Beograd -- Direktor Fondacije "Konrad Adenauer" Henri Bone smatra da bi eventualni vanredni izbori zaustavili reforme u Srbiji i usporili proces evropskih integracija.
Bone je drugi predstavnik Nemačke koji je ukazao na to da bi, zbog vanrednih izbora reforme u Srbiji, pregovori sa EU i dijalog sa Prištinom stali. Pre šest dana ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm je izjavio da su eventualni prevremeni izbori u Srbiji unutrašnje pitanje zemlje, ali da smatra da oni ne bi bili blagonaklono prihvaćeni u Nemačkoj.
Bone je danas za Tanjug rekao da bi međuvladina konferencija kojom počinju pregovori Srbije o članstvu u EU mogla dati impuls našoj zemlji, možda i s porukom da ne ulazi u izbornu kampanju u kojoj bi, siguran je, sve reforme stale.
|
Pripreme za tu konferencije trajale su malo duže, naveo je on, ali početak će biti dokaz da cela Evropska unija podržava Srbiju na njenom putu integracija.
Ta konferencija je, dodaje, i dobar način da se počne godina, a činjenica da pregovori počinju poglavljima 23, 24 i 35 nije slučajna jer, kako navodi, pravosuđe i vladavina prava, ali i pitanja vezana za Kosovo, biće prisutni tokom celog proseca pregovaranja.
"Svi znamo da je reforma pravosuđa u Srbiji tek na početku i da tu postoje veliki izazovi. Kao i u svakom poglavlju mislim da će i u ovim situacija na terenu uticati na pregovore. Zato imamo skrining procese i dijalog između EU i tima za pregovore Srbije", rekao je Bone.
Prva međuvladina konferencija održava se 21. januara u Briselu.
Iako je dosta toga u Srbiji urađeno u reformi pravosuđa i doneta i Strategija u borbi protiv korupcije, neophodno je da se sve to implementira i to ne samo u ovom, već i u drugim sektorima, poručio je Henri Bone.
Situaciju u severnom delu Kosovske Mitrovice Bone je ocenio kao problematičnu, a to što problemi tamo još postoje, prema njegovom mišljenju, dokaz je da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine tek počela, da je to obiman proces, te da će za potpunu normalizaciju biti potrebno mnogo više vremena nego što su svi očekivali.
Henri Bone poručuje da je veoma važno predočiti ljudima koji žive na Kosovu sve dobrobiti Briselskog sporazuma i ističe da je to zadatak lokalnih političara, ali i onih u Srbiji i Prištini.
Okončanje procesa normalizacije podrazumevaće da dve strane potpišu pravno obavezujući dokument, smatra Bone i navodi da to nije samo njegovo mišljenje, već da je to "napisano u odluci EU prošlog decembra".
"Do potpisivanja tog dokumenta ima još dosta vremena, ali nije na odmet da Srbija već sada počne o njemu da razmišlja, jer je i njen interes kako da ga oblikuje", ukazao je Bone.
|
Na pitanje da li znači da će Srbija morati na kraju svog evropskog puta da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, Bone odgovara da neće.
"Mislim da nije neophodno da se zvanično prizna Kosovo, ali treba da se nađe put da se reguliše svakodnevni život i da se u isto vreme prilagode svi zahtevi i kriterijumi međunarodne zajednice. Mislim da svi, pa i EU razume da zvanično priznanje Kosova od strane Srbije nije moguće", kazao je Bone.
O tome da li će Srbija u EU biti do 2020. Bone kaže da nije baš takav optimista jer to je, ocenjuje, veoma ambiciozan cilj.
On ne misli da će Srbiji biti ukinut bezvizni režim zbog lažnih azilanata, pogotovo sada kad počinju pregovori sa EU.
"To bi bilo veoma loše. Ako pogledate pažljivo kako vize mogu ponovo da budu uvedene, videćete da je to veoma komplikovan proces. To je samo instrument krajnje nužde. Veoma je teško da će se to dogoditi", poručio je Bone, predstavnik organizacije Konrad Adenauer, koja je bliska vladajućoj nemačkoj CDU.
Broj lažnih azilanata, koji u najvećem procentu idu u Nemačku, smanjiće se, prema njegovom mišljenju, kada se poboljša ekonomska situacija u Srbiji, jer je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg oni odlaze iz naše zemlje.
Izvor:
Нема коментара:
Постави коментар