tag:blogger.com,1999:blog-66834411273031392752024-03-05T16:30:33.207-08:00ХРИШЋАНСКА ДЕМОКРАТИЈАПерсонализам, комунитарност, опште добро, породичне вредности, култура живота, солидарност, супсидијарност, народњаштво, просвећени патриотизам, социјално - тржишна привреда, европско заједништво.Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.comBlogger408125tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-18789806574705841672024-01-13T09:25:00.000-08:002024-01-13T09:25:13.587-08:00Душан Достанић: Зашто су демохришћани у кризи?<div class="elementor-element elementor-element-0df889c elementor-widget elementor-widget-theme-post-title elementor-page-title elementor-widget-heading" data-element_type="widget" data-id="0df889c" data-widget_type="theme-post-title.default">
<div class="elementor-widget-container">
<h1 class="elementor-heading-title elementor-size-default"><br /></h1> </div>
</div>
<div class="elementor-element elementor-element-45bc8f4 elementor-widget elementor-widget-theme-post-featured-image elementor-widget-image" data-element_type="widget" data-id="45bc8f4" data-widget_type="theme-post-featured-image.default">
<div class="elementor-widget-container">
<div class="elementor-image">
<img alt="" class="attachment-large size-large wp-image-54064" height="133" src="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/wp-content/uploads/2023/12/CDU.jpg" width="200" /> </div>
</div>
</div>
<div class="elementor-element elementor-element-ee472ce elementor-widget elementor-widget-theme-post-excerpt" data-element_type="widget" data-id="ee472ce" data-widget_type="theme-post-excerpt.default">
<div class="elementor-widget-container">
Фото: EPA-EFE/Filip Singer </div><div class="elementor-widget-container"> </div>
</div>
<div class="entry-excerpt">Иако опозициона ЦДУ тренутно представља
најпопуларнију странку у Немачкој, честе промене лидера указују да је
странка запала у идеолошку кризу и да не може јасно да формулише
сопствену политику.</div>
<div> </div>
<p>Према анкетама, опозициона Хришћанско-демократска унија (ЦДУ)
представља тренутно најпопуларнију странку у Немачкој. При томе није реч
само о анкетама. Избори у Хесену су показали да ЦДУ може имати разлога
за оптимизам.</p>
<p>Владајућа коалиција је толико непопуларна да демохришћани не морају
много да се труде око бирача. Поскупљења, огромни трошкови енергетске
политике, економске тешкоће, невоље са исламистима и мигрантима, бројне
афере и ригидна идеолошка политика Зелених представљају теме на које се
свака опозициона странка може лако надовезати. Једноставно, догађаји им
иду на руку и уколико се нешто не промени – ЦДУ можда може очекивати да
ће се после избора вратити на власт.</p>
<p>Иако на први поглед ствари не изгледају лоше – не сме се превидети да
је ЦДУ запала у дубоку идентитетску, односно идеолошку кризу – која се
неће разрешити ни након евентуалне победе на изборима. Штавише, победа
би могла чак представљати и додатну невољу за странку, јер би се могло
десити да сви они проблеми који се, за сада, још увек не виде дођу у
пуној мери до изражаја једном када странка буде морала да јасно
формулише сопствену политику.</p>
<p> </p>
<h3>Утешна награда</h3>
<p> </p>
<p>Наиме, реч је о кризи која траје већ дуго и није тешко пронаћи
показатеље који говоре да је стање далеко од доброг. Један од тих
индикатора представљају и честе промене лидера. Након повлачења Ангеле
Меркел, децембра 2018. године је на чело странке дошла Анегрет
Крамп-Каренбауер, која је од 2011-2018. била премијер Сарланда, и од
2019-2021. министар одбране. Она је требало да оличава континуитет са
политиком Меркелове. Међутим, Крамп-Каренбауер се на лидерској позицији
није дуго задржала. Већ почетком 2021. године одступила је са места шефа
странке, и то после лоших резултата на изборима за Европски парламент,
односно избора у Тирингији.</p>
<p>Пошто се показало да Крамп-Каренбауер никако није добар кандидат за
канцелара – демохришћани су морали да потраже новог првог човека
странке. Пронашли су га у Армину Лашету који је био премијер Северне
Рајне-Вестфалије. Међутим, ни он није имао много среће. Лашет је странку
водио на савезним изборима и после изборног пораза није било друге него
да се и он повуче. Био је то тренутак за Фридриха Мерца који води
странку од јануара 2022.</p>
<p> </p>
<figure aria-describedby="caption-attachment-102955" class="wp-caption alignnone" id="attachment_102955"><img alt="" class="size-full wp-image-102955" height="133" src="https://standard.rs/wp-content/uploads/2023/12/Merkel-CDU.jpg" width="200" />
<figcaption class="wp-caption-text" id="caption-attachment-102955">Бивша
немачка канцеларка Ангела Меркел пролази поред лога своје странке, на
дан ЦДУ у Немачкој, 23. новембар 2019. (Фото: AFP/Odd Andersen)</figcaption>
</figure>
<p> </p>
<p>Уколико су Крамп-Каренбауер и Лашет важили за бледе политичаре и
примерне ученике Ангеле Меркел, Мерц је био виђен као неко ко је дошао
да продрма ствари. Крамп-Каренбауер није скривала да је њен узор био
стари секретар странке, Хејнер Гајслер, односно да је припадала левом
крилу ЦДУ. Са друге стране, Мерц је важио за кандидата „деснице” и
„конзервативаца” у странци – уколико је таквих тамо још било. Њега је
углавном подржавала страначка омладина, као и они који нису са
одобравањем гледали на целокупно наслеђе Ангеле Меркел, мада нису били
спремни ни да напусте ЦДУ и окрену се некој алтернативи.</p>
<p>Избор Мерца за првог човека и није изгледао као велики тријумф – већ
више као утешна награда за труд у ситуацији која није изгледала
ружичасто. Наиме, Мерц се за место шефа странке такмичио против
Крамп-Каренбауер. У тој борби је пропао, упркос томе што је имао подршку
Волфганга Шојблеа, председника Бундестага и утицајног званичника
странке још из времена Хелмута Кола. Пораз Мерца није обесхрабрио па је
покушао и други пут – што му је донело још један пораз. Истина, Лашет
није био осветољубив и желео је да очува јединство странке, па је Мерца
уврстио у свој тим. На крају је Мерц постао председник странке из трећег
покушаја.</p>
<p> </p>
<h3>Опортунистичка политика</h3>
<p> </p>
<p>Оно што на први поглед може изгледати као типична борба за моћ и
утицај унутар једне странке – где се политичари шутирају испод стола у
нади да ће осујетити конкуренте – а себе, односно своје симпатизере,
довести у први план, заправо осликава дезоријентисаност странке после
владавине Ангеле Меркел. Не треба заборавити да су немачки конзервативци
још од 1970-их година упозоравали на тренд социјалдемократизације
Уније. Неки од њих су подвлачили да ЦДУ никада и није желела да буде
десна странка – већ само „омнибус партија центра” (Каспар фон
Шренк-Нотцинг). Избегавајући да се постави као фундаментална опозиција
левици ЦДУ је још од 1970-их година себе дефинисала као „социјалну,
народну странку центра”. У време док је на челу партије стајао
Курт-Георг Кизингер, свесно је избегавано да се странка профилише као
конзервативна.</p>
<p>Истина, Хелмут Кол је обећавао „духовно-морални заокрет”, односно
обнову – али се то у стварности није догодило. Заправо, чак је и Кол ЦДУ
видео као странку центра. За конзервативце је, истина, тада још увек
било места. Међутим, највише на шта су могли да рачунају било је то да
представљају једну од различитих струја унутар странке, да би се
временом тај простор сужавао. Политика компромиса са левицом, преузимање
туђих тема и губитак јасног профила достигли су врхунац у време
владавина Ангеле Меркел. Странка се није либила ни коалиције са
социјалдемократама, а није непознато ни да је Меркелова прижељкивала
коалицију са Зеленима – што се у случају ЦДУ не може другачије означити
него као најчистији пример <em>политике без уверења</em>. Странка која се представља као хришћанска и народњачка на крају је прихватила легализацију истополних бракова.</p>
<p> </p>
<figure aria-describedby="caption-attachment-102956" class="wp-caption alignnone" id="attachment_102956"><img alt="" class="size-full wp-image-102956" height="133" src="https://standard.rs/wp-content/uploads/2023/12/Merkel-LGBT.jpg" width="200" />
<figcaption class="wp-caption-text" id="caption-attachment-102956">Бивша
немачка канцеларка Ангела Меркел гласа након дебате о истополним
браковима у Бундестагу, у доњем дому немачког парламента, Берлин, 30.
јун 2017. (Фото: Tobias Schwarz /AFP via Getty Images)</figcaption>
</figure>
<p> </p>
<p>Ма колико таква опортунистичка политика, која гази све принципе и
убеђења, могла краткорочно изгледати употребљиво – њени протагонисти (од
Србије до Немачке) морају имати на уму да се помоћу обмана не може
вечито владати и да у једном тренутку ствар може да се сломи. Стварност,
на крају, увек дође по своје – а народ препозна да им се под лажном
фирмом предуго продавала лево-либерална политика. Управо се то догодило у
Немачкој. Да су ствари измакле контроли могло се наслутити још пред
изборе 2017. Тада је Ангела Меркел у оквиру странке изабрана за
кандидата за канцеларско место са резултатом на коме би јој позавиделе и
колеге у Северној Кореји. Страначки врх је чврсто стајао иза ње и све
је деловало идилично. Међутим, када се Меркел преварила и отишла да
разговара са страначким званичницима нижег нивоа – поготово на истоку
земље – морала је да се суочи са врло непријатним критикама. Један
локални функционер јој је тада без увијања саопштио да је у ЦДУ ушао
због Хелмута Кола, али да ће због ње иступити. Странка је 2017. ипак
добила изборе, али са падом од преко осам одсто.</p>
<p>Претња иступањем из странке у случају ЦДУ није била тек само празна
реч. Одлив незадовољног чланства – па чак и функционера – трајао је већ
дуго. Оснивачи Алтернативе за Немачку (АфД) били су махом они којима је
досадило да покушавају да поправе ствари унутар станке и да раде на
повратку на „стари курс”. Бернд Луке, Александер Гауланд, па и садашњи
носилац листе АфД за европске изборе др Максимилијан Кра – сви су они
бивши чланови ЦДУ. Гауланд је сведочио о томе како му је у странци
стављено до знања да он и његови истомишљеници више нису потребни. Исто
важи и за Ерику Штајнбах, која је као посланик у Бундестагу гласала
против легализације истополних бракова. Она је дуго година била члан
странке и, према њеним речима, лично је била у добрим односима са
Ангелом Меркел, али једноставно више није могла да следи политику
странке. Алтернатива за Немачку била је одговор на наводно прагматичну
политику да „нема алтернативе”. Беспринципијелне технократе и
опортунисти сами су створили опозицију са којом сада нису у стању да
изађу на крај. После избора са савезних избора 2017. АфД је постала
најјача опозициона странка.</p>
<p> </p>
<h3>Случај Ленгсфелд</h3>
<p> </p>
<p>Ни са Фридрихом Мерцом тренд одлазака разочараних конзервативаца се
није зауставио. Последњи случај у низу представља Вера Ленгсфелд. Њен
пример није без значаја. Наиме, Ленгсфелд је рођена у бившем ДДР-у, где
је била активна као борац за грађанска права, те је хапшена због
залагања за слободу речи. После уједињења Немачке, сарађивала је са
Зеленима и била посланик у Бундестагу, а 1991. протестовала је против
Заливског рата. Као борац за грађанска права, посебно се ангажовала по
питању обештећења жртава комунистичке диктатуре у Немачкој. Из Зелених
је прешла у ЦДУ – али ни то није било без трзавица – па је убрзо постала
критичар политике Ангеле Меркел. Поред осталог, исказивала је неслагање
са мигрантском политиком, као и са мерама против COVID-19.</p>
<p>Све у свему, Ленгсфелд свакако није типичан „човек деснице”, нити је
неко на кога би се могла налепити једна од многих пригодних етикета
попут „екстремиста”, „популиста”, „националиста”, „фашиста”. Па ипак, ни
за њу у садашњој, обесмишљеној ЦДУ више нема места. Своју одлуку да
напусти странку Ленгсфелд је образложила речима да је још од времена
Меркелове имала велике замерке на ЦДУ и да се надала да ће се курс
кориговати. Међутим, та корекција се, према њеном мишљењу, још увек не
да видети. То што је странку напустио и последњи конзервативац – који
није спреман да прихвата баш све што страначки врх одлучи – представља
тежак ударац за Фридриха Мерца, а речи Вере Ленгсфелд могу се тумачити
као критика на његов рачун. У сваком случају, лидер ЦДУ се нашао у
деликатном положају.</p>
<p>Наиме, уколико је заиста размишљао да реформише странку поставља се
питање са ким је то планирао да учини – ако су људи од интегритета већ
или напустили ЦДУ, или су маргинализовани. Случај Ленгсфелд отвара још
једно питање које превазилази стање у странци. Изгледа да жена која се
борила против тоталитаризма и која се залагала за слободу речи још пре
1989. – када је то са собом повлачило немали ризик – у својим
седамдесетим годинама, у оквиру другог политичког система, поново мора
да брани елементарна грађанска права попут права на слободу мисли,
односно да се одупире мигрантској политици и рестриктивним мерама у
време COVID-19 – и то чак насупрот вођама сопствене странке. Да ствар
буде компликованија, то је партија која се издаје за демократску и
хришћанску. Поглед из ове перспективе не говори ништа добро о стању
слободе у Немачкој.</p>
<p> </p>
<figure aria-describedby="caption-attachment-102957" class="wp-caption alignnone" id="attachment_102957"><img alt="" class="size-full wp-image-102957" height="133" src="https://standard.rs/wp-content/uploads/2023/12/Vera-Lengsfeld-CDU.jpg" width="200" />
<figcaption class="wp-caption-text" id="caption-attachment-102957">Бивша
активисткиња за грађанска права ДДР-а, Вера Ленгсфелд, позира поред
једног од изборних постера зa главног кандидата Демохришћана (ЦДУ) за
савезне изборе у Берлину, на којем су слике бивше немачке канцеларке
Ангела Меркел и ње, Немачка, 11. август 2009. (Фото: dpa/picture
alliance archive/Alamy Stock Foto)</figcaption>
</figure>
<p> </p>
<p>Невољу за Фридриха Мерца, дакле, представља то што очигледно није у
стању да одреди јасан курс странке. Наравно, сва кривица се не може
свалити искључиво на њега. Оно што је годинама подривано и обесмишљавано
не може се поправити тако брзо, чак и када би постојала воља. Међутим, и
то представља део проблема. Сва је прилика да Мерц ни сам није сигуран у
ком правцу би желео да поведе странку. Са једне стране, постоје његове
изјаве да су Зелени главни непријатељ ЦДУ у овој влади. Уколико се има у
виду да је реч о странци која даје тон политици немачке владе – Мерцова
реч постаје сасвим разумљива. Наравно, реч је о изјави коју су медији у
Немачкој дочекали панично, проричући скретање ЦДУ удесно – приближавање
АфД-у и објаву рата влади.</p>
<p>Међутим, политику не сачињавају само необавезне изјаве, већ и дела. А
на делу је ЦДУ са Зеленима у стабилним коалицијама у једном броју
савезних држава. У том контексту, Мерцов покушај да се профилише као
конзервативац делује неуверљиво – будући да његова странка већ 20 година
прави коалиције са онима које он сада, наводно, види као главне
непријатеље странке. Исто тако, Мерц је приметио да су Зелени са својом
енергетском и климатском политиком одговорни за поларизацију у немачком
друштву. И овде је у питању тачна и сасвим разумљива изјава. Међутим,
поново се поставља питање одговорности ЦДУ – који је 16 година фактички
водио готово исту енергетску политику – приближавајући се Зеленима. Није
ли баш Ангела Меркел одустала од атомске енергије? Као што је познато,
Мерц одбија да се јасно дистанцира од наслеђа бившег канцелара.</p>
<p>Такође, уколико су Зелени ти који поларизују друштво, поставља се и
питање како Мерц објашњава коалиције на покрајинском нивоу? Занимљиво је
приметити да док коалиције са Зеленима ни не спомињу – Мерц и његове
страначке колеге не пропуштају прилику да се изјасне против било какве
коалиције са Алтернативом за Немачку на било ком нивоу. Све то поново
сведочи о дезоријентацији странке, која можда може да профитира од
незадовољства грађана садашњом политиком, али која ни сама није сигурна
шта би могла да им понуди као алтернативу. Страначка располућеност
постаје чак и забавна када се има у виду да иста „центристичка” ЦДУ не
одбацује сарадњу са крајњим левичарима око Саре Вагенкнехт – само да би
се спречила АфД да учествује у власти.</p>
<p> </p>
<h3>Профитирање на исламу</h3>
<p> </p>
<p>Још један згодан пример нејасног позиционирања представља и покушај
ЦДУ да – у светлу догађања у Гази и демонстрација у Немачкој – профитира
на теми ислама. Почетком децембра се из ЦДУ чуло упозорење да
широкогрудо додељивање немачког држављанства и нови закон о
држављанству, који планира влада, отварају врата за формирање једне
исламистичке странке, односно за утицај Турске у немачком политичком
систему. Није, дакле, ствар само у томе да ће се тиме изменити немачка
демографија – већ и бирачка структура. Рачуна се да би чак 2,5 милиона
људи тако добило немачки пасош – што се, пре свега, односи на Турке и
Сиријце – у чему се види потенцијал за стварање исламистичке странке,
при чему у ЦДУ-у сумњају да би та странка представљала немачки огранак
Ердоганове странке, која би – узимајући у обзир демографску структуру
Немачке – без већих тешкоћа прешла праг од пет одсто.</p>
<p>Са друге стране, изјаве о увођењу шеријатског права у Немачкој – које
долазе из странке Зелених – указују на то да се тамо озбиљно рачуна са
гласовима исламиста. (<a href="https://standard.rs/2023/12/04/multikulturalizam-i-njegove-posledice/">ОВДЕ</a>)
С тим у вези, не може се избећи питање шта је ЦДУ радила протеклих
година и зашто су њени функционери подржавали досадашњу мигрантску
политику? И овде није само реч о томе шта је ЦДУ подржавала пре седам
година, него шта у још већој мери њени посланици прихватају у
Бундестагу. Почетком октобра се у медијима појавила информација да су
чланови ЦДУ у буџетском одбору гласали за помоћ оним невладиним
организацијама које мигранте са Медитерана доводе у Европу. Осам
немачких бродова крстари око обала Африке. Они сакупљају мигранте и онда
их превозе до Лампедузе и Сицилије – за шта добијају новац од немачке
владе. ЦДУ се због тога у јавности дури, али колегама не жели да квари
посао.</p>
<p> </p>
<figure aria-describedby="caption-attachment-102959" class="wp-caption alignnone" id="attachment_102959"><img alt="" class="size-full wp-image-102959" height="133" src="https://standard.rs/wp-content/uploads/2023/12/Erdogan-Turska-Nemacka.jpg" width="200" />
<figcaption class="wp-caption-text" id="caption-attachment-102959">Присталице турског председника на протесту подршке Реџепу Ердогану у Келну, 31. јул 2016. (Фото: Henning Kaiser/dpa/Alamy)</figcaption>
</figure>
<p> </p>
<p>Тиме је поново отворено питање да ли ислам припада Немачкој – што
представља још једну у низу потешкоћу за Мерца и његову странку, будући
да су управо њихови функционери (Меркел, Шојбле, Кристијан Вулф) били
сложни у изјавама да ислам припада Немачкој. Исти тај ЦДУ је нападао АфД
и називао их исламофобном странком због простог констатовања чињенице
да ислам није део немачке традиције. Појединачни грађани који су
муслимани припадају Немачкој – али не и ислам – био је став Алтернативе.
