Странице

Добродошли на страницу посвећену идеји хришћанске демократије.

среда, 22. јануар 2014.

Почели преговори Србије и ЕУ


Историјски дан за Србију, то је заједничка оцена свих учесника прве међувладине конференције која је формално означила почетак преговора Србије о придруживању Европској унији. Ово је у историјском смислу најважнији догађај за Србију после Другог светског рата, оценио премијер Ивица Дачић. Спремни смо за тешке изазове који су пред нама, поручује вицепремијер Александар Вучић.
10.42 - Вучић: Пред нама су велики и тешки изазови, али на њих смо спремни. Уверен сам да можемо да завршимо своје обавезе до 2018, а онда ЕУ нека донесе пресуду да ли заслужујемо да будемо пуноправна чланица. 
10.35 - Дачић: Ово је у историјском смислу најважнији догађај за Србију после Другог светског рата. Остаћемо посвећени европским вредностима, унутрашњим реформама и дијалогу са Приштином.
10.30 - Филе: Историјски дан за Србију. Београд мора да остане посвећен нормализацији односа са Приштином. Нарочито су важна преговарачка поглавља 23 и 24. 
10.25 - Венизелос: Имамо пуно поверње да ће Србија преговоре завршити брзо и успешно и да ће се прикључити ЕУ као пуноправна чланица. Ово је велики дан не само за Србију већ за цео Западни Балкан.
9.10 - Почела прва међувладина конференција између Србије и ЕУ. Тиме су и формално почели преговори о придруживању Србије Унији.
Прва међувладина конференција између Србије и Европске уније, која је формално означила почетак преговора о придруживању Унији, одржана је данас у Бриселу. Заједничка оцена свих учесника конференције је да је ово историјски дан за Србију, али и за Европску унију.
Припремио Душан Гајић
Статус Косова није тема
Премијер Ивица Дачић истиче да процес придруживања Србије ЕУ није питање које се тиче статуса Косова.
Одговарајући на питање новинара да ли формулација о правно обавезујућем споразуму значи да ће Србија на крају морати да призна независно Косово, Дачић је истакао да није његов посао да тумачи документа ЕУ, али и да "ни нама, као ни њима, није сасвим јасно шта то значи, јер се став чланица ЕУ у погледу Косова разликује".
"Процес придруживања ЕУ није питање које се тиче статуса Косова. Наша позиција у вези са статусом Косова се не мења и никада није била предмет разговора", подвукао је Дачић.
Дачић је рекао и да у овом тренутку нема елемената за склапање новог споразума Београда и Приштине, већ се треба усредсредити на спровођење онога што је већ договорено у априлу прошле године.
Подсетио је да су отворена питања у вези са правосуђем, формирањем Заједнице српских општина, као и са појединим темама о којима је постигнута само начелна сагласност попут телекомуникација и енергетике.
Навео је да постоје и проблеми о којима тек треба разговарати, као што је имовина, статус Српске православне цркве и српског културног наслеђа на Косову.
У име ЕУ, конференцију је отворио министар спољних послова и потпредседник грчке владе Евангелос Венизелос, који је у присуству неколико шефова дипломатија земаља чланица представио Преговарачки оквир ЕУ, а краћи говор одржао је и европски комесар за проширење Штефан Филе.
Делегацију Србије предводи премијер Ивица Дачић, а уз њега су први потпредседник Владе Александар Вучић, министар спољних послова Иван Мркић, министар без портфеља задужен за европске интеграције Бранко Ружић и шефица тима Србије за преговоре се ЕУ Тања Мишчевић.
На конференцији је учествовао је и неуобичајено велики број министара земаља чланица - шефови дипломатија Аустрије, Хрватске и Румуније Себастијан Курц, Весна Пусић и Титус Корлатеан. Присутни су били и мађарска министарка за европска питања Енико Ђери, државни министар Немачке Михаел Род и француски министар за европска питања Тјери Репантен.
Премијер Србије Ивица Дачић оценио је да је званичан почетак преговора о приступању Србије Европској унији најважнији догађај за Србију од Другог светског рата.
