супсидијарно. Начело супсидијарности је значајан друштвени и правни институт у праву ЕУ (преузет из немачког правног система) и у државно-правним системима држава чланица ЕУ. У новијој правној историји појавио се прво у привредном праву САД.
За доношење одлуке о коначном статусу КиМ релевантно је да је Уставна повеља Државне заједнице Србије и Црне Горе први међународно признати правни документ у коме се Косово и Метохија признаје и третира као интегрални део Србије. У преамбули Уставне повеље Србија се третира јединствено с аутономним покрајинама Војводином и Косовом и Метохијом, које је под управом међународне администрације, у складу с Резолуцијом 1244. Томе је претходио међународни документ Београдски споразум. Супротно тим документима, САД и државе које су дале сагласност на једнострано проглашење независности КиМ дају предлоге нове резолуције за независност КиМ.
Предлог решења: француско-немачки уставни модел, према којем је Србија унитарна децентрализована држава, у којој се однос централних и нецентралних органа уређује по начелу супсидијарности.
У датој ситуацији, по нашем мишљењу, треба понудити решење којим се прихвата реално стање институција путем закона о територијалној организацији и закона о суштинској аутономији и установљавају нови референтни системи, од којих је и увођење и примена начела супсидијарности, као новог референтног система поделе надлежности и децентрализације власти, за све надлежности које се тичу Косова и Метохије које не буду поверене држави, односно Републици Србији ради успостављања јединственог државно-правног поретка Републике Србије.
У областима које не спадају у њену искључиву надлежност, Република Србија предузима мере, у складу с начелом супсидијарности, само ако циљеви предвиђене акције не могу у потребној мери да буду остварени од стране аутономних покрајина, односно могу бити успешније остварени од стране централних органа власти и институција Републике Србије. Начело супсидијарности је сложен правни институт у праву ЕУ које се примењује на сложеном плану поделе надлежности између уније и држава чланица као једно од основних начела права Европске уније. По том моделу, Република Србија би, у областима које не би биле у њеној искључивој надлежности, предузимала мере и акције, у складу са начелом супсидијарности – само ако циљеви предвиђене акције не могу у потребној мери бити остварени од стране КиМ, односно могу бити успешније остварени од стране Републике Србије, имајући у виду величину или учинак предвиђене акције. Мере Републике Србије не би прелазиле оквире онога што је неопходно да би се постигли циљеви из Устава Републике Србије.
Начело супсидијарности, као демократско начело, има за циљ да се ниво одлучивања што више приближи грађанима, да решавање проблема локализује тамо где су проблеми настали и где постоје, а да при том обавезно сачува ефикасност државе Србије и њено акционо јединство увек када је то потребно, чиме се обезбеђује демократски капацитет државе.
Није у интересу Републике Србије да иде у изолацију, већ да своја права на суверенитет оствари кроз Савет Европе и УН, чији је пуноправни члан, као и да постане члан других институција у оквиру европских интеграција.
Милијана Даневска је Доцент на Академији за дипломатију и безбедност у Београду
Нада Дебељачки је Магистар европског права, докторанд на Правном факултету БУ
http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Predlog-dopune-platforme-nacelo-supsidijarnosti.sr.html
Нема коментара:
Постави коментар