По свему судећи, ЦДУ у новом програму жели да дотакне то питање, али не
и да заузме консеквентан став. „Муслимани који деле наше вредности
припадају Немачкој”, наводи се у документу.</p>
<p>Али и та, блага формулација, изазвала је отпор унутар странке, овога пута код Рупрехта Поленца (<em>Ruprecht Polenz</em>).
Тиме је ЦДУ поново испод оног нивоа који захтева садашња ситуација.
Страначки врх вероватно рачуна на то да ће и овога пута моћи да
анестезира јавност пригодном изјавом – попут оне чувене да је
мултикултурализам пропао – а да затим настави даље, као да се ништа није
догодило. У светлу приметне исламизације и преузимања читавих четврти у
немачким градовима, програмска изјава не изгледа уверљиво, поготово ако
се не изјашњава о којим „нашим вредностима” је реч – мимо позивања на
општа места попут „правне државе”, „поштовања” или „толеранције”. Мерц и
врх странке се надају да би либералним одговорима из 1990-их могли да
решавају проблеме данашњег тренутка. Са друге стране, један део станке
ни то није спреман да прихвати и још увек прижељкује савезну коалицију
са Зеленима.</p>
<p>Укратко, демохришћанска идеја је у Немачкој – као и у Европи – у
кризи. Захваљујући сопственим политичарима, демохришћани каскају за
догађајима, па чак и када им околности иду наруку они једноставно не
успевају да артикулишу став и формулишу сопствену политику. Све што ЦДУ
под Мерцом уме да понуди као „заокрет” је необавезна критика Зелених,
дурење због последица политике усељавања, или у случају ислама – из
нафталина извучено либерално схватање „доминантне културе”, која се
базира на универзалном појму људског достојанства, који је до сада
служио за блокирање сваке критике ислама, односно криминализацију
критике миграционе политике, у чему су, опет, функционери из редова ЦДУ
одиграли битну улогу.</p>
<p> </p>
<p><em>Др Душан Достанић је сарадник Института за политичке студије. Ексклузивно за Нови Стандард</em></p><p><em>(<a href="https://standard.rs/">Нови Стандард, 20.12.2023)</a></em><em> <br /></em></p><p><em> </em></p><p><em> </em></p>Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-49658842536570050402020-07-12T08:16:00.003-07:002020-07-12T08:16:22.206-07:00Да ли ће нови закон o верским заједницама у Црној Гори ограничити слободу вере или уверења?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Посланици Европског хришћанског политичког покрета (ECPM) изразили су
забринутост због новог закона о верским заједницама који је у Црној Гори
усвојен почетком ове године. У изјави, они позивају владу Црне Горе да
се придржава и спроводи препоруке Венецијанске комисије и да се суздржи
од употребе насиља над својим грађанима.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />Такође је тражено од
Европске комисије да пажљиво надгледа рад Владе Црне Горе у погледу
слободе вероисповести, јер она представља суштински елемент приступања
ЕУ.<br /><br />Али шта се десило у Црној Гори? Зашто овај нови закон изазива
забринутост за слободу вероисповести у Црној Гори? Прочитајте овде
анализу мог колеге Лефтериса Калотеракиса.<br /><br />(Аутор Лефтерис Калотеракис)<br /><br /><br />Скупштина
Црне Горе је 27. децембра 2019. године усвојила закон под називом
„Слобода вероисповијести или уверења и правни статус верских заједница“,
који је ступио на снагу 8. јануара 2020. Чињеница да је закон који се
бави правним признавањем свих признатих верских заједница позитиван је
корак за земљу која тежи да постане чланицом Европске уније. Међутим,
начин на који је припремљен и усвојен у Парламенту изазива забринутост
да власти покушавају да покажу фаворизам према одређеном верском
ентитету.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />Заиста, Српска православна црква Црне Горе, најстарија
верска установа у земљи (чије је седиште у Београду) не одобрава овај
закон. Међутим, влада је била вољна да га брзо прогура кроз парламент.
Премијер је изјавио да закон „представљa“ последњи корак на историјском
путу културне еманципације Црне Горе“. Закон је изгласан у спорној
атмосфери. Усвојен је у 3 сата ујутро, након што је 12 чланова опозиције
приведено.<br /><br />Закон је такође испитан током његове припреме од
стране Европске комисије за демократију кроз владавину права Савета
Европе (Венецијанске комисијe). Комисија је изјавила да је закон „корак
напред“ у поређењу с претходним верзијама, али је тражила од владе да
настави са консултацијама јавности и различитих верских заједница,
констатујући да су већ обављене консултације. Венецијанска комисија као и
актери цивилног друштва поставили су неколико питања:<br /><br />• Прва
сврха закона је да регулише регистрацију и правно признавање свих
верских заједница у Црној Гори. Нови систем регистрације је прилично
компликован и контрадикторан, а чини се да неке његове одредбе
дискриминишу Српску православну цркву, истовремено фаворизујући
Црногорску православну цркву, верски ентитет који је формиран недавно и
који није признат признат од Васељенске патријаршијe. На пример, од
цркава са седиштем у иностранству (као што је случај са Српском
православном црквом Црне Горе) тражи се сложенији пут до регистрације.
Истовремено, закон каже да регистрација није обавезна (члан 19).
Венецијанска комисија поздравила је чињеницу да регистрација није
обавезна. Ово је принцип садржан у њиховим смерницама о правној личности
верских заједницa - верска институција не би требало да буде обавезна
да тражи правну личностакотонежели. Међутим, они су изразили забринутост
због формулације члана 25/3 закона који се односи на регистрацију
цркава са седиштем у иностранству. За њих није јасно да ли је
употребљени језик имплицитни притисак на Српску православну цркву да се
региструју. Остале признате цркве са седиштем у Црној Гори мораће
следити једноставнији поступак и биће уписане у евиденцију „постојећих
верских заједница“.<br /><br /><br />• Друга тачка спорења је црквенa имовинa.
Уколико се не доставе јасни докази о власништву, држава ће то тражити.
Српска православна црква тврди да ова одредба циља и њих и да влада Црне
Горе намерава да национализује њихову имовину. С друге стране, власти
тврде да је током грађанског рата регистровано неколико имања Српској
православној цркви или појединачним црквама без ваљаног законског
основа. Венецијанска комисија испитала је аргументе обе стране и истакла
да је црногорска држава та која ће одлучити коме припада шта. Међутим,
они су тражили од власти да осигурају да црквеним институцијама буде
дозвољено да користе имовину која је проглашена државном својином. Иако
је влада дала вербално уверавање делегацији Венецијанске комисије да ће
то бити учињено оне нису укључиле одговарајуће одредбе. о<br /><br />• На
крају, закон је критикован у две тачке у вези са верским образовањем.
Прво, иако је признато право родитеља да школују своју децу у складу са
њиховим веровањима, то мора бити учињено уз поштовање „психолошког
интегритета детета“ (чл.52) и то само до једанаесте године. Једном када
дете има дванаест година, дете одлучује за себе. Друго, ниједна верска
заједница или група не може основати верску основну школу (јер је она
обавезна и државна).<br /><br /><br />Верујем да Влада Црне Горе мора да
одагна сваки утисак да намерава да неједнако третира Српску православну
цркву. Влада савремене европске земље не би требало да показује
пристрасност у својим односима са верским заједницама. Маргинализовање
цркве која има дубоке историјске корене у земљи неће помоћи Црној Гори
да обезбеди своје место у западним институцијама.<br /><br /><br /><br />Као део
преговора о придруживању са ЕУ, Црна Гора ће морати да испуни–између
осталог – и одређена мерила која се односе на јачање ефикасне примене и
спровођења људских права, уз усклађивање свог правног оквира са правном
тековином ЕУ и међународним стандардима о људским правима (поглавље 23 –
Правосуђе и темељна права). Ово укључује ефикасну заштиту права на
имовину и слободу вероисповести. Наравно, регулисање верских институција
у надлежности је Црне Горе, али то треба учинити на инклузиван начин.
Претерано насиље, нејасне дефиниције закона и непромишљене изјаве могу
погоршати антизападна осећања у земљи.<br /><br />Стога се морају узети у
обзир све препоруке Венецијанске комисије за овај закон. То ће вероватно
значити измену тренутног закона након адекватног и транспарентног
процеса консултација са свим укљученим заинтересованим странама. Влада
се такође мора суздржати од употребе претераног насиља. Коначно,
Европска комисија мора пажљиво да прати рад владе Црне Горе у погледу
слободе вероисповести, јер она представља суштински елемент процеса
приступања ЕУ.<br /><br />Извор:<br />http://leovandoesburg.blogspot.com/2020/07/will-new-law-in-montenegro-on-religious.html</div>
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-86914439553614098012020-07-12T08:14:00.003-07:002020-07-12T08:14:57.705-07:00Посланици европског парламента објавили Декларацију: Влада да измијени Закон о слободи вјероисповијести<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Посланици Европског парламента из реда Европског хришћанског политичког
покрета (ЕЦПМ) су 27. јуна у Бриселу објавили Декларацију о црногорском
Закону о слободи вјероисповјести. ЕЦПМ је европска политичка партија
чије су чланице 22 политичке партије из држава чланица Европске уније и
више од тридесет партија, удружења и невладиних организација широм
свијета. ЕЦПМ има 4 европска посланика из Холандије, Њемачке и Румуније,
а њихови посланици се налазе и у националним парламентима Хрватске,
Холандије, Ирске, Италије, Пољске, Румуније и Швајцарске.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />Европски
хришћански политички покрет је једина европска политичка партија која
дјелује као хришћанско-демократска партија у Европи са
хришћанско-социјалног гледишта. Основне вриједности ЕЦПМ су Европа у
којој се чува људско достојанство, економија која ради за људе и
планету, здраве породице и здрави бракови; слобода, безбједност и
стабилност; борба против трговине људима, реформа Европске уније
усмјерена према потреба грађана и очување хришћанске културе и
заоставштине.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />У духу универзалних вриједности за које се залажу,
европски посланици ЕЦПМ су реаговали на доношење Закона о слободи и
вјероисповијести и указали на околности под којима је донијет супротно
препорукама Венецијанске комисије, као и спорне тачке по њиховом
мишљењу.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /><span></span>Текст декларације интегрално:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /><span></span>Брисел,
27. јун 2020. године – Дана 27. децембра 2019. године, Скупштина Црне
Горе усвојила је закон под називом „Закон о слободи вјероисповијести или
увјерења и правном положају вјерских заједница“, који је ступио на
снагу 8. јануара 2020. године.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />Овим законом регулишу се два аспекта:
регистрација и законско признавање свих вјерских заједница у Црној Гори и
имовина и власништво цркве. Нови систем регистрације је прилично
компликован и контрадикторан, и чини се да се неким његовим одредбама
дискриминише Српска православна црква, док се фаворизује “Црногорска
православна цркве”. Друга тачка сукоба је црквена имовина. Уколико се не
обезбиједе јасни докази о власништву, држава ће полагати право на њу.