"Ово је историјски дан који се не може пренебрегнути. Ово је у историјском смислу најважнији догађај за Србију после Другог светског рата. У стратешком смислу, овај дан одређује даљи пут Србије и вредности којима тежи и за које се залаже", рекао је Дачић после међувладине конференције у Бриселу.
Премијер је подсетио да је Влада Србије формирана пре 18 месеци и да је успела да обави оно што се од ње није очекивало.
"Нисте од нас ово очекивали, ми смо вас изненадили. Било нам је лако, јер од нас ништа нисте очекивали. Сада се од нас очекује много, задатак нам је тежи", истакао је Дачић.
Премијер Србије је навео да је данашњи дан заправо крај једног тешког почетка и да је пред Србијом много посла.
"Ми од сутра радимо на скринингу поглавља и на даљим преговорима... Ми овај дан нисмо добили него смо га заслужили, јер смо посвећено радили", нагласио је Дачић.
Премијер Србије је истакао да ће Србија остати посвећена европским вредностима, унутрашњим реформама и дијалогу са Приштином.
Pocetak-konferencije.jpg
У центру пажње економија и отварање поглавља
Први наредни кораци Србије на пољу ЕУ интеграција биће припреме за отварање Поглавља 23 и 24 и скрининг, али сва наша пажња биће усмерена на економски напредак земље, поручио је вицепремијер Александар Вучић.
"Оно што људе у Србији занима јесте економија и ми ћемо се бавити економијом и напретком Србије, запошљавањем и радним местима и сву енергију ћемо усмерити на то", рекао је Вучић у изјави за Танјуг.
Говорећи о томе шта за њега лично значи данашњи дан и међувладина конференција Србија-ЕУ, Вучић је рекао да је то "једно добро пролазно време" на путу којим је Србија кренула и које потврђује да не напредујемо лоше.
"Али надам се да можемо брже и боље. Србију посматрају као поузданог и доброг партнера а ми из тога треба да извучемо корист за наш народ - да људи живе боље, да имају боље школе, болнице, више компјутера, да мењамо себе, будемо марљивији", закључио је Вучић.
Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић рекао је да поводом почетка преговора о приступању Србије ЕУ, да Србија зна да пред њом нису лаки задаци, али да је апсолутно спремна да испуни своје обавезе, јер гледа у будућност.
Вучић је на конференцији за новинаре у Бриселу рекао да је све што је радила српска влада рађено пре свега да би грађани Србије живели боље, али је додао да је остало још много ствари које морају бити урађене.
Како је истакао, застава Србије испред зграде ЕУ поред застава осталих земаља чланица јесте велика ствар и симбол за нашу земљу, али и знак да можемо да урадимо оно што су сви европски народи учинили.
"Много тога наш народ неће у потпуности одобравати, али ми смо спремни да све своје обавезе испунимо", рекао је Вучић.
Нагласио је и да сви у Србији треба да раде напорније и више, и да буду озбиљнији и посвећенији послу.
Вучић је уверен да Србија може да заврши преговоре о приступању ЕУ до 2018. године, додавши да ће онда бити на ЕУ да "пресуди" да ли Србија заслужује да постане њена чланица.
Вицепремијер верује да ћемо српску тробојку носити с поносом, на реверу, али и да ће она бити на централном тргу у Бриселу. 
Комесар ЕУ за проширење Штефан Филе обратио се новинарима у седишту ЕУ на српском језику речима: "Ово је историјски дан и за Србију и за Европску унију - честитам."
Филе је рекао да је почетак преговора заслужено признање напорима и храбрим потезима руководства Србије.
"Кључно за то је била решеност српских власти да прихвате реформе током година и храбар труд претходних месеци ради нормализације односа са Приштином", истакао је Филе.
Konferencija.jpg
Филе о евентуалним изборима у Србији
Комесар за проширење ЕУ Штефан Филе очекује да, и ако буду расписани превремени парламентарни избори у Србији, власти у Београду остану фокусиране на процес евроинтеграција и нормализацију односа са Приштином.
Филе не сумња да ће Србија одлуку о евентуалном расписивању парламентарних избора донети у демократском оквиру и у складу са демократским принципима.
Европски комесар је објаснио да је данас направљен први важан корак на највишем политичком нивоу и да су започети разговори о поглављима која ће следити.
