Религијске вредности у уставима европских држава

Човек изнад свега, Бог изнад човека
Владика Николај Велимировић


Последњих деценија у Европи су учестале дебате о помињању хришћанских корена у законским актима или дебате о ношењу и употреби верских симбола у јавним институцијама (нпр. представе распећа у државним школама, болницама, судовима, и сл.). Нацрт устава Европске уније такође је био предмет расправе. Хришћанске цркве су инсистирале на помињању Бога и/или хришћанских корена Европе, док су се заговорници секуларизма томе противили.  Посебне контроверзе односе се на биоетичка питања попут оправдања абортуса, легализације истополних бракова насупрот дефинисању брака као заједнице мушкарца и жене. Хуманистички секуларизам у свом радикалном виду све више односи превагу над хришћанством у јавној сфери. Ипак, постоје и другачији примери.
Референца о Богу у европским уставима
Устав представља највиши правни акт једне државе. Осим што је акт највеће правне снаге, он изражава и одређене вредности на којима држава почива. Устави појединих европских земаља углавном су изразито секуларног карактера, али постоје и они који укључују на религијске вредности, као нпр. референце о Богу, верском наслеђу, хришћанским коренима или државној цркви. Хришћанство је ипак у великој мери обликовало европско друштво.
Референца која се односи на помињање Бога може имати двојак карактер. Треба разликовати „nomination” (помињање Бога у уставу) и “inovocatio” (позивање на Бога, тј. доношење устава „у име Бога“). У европској пракси појављују се оба примера у зависности о којој држави је реч.
Позивање на Бога у уставу
Устави ових европских држава садрже референцу која се односи на позивање на Бога:
Грчка
Грчки устав је јединствени пример у православном свету јер у преамбули стоје  следеће речи: „У име Свете и Једносуштне и Нераздељиве Тројице“. У трећем члану устава којим се уређују односи Цркве и државе  наводи се да је „преовлађујућа религија у Грчкој Источна Православна Црква Христова“. Грчка је једина држава православног хришћанског света која се експлицитно дефинише као православна и којој Православна цркв има статус званичне државне религије.


Ирска
Преамбула устава Ирске почиње следећим текстом: „У име Пресветог Тројства, од којег је сва власт и којем, као наш крајњи циљ, морају бити управљене  све  радње  како  људи,  тако  и  држава,  (...)  ми,  народ  Ирске,  понизно  признајући  своје  обавезе  према  нашем  Божанском  Господу,  Исусу  Христу,  који  је  подржао  наше очеве током векова искушења (...).” Осим преамбуле, Бог се спомиње на још неколико места у уставу Ирске.
Швајцарска
Преамбула устава Швајцарске почиње речима: „У име Свемогућег Бога! Швајцарски народ и кантони (...) усвајају следећи Устав.“Позивање на Бога је део дуге традиције уставности у Швајцарској.
Мађарска
Мађарска је 2011. године усвојила нови устав који је изазвао велике полемике. Устав почиње речима: „Бог чува Мађаре“. Осим тога, преамбула Устава Мађарске укључује и референце у којима се каже да је „земља хиљаду година део хришћанске Европе “ и да се „признаје улога хришћанства у очувању нације“.
Спомињање Бога у уставу
Устави следећих европских држава садрже референцу помињања Бога:
Немачка
Устав Савезне републике Немачке садржи следећи текст: „Свесни своје одговорности пред Богом и људима, испуњен одлучношћу да служи миру у свету као равноправан партнер у уједињеној Европи, немачки народ, вршећи своју уставотворну власт усваја Основни закон.“ Хришћанске вредности у немачком уставу имају посебан значај јер се односе на одбацивање тоталитарног система власти.
Пољска
Устав Пољске је специфичан јер осим помињања Бога и оних који верују у Њега укључује и референцу која се односи на све оне који у Бога не верују али заступају универзалне вредности. Реч је о компромису између захтева Римокатоличке цркве са једне и лево-либералних кругова са друге стране. Прембула устава између осталог садржи следеће одредбе:
„Ми пољски народ – сви грађани Републике, како они који верују у Бога као извор истине, правде, добра и лепоте, тако и они који не деле такву веру, али уз поштовање ових универзалних вредности који произилазе из других извора (…) за нашу културу укорењену у хришћанском наслеђу наше нације и универзалним вредностима признајемо своју одговорност пред Богом или сопственом савешћу, овим успостављају Устав Републике Пољске.“
Украјина
Преамбула украјинског устава укључује неколико ставки од којих се једна односи на помињање Бога: „Свесни наше одговорности пред Богом, наше савести, прошлости, садашње и будуће генерације.“[7] Украјина је једина држава бившег СССР-а која садржи ову референцу.
Албанија
Албанија је дуги низ година била позната као прва атеистичка држава. Међутим, савремени Устав Албаније почиње овим речима: „Ми, народ Албаније, поносни и свесни наше историје, са одговорношћу за будућност, и са вером у Бога и/ или другим универзалним вредностима, ми доносимо овај Устав.