Српска православна црква тврди да је таква одредба усмјерена против ње,
као и да Влада Црне Горе намјерава да национализује њену имовину.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />Овај
закон такође је критикован по основу два питања која се тичу вјерске
поуке. Прво, иако се признаје право родитеља да врше вјерску поуку свог
дјетета у складу са својим вјерским увјерењима, то се мора вршити уз
поштовање “психичког интегритета дјетета” (Чл. 52) и само до његове
једанаесте године живота. Када дијете напуни дванаест година, оно
одлучује за себе. Као друго, ниједној вјерској заједници или скупини
није дозвољено да оснује вјерску основну школу.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />Европска комисија за
демократију кроз право (Венецијанска Комисија) Савјета Европе разматрала
је овај закон. Комисија је континуирано наглашавала потребу да Влада
одржи јавне расправе са представницима свих вјерских заједница у Црној
Гори – процес који је у пракси био ограничен. Такође, обавеза
регистрације противна је принципу садржаном у смјерницама Венецијанске
Комисије о правном субјективитету вјерских заједница.<br />Закон је на
крају изгласан у спорној атмосфери: током ноћи, док су преставници
опозиције и црквени великодостојници ухапшени а демонстранти изазивали
нереде на улицама на дан гласања.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />Ми, чланови Скупштине Европског
хришћанског политичког покрета, тражимо од Владе Црне Горе да поштује и
спроведе препоруке Венецијанске комисије, нарочито у погледу коришћења
црквене имовине и регистрације вјерских заједница. Уколико је потребно
постојећи закон измијенити, ми позивамо Владу да то учини уз поштовање
адекватног и транспарентног процеса расправе са свим заинтересованим
странама, без исказивања било какве пристрасности.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />Такође молимо
Владу Црне Горе да се узржи од употребе силе над сопственим грађанима и
да његује атмосферу инклузивности и међусобног поштовања у својој
интеракцији са вјерским скупинама, а нарочито са Српском православном
црквом.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />На крају, Европска Комисија треба да пажљиво прати резултате
Владе Црне Горе у погледу слободе вјероисповијести, будући да она чини
кључни елемент процеса приступања Европској Унији.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /><span></span>Са енглеског: Сузана Ћорсовић</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
https://mitropolija.com/2020/07/02/poslanici-evropskog-parlamenta-usvojili-deklaraciju-vlada-da-izmijeni-zakon-o-slobodi-vjeroispovijesti/</div>
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-21419101281923855312020-02-19T16:02:00.003-08:002020-02-19T16:02:20.181-08:00Хришћанска уместо либералне слободе<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Док француски председник Емануел Макрон покушава да наметне свој
ритам и план реформисања Европске уније, Виктор Орбан разрађује своју
визију, која је у много чему супротна. Недавно је у Риму на међународној
конференцији неоконзервативних интелектуалаца, политичара и професора
сажето изнео свој програм за будућност ЕУ, барем централноисточне.</div>
<div style="text-align: justify;">
Орбан је, наравно, поновио старе констатације да либералне владе нису
успеле да заштите своје грађане и границе и зауставе илегалне
миграције. Са друге стране концепта „отворених врата” налазе се
хришћанске демократије, а Мађарска је, према речима њеног премијера,
управо једна од тих – држава која је изабрала „хришћанску слободу”
уместо „либералне слободе”.</div>
<div style="text-align: justify;">
Због сасвим супротног приступа либералних демократија у западној
Европи и хришћанских демократија у централној и источној Европи – Орбан
прогнозира да постоји реална могућност да „за 20 година у
цивилизацијском погледу Европа покаже једну слику у западном делу, а
сасвим другачију у источном”, што би, како каже, значило да би тешко
било одговорити на који начин можемо да сарађујемо ако постанемо толико
различити. Орбан је имао на уму да ће либерална демократија створити
друштво које ће чинити велика муслиманска заједница, која расте, и
хришћанска, која се смањује.</div>
<div style="text-align: justify;">
На питање модератора панела да ли овакав став у синергији с политиком
наталитета коју спроводи мађарска влада значи да Орбан и Мађарска имају
озбиљне и велике амбиције, мађарски премијер је покушао у први мах
кратко да одговори да нема потребе да се било ко брине. Када је додатно
„притиснут” потпитањем, рекао је да улога коју Мађарска игра у вођењу
„борбе против либералног тока није посао за мале земље”, али да се те
улоге прихватио „пошто нико други није хтео”. Ипак је изразио наду да ће
веће земље, попут Италије или Шпаније, преузети лидерску улогу или им
се барем придружити у вођењу борбе.</div>
<div style="text-align: justify;">
Орбан настоји да се – уколико „прође” Макронов план реформе ЕУ, који
се заснива на некој врсти регионализације Европе на север и југ и запад и
централноисточни део – заузме позицију лидера проширене Вишеградске
групе.</div>
<div style="text-align: justify;">
Мађарски премијер је објаснио да, према његовом мишљењу, постоје два
конкурентна погледа на Европу. Један је идентификовао као
„федералистички”, који жели да „изгради Европу одозго” и који „не би
волео да има суверене државе”. Друга визија, на којој он сам инсистира,
јесте оно што он описује као „изградњу Европе од дна”, за коју каже да
„поштује национални суверенитет и проналази начин да суверене нације
сарађују у проналажењу заједничког интереса Европе нација”. Он описује
Мађарску као „хришћанску демократију” и каже да је Мађарска изабрала
„хришћанску слободу” уместо „либералне слободе”.</div>
<div style="text-align: justify;">
„Либерали подржавају тај процес, јер либерали мисле да је то добро.
Не воле хришћанско друштво, не воле идентитет као што га ми разумемо, па
сматрају да би нови састав западних друштава пружио лепши живот, бољи
живот него што је био у време тзв. хришћанске Европе, стога подржавају
тај процес”, закључио је мађарски премијер и додао да његов посао није
да уверава друге народе да прихватају различите имиграционе политике,
али је изразио наду да друге државе неће покушати да присиле Мађарску да
следи исти пут.</div>
<div style="text-align: justify;">
Занимљиво је да је Орбан приметио значај „универзалног католичког
приступа” у обликовању свог политичког мишљења. Рекао је да у изградњи
суверених нација „морамо одолети покушајима изградње империје” и да је
„универзални католички приступ” једини који цени и прихвата национални
суверенитет.</div>
<div style="text-align: justify;">
На конференцији „Национални конзервативизам: Бог, част, отаџбина”
Орбан је објаснио и рецепт захваљујући коме функционише национални
суверенитет. У Мађарској 75 одсто чине католици, а 25 одсто калвинисти, и
они, према Орбановим речима, могу да граде национални суверенитет на
хришћанско-демократској основи.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
http://www.politika.rs/scc/clanak/448099/Hriscanska-umesto-liberalne-slobode</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-58624600589477100382020-02-19T16:01:00.000-08:002020-02-19T16:01:02.916-08:00Борба за наслеђе у ЦДУ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Аутор: Миша Ђурковић </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Оно што се већ дуго наговештавало десило се почетком ове недеље.
Анегрет Крамп Каренбауер, коју је Ангела Меркел предвидела за своју
наследницу на челу ЦДУ, владе, а де факто и Европске уније, поднела је
оставку на место председника странке, након што је најпре најавила да
неће бити кандидат за новог канцелара Немачке после редовних избора
следеће године. Партија је од њеног доласка на чело доживела низ шамара
на регионалним изборима, као и даљи континуирани пад на нивоу
федерације. Парадокс је, међутим, да је директан повод за одлазак
преседан који се десио са формирањем краткотрајне владе Тирингије. АКК
је наиме особа која је требало да странку одведе још више ка левици и да
припреми коалицију са Зеленима, по моделу који је недавно испробан у
Аустрији. Десило се пак да је под њеном управом локални ЦДУ по први пут
направио фактичку коалицију са АФД и подржао члана либерала Томаса
Кемериха за место председника владе.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Док мејнстрим медији наричу над „скандалом”, многи сматрају да је ово
прерани, али логичан наговештај нечега што ће неумитно морати да се
догоди. Политика остракизма АФД-а се све слабије држи. Они су постали
релевантан чинилац у немачкој политици, не само због све веће снаге, већ
зато што су кроз парламент и алтернативни медијски и интелектуални
простор наметнули нова питања и ставове који добијају симпатије и у
другим странкама, укључујући и ЦДУ (ЦСУ да и не помињем). Антимигрантска
политика, залагање за очување једне немачке културе, противљење левом
тоталитаризму на универзитетима, одбрана традиционалне породице јесу
идеје са којима се слаже и велики део владајуће странке, иако у пракси
следе сасвим другу политику што у коалицији са социјалистима води
Меркелова. У АФД-у добро знају да је модел Тирингије једини пут за
њихово излажење са маргине и улазак у власт. Отуда се у Бундестагу држе
врло пријатељски према партији власти, доводећи их понекад у непријатну
ситуацију када аплаудирају одређеним законским предлозима или наступима
ЦДУ посланика.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Повлачење АКК са чела странке заправо тек отвара праву борбу за
наслеђе. Меркелова има нешто више од годину дана да проба да нађе
наследника какав јој одговара и да покуша да га ојача и припреми за
преузимање целог њеног бремена. Проблем је што ће у странци имати све
јачу струју која будућност странке види у враћању на позиције деснице и
није јој неприхватљива идеја о сарадњи са АФД-ом и либералима. Први
човек те фракције је правник, обавештајац и бивши шеф Службе за заштиту
уставног поретка Ханс-Георг Масен.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Доста посланика из АФД-а, али и неке значајне немачке интелектуалце
што их подржавају имао сам прилике да сретнем прошле недеље на веома
занимљивој међународној конференцији одржаној у Риму. Био је то скуп из
серијала о конзервативном национализму чију је највећу политичку звезду
представљао Виктор Орбан, овог пута у улози човека што објашњава своје
идеолошке ставове и начин на који их је могуће реализовати. Било је ту
још политичара, али су занимљивија били неки од најатрактивнијих
делатника на интелектуалној сцени. Рецимо, Даглас Мареј, један од
главних интелектуалних промотора тек реализованог брегзита, и пре свега
израелски мислилац Јорам Хазони чија је прошлогодишња књига „Врлина
национализма” постала прави манифест око кога се овај нови покрет
окупља.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Хазони, који је добио бројне награде прошле године, у свом делу је
захватио једну изражену практичну потребу да се нова политика
ресуверенизације интелектуално оправда и легитимише. Од брегзита преко
Трамповог изолационизма, до политика земаља Вишеградске групе, али и
многих других чији политички утицај расте, постоји јасна потреба да се
поново контролише сопствена судбина и да се преиспита модел какав је
Брисел у Европи покушавао да универзализује и свима наметне. Ова
нарација постајаће све занимљивија и народима такозваног западног
Балкана којима се отворено поручује да питање европских интеграција до
даљњег треба да оставе по страни, јер сама Европска унија има сопствене
прилично велике проблеме.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Дакле, и у самој Немачкој, али и у владајућој партији отвориће се
питање о томе шта је интерес државе и у ком правцу она треба да иде.
Меркелова је за ових петнаест година на власти промовисала модел
европске Немачке и немачке Европе, са отвореним вратима за имиграцију са
свих страна. Није незамисливо да и у самој ЦДУ ојачају снаге које би
будућност Немачке виделе у ресуверенизацији и већем вођењу рачуна о
сопственом интересу и решавању својих, а не више европских проблема.
Систем вредности и демографија гледано из те перспективе налазе се на
првом месту.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Аутор: Миша Ђурковић<span class="ml1 mr1 border-right border-darken-3"></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<em>Научни саветник Института за европске студије</em></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<em> http://www.politika.rs/scc/clanak/447809/Pogledi/Borba-za-naslede-u-CDU?fbclid=IwAR2tAro7I01avMnxbQKiwjswII0uhiBw_Dl9kZYnnzD3ASvkoJRGxmmsFKQ</em></div>
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-50713934823143658552019-03-27T14:04:00.004-07:002019-03-27T14:04:38.378-07:00Европски народњаци неће са Орбаном<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Европска народна партија (ЕПП) је из чланства суспендовала Фидес,
странку мађарског премијера Виктора Орбана. За суспензију гласало је
190, а против су била само три члана најјаче европске политичке
групације. Орбан поручује да ће Фидес сам суспендовати своје чланство у
тој групи. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
"Фидес је након данашњег гласања чланова ЕПП суспендован одмах, до даљег", навео је председник ЕПП Жозеф Дол на<em> Твитеру.</em></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Дол је након данашњег састанка скупштине ЕПП навео да се суспензија
односи на присуство партије Фидес на страначким састанцима, као и на
право гласа односно предлагање кандидата за позиције које припадају ЕПП.</div>
<div style="text-align: justify;">
До
изгласавања суспензије Фидеса унутар Европске народне партије дошло је
после сукоба Орбана са председником Европске комисије Жан Клодом
Јункером, такође чланом ЕПП, око миграционе политике.</div>
<div style="text-align: justify;">
Истовремено у
ЕУ и Европском парламенту већ више година постоји и забринутост због
поштовања владавине права у Мађарској, коју предводе премијер Виктор
Орбан и његова странка.</div>
<div style="text-align: justify;">
Европска народна странка (ЕПП) окупља хришћанско-демократске и конзервативне странке у Европској унији.</div>
<div style="text-align: justify;">
Фидес је раније претио да ће напустити ЕПП уколико буде суспендован.</div>
<br />
<br />
Извор: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3460284/evropski-narodnjaci-nece-sa-orbanom.html</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-4168675610213663452019-03-21T10:29:00.002-07:002019-03-21T10:29:18.078-07:00Орбанов одговор на санкције ЕУ или манифест одбране хришћанске Европе<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Виктор Орбан: Формулисао сам пет теза за јачање средње Европе. Прва
је да свака средњеевропска земља има право да брани хришћанску културу и
има право да одбије идеологију мултикулуризма. Друга теза је да свака
земља има право да брани традиционални породични модел, има право да
нагласи да свако дете има право на једну маму и једног тату.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />
Трећа теза гласи овако, да свака средњоевропска земља има право да
брани, са гледишта народне стратегије, важне економске секторе и
тржиште. Четврта теза гласи овако, да свака земља има право да брани
своје државне границе и да одбије да прима имигранте. Пета теза
следствено тврди да свака европска земља има право да у најосновнијим
питањима истраје на принципу „народ одлучује“ и у Европској унији то
право не сме бити одузето.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />
Ми средњоевропљани устрајавамо у томе да живот постоји и изван
глобализма који није једини могући пут, средњоевропски пут је алијанса
слободних народа. То је задатак који превазилази Kарпатску котлину, то
је мисија коју имамо пред собом.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />
Драги пријатељи, када би настала ситуација у којој би свака земља имала
10% и више муслиманске популације, а знамо да она никада не би гласала
за странке хришћанске деснице и када томе придодате и европске породице
које су се одрекле своје хришћанске традиције, победити у Европи на
изборима на хришћанским основама било би немогуће. Такође, колективи и
заједнице које су посвећене хришћанској традицији били би удаљени од
власти. Одлучивање о будућности Европе би се одигравало без њих. Толико
мало смо од тога би тај циљ видели и у стварности.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />
Либерална демократија има алтернативу. Зове се хришћанска демократија.
Либерална елита може бити одбачена у корист хришћанско демократске
елите. Што се тиче односа хришћанства и политике, постоји низ заблуда у
средњој Европи. Укратко, хришћанска демоктатија није промовисање верских
елемената врлине. Ниједна држава или влада није надлежна да решава
питања проклетства или спаса. Хришћанска политика значи да начини живота
који произилазе их хришћанске културе морају бити брањени. Наш задатак
није да бранимо елементе врлине, већ начине живота који су из ње
произашли: достојанство, породица и народ. Хришћанство не покушава да
постане универзално ликвидацијом народа, већ одбраном народа и верских
заједница који морају бити ојачани и њима се посветити. То је задатак
хришћанске демократије.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />
Даме и господо, антикомунистичка, хришћанска и националистичка
генерација ступа на европску политчку сцену. Пре тридесет година смо
говорили да је Европа наша будућност. Сада кажемо, ми смо будућност
Европе. Хвала лепо.</div>
<br /><div class="td-g-rec td-g-rec-id-content_inline td_uid_1_5c93c60471432_rand td_block_template_1 ">
</div>
Превод са чешког језика<br />
Тони Баранек<br />
<br />
https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=6683441127303139275#editor/target=post;postID=416867561021366345<br />
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-44313852613287142502019-03-21T10:27:00.002-07:002019-03-21T10:27:26.478-07:00Демохришћани Белгије и Луксембурга траже да Орбанова партија ФИДЕС буде избачена из Европске народне партије<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Демохришћанске партије из Белгије и Луксембурга затражиле су да партија
мађарског премијера Виктора Орбана буде избачена из кровне Европске
народне партије (ЕПП), што би могло да има утицаја на резултате мајских
избора за Европски парламент.</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Једна чланица ЕПП из Луксембурга и две из Белгије писале су
председништву са захтевом да Орбанова странка Фидес буде искључена, јер
се мађарски лидер "понаша отворено супротно" вредностима ЕПП.</div>
<div style="text-align: justify;">
Лидер белгијске франкофоне партије ЦдХ Максим Прево је навео да
"Орбанови изгреди више нису прихватљиви и не могу се даље подржавати".</div>
<div style="text-align: justify;">
Орбан је покренуо кампању против председника Европске комисије и
члана ЕПП Жан-Клода Јункера јер је превише мекан по питању имиграције,
оптужујући га да је отворио границе ЕУ за неконтролисане миграције.</div>
<div style="text-align: justify;">
(Бета-АП)</div>
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-21915498628068125662018-12-07T09:32:00.001-08:002018-12-07T09:32:14.813-08:00Kramp-Karenbauer nova šefica Demohrišćana<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Delegati Hrišćansko-demokratske unije izabrali su Anegret
Kramp-Karenbauer za naslednicu Angele Merkel na vrhu najveće nemačke
stranke. Umerena političarka bliska kancelarki ima sve šanse da je
nasledi i na čelu Vlade.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<img alt="default" height="112" itemprop="image" src="https://www.dw.com/image/46636806_303.jpg" width="200" /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Gromoglasni aplauzi pratili su Anegret Kramp-Karenbauer kada je
pozvala dva muškarca koje je upravo pobedila u istorijskoj trci da
zajedno sa njom rade na jačanju Hrišćansko-demokratske unije (CDU).</div>
<div style="text-align: justify;">
Na
kraju je od 1001 delegata njih 517 diglo ruku da ova žena nasledi
Angelu Merkel na vrhu posustale, ali i dalje najveće nemačke stranke.