Према његовим речима, пред Србијом леже многи изазови, а то подразумева да ће морати да остане привржена дијалогу са Косовом и достизању европских стандарда.
Србија ће, како је даље навео, морати да заврши реформе и усклади прописе са европским правилима, а у том смислу су нарочито важна поглавља 23 и 24, која се тичу слобода, владавине права, правосуђа.
Филе је уверен да Србија може да одговори на ове изазове и да ће реформе у Србији чврсто поставити владавину закона.
"Верујем у решеност српског друштва да се ово спроведе како треба. Промена је важна за српско друштво и економију", рекао је Филе.
Упитан када ће почети отварање првих поглавља и да ли ће то бити поглавља 23 и 24, Филе је рекао да у ЕУ постоји јединствен став да та поглавља буду прва отворена и последња затворена.
Филе је објаснио да ће главни фокус Европске комисије бити на процесу скрининга током 2014. године, до пролећа 2015. године, али је оставио могућност да за време председавања Грчке, до јула, Србија отвори прва преговарачка поглавља. 
Министар спољних послова Грчке, која преседава Европској унији у првој половини 2014, Евангелос Венизелос оценио је да је почетак преговора о приступању ЕУ историјски дан не само за Србију него за цео Западни Балкан.
Венизелос је навео да је почетак преговора о приступању прекретница у односима Србије и ЕУ.
"Честитам народу Србије; најбоље жеље за нашу заједничку европску судбину", поручио је Венизелос на конференцији за новинаре у Бриселу.
Шеф грчке дипломатије је рекао да има пуно поверње да ће Србија преговоре завршити брзо и успешно и да ће се прикључити ЕУ као пуноправна чланица.
Dacic-Barozo.jpg
Водич ЕУ за службенике
На сајту владине Канцеларије за европске интеграције постављен електронски курс "Водич кроз преговоре Србије и Европске уније". Он представља део програма обуке који креира и спроводи Канцеларија и циљ му је јачање административних капацитета за процес преговора Србије и ЕУ, наводи се у саопштењу.
Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо оценио је да је данашња међувладина конференција ЕУ-Србија, којом почињу преговори о чланству Србије у Унији, "ново поглавље у односима и велики успех".
"Похваљујем Србију за напоре у реформама и напредак који је постигнут током последњих година", наводи се у саопштењу Бароза, који се уочи међувладине конференције у Бриселу састао са српским премијером Ивицом Дачићем и првим потпредседником Владе Александром Вучићем.
Барозо је навео да "грађани Србије имају снажне европске тежње" и да ће ЕУ наставити да подржава Србију, корак по корак, на њеном европском путу.
Позитивно је оценио напоре српске владе последњих месеци у нормализацији односа с Косовом, "пре и после историјског споразума из априла 2013. године".
У саопштењу после састанка с Дачићем и Вучићем, председник Европске комисије навео је изазове који предстоје Србији у кључним областима владавине права, укључујући реформу правосуђа, борбу против корупције и организованог криминала, реформу администрације, независност кључних институција, слободу медија и заштиту мањина.
Председник Европског савета Херман Ван Ромпеј вечерас је у Бриселу примио високу делегацију Владе Србије којој је честитао успешан почетак преговора о придруживању ЕУ.
"Данашњим даном се отвара ново поглавље у односима Србије и ЕУ", рекао је Ван Ромпеј. Председеник Европског савета је напоменуо да је од суштинске важности наставити дијалог са Приштином и борбу против корупције и организованог криминала.
Премијер Дачић је указао, после састанка, да је Србија изгубила много времена и да су је претекле некадашње чланице источног блока, које су у међувремену постале пуноправне чланице Уније.
"Данас оне имају три до четири пута већи доходак него раније, док смо ми на нивоу од 65 одсто бруто друштвеног дохотка из 1989", рекао је Дачић. "Требају нам кораци од седам миља да бисмо то надокнадили", истакао је премијер и поновио да је Србија спремна да се пуним капацитетом укључи у преговоре о придруживању.

