У Србији је на делу дискретна антихришћанска пропаганда

У Србији је на делу дискретна антихришћанска пропаганда

Један од најистакнутијих српских зналаца и стваралаца у области социологије др Слободан Антонић, професор београдског Философског факултета, ваљевској јавности представио се излагањем о "Дехристијанизацији Србије" на трибини коју је, благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина, у Ваљевској гимназији приредило сестринство манастира Ћелије

Дехристијанизација је сродна социолошки фреквентнијем и блажем појму - секуларизацији, илити процесу ослобађања друштва и његове културе од религијских симбола, односно повлачења религије из јавне у приватну сферу. Секуларизација је спонтан, "природан" процес, док дехристијанизација подразумева да постоји план групе људи, најчешће носилаца политичке власти, која ради на протеривању хришћанске вере из јавног живота. Историја бележи два случаја дехристијанизације - Француску револуцију (1789-1799. год.) и социјалистичку револуцију у Совјетском савезу, где је од 1925. до 1941. године деловао Савез милитантних безбожника са циљем уништења свега што је имало везе са Хришћанством. Примера ради, ова организација забрањивала је извођење духовне музике познатих композитора (Чајковског, Баха, Хендла...), рушила богомоље (Храм Христа Спаситеља у Москви и др.), палила иконе и богослужбене књиге, прогонила монаштво... Од акције се одустало услед отпочињања Другог светског рата, а и очекиваних резултата није било. Данас, оцењује проф. др Слободан Антонић, нема отворене борбе, али друштво је у целом свету свакако све секуларније.

- Постоји део друштвене елите тзв "нормативни естаблишмент", који одређује оно што је по друштво добро. У Сједињеним америчким државама, где не постоји традиционална државна религија, имамо примера утицаја нормативног естаблишмента на судске пресуде у случајевима тужби нехришћана (обично атеиста или агностика) против установа у којима су постојали хришћански симболи. Рецимо, године 1962. забрањене су молитве у школама на захтеве атеиста. Потом су уследила уклањања икона и слика религијске тематике са јавних простора и низ других акција са циљем затварања Хришћанства у домове верника. С друге стране, сексуалност је све више заузимала простор у јавној сфери. Дакле, у Америци, а потом и у Европи, долази до инверзије-религијско постаје тајно и приватно, а сексуално јавно и опште- сматра угледни научник.

Код нас у Србији такође је уочљива антихришћанска пропаганда. Спроводе је посредством медија разни (псевдо)интелектуалци, личности којима је јавна реч доступна... За сада, нема неких нарочитих резултата. Штавише, судећи по подацима пописа, број религиозних људи је у порасту, а нерелигиозних је свега 5,8 одсто, што је изузетно мало спрам рецимо Швајцарске, где је њихов удео чак 65 одсто у укупном броју становништва. Мада, имајући у виду проевропске тежње српских власти и дела народа, за очекивати је да Србија једног дана наликује европским земљама, закључује проф. др Слободан Антонић.

Циклус трибина манастира Ћелије наставиће предавање проф. Бошка Обрадовића "Светосавска философија живота по Оцу Јустину", чији је домаћин Духовна библиотека "Отац Јустин" 7. октобра 2014. године, са почетком у 17 часова и 30 минута.

Ј. Ј.

Извор: http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2014/2014-09-31-001v