Kramp-Karenbauer (56), poznata pod akronimom AKK, je iza sebe u drugom
krugu ostavila favorita konzervativnog krila Fridriha Merca koji je
dobio 482 glasa delegata.</div>
<div style="text-align: justify;">
U prvom krugu je Kramp-Karenbauer dobila 450, Merc 392, a treći takmac ministar zdravlja Jens Špan 157 glasova.</div>
<div style="text-align: justify;">
<strong>Od Sarbrikena do Berlina</strong></div>
<div style="text-align: justify;">
Tako
za CDU počinje nova era nakon punih 18 godina koliko je stranku vodila
Angela Merkel. Kada je ona došla na čelo, CDU je još bio duboko u
opoziciji tadašnjem socijaldemokratskom kancelaru Gerhardu Šrederu.
Uspon Merkel krenuo je baš preko leđa Fridriha Merca kojeg je 2002.
praktično istisnula sa mesta šefa poslaničkog kluba u Bundestagu.</div>
<div style="text-align: justify;">
Tih
se godina Anegret Kramp-Karenbauer probijala u politici malene
pokrajine Sarske oblasti, postavši prva žena na čelu nekog pokrajinskog
ministarstva unutrašnjih poslova u Nemačkoj. Premijerka te pokrajine
postaje 2011. i ima iskustvo u vođenju dve raznorodne koalicije: prvo
takozvane Jamajke, sa Zelenima i Liberalima, a onda i Velike koalicije
sa Socijaldemokratama. To iskustvo joj može biti od velikog značaja za
period koji je čeka.</div>
<div style="text-align: justify;">
Merkel je dala prvi mig koga bi volela kao
naslednicu kada je pozvala AKK da odustane od premijerske fotelje u
Sarbrikenu i postane generalna sekretarka CDU. Da se zapravo stara o
partiji dok se Merkel stara o krhkoj Vladi sa Socijaldemokratama kao
mlađim koalicionim partnerima. U Berlin je prešla ovog februara.</div>
<div style="text-align: justify;">
<img alt="Deutschland CDU-Parteitag in Hamburg Kramp-Karrenbauer, Merz und Spahn" height="112" src="https://www.dw.com/image/46636681_401.jpg" title="Merc. AKK, Špan" width="200" /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Pa ipak, kako je Merkel pod paljbom u samoj stranci posebno od
početka izbegličke krize, AKK se tokom poslednjih mesec dana trudila da
se pažljivo distancira. Traži da se izbeglice koje počine krivično delo
po svaku cenu najure iz zemlje – makar i u Siriju gde još besni rat. Ali
to nikako <a href="https://www.dw.com/sr/da-li-je-mala-merkel-potcenjena/a-46203483">ne znači da se odriče nasleđa Angele Merkel</a>.</div>
<div style="text-align: justify;">
„Kramp-Karenbauer
je više kontinuitet. Ona nalikuje Merkel po načinu na koji govori, u
mirnom koncentrisanju na suštinu i naravno u činjenici da je žena. Ko
želi novi stil CDU, za njega Kramp-Karenbauer nije prvi izbor“, piše
nedeljnik <em>Špigel</em>.</div>
<div style="text-align: justify;">
<strong>Omiljena među biračima</strong></div>
<div style="text-align: justify;">
Kramp-Karenbauer preuzima partiju koja je prema poslednjoj anketi nešto ojačala i može da računa sa 30 odsto podrške građana. <a href="https://www.dw.com/sr/napetost-ja%C4%8Da-demohri%C5%A1%C4%87ane/a-46521671">Dobro je Demohrišćanima došla unutarstranačka borba</a>
koja je javno vođena uljudno, bez mnogo međusobnih napada
protivkandidata. Kakva je bila zakulisna kampanja kako bi se obrlatili
delegati iz svih pokrajina – to se samo može zamisliti.</div>
<div style="text-align: justify;">
U
Hamburgu su glasali partijski delegati iz svih pokrajina, ali je moguće
da su ih prelomile ankete. Poslednja objavljena kaže da je AKK među
građanima znatno omiljenija od <a href="https://www.dw.com/sr/politika-novac-i-moral/a-46371690">bogatog menadžera Merca</a>.
Njoj bi podršku u unutarstranačkoj trci dalo 47 odsto pristalica CDU
(Merc 37 odsto), odnosno 45 odsto svih građana (Merc samo 30). Jasno je
da je umerenija AKK draža biračkom telu od oštrog Merca.</div>
<div style="text-align: justify;">
Na
posletku, u tome je i stvar: predsednica CDU nije samo šefica najveće
stranke – ona mora postati kancelarka. Ako u tome ne uspe, verovatno će
morati da pokupi prnje. Redovni izbori su 2021. godine, ukoliko
koaliciona vlada Demohrišćana i Socijaldemokrata izdrži do tada. Merkel
je ranije najavila da hoće da ostane kancelarka do kraja mandata. Nije
isključeno da će napraviti mesta za AKK i pre toga.</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
https://www.dw.com/sr/kramp-karenbauer-nova-%C5%A1efica-demohri%C5%A1%C4%87ana/a-46625218?fbclid=IwAR1cl3d9l-LJno5iQDhedFzW0Iol02yt_IG8BGH-BgLOwOT1_dMBGkYfts4</div>
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-48280542909475297272018-12-07T06:40:00.002-08:002018-12-07T06:40:40.146-08:00INTERVJU SA VLADIMIROM MARJANOVIĆEM<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Povodom stranačkih izbora u Hrišćansko-demokratskoj uniji, razgovarali
smo sa našim stručnim saradnikom, predsednikom Centra za
hrišćansko-demokratske studije Vladimirom Marjanovićem.<br /><br /><b>1. Kakvu poruku nam šalje odluka Angele Merkel da se ne kandiduje za novi mandat na mestu predsednice CDU?</b><br /><br />Angela
Merkel se se po mnogo čemu razlikovala od drugih lidera CDU-a,
Nemačke, pa i Evrope. Bila je nezvanična liderka Evropske unije, prva
kancelarka u nemačkoj istoriji, prva žena na čelu CDU, luteranka po
veroispovesti u stranci koja važi za katoličku itd. Njena era traje od
2000. godine. Iako naše vreme ne karakterišu veliki i značajni
državnici, Angela Merkel je u mnogo čemu dostojan naslednik njenih
predhodnika kako u CDU, tako i u Nemačkoj i Evropi.<br /><br />Dobrovoljni
odlazak sa vodeće partijske i državne pozicije nama u Srbiji može
izgledati neobično, jer se kod nas lideri obično poistovećuju sa
partijom i sa državom. Ipak, istinska snaga autentičnog lidera i
državnika se ne ogleda u neograničenoj ili doživotnoj vlasti, već u
spremnosti da se sa vlasti u određenom trenutku i dobrovoljno siđe.<br /><br /><b>2.
Iako je i sama bila protiv takvih ranijih poteza, Merkelova će ipak
ostati na mestu kancelarke. Kako komentarišete taj njen potez?</b><br /><br />Pitanje
da li će Angela Merkel ostati na mestu kancelarke pun mandat. To u
velikoj meri zavisi i od unutar stranačkog dogovora, ali i od
ambicioznosti novog lidera CDU-a. Pogotovo ako to bude Fridrih Merc.<br /><br /><b>3.
Prognoze najviše šansi daju Anegret Kramp-Karenbauer, mada je na
pojedinim konferencijama i povratnik u stranačku politiku Fridrih Merc
dobio snažne aplauze, dok najmanje šansi daju Jensu Španu, kakve su Vaše
prognoze?</b><br /><br />CDU se vremenom sve više približavala centru
usvajajući liberalnije stavove, marginalizujući konzervativce u stranci.
Merc i Špan predstavljaju poslovno i konzervativnije krilo u CDU, dok
Karenbauer nastavlja politiku Angele Merkel. Bez obzira na to ko će biti
izabran za mesto novog šefa, pred sobom će imati ozbiljan zadatak da za
svoju politiku pridobije prvo CDU, zatim Nemačku, a potom i Evropsku
uniju. To je zahtevan posao za koji je potrebno vreme.<br /><br /><b>4. Mnogi
analitičari širom Evrope videli su Emanuela Makrona kao naslednika na
kormilu Evrope, nakon povlačenja Merkelove. Koliko je to izvesno, ako se
uzmu u obzir poslednja dešavanja u Francuskoj vezana za pokret Žutih
prsluka?</b><br /><br />Povlačenje Merkelove nije povlačenje Nemačke sa kormila
Evropske unije, jer se ono upravo nalazi u rukama i Francuske i Nemačke.
Ne treba zaboraviti da je upravo francusko-nemačko pomirenje osnova
evropskih integracija. Setimo se Šumana i Adenauera, Miterana i Kola, pa
i Sarkozija i Merkelove.<br /><br /><b>5. I za kraj da li će CDU, ali i Nemačka i Evropa biti iste nakon izbora novog šefa najuticajnije partije u Evropi?</b><br /><br />Reč
je o umerenoj i konzervativnoj stranci koja ne pravi nagle političke
zaokrete i u tom smislu CDU će svakako ostati ista bez obzira na lidera.
Kada se kaže ista, pod tim se pre svega podrazumeva njen politički
značaj. Hrišćansko-demokratska unija je državotvorna stranka i teško je
zamisliti modernu Nemačku, ali i Evropsku uniju bez nemačkih
demohrišćana.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
http://hdp.rs/single.php?post=25<br />
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-45652375712093753392018-12-05T03:11:00.001-08:002018-12-05T03:11:31.706-08:00KO ĆE BITI NASLEDNIK ANGELE MERKEL NA ČELU CDU?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Nakon što je krajem oktobra savezna kancelarka Nemačke, Angela Merkel,
objavila da vođstvo svoje partije, Hrišćansko-demokratske unije, želi da
napusti nakon 18 godina, njena odluka se razumela kao početak kraja ere
Merkelove. Ko ima, međutim, najveće šanse da zameni najmoćniju ženu
sveta, spekulisalo se intezivno u nemačkim medijima proteklih nedelja.
Ipak, konačna odluka će biti doneta u petak, 7. decembra u Hamburgu od
strane 1001 delegata CDU-a.<br /><br />U poslednjih petnaest dana tri
kandidata, Anegret Kramp-Karenbauer, Fridrih Merc i Jens Špan, nastojali
su da sebe predstave u najboljem svetlu, tokom regionalnih
konferencija, koje su održane širom Nemačke. Posećenost ovih skupova je
bila veoma velika, pa su stoga diskusije, koje su bile između ostalog,
vođene i na internetu, predstavljale značajnu platformu, koja je ovim
kandidatima omogućila što bolje predstavljanje u trci za vođstvom
nemačkih demohrišćana.<br /><br />Ipak se, nakon svega toga, niko od njih ne
može označiti apsolutnim favoritom. U anketama za sada predvodi Anegret
Kramp-Karenbauer, dok je Fridrih Merc pri pojedinim nastupima na
regionalnim konferencijama izazvao izrazito pozitivne reakcije
prisutnih. Jens Špan ima za sada najmanje šanse u ovoj trci. Međutim,
konačnu odluku donosi 1001 delegat, a ne pristalice CDU-a na regionalnim
konferencijama ili učesnici anketnih upitnika. <br /><br />Ko su zapravo
troje kandidata, koji imaju najveće šanse da zamene Angelu Merkel nakon
18 godina vođstva Hrišćansko-demokratske unije?<br /><br />Anegret
Kramp-Karenbauer je generalna sekretarka CDU, koja veoma dobro poznaje
svoju partiju i od svih kandidata je najbolje sa njom povezana. Pri
svakom svom dosadašnjem nastupu ukazala je na 50 susreta koje je održala
tokom leta, prilikom kojih je u razgovoru sa bazom partije diskutovala o
njihovim potrebama, brigama i željama. Tako je nastao i njen zahtev za
uvođenjem obavezne vojne službe, koji je bio nagrađen aplauzima publike
tokom regionalnih konferencija. U centar svojih nastupa stavljala je
uvek partiju, ističući da o važnim temama, najpre mora biti diskutovano i
odlučivano u partijskim krugovima, pa tek potom u Saveznoj vladi. Prema
njenim rečima mnogi članovi CDU-a su imali drugačiji utisak tokom
vođstva Angele Merkel.<br /><br />Generalna sekretarka naglašava značaj
partije i u kontekstu suprodstavljanja sumnji da bi ona kao šef partije
bila praktično dopunska pomoć kancelarki. Delovi partije, koji
osporavaju izbegličku politiku Merkelove i nastoje u ovoj oblasti
promenu kursa, vide Kramp-Karenbauer kao kancelarkinog željenog
kandidata. Prema njima, ona nije spremna da menja pravce izbegličke
politike. Međutim, ova kandidatkinja je pokušala da se suprodstavi
ovakvim kritikama kroz jasne izjave na ovu temu, uključujući i
unutrašnju bezbednost. Drugi važan argument na strani Kramp-Karenbauer
je svakako iskustvo u izbornoj borbi.<br /><br />Fridrih Merc kao raniji šef
CDU frakcije otelotvorio je želju za promenom i novim početkom kao niko
do sada. On nije bio deset godina aktivan u politici. U sve što je
ljudima sa Velikom koalicijom smetalo nije bio uključen, te stoga ulazi u
ovu trku potpuno rasterećen. Ipak, njegova sporenja sa Merkelovom i
njegovo povlačenje iz političkog života otvorilo je pitanje kako bi
izgledala njihova saradnja do kraja mandata nemačke kancelarka ukoliko
on postane šef partije. Međutim, svojim odgovorom na ovo pitanje ukazao
je da će biti spreman na lojalnost i potpunu podršku partiji.<br /><br />Ovaj
kandidat dobija glavnu podršku od strane konzervativno-preduzetničkog
krila partije. Ipak, tokom svog predstavljanja na regionalnim
konferencijama, nastojao je da ne zastraši ostale interesne grupe, pa je
naglasio socijalni segment socijalno-tržišne privrede. Osim toga,
fokusirao se i na izazove u oblasti klimatskih promena, kao i snažne
proevropske težnje. Sebe predstavlja kao adekvatnog kandidata za širok
spektar društva, ističući da CDU treba da ostane narodna partija centra.<br /><br />Jens
Špan je 38-godišnji ministar zdravlja, koji je tokom ove kampanje
ukazivao na novi početak i modernizaciju partije. Tokom proteklih godina
kritikovao je migracionu politiku Angele Merkel, što je sporadično i na
regionalnim konferencijama napominjao. Inače je fokusiran na teme, koje
su prethodnih godina bile tačka sporenja sa kancelarkom. Pored pomenute
migracione politike, on je kritički nastrojen i kada je reč o
unutrašnjoj bezbednosti, uključujući i po njegovom mišljenju loše
upravljanje u sferi integracine politike.<br /><br />Osim toga, zahtevao je i
javnu diskusiju i saglasnost po pitanju UN-Migracionog pakta, što je
veliki broj prisutnih na regionalnim konferencijama pozitivno ocenio.