четвртак, 16. јануар 2014.

Bone: Izbori usporavaju reforme

Beograd -- Direktor Fondacije "Konrad Adenauer" Henri Bone smatra da bi eventualni vanredni izbori zaustavili reforme u Srbiji i usporili proces evropskih integracija.

Foto: B92, arhiva
Bone je drugi predstavnik Nemačke koji je ukazao na to da bi, zbog vanrednih izbora reforme u Srbiji, pregovori sa EU i dijalog sa Prištinom stali. Pre šest dana ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm je izjavio da su eventualni prevremeni izbori u Srbiji unutrašnje pitanje zemlje, ali da smatra da oni ne bi bili blagonaklono prihvaćeni u Nemačkoj.
Bone je danas za Tanjug rekao da bi međuvladina konferencija kojom počinju pregovori Srbije o članstvu u EU mogla dati impuls našoj zemlji, možda i s porukom da ne ulazi u izbornu kampanju u kojoj bi, siguran je, sve reforme stale.
Beogradska štampa piše da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić najverovatnije 29. januara raspisati vanredne parlamentarne izbore. To su sazanjanja "Poltike", koja se poziva na više izvora iz vladajuće koalicije. Novosti prenose da će SNS odluku o vanrednim izborima objaviti posle prve međuvladine konferencije u Briselu 21. januara.
Pripreme za tu konferencije trajale su malo duže, naveo je on, ali početak će biti dokaz da cela Evropska unija podržava Srbiju na njenom putu integracija. 

Ta konferencija je, dodaje, i dobar način da se počne godina, a činjenica da pregovori počinju poglavljima 23, 24 i 35 nije slučajna jer, kako navodi, pravosuđe i vladavina prava, ali i pitanja vezana za Kosovo, biće prisutni tokom celog proseca pregovaranja. 

"Svi znamo da je reforma pravosuđa u Srbiji tek na početku i da tu postoje veliki izazovi. Kao i u svakom poglavlju mislim da će i u ovim situacija na terenu uticati na pregovore. Zato imamo skrining procese i dijalog između EU i tima za pregovore Srbije", rekao je Bone. 

Prva međuvladina konferencija održava se 21. januara u Briselu. 

Iako je dosta toga u Srbiji urađeno u reformi pravosuđa i doneta i Strategija u borbi protiv korupcije, neophodno je da se sve to implementira i to ne samo u ovom, već i u drugim sektorima, poručio je Henri Bone. 

Situaciju u severnom delu Kosovske Mitrovice Bone je ocenio kao problematičnu, a to što problemi tamo još postoje, prema njegovom mišljenju, dokaz je da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine tek počela, da je to obiman proces, te da će za potpunu normalizaciju biti potrebno mnogo više vremena nego što su svi očekivali. 

Henri Bone poručuje da je veoma važno predočiti ljudima koji žive na Kosovu sve dobrobiti Briselskog sporazuma i ističe da je to zadatak lokalnih političara, ali i onih u Srbiji i Prištini. 

Okončanje procesa normalizacije podrazumevaće da dve strane potpišu pravno obavezujući dokument, smatra Bone i navodi da to nije samo njegovo mišljenje, već da je to "napisano u odluci EU prošlog decembra". 

"Do potpisivanja tog dokumenta ima još dosta vremena, ali nije na odmet da Srbija već sada počne o njemu da razmišlja, jer je i njen interes kako da ga oblikuje", ukazao je Bone.

Srbija u EU 2020 - vrlo ambiciozan cilj
"Mislim da je legitimno da postoje ambiciozni ciljevi, to nikada ne može da škodi. Ali svi znamo koliko je komplikovan pregovarački proces, pogotovo kad se u obzir uzme situacija na severu Kosova. Pregovori će sigurno promeniti celo srpsko društvo kao što su promenili društva u drugim zemljama kandidatima... Moguće je dostići to da Srbija uđe 2020. u EU, ali ne znam koliko je realno", ističe Bone.
Na pitanje da li znači da će Srbija morati na kraju svog evropskog puta da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, Bone odgovara da neće. 

