Породица је место где човек израста у личност у заједници са другима и где преузима одговорност за друге. У њој се човек учи слободи, одговорности, стицању солидарности човека према човеку и осећаја за другог. Она није само породица са малом децом, већ обухвата све генерације које у њој бораве. За хришћанске демократе брак представља заједницу између мушкарца и жене. Било да је брак са децом или без деце, у њему долази до изражаја одговорност коју супружници преузимају једно за друго или за своју децу.
Да је породица темељ нашег друштва, то се може чути и прочитати врло често али смо данас суочени са тим да је она у Србији веома угрожена на различитим пољима и у различитим видовима. Један од основних проблема са којим се суочавају наше породице, као и људи који желе да остваре своју потребу за децом, јесте усклађивање посла и породице. У сфери рада данас се чине велике неправде према онима који желе себе да остваре као очеви и као мајке. Данас се у Србији, врло често говори о белој куги, нестанку српског народа, о подизању наталитета као примарном задатку, али се врло мало чини да се нешто на том пољу и промени. И заиста потребне су деценије рада у области породичне политике које ће дати жељене резулатате. Само се мора јасно знати циљ.
Потребно нам је друштво наклоњено породици и породичним вредностима, потребно је да радна места буду прилагођена породици, а не да породица буде прилагођена радном месту. Стварање услова за комплеметарност породице и посла, суштински су циљеви. Прилагодити радно време у привреди, у предузећима, врло је важно, а то се данас у Србији све више запоставља. Предузећа и фирме, као и њихови власници потребно је да покажу више обзира према деци и породици, јер од тога свака страна може имати дугорочну корист. Окружење које води рачуна о интересима породице привлачиће најуспешније чинећи их још оданијим одређеном рандом месту. Суштину хришћанско-демократске политике управо чини правда за све породице, што претпоставља олакшање живота с децом као и материјалне могућности да се оствари жеља за браком и децом. Брига о породицама, као и њихова нега и заштита на друштвеној равни јесу у жижи интересовања хришћанских демократа. Наравно, то никако не значи да хришћанске демократе желе контролисати породице јер је одлука о стварању брака, деце и породице првенствено лична ствар сваког појединца, а коју хришћанске демократе само желе подржати и помоћи.
Породицама је веома битна финансијска потпора, коју не треба схватати као неку врсту милосрђа. Реч је о компензацији за велики труд који људи обављају, инвестирајући у будућност друштва. Породичне накнаде и плате би морале бити ефикасне, а њихова структура јасна. Циљ хришћанско демократске политике је и тај да се што више људи у Србији одлучи да има децу, а један од предуслова за то јесу и посебне погодности за родитеље који се одлуче за више деце. Подршку хришћанских демократа нарочито заслужују они родитељи који се одлучују за овај пут, а који захтева одрицање.
Србија на путу интеграција у Европску унију треба да води рачуна о заштити и очувању сопствених традиционалних вредности. Реалност јесте таква да се заоставштина реал социјализма спојена са секуларним неолиберализмом негативно одразила на породичне вредности. Стопа развода се повећала, број бракова се снизио, а наталитет погоршао. Са таквом реалношћу Србија се сусреће са интеграцијама у Европску унију, у којој су многе хришћанске и породичне вредности скрајнуте, запостављене или исмејане. Економски интерес на првом месту, голи индивидуализам и секуларност су вредности које према многима треба да замене (или су већ замениле) хришћански морал и традиционалне вредности. Ми смо свесни да није могуће обновити патријархално време, велику породичну задругу каква је постојала у прошлим временима, већ само желимо да сачувамо традиционални брак и породицу, као и суштинску вредност сваког људског живота. Желимо да се Србија у процесу европских интеграција не поистовети са свим оним што култура смрти доноси и институционализованим егоизмом које води опадању становништва, већ са очувањем верских, етичких , породичних и културних вредности.
Да је породица темељ нашег друштва, то се може чути и прочитати врло често али смо данас суочени са тим да је она у Србији веома угрожена на различитим пољима и у различитим видовима. Један од основних проблема са којим се суочавају наше породице, као и људи који желе да остваре своју потребу за децом, јесте усклађивање посла и породице. У сфери рада данас се чине велике неправде према онима који желе себе да остваре као очеви и као мајке. Данас се у Србији, врло често говори о белој куги, нестанку српског народа, о подизању наталитета као примарном задатку, али се врло мало чини да се нешто на том пољу и промени. И заиста потребне су деценије рада у области породичне политике које ће дати жељене резулатате. Само се мора јасно знати циљ.
Потребно нам је друштво наклоњено породици и породичним вредностима, потребно је да радна места буду прилагођена породици, а не да породица буде прилагођена радном месту. Стварање услова за комплеметарност породице и посла, суштински су циљеви. Прилагодити радно време у привреди, у предузећима, врло је важно, а то се данас у Србији све више запоставља. Предузећа и фирме, као и њихови власници потребно је да покажу више обзира према деци и породици, јер од тога свака страна може имати дугорочну корист. Окружење које води рачуна о интересима породице привлачиће најуспешније чинећи их још оданијим одређеном рандом месту. Суштину хришћанско-демократске политике управо чини правда за све породице, што претпоставља олакшање живота с децом као и материјалне могућности да се оствари жеља за браком и децом. Брига о породицама, као и њихова нега и заштита на друштвеној равни јесу у жижи интересовања хришћанских демократа. Наравно, то никако не значи да хришћанске демократе желе контролисати породице јер је одлука о стварању брака, деце и породице првенствено лична ствар сваког појединца, а коју хришћанске демократе само желе подржати и помоћи.
Породицама је веома битна финансијска потпора, коју не треба схватати као неку врсту милосрђа. Реч је о компензацији за велики труд који људи обављају, инвестирајући у будућност друштва. Породичне накнаде и плате би морале бити ефикасне, а њихова структура јасна. Циљ хришћанско демократске политике је и тај да се што више људи у Србији одлучи да има децу, а један од предуслова за то јесу и посебне погодности за родитеље који се одлуче за више деце. Подршку хришћанских демократа нарочито заслужују они родитељи који се одлучују за овај пут, а који захтева одрицање.
Србија на путу интеграција у Европску унију треба да води рачуна о заштити и очувању сопствених традиционалних вредности. Реалност јесте таква да се заоставштина реал социјализма спојена са секуларним неолиберализмом негативно одразила на породичне вредности. Стопа развода се повећала, број бракова се снизио, а наталитет погоршао. Са таквом реалношћу Србија се сусреће са интеграцијама у Европску унију, у којој су многе хришћанске и породичне вредности скрајнуте, запостављене или исмејане. Економски интерес на првом месту, голи индивидуализам и секуларност су вредности које према многима треба да замене (или су већ замениле) хришћански морал и традиционалне вредности. Ми смо свесни да није могуће обновити патријархално време, велику породичну задругу каква је постојала у прошлим временима, већ само желимо да сачувамо традиционални брак и породицу, као и суштинску вредност сваког људског живота. Желимо да се Србија у процесу европских интеграција не поистовети са свим оним што култура смрти доноси и институционализованим егоизмом које води опадању становништва, већ са очувањем верских, етичких , породичних и културних вредности.
Нема коментара:
Постави коментар