Aристотел Папаниколау
Универзитет у Фордхаму
Одсек за теологију
Универзитет у Фордхаму
Одсек за теологију
Богословље: 2 (2009) 115-137
Цео текст (.PDF) УДК 271.2:342.34
Цео текст (.PDF) УДК 271.2:342.34
Abstract. Чланак се бави питањем усагласивости источно-православног хришћанства и савременог схватања демократије. Слике из медија сугеришу најчешће опозициони Православних Цркава став према демократији, а у најбољем случају амбивалентност. Извор ове опозиције и двосмислености делимично долази као последица православног византијског наслеђа. Овај утицај је евидентан у недавној дебати између два савремена православна етичара, Стенлија Харакаса и Виген Гуројана, а у погледу одговарајуће улоге Православне Цркве у односу на америчку демократску државу. Кроз анализу поменуте дебате износимо став да не постоји „сукоб цивилизација“ између Православља и демократије, и да је православна подршка комунитарној форми демократије зајамчена унутрашњим теолошким претпоставкама. У чланку нудимо конкретан одговор на неизбежно питање о односу религије и империје: да ли су верске традиције, чија је философско-политичка мисао формирана у контексту империје, неусагласиве са модерним демократским принципима о одвојености Цркве и државе, мултикултуралности, и верског плурализма.
Нема коментара:
Постави коментар