"Mislim da nije neophodno da se zvanično prizna Kosovo, ali treba da se nađe put da se reguliše svakodnevni život i da se u isto vreme prilagode svi zahtevi i kriterijumi međunarodne zajednice. Mislim da svi, pa i EU razume da zvanično priznanje Kosova od strane Srbije nije moguće", kazao je Bone. 

O tome da li će Srbija u EU biti do 2020. Bone kaže da nije baš takav optimista jer to je, ocenjuje, veoma ambiciozan cilj. 

On ne misli da će Srbiji biti ukinut bezvizni režim zbog lažnih azilanata, pogotovo sada kad počinju pregovori sa EU

"To bi bilo veoma loše. Ako pogledate pažljivo kako vize mogu ponovo da budu uvedene, videćete da je to veoma komplikovan proces. To je samo instrument krajnje nužde. Veoma je teško da će se to dogoditi", poručio je Bone, predstavnik organizacije Konrad Adenauer, koja je bliska vladajućoj nemačkoj CDU. 

Broj lažnih azilanata, koji u najvećem procentu idu u Nemačku, smanjiće se, prema njegovom mišljenju, kada se poboljša ekonomska situacija u Srbiji, jer je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg oni odlaze iz naše zemlje.

Izvor:

среда, 8. јануар 2014.

Pravoslavni običaji u Predsedništvu

Beograd -- Prvi put od II svetskog rata danas je u zgradi Generalnog sekretarijata, tj. u Predsedništvu Srbije obeležen Božić po pravoslavnim običajima, tvrde zaposleni.
Foto:Fo Tanjug
Foto: Tanjug








Foto: Tanjug

Foto: Tanjug


Božićni praznici su u zgradi na Andrićevom vencu obeleženi na drugi dan Božića, kada se obeležava Sabor presvete Bogorodice.
PreFdsednik Srbije Tomisalv Nikolić sa suprugom Dragicom pozdravio se sa sveštenicima i saradnicima tradicionalnim pozdravom "Hristos se rodi" i upalio sveću i time najavio početak bogosluženja.
Foto: Tanjug
Foto: Tanjug
Službu su održali sveštenici Saborne crkve, njen starešina Petar Lukić i sveštenik Radomir Pecević, kao i protojerej Mile Milijančević iz Vaznesenske crkve, pod čijom je teritorijalnom nadležnošću i zgrada Predsedništva.
Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

"Nema pisanih tragova kada su ovim povodom dolazili sveštenici u ovaj dom. Danas smo prvi put došli, na poziv predsednika Srbije Tomislava Nikolića, u ovaj najvažniji srpski dom", rekao je protojerej Milijančević.
Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Sveštenici su se pomolili za sve koji rade u zgradi Generalnog sekretarijata, a posebno "da bog izlije milost i da snagu predsedniku Nikoliću da donosi mudre i hrabre odluke u ovom delikatnom vremenu" i da zaposlene u toj zgradi zaštiti od "gladi, bolesti, zemljotresa i drugih nepogoda".
Foto: Tanjug
Foto: Tanjug




Tokom bogosluženja sveštenici su se pomolili za patrijarha Irineja, predsednika Nikolića, za sve koji rade u tom domu, kao i za sve hrišćane.
Foto: Tanjug
Foto: Tanjug
U službi je učestvovalo i Prvo beogradsko pevačko društvo, koje je pevalo božićne i pravoslavne duhovne pesme. Prvo beogradsko pevačko društvo predsednik Nikolić je ranije odlikovao Zlatnom medaljom za doprinos kulturi.
Foto: Tanjug
Foto: Tanjug
Službi su, osim predsednika Srbije Tomislava Nikolića, prisustvovali njegova supruga Dragica, savetnici i saradnici predsednika i urednici medija.

уторак, 31. децембар 2013.

Češke hrišćanske demokrate prihvatile koaliciju

21.12.2013.

Rukovodstvo češke Hrišćansko-demokratske partije prihvatilo je danas mesta u potencijalnoj koaliciji levog centra

Time je otvoren put premijeru da do kraja godine predstavi predsedniku svoj kabinet.