Špan je takođe naglasio nužnost jasnijeg profilisanja ekonomske politike
Hrišćansko-demokratske unije. Zalaže se za smanjenje poreza, kao i
ukidanje doplate solidarnosti, koja je još uvek aktuelna u Nemačkoj od
pada Berlinskog zida 1998. Španov najveći problem je što konkurent sa
Mercom u onom delu partije, gde je njegov protivnik jači. Naime, u
konzervativno-preduzetničkom krilu demohrišćana.<br /><br />Bilo kako bilo,
pobednik ove trke će svakako imati veliki uticaj na dalje političke,
ekonomske i društvene tokove, kako u Nemačkoj, tako i u čitavoj Evropi. U
vremenu krize Evropske unije, koja je između ostalog ponikla na ideji
velikog vizionara upravo ove partije, Konrada Adenauera, ostaje nada da
će novo rukovodstvo nemačkih demohrišćana demanatovati bojazni da sa
odlaskom Merkelove dolazi period nestabilnosti i nesigurnosti.<br /><br />Autorski tekst<br /><br />Milice Kostić, zamenice predsednika HDP<br /><br />i predsednice Saveta za spoljnu politiku </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Izvor: hdp.rs</div>
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-48438586424536347502018-12-05T03:09:00.000-08:002018-12-05T03:09:07.473-08:00Napetost jača Demohrišćane<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Za sedam dana će Hrišćansko-demokratska unija izabrati naslednika Angele
Merkel. To je trka između Anegret Kramp-Karenbauer u Fridriha Merca.
Neizvesnost je velika, ali živa unutarstranačka demokratija prija CDU.<br />
<br />
<img alt="default" height="112" itemprop="image" src="https://www.dw.com/image/46495280_303.jpg" title="Merc, Kramp-Karenbauer, Špan" width="200" /><br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Kao dete s novom igračkom – takvo oduševljenje su pokazali članovi
Hrišćansko-demokratske unije (CDU) tokom dosadašnjih regionalnih
konferencija. Na njima se troje najizglednijih kandidata za naslednika
Angele Merkel predstavljaju stranačkoj bazi. Ovaj format koji je recimo u
SAD sasvim uobičajen, potpuno je nov za nemačke konzervativce.</div>
<div style="text-align: justify;">
Oni
decenijama nisu zbilja birali svog predvodnika ili predvodnicu. Praksa
iz doba Helmuta Kola trajala je i kroz 18 godina koliko strankom
rukovodi Merkel – nema pravih protivkandidata, predsednik se potvrđuje
praktično aklamacijom.</div>
<div style="text-align: justify;">
Ali za tačno sedam dana, sledećeg petka
(7. decembar), će delegati na stranačkom kongresu u Hamburgu doneti
veliku odluku. Tamo će autobusima stići celi stranački odbori. Hiljadu
delegata biraće između troje kandidata, Anegret Kramp-Karenbauer,
Fridrih Merca i Jensa Špana premda, prema anketama, samo prvo dvoje
imaju realne šanse.</div>
<div style="text-align: justify;">
<strong>Aplauzi za Merca</strong></div>
<div style="text-align: justify;">
Kandidati
su u sredu odmerili snage na regionalnoj konferenciji u Diseldorfu,
šestoj od osam takvih konferencija pred veliko finale u Hamburgu. Oko
4.000 ljudi ih je slušalo.</div>
<div style="text-align: justify;">
„Moramo ponovo biti u stanju da vodimo
kontroverzne debate“, uzvikivao je Fridrih Merc u punoj dvorani,
ubirući aplauz članova stranke koji su izgleda siti konsenzusa. Merc je u
Diseldorfu bio na domaćem terenu, i sam je sa zapada Nemačke, i oštro
je napadao Zelene zbog podrške blokadi krčenja Hambaške šume, rekao da
je neophodno da se CDU jasnije razlikuje od Socijaldemokrata sa kojima
je, pod Angelom Merkel, stranka vladala u tri od četiri njena
kancelarska mandata.</div>
<div style="text-align: justify;">
Uopšte, Merc je lice promena – neki kažu
povratka na staro. Ovaj multimilioner je napustio politiku kada ga je
upravo Merkel pojurila sa mesta šefa poslaničkog kluba CDU. Bio je to
početak njenog uspona, ali Merc nije usamljen u stavu da je uspon Merkel
značio lagano propadanje CDU, napuštanje konzervativnih vrednosti te
otvaranje desnog krila za Alternativu za Nemačku.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Merc je u Diseldorfu pobrao više aplauza od dvoje protivkandidata
premda i ministar zdravlja Jens Špan dolazi iz ove pokrajine. Špan –
mlada garda, takođe konzervativan – često se zaplitao dok je blaga
favoritkinja Anegret Kramp-Karenbauer (AKK), generalna sekretarka
stranke, bila po svom običaju povučenija. Rekla je da može da vrati CDU
izbornim rezultatima od preko 40 odsto.</div>
<div style="text-align: justify;">
Ali Merc tek nije bio
skroman. Još je ranije u jednom intervjuu rekao: „Nemam samo nameru već i
čvrsto ubeđenje da ću biti izabran za predsednika CDU.“</div>
<div style="text-align: justify;">
<strong>CDU jača</strong></div>
<div style="text-align: justify;">
Izbor između ovo dvoje smatra se prekretnicom. On je siguran u nastupu, oštar, <a href="https://www.dw.com/sr/politika-novac-i-moral/a-46371690">sa bekgraundom bogataša koji je političke veze unovčio u raznim upravnim i nadzornim odborima multinacionalnih korporacija</a>.
Ona je pak lice kontinuiteta sa politikom Angele Merkel čiju tihu
podršku ima – što ne mora biti prednost – skromnija, pomirljivija,
blažih reči.</div>
<div style="text-align: justify;">
Karte su trenutno na njenoj strani. Istina, odlučuju
delegati iz svih pokrajina, kampanja je tu više zakulisna nego javna,
ali glasači CDU u poslednjoj anketi daju prednost AKK. Nju bi htelo 48
odsto ispitanika, dok bi za Merca bilo 35 odsto, a Špana svega dva
odsto. Ako pak niko ne dobije apsolutnu većinu glasova, dvoje najjačih
ide u drugi krug glasanja, a onda karte možda drugačije padnu.</div>
<div style="text-align: justify;">
Dve
nove ankete različitih agencija za istraživanje javnog mnjenja vide
Demohrišćane na 28 odsto popularnosti – manje od 33 odsto koliko su
uzeli na izborima prošle godine, ali ipak više nego pre mesec dana.
Prema anketi rađenoj za javni servis ARD, slede Zeleni (21 odsto),
Alternativa (15), Socijaldemokrate (14), Liberali (9) i Levica (8).</div>
<div style="text-align: justify;">
Bilo
je simpatizera CDU koji su se pribojavali da će oštra unutarstranačka
konkurencija narušiti podršku ipak i dalje najvećoj stranci u zemlji.
Sve druge partije u Nemačkoj imaju više iskustva sa demokratijom u
svojim redovima. Ali izgleda da se dešava suprotno – ovi dani napetosti
prijaju stranci.</div>
<br />
<br />
Izvor:<br />
https://www.dw.com/sr/napetost-ja%C4%8Da-demohri%C5%A1%C4%87ane/a-46521671?fbclid=IwAR3zwY_FXnQPYZpk7AH2jpcEq87AGhMDSz79R6PM1k3EYfF5PYNz4UMEajc</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-92153599279107243032018-10-30T02:23:00.003-07:002018-10-30T02:23:55.062-07:00Ко је потенцијална наследница Меркелове?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Анегрет Крамп Каренбауер, коју у Немачкој виде као потенцијалну
наследницу Ангеле Меркел на челу Хришћанско-демократске уније, актуелна
је генерална секретарка најјаче немачке партије.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Анегрет Крамп Каренбауер је позицију генералне секретарке ЦДУ преузела 2018. године.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<img alt="Анегрет Крамп Каренбауер и Ангела Меркел (архивска фотографија)" height="203" src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2018/10/29/25527417/Merkelova-S.jpg" title="Анегрет Крамп Каренбауер и Ангела Меркел (архивска фотографија)" width="320" /></div>
<div style="text-align: justify;">
<span>Анегрет Крамп Каренбауер и Ангела Меркел (архивска фотографија)</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Пре тога, од 2011. до 2018. године била је прва премијерка немачке
државе Сарланд, и четврта жена уопште која је водила неку савезну
немачку државу.</div>
<div style="text-align: justify;">
Крамп Каренбауерова је од 2000. до 2004. године
била министарка унутрашњих послова Сарланда, такође као прва жена која
је водила тај ресор у Немачкој.</div>
<div style="text-align: justify;">
Касније, у преговорима о формирању
коалицине владе, након савезних избора 2009. години, Анегрет Крамп
Каренбауер била је део делегације ЦДУ/ЦСУ у радној групи за креирање
политике образовања и истраживања, коју су водили Анет Шаван и Андреас
Пинкварт.</div>
<div style="text-align: justify;">
Сарланд је најмања од 16 савезних држава, односно покрајина.</div>
<div style="text-align: justify;">
Крамп
Каренбауерова је за генералног секретара ЦДУ, након њене номинације од
стране канцеларке Меркел, изабрана са 98,87 одсто гласова делегата.</div>
<br />
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/3304936/ko-je-potencijalna-naslednica-merkelove.html<br />
<br />
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-41057766151088163932018-10-30T02:20:00.002-07:002018-10-30T02:21:20.291-07:00Ангела Меркел одлази са чела странке, неће се више кандидовати за канцеларку<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Немачка канцеларка и шефица ЦДУ Ангела Меркел изјавила је у Берлину да
је ово њен последњи мандат на месту канцелара, да се неће поново
кандидовати за шефа странке, нити за посланика ЦДУ у Бундестагу.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Меркелова је, на конференцији за новинаре након избора у Хесену, рекла и
да се неће кандидовати ни за једну политичку функцију након истека
канцеларског мандата 2021. године.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
"Време је да окренемо нови лист", рекла је Ангела Меркел у седишту
ЦДУ. "Нећу се кандидовати за председника ЦДУ на наредној скупштини
странке у децембру. Овај четврти мандат на челу немачке владе је
последњи пут да сам канцеларка", навела је Меркелова.</div>
<div style="text-align: justify;">
Како је додала, неће се кандидовати за канцеларку на изборима 2021. године, ни за посланичко место у Бундестагу.</div>
<div style="text-align: justify;">
"Такође
не планирам да обављам било какве друге политичке функције", истакла је
Меркелова на ванредној конференцији за штампу после лоших резултата ЦДУ
на изборима за покрајину Хесен.</div>
<div style="text-align: justify;">
С друге стране, нагласила је да је до истека мандата спремна да обавља дужност канцеларке.</div>
<div style="text-align: justify;">
"Иако
и даље стојим иза свог става да је храбро али и добро да шеф странке
води и владу, мислим да је време да омогућим својој партији да са новим
руководством може да се припрема за време после мене. Мислим да су овако
веће шансе него што су ризици", сматра Меркелова.</div>
<div style="text-align: justify;">
Рекла је да жели овим да омогући странци нове успехе, уз очување државно-политичког деловања.</div>
<div style="text-align: justify;">
<b>"Разочаравајући резултати у Хесену"</b></div>
<div style="text-align: justify;">
Констатовала је да су бројке из Хесена разочаравајуће и тешке, како за ЦДУ у Хесену, тако и на савезном нивоу.</div>
<div style="text-align: justify;">
"Иако
су то били само покрајински избори, изван сумње је да би наши пријатељи
у Хесену остварили бољи резултат да није било негативног утицаја са
савезног нивоа", подвукла је канцеларка.</div>
<div style="text-align: justify;">
Рекла је да жали што
грађани нису препознали одличан рад црно-зелене владе и Хесену, али је
додала да њега странка очигледно није могла да увери грађане да за њу
гласају.</div>
<div style="text-align: justify;">
Нагласила је да се после тих избора у Хесену, као и
претходно у Баварској, не може једноставно прећи на дневни ред, те је
неопходно стање подробно анализирати.</div>
<div class="box-left box620 box-image" style="text-align: justify;">
<img alt="Одлазак Меркелове са конференције" src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2018/10/29/25528101/Merkel-odlazak.jpg" height="271" title="Одлазак Меркелове са конференције" width="320" />
<br />
<div class="boxCaption">
Одлазак Меркелове са конференције
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
"Желим да јучерашње изборе узмемо као повод да све проверимо и
анализирамо шта је речено и урађено од савезних избора. Тај период
разматрања може бити шанса за ЦДУ, али и ЦСУ и СПД, све демократске
странке, да размотре шта служи јединству и миру у земљи", рекла је
Меркелова.</div>
<div style="text-align: justify;">
Додала је да, иако не може бити крива за све, иако носи
велики одговорност као канцеларка, како за успех, тако и неуспех,
очигледно је грађани криве за много ствари, па је то сигнал да више не
може овако даље.</div>
<div style="text-align: justify;">
Истакла је да је увек желела да достојанствено
носи функције, али и на тај начин да их напусти, те подвукла да је част
водити државу.</div>
<div style="text-align: justify;">
Меркелова је подвукла да је добро размислила који допринос може дати за Немачку и своју странку.</div>
<div style="text-align: justify;">
"Већ
18 година сам председница ЦДУ и 13 година канцеларка. Када сам 30. мај
2005. јавно саопштила кандидатуру за канцеларку, рекла сам да желим да
служим Немачкој. Служити Немачкој и грађанима је национално и
међународно гледано изазовни задатак. Захвална сам што то тако дуго могу
да радим, али сам исто тако и раније рекла да нисам рођена као
канцеларка", поручила је Меркелова.</div>
<div style="text-align: justify;">
Заменик председника ЦДУ и премијер покрајине Хесен Фолкер Буфије рекао је да је одлука Меркелове веома важна и исправна.</div>
<div style="text-align: justify;">
"Та одлука омогућава ЦДУ нове шансе које ћемо садржајно и новим стилом паметно искористити", најавио је Бувије.</div>
<div class="box-left box620 box-image" style="text-align: justify;">
<br />
<div class="boxCaption">
<br />
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
Меркелова је додала да постоји много земаља у којима добро
функционише када владајућом партијом и владом не председава иста особа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<i>Ројтерс</i>
подсећа да је Ангела Меркел на челу демохришћана од 2000. године и
оцењује да ће њеним одрицањем од председничке функције започети трка за
наследника и на месту немачког канцелара.</div>
<div style="text-align: justify;">
<i>Блумберг</i> јавља да је одмах након објављивања ове вести у Берлину забележен пад евра на берзи.</div>
<div style="text-align: justify;">
Гласачи су, после Баварске, казнили ЦДУ и њихове коалиционе партнере, и на <a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/3303806/ankete-demohriscanima-najvise-glasova-afd-ulazi-u-regionalni-parlament.html" target="_blank"><b>јучерашњим изборима у Хесену</b></a>, због вишемесечних међусобних трвења.</div>
<div style="text-align: justify;">
У међувремену је <i>Ројтерс </i>јавио
да је бивши лидер парламентарне групе Хришћанско-демократске уније
(ЦДУ) и њене сестринсе баварске партије Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ)
Фридрих Мерц спреман да се кандидује за председника ЦДУ.</div>
<div style="text-align: justify;">
Мерц није једини кандидат пошто и генерална секретарка ЦДУ <a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/3304936/ko-je-potencijalna-naslednica-merkelove.html" target="_blank"><b>Анегрет Крамп-Каренбауер жели да наследи Ангелу Меркел</b></a>, рекли су <i>Ројтерсу </i>партијски извори.</div>
<div style="text-align: justify;">
Кандидатуру је истакао и немачки министар здравља Јенс Шпан, иначе критичар Ангеле Меркел. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/3304084/angela-merkel-odlazi-sa-cela-stranke.html</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-26508590794842257032018-10-15T13:13:00.002-07:002018-10-15T13:13:18.647-07:00Kо су ти Слободни бирачи?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;"> Kо су ти Слободни бирачи?</span></strong><br /><span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;"></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<em><span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Историјски
пад ЦСУ у Баварској упућује на потрагу за коалиционим партнером. Kао
логичан избор намећу се Слободни бирачи. Нисте чули за њих? Није ни
већина Немаца. Kаква је то странка и ко је заслужан за њен успех?</span></em></div>
<div style="text-align: justify;">
<img alt="" height="180" src="https://www.abendzeitung-muenchen.de/media.media.fe11baad-9e80-42db-b85f-5e9722dcc600.original1024.jpg" style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" width="320" /><br /><span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Слободни
бирачи,(FW). Тако се зову. У имену им не пише ни да су „хришћански“ ни
да су „социјални“ ни „демократски. Боја у спектру политичких партија –
непозната. Нити се представљају као „алтернатива“ нечему или некоме.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">У
већем делу Немачке људи једва да су и чули за њих. Kаква је то партија
која је на изборима у Баварској у недељу узела чак 11,6 одсто гласова па
би сада могла да постане мањи партнер у власти најбогатије немачке
покрајине?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Одговор
се може дати у две речи: Хубер Ајвангер (Hubert Aiwanger). То је
носилац листе Слободних бирача. На неки начин је он цела партија.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Kонзервативни, али различити</span></strong></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Слободни
бирачи су укотвљени у Баварској и суседној и тек нешто мање богатој
покрајини Баден-Виртембергу. Посебно су јаки у сеоским пределима. Једини
покрајински парламент у којем су заступљени јесте управо баварски, али
им је јучерашњи скор рекорд. Први пут су тамо ушли 2008. са 10,2 одсто
гласова, па то поновили 2013. са 9 одсто. Броје свега 4.500 чланова.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Они
су конзервативни, баш као и вечити владари баварске,
Хришћанско-социјална унија (ЦСУ). Залажу се за традицију, желе да
подстакну дијалекте и да се у школама учи о завичају и домовини.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">У
избегличкој политици, која је вољом ЦСУ постала доминантна тема
покрајинских избора, Слободни бирачи се не разликују много од водеће
странке. И они желе јаче граничне контроле, мање досељавања породица
избеглица, консеквентне депортације и брже одлуке о азилу.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Тиме
су Слободни бирачи постали алтернатива за бираче ЦСУ којима је
десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) ипак превише радикална. Тако су
Слободњаци главни разлог што је АфД додуше по први пут ушла у баварски
Ландтаг са двоцифреним скором (10,2 одсто), али је ипак узела мање него
што се надала.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Додуше,
Слободни бирачи имају теме у којима се доста разликују од ЦСУ. Тако се
залажу за бесплатне вртиће, више буџетских субвенција у области
становања – али то нису претеране препреке уколико се збиља упусте у
озбиљне коалиционе преговоре са ЦСУ.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Постоји
ипак црвена линија код које ће договор бити тежи: Слободњаци свом силом
одбијају да се велики међународни аеродром у Минхену прошири и добије и
трећу писту. То су експлицитно написали у свом програму.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Човек је странка</span></strong></div>
<img alt="" height="168" src="http://www.fw-stockheim.de/uploads/pics/2010_Aiwanger_Freisch._Tischgespr.jpg" style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" width="320" /><br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">И
ето нас ту опет код Хуберта Ајвангера, који је у партији алфа и омега.