Референца о религијским коренима
Устави појединих европских држава не садрже спомињање Бога али укључују  позивање на хришћанске корене, наслеђе и уопште на религијске вредности. Такав је случај са уставом Норвешке у којем пише да „основне вредности остају наше хришћанско и хуманистичко наслеђе“[9] док се у словачком уставу позива на „духовно наслеђе Ћирила и Методија“.

 Уставна традиција Србије
Уставна традиција Србије указује да су у појединим уставима постојала референце позивања на Бога. Реч је о крилатици „По милости Божијој и вољи народној“ коју су користили владари Краљевине Србије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенца и Краљевине Југославије. Устав Краљевине Србије из 1888. године почиње речима „Ми Милан Први по милости божјој и вољи народној Краљ Србије“. Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца из 1921. као и септембарски устав Краљевине Југославије из 1931.садржали су формулације „По милости Божјој и вољи народној“ и односиле су се на владавину краља Петра I односно краља Александра I Карађорђевића.
Кад је реч о садашњем уставу Србије, он не садржи одредницу која се односи на помињање Бога. Ипак, државни симболи јасно одражавају хришћански идентитет јер се крсна знамења налазе и на грбу и на застави, док химна „Боже правде“ заправо представља врсту молитве.
Уместо закључка
Устави европских држава који садрже референцу о Богу могу послужити као пример и за највиши правни акт Србије. Укључивање религијских вредности у Устав Републике Србије допринело би јачању државног и националног идентитета јер су православље и систем вредности који из њега произлази имали важну улогу у формирању српске државе. Са друге стране, спомињање Бога истовремено значи и вредносно одбацивање сваке диктаторске власти јер држава не представља апсолутну и врховну вредност.
Спомињање Бога у највишем правном акту може бити прихватљиво не само за православне хришћане већ и за припаднике свих монотеистичких религија и традиционалних цркава и верских заједница у Србији. Осим тога, референца се може дефинисати и на компромисан начин (пример Пољске) и као таква бити прихватљива и за оне који нису верници.


Извори:
The Constitution of Greece, hri.org/ docs/syntagma/.
The Constitution of Ireland, irishstatute­ book.ie/eli/cons/en/html.
Bundesverfassung der  Schweize­ rischen Eidgenossenschaft, ad­ min.ch/opc/en/classified­compila­ tion/19995395/201601010000/101.pdf.
The Fundamental Law of Hungary, kormany.hu/download/e/02/00000/ The%20New%20Fundamental%20 Law%20of%20Hungary.pdf.
The Basic Law for the Federal republic of Germany, bundestag.de/blob/284870/ ce0d03414872b427e57fccb703634dcd/ basic_law­data.pdf.
Konstitytcji­Konstytucję Rzeczypospo­ litej Polskiej, sejm.gov.pl/prawo/konst/ polski/kon1.htm.
The Constitution of Ukraine, infoukes.co m/history/constitution/index­en.html. Albanian Constitution, ipls.org/servi­ ces/kusht/intro.html.
Norway – Constitution, servat.unibe. ch/icl/no00000_.html.
Тhe Constitution of The Slovak Republic, slovakia.org/sk­constitution.htm.
Устав Краљевине Србије (1888), ius. bg.ac.rs/prof/Materijali/martan/ USTAV%20KRALjEVINE%20SRBIJE%20
1888.pdf.
Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, projuris.org/RETROLEX/ Ustav%20kraljevine%20SHS_Vidovdan­ ski%20ustav%20(1921).pdf.
Устав Краљевине Југославије, pravo. unizg.hr/_download/repository/Ustav_ Kraljevine_Jugoslavije.pdf.
(Изворима приступљено 6.9.2016. г.)

 Аутор: Владимир Марјановић, Часопис „Православље“ број 1190