Najmanjoj partiji u koaliciji levog centra - čiji je potpredsednik Martin Jurečka potvrdio je da je dogovor postignut - ispunjen je zahtev da vodi Ministarstvo poljoprivrede i dobije još dva mesta u kabinetu, Ministarstvo kulture i poziciju ministra bez portfelja.

Socijaldemokratska stranka, pobednica na oktobarskim izborima, dobiće osam pozicija, uključujući premijersko mesto koje će pripasti lideru Bohuslavu Sobotki.

Centristički pokret ANO (DA) milijardera Andreja Babiša, koji je, iznenađujuće, za dlaku završio na drugom mestu, dobiće sedam ministara, uključujući i ministra finansija.

Sobotka sada treba da iznese predlog sastava vlade predsedniku Milošu Zemanu, što će, prema najavi socijaldemokrata, učiniti do kraja godine, prenosi Rojters.


субота, 21. децембар 2013.

ГРЧКА ЦРКВА ЈЕ УПУТИЛА АПЕЛ НАРОДУ: О ПОРОДИЦИ, ХОМОСЕКСУАЛНИМ И ГРАЂАНСКИМ „БРАКОВИМА“

Атина, 19. децембар 2013. г.
    
Грчка Православна Црква се званично изјаснила против новог закона који омогућава паровима који нису у браку да правно признају своје «партнерство.Agionoros.ru с мањим скраћењима објављује „Апел народу“ који се дотиче проблема као што су криза породичних односа, хомосексуални бракови и „слободан саживот“.
Вољена у Господу духовна децо Православне Цркве!
Наше друштво је тешко болесно, а његова основна ћелија – породица, полако, али сигурно трпи утицај разорног утицаја и распада се. Не може нам промаћи чињеница да је институција као што је породица у току свог постојања била најпоузданија социјална структура која служи правилном васпитавању омладине. И управо породица формира дечје душе «у учењу и поучавању Господњем», припрема будуће чланове друштва, људе различитих професија, укључујући и руководиоце различитог ранга.
Данас је институција породице подвргнута тешким искушењима, свакодневно трпи ударце који јој се често скривено задају. Свако скретање са здравог породичног пута води ка разноврсним, тешким последицама... Данас сви говоре само о правима човека, али заборављају на његове обавезе. Чак и сам појам пола се сматра непостојаном категоријом, која може бити подвргнута променама. Данас људи постепено губе способност да виде светост у савезу два пола.
За нашу Православну Цркву брак се не састоји само у заједничком кретању путем ка обожењу и преображеном свету Божијем. Путем рађања и васпитавања деце брак не гарантује само биолошки наставак људског рода... Уз помоћ породице човек постаје са-творац Бога и добија највећу од свих врста одговорности – одговорност према својим потомцима.
Свака породица има свет, јединствен и непоновљив карактер пошто представља слику тајне која се налази у основи Христове Цркве. А то значи да нико нема права да понижава породицу или да подмеће било шта друго уместо ње.
«Алтернативни облици породице» који настају у савременим реалијама само доказују чињеницу посветовњачења и дехришћанизације савремених западних друштава и народа који притом имају богату хришћанску прошлост. Данас је животно неопходно сачувати и обезбедити даље постојање свете институције брака, која се праведно назива «малом Црквом».
Живот у духу материјализма и нихилизма, оскудевање морала и праве љубави, нова ситуација у финансијској сфери и на тржишту рада и промена улога, у комбинацији с другим факторима довели су до извртања и умањивања институције породице. Изгледа да су за многе наше суграђане тајанствени карактер породице и њена веза са Црквом ослабили или да чак уопште више не постоје. У овим условима су се појавили такви облици организације породичног живота које у светлости хришћанског учења треба посматрати као одступања, а по савременим посветовњаченим представама то су алтернативни облици породице. То су невенчани брак, непотпуна породица, слободан саживот и такозвани хомосексуални брак.