Потребан је цео пасус да се наброје његове функције: он је савезни шеф
Слободних бирача и такође шеф Слободних бирача у Баварској; шеф је
посланичке групе у покрајинском парламенту, а учествује у локалној
власти града Ротенбурга, као и окружној власти округа Ландсхут.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Ајвангер
је рођен 1957. и почео је да се бави политиком када му је било 30
година – у Слободним бирачима за које тада баш нико није знао. Наводно
је одувек мислио да је баварска ЦСУ превише арогантна, превише
самоуверена. И сада је Ајвангер довео своју странку до врхунца. Али шта
даље?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Шеф
странке тврди да су у његовом табору „последњи разумни конзервативци“,
али ипак види ЦСУ као природног партнера. Могуће је да ће се Немачка
наслушати доњебаварског дијалекта којим поносно говори овај хоби-ловац.
После избора су га питали шта ће бити ако га премијер Баварске Маркус
Зедер позове у коалицију. „Био бих спреман. Ако он каже 'да', онда
идемо.“</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Аутор <strong>Марко Милер</strong></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<a href="https://www.dw.com/sr/ko-su-ti-slobodni-bira%C4%8Di/a-45888626">DW</a></div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-18000953018178750672018-10-15T13:12:00.000-07:002018-10-15T13:12:49.304-07:00Земљотрес ће заљуљати и Ангелу Меркел<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<strong><span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;"> Земљотрес ће заљуљати и Ангелу Меркел</span></strong><br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
<em><span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">„Дебакл“,
„фијаско“, „катастрофа“ – тим речима коментатори немачке штампе описују
пад Хришћанско-социјалне уније на испод 35 одсто гласова на недељним
изборима у Баварској. Ево првих анализа немачких коментатора.</span></em></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">„Изборни
бој је војеван – и у њему су пале две некада велике партије. Више од
десет одсто пада за малу конзервативну сестру Хришћанско-социјалну унију
као и за Социјалдемократе.</span><span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Потреси након овог исхода неће се осећати само у Баварској. Однос моћи у Берлину ће се такође променити“,пише лист <em>Ноје вестфелише</em> (Билефелд).</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Лист
пише да се баварски премијер Маркус Зедер прерачунао у интерној борби
са шефом странке и савезним министром унутрашњих послова Хорстом
Зехофером. „Упркос добром економском стању у Баварској постоји велико
незадовољство Зедеровим радом на функцији. Зедера Баварци не воле.
Баварци верни традицији нису добро прихватили сукоб двојице алфа-мужјака
у ЦСУ између себе, а онда и у тандему против Ангеле Меркел.“</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">„Уместо
да гледа унапред и поново примисли Баварску у глобализованом свету,
кандидат Маркус Зедер је водио пркосну бајату кампању: Баварска има
остати Баварска. ЦСУ је симулирао моћ противећи се струји времена. Зедер
је обећао више Баварске: сопствену граничну полицију, сопствени уред за
азил, крстове свима“, пише угледни недељник Цајт на свом порталу. „Што
је кандидат више деловао као да долази из прошлости, то му је
депресивније изгледала цела кампања.“</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;"><img alt="" height="177" src="https://fotos02.farodevigo.es/mmp/2014/05/06/646x260/merkel.jpg" style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" width="320" /></span><br /><span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;"><em>Вестфален пост</em>
(Хаген) наводи: „Политички земљотрес се збиља десио. ЦСУ је драматично
изгубио, СПД у чизмама од седам миља корача ка безначајности, Зелени
тријумфују, Алтернатива за Немачку улази у још један покрајински
парламент. По ко зна који пут су бирачи ударили пацку етаблираним
партијама. Премијер Маркус Зедер је рекао: 'Баварска је ЦСУ и ЦСУ је
Баварска.' Сад слободно може да заборави на ту своју егоцентричну
паролу.“</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">„Разлози
су јасни: Зедер, који је прво прогласио да у свим баварским
институцијама морају висити распећа, а онда немилосрдно и паушално
означио све избеглице азилним туристима, у ствари је омануо у покушају
да копира стратегију и вокабулар АфД. (…) Заправо би Зедер морао да
поднесе оставку. Али неће јер се тај не може одвојити од власти. Заправо
би и Хорст Зехофер морао да се повуче. Али неће (доборовољно) јер се не
може одвојити од политике, себе сматра незамењивим и нема дара за
самокритику. Али партија ће убрзо наћи мање или више болан начин да га
се отараси као партијског шефа. Зехофер штети ЦСУ“, пише Вестфален пост и
додаје:</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">„Наравно
да ће избори у Баварској имати велики значај за савезну политику. Многи
грађани су сити политичке елите као старих тапета у дневном боравку.
Разлози за то су у многоме емоционалне, а не рационалне природе. Јер
Немачкој привредно иде добро као никад последњих деценија – и Баварској
исто. Ради се више о страху од будућности који многе грађане све више
тера у друге политичке таборе. Велика коалиција и Ангела Меркел ће утећи
са гиљотине само ако сместа испуне своју дужност: озбиљно схвате бриге
грађана, успоставе социјалну правду, регулишу досељавање, реше проблеме.
Да, дакле, делају на добробит народа.“</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Регионални
јавни сервис МДР у коментару на свом порталу пише да „таласи након овог
потреса неће заобићи Владу у Берлину. Макар и зато да спасу себе,Зедер и
Зехофер ће упрети прстом у канцеларку. Нервоза у
Хришћанско-демократској унији (ЦДУ) ће се појачати и странка ће са
страхом чекати изборе у покрајини Хесен за две седмице. Волфганг Шојбле
је већ сада рекао да странку после тога чекају велике промене. Једно је
јасно: само Шојбле може да покрене промену на врху ЦДУ. Питање је да ли
ће искористити свој ауторитет у ЦДУ да поведе побуну против Ангеле
Меркел.“</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;"><img alt="" height="177" src="http://www3.pictures.zimbio.com/gi/Horst+Seehofer+Oktoberfest+2014+Opening+Day+y6AtI3HoLWwl.jpg" style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" width="320" /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Угледни <em>Ханделсблат</em>
(Диселдорф) пише да је канцеларка претходних седмица припустила своје
спин-докторе да објашњавају јавности како покрајински избори немају везе
са тиме како она води Савезну владу. Али анкете кажу да ће и у Хесену
њен ЦДУ изгубити много гласова. „Више нико не верује да то нема везе са
канцеларком и њеном избегличком политиком. (…) Свећа Ангеле Меркел након
избора у Баварској гори са оба краја. Њени коалициони партнери су
добили страшне ударце. У великој коалицији ће сарадња постати још тежа –
Зехофер и Зедер ће се борити да задрже функције. А то иде само преко
леђа Ангеле Меркел.“</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Левичарски <em>Нојес Дојчланд</em>
сецира дубље разлоге пада ЦСУ. „Успеси којима се дичи ЦСУ су успеси
јучерашњице. (…) Да, Баварска је привредно успешна покрајина, али више
није острво под заштитом ЦСУ. Глобализација, кретање избеглица,
међународне финансијске кризе, социјални јаз и много више – белосветски
проблеми стигли су у бело-плаву провинцију. Реакције на то су различите.
Kоме се више допада вредносно конзервативна отвореност према свету, он
бира Зелене; ко је за комплетни пад у реакционарно, тај се гнезди код
АфД. Између гравитира једна надобудна државна партија која још не жели
да прихвати да су времена свемоћи прошла.“</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">Приредио <strong>Немања Рујевић</strong></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;">***</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: georgia, palatino; font-size: 12pt;"> https://www.dw.com/sr/zemljotres-%C4%87e-zaljuljati-i-angelu-merkel/a-45886601</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-64251041989096665542018-10-15T13:09:00.001-07:002018-10-15T13:13:31.720-07:00Фијаско вечитих владара Баварске<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<b><span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">Фијаско вечитих владара Баварске</span></b><br />
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;"></span><i><span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;"></span></i></div>
<div style="text-align: justify;">
<i><span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">Негде
другде и за неког другог би резултат од 37,2 одсто био одличан. Али за
ЦСУ у Баварској то је историјски суноврат. Зелени су постали друга
снага, спекулише се да ће ући у владу. У парламенту пет или шест
партија.</span></i></div>
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;"><span style="font-size: 12pt;">Само
два пута у послератној историји Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) је
морала да дели власт у Баварској са неким коалиционим партнером, а тај
сценарио се сада понавља. Са 37,2 одсто гласова – чак 10,5 одсто мање
него 2013. – ЦСУ је добио страшну пацку од бирача у најбогатијој
немачкој покрајини.</span></span><br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">У
парламент улазе још Зелени (17,5 одсто), Слободни бирачи (11,6),
Алтернатива за Немачку (10,2), Социјалдемократе (9,7) и Либерали (5,1).
Ради се и даље о прелиминарним резултатима, али тешко да ће се они
значајно мењати. Левица је са 3,2 одсто остала далеко испод црте.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">Зехофер и Зедер – ко одлази?</span></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">Аналитичари
као разлог посрнућа вечитих владара конзервативне Баварске наводе пре
свега огорчену унутарстраначку борбу током које је дугогодишњи шеф
партије Хорст Зехофер морао да препусти место покрајинског премијера
млађем и популарнијем Маркусу Зедеру.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">Зехофер
се евакуисао у Савезну владу на место министра унутрашњих послова,
одакле је наставио своје чарке са Зедером. „На путу довде нисам видео
ниједан плакат на којем сам ја“, рекао је он за ДW пред изборе. У
преводу – ако је неко крив за фијаско, онда Зедер који води покрајину од
почетка године.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">Но
већ се шпекулише да ће управо Зехофер, уплетен у стални рат са
канцеларком Ангелом Меркел у Берлину, морати да покупи прње и оде у
политичку пензију. Тај сценарио би подразумевао да ЦСУ делегира другог
министра савезне полиције, па је питање како ће то утицати на Владу
Ангеле Меркел. Но као партијски шеф, Зехофер и даље има довољно адута да
прво обори ривала Зедера.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">Kанцеларкина
странка Хришћанско-демократска унија не наступа на изборима у Баварској
– ту постоји само сестринска ЦСУ. Иако су две партије везане коалицијом
која никада није до сада није раскидана, то су потпуно одвојене партије
које су током владавине Ангеле Меркел често биле у клинчу.</span></div>
<img alt="" height="161" src="https://hbvlcdn.akamaized.net/Assets/Images_Upload/2018/10/15/7d57a79c-cfdc-11e8-b5c7-ec7abae433e2.jpg?width=768&format=jpg" style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" width="320" /><br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;"></span><span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">На
изборни дан је 81 одсто гласача рекло да је свађа двојих сестринских
странака утицала на рејтинг ЦСУ, док је 49 одсто рекло да је ЦСУ преузео
садржаје десничарске Алтернативе за Немачку (АфД).</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">Очито
се за ЦСУ није исплатила конфронтација према избегличкој политици
Ангеле Меркел и инсистирање на ограничењу миграције те успостављању
такозваних транзитних центара из којих би потражиоци азила, ако треба,
били брзо протерани. Премда су и Зехофер из Берлина и Зедер из Минхена
играли баш на ту карту, током изборног дана је свега трећина бирача ЦСУ
рекла да им је та тема била веома важна код избора. Kод АфД је тај
проценат чак 78 одсто.</span></div>
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">„Наравно
да данас није лак дан за ЦСУ“, рекао је премијер Маркус Зедер. „Међутим
јасно је такође да је ЦСУ не само најјача партија, већ је добио јасан
мандат да влада.“</span><br />
<div style="text-align: justify;">
<b><span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">Kоалиција са Зеленима?</span></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">За
разлику од покрајина превасходно на истоку Немачке, у Баварској кајмак
који се скупио након слободног пада ЦСУ и Социјалдемократске партије
Немачке (СПД) није покупила десничарска Алтернатива за Немачку већ
Зелени. Овој странци, која и у анкетама на савезном нивоу све чешће
добацује до другог места, неки већ проричу да ће уместо СПД бити нова
велика странка левог центра.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">Успон
Зелених делом је заслуга омашки других, а делом јачањем такозваног
реалног крила унутар партије које форсира мање идеала, а више практичне
политике за већи број бирача. То крило већ дуго кокетира са могућношћу
да са странкама хришћанске уније начини коалицију на савезном нивоу и
Баварска је прилика да се опробају у разговорима са ЦСУ, тврђом од две
сестринске странке.</span></div>
<img alt="" height="167" src="https://amp.dw.com/image/45885601_101.jpg" style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" width="320" /><br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">Према
анкетама су бирачи Зелених ипак у фокусу имали типичне теме ове
странке. Чак 73 одсто је рекло да је за њихов глас била важна заштита
климе и животне средине, а још су издвојили заштиту природе (68),
социјалну правду (60) и стварање приуштивог стамбеног простора (58).</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">Уколико
се потврде тренутне прогнозе и распоред мандата ЦСУ теоретски може да
преговара и са Слободним бирачима што је вероватно незгодно јер и та
странка има регионални карактер и јака је само у Баварској. „Они морају
нама да се јаве, ја никог нећу звати“, рекао је први кандидат ове
странке Хуберт Ајвангер самоуверено након избора.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;">Теоретски
је, ако резултат не буде одскакао од прогноза, могућа и коалиција са
Социјалдемократама. Kоалиција без ЦСУ није ни математички могућа осим
ако у њу не буде укључена Алтернатива за Немачку – а са њима сви
одбијају сарадњу.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "georgia" , "palatino"; font-size: 12pt;"> https://www.dw.com/sr/fijasko-ve%C4%8Ditih-vladara-bavarske/a-45885572</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-84751733268714079632018-08-30T06:03:00.001-07:002018-08-30T06:03:03.300-07:00Миша Ђурковић: Хришћанска демократија – идеја и развој<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
У седмичном циклусу „Студије“, oд понедељка, 13. до петка, 17. августа,
можете пратити текст Мише Ђурковића „Хришћанска демократија – идеја и
развој“. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Аутор
у раду истиче да су актери и партије
које су чиниле, а и данас чине хришћанско
демократске снаге избегавали да себе
идеолошки одреде као десне, настојећи
да заузму позицију центра или <em>националне</em>
странке. Својим деловањем, а и програмима,
створили су, међутим, најважнију теоријску
и практичну десну традицију у другој
половини двадесетог века, бар кад је
европски континент у питању, сматра
<strong>Ђурковић</strong>. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Он
настоји да објасни како је рођена идеја
хришћанске демократије, затим како је
у првој половини двадесетог века она
осцилирала између корпоративистичких
симпатија за ауторитарне и фашистичке
режиме и персоналистичке традиције
супротстављене левим и десним
тоталитаризмима, и на крају како је
изгледало златно доба владавине
демохришћана током
хладног рата, да би коначно разјаснио
узроке релативног пада деведесетих
година, али и дилеме са којима се ова
традиција данас суочава. Текст се
завршава излагањем неколицине од
основних принципа хришћанске демократије
који је одвајају од других припадника
десне политичке породице.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="banner-A" style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Уредница
<strong>Оливера Нушић</strong>.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/1464/radio-beograd-3/3226299/misa-djurkovic-hriscanska-demokratija--ideja-i-razvoj.html</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-33046249882522019302018-08-15T14:44:00.004-07:002018-08-15T14:44:39.648-07:00ЦДУ покреће кампању за враћање обавезног војног рока<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Седам година је прошло откако је у Немачкој укинуто обавезно служење
војног рока. ЦДУ сада покреће кампању за враћање војне обавезе. Требало
би да важи и за мушкарце и жене.</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Због проблема са регрутацијом у Бундесверу, политичари странке ЦДУ
разматрају поновно увођење војне обавезе или такозване „опште обавезне
службе“. Генерална секретарка странке, Анегрет Крамп-Каренбауер,
предлогу за „општу обавезну службу“ жели да посвети доста пажње у
расправи о новом страначком програму, пише лист „Франкфуртер алгемајне
цајтунг“.</div>
<div style="text-align: justify;">
За франкфуртски лист, Крамп-Каренбауер је казала да не рачуна да ће
враћања војне обавезе бити једноставно. Зато жели да разговора о „општој
обавезној служби“. То ће бити једна од тема на страначком заседању
крајем године. Конкретни предлози, како би та „општа обавезна служба“
требало да изгледа, наћи ће се у страначком програму који ће 2020.
године бити усвојен.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Опуномоћеник Бартелс скептичан</b></div>
<div style="text-align: justify;">
Опуномоћеник парламента за Бундесвер, Ханс-Петер Бартелс, за новинску
агенцију дпа је изјавио: „Општа обевезна служба је додуше симпатична
идеја, али се коси са уставом. Принудни рад је забрањен.“</div>
<div style="text-align: justify;">
Бартелс је скептичан и када је реч о обавезном служењу војног рока.
„Бундесвер данас следи концепт модерне војске“. Једну трећину Бундесвера
чине професионални војници, а две трећине резервни састав. Уз то,
Бундесвер је данас знатно мањи него што је био у време обавезног служења
војног рока, и има сасвим друге задатке.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Оте захтева ефикасан Бундесвер</b></div>
<div style="text-align: justify;">
Скептичан је и Хенинг Оте, стручњак странке ЦДУ за питања одбране:
„Општа војна обавеза, по старом обрасцу, неће нам помоћи са савладамо
актуелне безбедносно политичке изазове“, изјавио је за агенцију дпа
портпарол странака Уније у Бундестагу за питања одбране.</div>
<div style="text-align: justify;">
Према мишљењу Отеа главни циљ би требало да буде ефикасан Бундесвер.
„За то су нам потребни мотивисани млади људи, који ће дуже времена
остати у војсци и који ће бити у стању да савладају комплексну технику.
Њима је потребна каријера која има перспективу, одговорајућа надокнада и
пре свега друштвено признање.“</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Сензбург за војну обавезу</b></div>
<div style="text-align: justify;">
ЦДУ посланик у Бундестагу Патрик Сензбург је за поновно увођење војне
обавезе. „Потребна нам је војна обавеза и она би требало да важи и за
мушкарце и за жене“, изјавио је за лист Франкфуртер алгемајне цајтунг.
Требало би да постоји обавезујућа година службе „и онај ко не иде у
Бундесвер, требало би да служи на другом месту“, додаје Сензбург, иначе
потпуковник у резерви. С обзиром на несигурну ситуацију у свету, војна
обавеза је неопходна да би се испунио „основни задатак војске, а то је
одбрана своје земље.“</div>
<div style="text-align: justify;">
ЦДУ посланик у Бундестагу и председник Савеза резервиста Бундесвера,
Освин Фајт је конкретан. „Војни рок би требало да траје дванаест месеци и
да важи за сва младе мушкарце и жене који су напунили осамнаест
година“. Војни рок би, како каже, могао да се одслужи у Бундесверу или у
хуманитарној организацији Технишес хилсверк, као и у области
неговатељства или здравства, сматра Фајт.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Подршка СПД-а</b></div>
<div style="text-align: justify;">
Према писању листа Франкфуртер алгемајне цајтунг, и СПД гаји
симпатије за ту тему. „Морамо да покренемо друштвену дебату о томе да ли
у Бундесверу треба повећати број људи који су потребни за одбрану
земље“, каже Фриц Фелгентрој, повереник СПД у Одбору за одбрану.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Подмладак Уније захтева „друштвену годину“</b></div>
<div style="text-align: justify;">
Подмладак Уније се залаже за „обавезујућу годину за друштво“, за све
који завршавају школу. Они би онда сами требало да одлуче да ли ће
годину провести у Бундесверу или у некој социјалној установи. „Живимо у
једној предивној, богатој земљи“, каже за лист Билд ам Зонтаг, Паул
Цимиак, председник подмлатка, странака ЦДУ и ЦСУ. „Друштвена година нуди
могућност да се земљи одужи и истовремено да се појача јединство.“</div>
<div style="text-align: justify;">
Војна обавеза у Немачкој укинута је 1. јула 2011. године. Бундесвер
је од тада добровољачка војска. Сада је у конкуренцији са привредом када
се ради о регрутовању младих људи. Бундесвер има проблем са
запошљавањем одговорајућег особља. Као замена за војну и цивилну
обавезу, која је такође укинута, уведена је могућност добровољног
служења војног рока.</div>
<div style="text-align: justify;">
(Дојче веле)</div>
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-16232765617462335782018-07-25T01:44:00.002-07:002018-07-25T01:44:33.036-07:00Прогон хришћана у Европи?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Дискриминација се може брзо претворити у прогон, а неконтролисани
прогон у злочин против човечности и у геноцид, рекао је познати
британски политичар Лојд Дејвид Алтон из Ливерпула. Алтон је говорио на
9. годишњем састанку фондације тзв. Коптске солидарности о природи
верског прогона. Нагласио је да западне владе и међународне организације
остају слепе на прогон хришћана. </div>
<div style="text-align: justify;">
У Египту, на пример,
равнодушност светске заједнице (у 2013. години) довела је до оргијања
насиља које подсећа на Кристалну ноћ. Тада су нападнуте синагоге,
продавнице и фабрике Јевреја. Данас се руше коптске цркве, институције и
домови. Дана 9. априла 2013. године убијено је 44 људи, а више од 100
њих је повређено. Необуздани терор преузео је на себе Исис. Вирус
терора, према Алтону, не поштује границе, што се показало у оном чину из
2015. године кад је Исис погубио 20 хршћана Копта и једног хришћанина
из Гане.</div>
<div style="text-align: justify;">
Заправо, хришћани су на свету највише прогоњени. Чак и у
Европи, у земљама које су чланице ЕУ, које гарантују људска права у
„Повељу о основним људским правима“. Међутим, хришћани (њих две трећине)
често доживљавају страдање. Руски православни митрополит волоколамски
Иларион (Московска Патријаршија) истакао је исто то у свом говору прошле
године: „Постоје десетине и стотине случајева вандализма, скврнављења,
пљачкања и паљења хришћанских цркава, уништавања икона и крстова,
деградације и напада на свештенике и монахе у Европи. Многе од ових
злочина починили су имигранти са Блиског истока и Африке, али су
одређени део чинова вандализма починили аутентични Европљани,“ рекао је
Митрополит.</div>
<div style="text-align: justify;">
Тврдње лорда Алтона и митрополита Илариона потврђује
Извештај агенције за праћење дискриминације хришћана у Европи. Више од
500 случајева наведено је у недавном извештају за 2016. и 2017. годину. У
уводу извештаја наводи се: „Широм Европе хришћани су отпуштани из
службе, тужени и чак ухапшени због остваривања своје слободе изражавања
мисли или савести ... Хришћани, међу којима и свештеници, убијани су или
нападани због своје вере. Као и у 2015. години, и даље се суочавамо с
претњама и нападима на хришћане избеглице и азиланте у Европи.
Вандализују се, пљачкају се и спаљују хришћански симболи.“</div>
<div style="text-align: justify;">
Према
лорду Алтону, све јачи прогон хрићана у свету захтева систематски и
организован приступ... Верска слобода није само питање изгласаног
закона, већ и одговарајућог праведног дејствовања.“</div>
Извор: ОСР (са енглеског Инфо служба)<br />
http://www.spc.rs/sr/progon_hrishtshana_u_evropi<br />
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-54323855917470751522018-06-27T06:34:00.003-07:002018-06-27T06:34:32.178-07:00Хришћански социјализам у Европи<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<o:OfficeDocumentSettings>
<o:RelyOnVML/>
<o:AllowPNG/>
</o:OfficeDocumentSettings>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
<w:UseFELayout/>
</w:Compatibility>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" DefUnhideWhenUsed="true"
DefSemiHidden="true" DefQFormat="false" DefPriority="99"
LatentStyleCount="267">
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Normal"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="heading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 9"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 9"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="35" QFormat="true" Name="caption"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="10" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Title"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="1" Name="Default Paragraph Font"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="11" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtitle"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="22" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Strong"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="20" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="59" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Table Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Placeholder Text"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="1" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="No Spacing"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Revision"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="34" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="List Paragraph"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="29" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="30" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="19" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="21" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="31" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="32" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="33" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Book Title"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="37" Name="Bibliography"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" QFormat="true" Name="TOC Heading"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-qformat:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin-top:0in;
mso-para-margin-right:0in;
mso-para-margin-bottom:10.0pt;
mso-para-margin-left:0in;
line-height:115%;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:11.0pt;
font-family:"Calibri","sans-serif";
mso-ascii-font-family:Calibri;
mso-ascii-theme-font:minor-latin;
mso-hansi-font-family:Calibri;
mso-hansi-theme-font:minor-latin;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 20.0pt; line-height: 115%;">Хришћански
социјализам у Европи</span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: center;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">„Социјалиста хришћанин је опаснији од социјалисте
безбожника.“</span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: center;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Ф. М. Достојевски</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Реч социјализам
потиче од латинске речи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">sociare</i>, што
значи делити или комбиновати. Социјализам се у најширем смислу може одредити
као идеологија која заговара друштво засновано на идејама једнакости, заједништва,
солидарности и социјалне правде. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Постоје
различите варијанте социјализма: утопијски социјализам, хришћански социјализам,
демократски социјализам, револуционарни социјализам, реформистички социјализам,
либертерски социјализам, аграрни социјализам, исламски социјализам, итд. Теоријске
и практичне разлике међу њима су понекад толико велике да им је неретко заједничко
само име. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Хришћанство
и социјализам</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Однос хришћанства
и социјализма је врло близак. Може се рећи да ранохришћанска критика
злостављања сиромашних, позив на праведну расподелу добара, успостављање
заједничке имовине, праведнијих и човечнијих односа у друштву, представљају
основу на којој се вековима касније развијао социјализам. Наравно, рано хришћанство
је позивало на добровољну расподелу добара, а не на присилно одузимање имовине,
као и на милосрдан однос између богатих и сиромашних, а не рат међу класама. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Друштвени идеал
у раном хришћанству била је прва заједница хришћана у Јерусалиму где је имовина
била заједничка. Тај идеал касније наводе и многи црквени учитељи, а нарочито
Свети Јован Златоусти. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Овај светитељ позивао
је становнике града Константинопоља да по угледу на Јерусалимску цркву целокупну
имовину добровољно ставе на располагање цркви, која би потом разделила ту
имовину сваком према потребама. Сматрао је да би тада сви били задовољни и да
би такви социјални односи, засновани на узајамности и солидарности, привукли
нехришћане хришћанској вери. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Појава
хришћанског социјализма</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Масовна
индустријализација и убрзани развој капитализма у XIX веку узроковали су велике
социјалне проблеме. На једној страни налазили су се богати власници фабрика тј.
капиталисти, а на другој сиромашни радници без икакве имовине. Сиромашење
радника пратили су настанак и ширење многобројних револуционарних социјалистичких
<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>идеја, партија и покрета, попут
марксизма, социјалне демократије, анархизма. Социјално питање је током XIX века
постало и најважније политичко питање.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Хришћански
социјализам у Великој Британији</span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Хришћански социјализам настао</span><span class="MsoCommentReference"><span style="font-size: 8.0pt; line-height: 115%;"> </span></span><span class="MsoCommentReference"><span style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">ј</span></span><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">е
у Великој Британији, у крилу Англиканске цркве.<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>Међу главним оснивачима били су Фредерик Морик, Чарлс Кингсли, Џон Лудлоу.
<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Термин „хришћански социјализам“ је први
пут употребио британски англикански свештеник и теолог Фредерик Морик 1848.
године. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Хришћански социјалисти су полазили од идеје да се у
Јеванђељу налазе одговори<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>на социјална
питања и да основу и суштину социјализма чини хришћанска етика. Критиковали су
необуздани капитализам који је довео до сиромашења великог броја радника и
предлагали класну сарадњу уместо бескрупулозне конкуренције. Наглашавали су
важну улогу цркве у борби против социјалних неправди. Хришћански социјализам је
представљао христијанизацију идеја и праксе утопијског социјализма (Сен Симон,
Овен) и није био<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>повезан са идејама
Карла Маркса, нити је подразумевао државно власништво над средствима за
производњу. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Хришћански социјалисти видели су друштво као
органску заједницу засновану на сарадњи и солидарности<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>насупрот индивидуалистичком схватању друштва као
простог збира себичних појединаца. Хришћански социјалисти су иницирали стварање
радничких удружења,<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>кооператива и
задруга. Осим тога, оснивали су и посебне образовне установе (попут Радничког
мушког колеџа) у којима су радили на едукацији радника, чинећи образовање доступним
сиромашним слојевима. У фокусу су им била социјално-економска, а не политичка
питања. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Може се рећи да је карактер хришћанског социјализма био<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>реформистички, а не револуционаран, <span style="mso-spacerun: yes;"> </span>конзервативан, а не радикалан.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Католичкo
социјално учење</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: 0in; margin-right: 0in; margin-top: 12.0pt; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">За Римокатоличку цркву, распадање старог поретка,
органског друштва и сиромашење великог броја радника значило је и губитак
пастве која се окретала атеистичким идеологијама и револуционарним<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>политичким решењима.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: 0in; margin-right: 0in; margin-top: 12.0pt; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Проучавајући социјалистичке и либералне теорије које
су доводиле у питање позицију Римокатоличке цркве, бискуп града Мајнца, Вилхелм
Фон Кетелер, покушао је, током друге половине XIX века, да пружи
хришћанско-социјални одговор на друштвене проблеме. Он је критиковао либерални
капитализам и социјализам, а као решење предлагао је добровољну редистрибуцију
добара, социјалну солидарност виших са нижим класама, засновану на хришћанском
милосрђу, и стварање кооперативних удружења. Ове идеје постале су основа
модерног социјалног учења Римокатоличке цркве.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: 0in; margin-right: 0in; margin-top: 12.0pt; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Римски </span><span style="color: black; font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">папа Лав XIII </span><span style="color: black; font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">донео
је 1891. године</span><span style="color: black; font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"> енциклику <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Rerum Novarum</i>,
која је била посвећенa одбрани права радника у периоду индустријализације. У
документу се захтевала праведна плата за раднике, оснивање католичких радничких
организација и класна солидарност, као и сарадња послодаваца и радника.
Капитализам је окарактерисан као „болест“, а социјализам као „погрешан лек“. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: 0in; margin-right: 0in; margin-top: 12.0pt; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="color: black; font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">Папа
Пије XI у енциклици Quadragesimo Anno из 1931. године</span><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">
нагласио је да „нико не може бити у исто време добар католик и прави
социјалиста“. Иако је </span><span style="color: black; font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";">Римокатоличка црква формално одбацила концепт хришћанског
социјализма, преко детаљно разрађеног социјалног учења заговарала је веома
сличне идеје.</span><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: 0in; margin-right: 0in; margin-top: 12.0pt; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Хришћански социјализам и руско православље</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Иако је хришћански социјализам настао оквиру
протестантских конфесија, одмах је превазишао конфесионалне разлике. Његов
утицај је приметан не само у римокатоличком, већ и у православном свету.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">У Русији је велики број религијских филозофа, теолога,
свештеника и књижевника прихватио идеје хришћанског социјализма. У социјалним и
филозофским погледима Фјодора Достојевског и Лава Толстоја могу се приметити
идеје хришћанског социјализма. Филозоф Владимир Соловјов писао је о „истини
социјализма“ тј. „да треба признати истину социјализма да би се победила лаж
социјализма“. Поједини руски религијски филозофи (Николај Берђајев, Сергеј
Булгакова, Георгије Федотов) који су првобитно прошли кроз марксистичку фазу да
би се потом окренули православљу, заступали су отворено хришћански социјализам.
Према Булгакову, догматске основе хришћанског социјализма произилазе из <span style="color: black; mso-themecolor: text1;">„опште идеје Цркве која као квасац
делује у читавом свету, и та идеја није ништа друго до идеја богооваплоћења .“</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Запажена практична делатност хришћанско-социјалистичких
организација односи се на период<a href="https://www.blogger.com/null" name="_GoBack"></a> револуције 1905–1907.
године. Харизматични раднички вођа и православни свештеник Георгије Гапон
формирао је организацију „Скупштина руских фабричких радника Санкт Петерсбурга“,
која је окупљала више радничких удружења, десетине хиљада радника и
учестовавала историјским догађајима познатим као Крвава недеља. Нажалост,
утицај хришћанског социјализма у Русији временом је опадао, док је
револуционарни и атеистички социјализам све више јачао.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Однос хришћанског социјализма и
марксизма</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Синтагма
„хришћански социјализам“ може се учинити контрадикторном, јер се појам социјализам
најчешће повезује са марксистичким и атеистичким социјализмом.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Потребно је нагласити да је однос марксистичког и
хришћанског социјализма <span style="mso-spacerun: yes;"> </span>међусобно
искључив. Основна разлика је у односу према религији. Марксистички концeпт
социјализма је атеистички или антирелигијски, док се хришћански социјализам
заснива на хришћанству. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Маркс и Енгелс су отворено исказали негативан став
према хришћанском социјализму, а најбољи пример за то је познато дело „Манифест
комунистичке партије“. У Манифесту се истиче наводни феудалистички и
реакционарни карактер хришћанског социјализма, који је окарактерисан као „света
водица којом поп освештава службу аристократа“.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Хришћански
социјализам као савремени социјални коректив</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Значај
хришћанског социјализма у Европи огледа се у стварању одговорне социјалне
државе. Треба нагласити да је то форма социјализма која нема ништа заједничко
са тоталитарним системима реалног социјализма или ауторитарним и присилним
колективизмом. Напротив, хришћански социјализам је увек био у опозицији према
таквим идеологијама и системима. Са друге стране, хришћански социјализам је оштро
критиковао неправде учињене радницима изазване неспутаним деловањем
капитализма. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">У основи<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>хришћанског социјализма су социјални принципи
хришћанства попут солидарности, <span style="mso-spacerun: yes;"> </span>брига за
радничке слојеве и побољшање њиховог положаја еволуцијом, а не револуцијом. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Хришћански социјализам не представља крути и
затворени идеолошки систем, нити самосталну и значајну</span><span class="MsoCommentReference"><span style="font-size: 8.0pt; line-height: 115%;"> </span></span><span class="MsoCommentReference"><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">п</span></span><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">олитичку снагу. Његове
идеје су данас углавном инкорпориране у програме умерених социјалистичких,
социјалдемократских (попут британске Лабуристичке партијe), али и демохришћанских
и хришћанско-социјалних странака (нпр. немачке Хришћанско-демократске уније или
Хришћанско-социјалне уније). Хришћански социјализам може имати значајнију улогу
у будућности, с обзиром на то да није политички компромитован као друге варијанте
социјализма. Може постати коректив садашњем „дивљем“ капитализму, који поново
занемарује социјалну компоненту и раднике препушта на милост и немилост суровој
тржишној конкуренцији.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Извори:</span></b></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpFirst" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; mso-add-space: auto; mso-hyphenate: none; mso-list: l0 level1 lfo1; text-align: justify; text-indent: -.25in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="color: black; font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-themecolor: text1;"><span style="mso-list: Ignore;">1.<span style="font: 7.0pt "Times New Roman";">
</span></span></span><span style="color: black; font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-themecolor: text1;">Булгаков,
Сергиј. (2001). <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Православље</i>: Бримо,
Београд. </span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="mso-list: l0 level1 lfo1; text-align: justify; text-indent: -.25in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><span style="mso-list: Ignore;">2.<span style="font: 7.0pt "Times New Roman";"> </span></span></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Сто година католичкога социјалног
наука, Социјални документи Цркве.</span></i><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"> (1991). Кршћанска садашњост,
Загреб .</span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="mso-list: l0 level1 lfo1; text-align: justify; text-indent: -.25in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><span style="mso-list: Ignore;">3.<span style="font: 7.0pt "Times New Roman";"> </span></span></span><span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Маркс,
Карл. Енгелс, Фридрих. (1975). <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Манифест
комунистичке партије, </i>БИГЗ , Београд.</span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="mso-list: l0 level1 lfo1; text-align: justify; text-indent: -.25in; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="mso-list: l0 level1 lfo1; text-align: justify; text-indent: -.25in; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="mso-list: l0 level1 lfo1; text-align: justify; text-indent: -.25in; text-justify: inter-ideograph;">
<span style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"> https://teologija.net/hriscanski-socijalizam-u-evropi/</span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="mso-list: l0 level1 lfo1; text-align: justify; text-indent: -.25in; text-justify: inter-ideograph;">
<br /></div>
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-19252264142361894782018-05-30T06:59:00.001-07:002018-05-30T07:03:38.769-07:00ВИКТОР ОРБАН: „Успоставили смо хришћанску демократију која нам гарантује слободу!”<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<img alt="" class="alignnone size-full wp-image-483672 lazyloaded" data-sizes="(max-width: 800px) 100vw, 800px" data-src="http://srbin.info/wp-content/uploads/2018/02/Orban.jpg" data-srcset="https://srbin.info/wp-content/uploads/2018/02/Orban.jpg 800w, https://srbin.info/wp-content/uploads/2018/02/Orban-300x201.jpg 300w, https://srbin.info/wp-content/uploads/2018/02/Orban-768x514.jpg 768w, https://srbin.info/wp-content/uploads/2018/02/Orban-700x468.jpg 700w" height="133" src="http://srbin.info/wp-content/uploads/2018/02/Orban.jpg" width="200" /> <br />
<br />
„Заменили смо пропалу либералну демократију хришћанском демократијом
21. века која народу гарантује слободу и безбедност“, истакао је Орбан,
који је на власти од 2010. године, а данас је започео свој четврти
мандат.<br />
<br />
Како је навео, таква демократија подржава традиционални
породични модел мушкарца и жене, спречава антисемитизам и омогућује
привредни раст. Премијер је указао да његова владајућа алијанса има
двотрећинску већину у Парламенту, али је обећао да ће у новом мандату
служити у корист свих Мађара, наводи МТИ.<br />
Отаџбина, рекао је он,
не може бити у опозицији сама са собом јер она у великој мери надмашује
партије, а „служење отаџбини не може да зависи од тога да ли смо можда
у опозицији или у Влади“.<br />
„Стојим пред вама оптимистичан, пун наде и спреман да делујем“, поручио је премијер посланицима.<br />
Он
је захвалио свима који су учествовали на изборима, а нарочито гласачима
који су подржали алијансу Фидеса и хришћанских демократа.<br />
Нови
Парламент Мађарске изабрао је Орбана за премијера са 134 гласа за и 28
против, након чега је он положио заклетву, наводи мађарска агенција.<br />
<br />
Орбанова партија Фидес победила је на недавно одржаним изборима,
а председник Мађарске Јанош Адер препоручио је у уторак посланицима
на конститутивној седници Парламента да за премијера поново изаберу
Орбана, који ће у трећем узастопном мандату, како је најављено,
настојати да спроведе уставне промене.<br />
<br />
<div class="aitwjur-single aitwjur-6">
<ins data-revive-id="60bca47247946df594cde5472708d494" data-revive-zoneid="3"></ins></div>
<div class="post-tags source" style="margin-bottom: 0;">
<b>Извор:</b> <a href="https://rs.sputniknews.com/evropa/201805101115567119-orban-eu-liberalna-demokratija-sed/" target="_blank">спутњик</a></div>
<div class="post-tags publisher">
<b>Објавио:</b> <a href="https://srbin.info/" target="_blank">србин инфо</a></div>
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-68281116334546145782018-05-01T11:01:00.002-07:002018-05-01T11:01:46.132-07:00Bavarska: Obavezno postavljanje krsta na administrativnim zgradama<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<img alt="Bavarska Bamberger" height="147" src="https://ocdn.eu/pulscms-transforms/1/H_Ck9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvT0dJN01EQV8vZWM3NDk0M2Q3Mzc3YjFmNDBhMTU3MGVkOTUxZjc4OWUuanBlZ5GTAs0C5ACBoTAB" width="200" /><br />
<br />
Bavarska konzervativna vlada naredila je postavljanje krsta na ulazu svih pokrajinskih administrativnih zgrada.<br />
Regionalna Vlada saopštila je da krstove ne treba gledati kao
verske simbole, već one koji odražavaju kulturni identitet Bavarske i
hrišćansko-zapadni uticaj.<br />
Nemačka agencija DPA javila je da se novi dekret ne odnosi na opštinske i savezne institucije u Bavarskoj.<br />
Krst je već obavezan u državnim školama i učionicama u većinski katoličkoj Bavarskoj, podseća AP.<br />
<br />
https://www.blic.rs/vesti/svet/bavarska-obavezno-postavljanje-krsta-na-administrativnim-zgradama/vb73p50</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-11538667032635688552018-04-18T13:33:00.000-07:002018-04-18T13:33:42.038-07:00Partijski barometar - Evropska narodna partija<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Mapa pokazuje "političku boju" šefova država / vlada država članica EU i
daje pregled koje partijske porodice u kojim zemljama su trenutno u
vođstvu prema rezultatima anketa.<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<img alt="Partijski barometar - Evropska narodna partija" class="mr-t-5 mr-b-10 img-responsive" height="212" src="http://demostat.rs/images/TXLU22Partiske_porodice_na_vlasti.jpg" width="320" /><br />
<br />
<br />
Partijska porodica Evropske narodne partije je najjača prema anketama u
14 zemalja (+/- 0 u odnosu na poslednji barometar), porodica
Socijalista u 6-7 (+1 do +2), kritički nastrojeni evro-konzervativci u
2-3 (-1 do -2), Liberali u 3 (+/- 0), Nezavisni u jednoj (Macron
LREM), Populisti u 1 (Pokret 5 zvezda u Italiji).<br />
<img class="img-responsive" height="213" src="http://demostat.rs/images/Partije_evp.jpg" width="320" /><br />
<span lang="SR-LATN-RS">U nekim zemljama je prednost u odnosu na druge političke porodice veoma mala (Belgija, Švedska, Slovačka, Španija). </span><br />
<span lang="SR-LATN-RS"><br /></span>
<br /><span lang="SR-LATN-RS"><img class="img-responsive" height="213" src="http://demostat.rs/images/iyborni_reyultati_na_poslednjim_iyborima1.jpg" width="320" /> </span><br />
<br />
<br />
<span lang="SR-LATN-RS">Anekete pokazuju da su partije članice
Evropske narodne partije (preko 30%) najviše zastupljene u Nemačkoj,
Mađarskoj, Austriji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Grčkoj, Irskoj, Luksemburgu,
Malti i na Kipru.</span><br />
<span lang="SR-LATN-RS">Italija je jedina zemlja u EU gde je populistička snaga (Pokret 5 zvezda) u anketama jača od bilo koje političke porodice.</span><br />
<br />
<span lang="SR-LATN-RS">Izvor: http://demostat.rs/sr/vesti/istrazivanja/partijski-barometar--evropska-narodna-partija/392 </span><br />
<br />
<br />
</div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6683441127303139275.post-80336704894381350582018-03-21T15:38:00.004-07:002018-03-21T15:38:58.146-07:00Честитка патријарха Кирила Ангели Меркел на реизбору <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjC_vAKNdKFLRpMVwnaLdxQg1CLF0n17Udy7_00I7QbcFx5_ECiR5XyIl3K_tlVcE1tt9S1TSyIRZxlCpGvWy_E7ri87WsuhyXBG6Ay-v09MF7_3oR0XbOtXuIVWWgjmcFt2lG_AxCeW9GI/s1600/angela1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="490" data-original-width="980" height="100" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjC_vAKNdKFLRpMVwnaLdxQg1CLF0n17Udy7_00I7QbcFx5_ECiR5XyIl3K_tlVcE1tt9S1TSyIRZxlCpGvWy_E7ri87WsuhyXBG6Ay-v09MF7_3oR0XbOtXuIVWWgjmcFt2lG_AxCeW9GI/s200/angela1.jpg" width="200" /></a></div>
<br />Њеном Превасходству госпођи Ангели Меркел, савезном канцелару С.Р. Немачке<br /><br />Ваше Превасходство!<br /><br />Срдачно Вам честитам реизбор на дужност савезног канцелара Савезне Републике Немачке.<br /><br />Поново сте добили пуно поверење. Грађани Немачке, међу којима има много чеда Руске Православне Цркве, полажу у Вас наду у одржив развој земље, очување традиционалних моралних вредности и хришћанског предања.<br /><br />Московска Патријаршија, која има више од две стотине парохија на територији Савезне Републике Немачке, доприноси одржавању руско-немачких односа, остварујући плодну сарадњу са месним протестантским и католичким Црквама у циљу учвршћења међу људима јеванђељских идеала, љубави и милосрђа, заштите установа породице и брака.<br /><br />Желимо Вам добро здравље, Божју помоћ и успех у одговорној служби, а наорду Немачке – мир и просперитет!<br /><br />С поштовањем,<br /><br />+Кирил, Патријарх московски и све Русије<br />
<br />
Извор: Патриархиа.ру (с руског Инфо служба СПЦ)<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
http://www.spc.rs/sr/chestitka_patrijarha_kirila_angeli_merkel_na_reizboru<br />
<br /></div>
Демохришћанинhttp://www.blogger.com/profile/11252257943090029646noreply@blogger.com0