Црква коју представљају клирици и мирјани – стручњаци у различитим областима, проучава ове појаве с богословске тачке гледишта, формулише своје сведочанство, а такође ствара пастирски приступ свим новим алтернативним шемама за уређивање савременог приватног живота у поређењу с традиционалном породицом. У случају да држава озакони слободни саживот имаћемо посла с дубоким богословским и социјалним извртањем појма породице, која се више не посматра као «мала Црква», већ као обичан заједнички живот. Црквени чин венчаног брака у очима многих савремених људи представља некакво бесмислено дејство, а у коначном, и својеврстан фолклорни обред.
Данас је веома повећан број развода, што указује на то да су људи данас постали површнији, да се њихова осећања не одликују дубином у поређењу с осећањима њихових предака. И они су били несавршени, али су њихови бракови трајали целог живота. Данас је људима све теже да се одлуче на склапање брака и стварање породице, при чему понекад за то нису криве објективне тешкоће попут економске кризе и незапослености, већ други, у суштини другостепени разлози.
У условима савремене друштвене кризе треба поново «уцрквљавати» породицу и повезати је с евхаристијским искуством Цркве.
Треба духовно припремити младе парове на њиховом путу ка браку и стално их подржавати у стварању своје мале Цркве, како не би осећали да су препуштени сами себи са својим проблемима.
Задатак и мисија Цркве састоје се у томе да се јавно, смело и свуда сведочи свету: о смислу живота у Христу, превладавању трулежности и смрти, о снази Христове вере. Као и да се на све могуће начине подржи и заштити породица.
Истински проблем породице се данас не састоји само у раскиду односа, свађама или суровости једног брачног друга према другом, колико у томе што је породица подигнута на ниво материјалистичког идола, брак се више не сматра за пут у Царство Божије и није оријентисан на њега. Разводи не наводе на презирање породице као институције, већ на то да човек одбија да носи крст породичног живота.
У Грчкој Цркви постоји специјална комисија за питања брака, породице, заштите детињства и демографије, као и специјална синодална комисија за питања жена. Важан је и програм Светог Синода за финансијску помоћ породицама с више деце који је испробран у Тракији.
Уз учествовање клирика и мирјана Грчке Цркве створене су нове структуре за припрему родитеља и пружање консултативне помоћи у васпитању деце: курсеви припреме за тајну брака, школе за родитеље, центри за пружање консултативне помоћи и подршку породице. Издају се специјалне књиге, емитују се радио и телевизијске емисије посвећене породици и браку, одржавају се омладински сурети на одговарајуће теме.
Црква тражећи ближње и даљње, не пропушта ниједну прилику за општење с породицама тежећи ка томе да им пружи битну и конструктивну помоћ, да буде заједно са својом духовном децом у радости и искушењма.
У садашњим условима посветовњачења које се одвија великом брзином Црква наставља да открива верницима, као и онима који желе да живе ван њеног оркиља, дубоки смисао и значај хришћанске породице покушавајући да поново донесе људима радосну вест у време незадрживог нихилизма и свеопштег губитка сваког смисла и вредносних оријентира. Данас се смисао постојања институције породице састоји управо томе да се обнови и поново стекне смисао хришћанског смисла вере и односа између личности.
Са руског Марина Тодић
19 / 12 / 2013

ХРИШЋАНСТВО У САВРЕМЕНОЈ ЕВРОПИ: НОВА СТВАРНОСТ

13. децембра 2013. године председник Одељења за спољноцрквене везе митролиполит Волоколамски Иларион одржао је реферат «Хришћанство у савременој Европи: нова стварност» на I Московском међународном форуму „Религија и свет“.
    
Данас говоримо о томе како сарађују религиозне традиције на нашем Европском континенту, у нашој земљи и у нашем граду. Мислим да би било исправно да погледамо каква је тренутна ситуација у којој смо се нешли после догађаја који се у нашој земљи дешавају у току последњих 25 година и да упоредимо нашу ситуацију са ситуацијом у земљама Европске уније. Ово треба учинити зато што се заправо ради о конфликту вредносних систама у врло различитим размерама.
Говорећи о искуству наше земље треба истаћи да је последњих 25 година било обележено обновом верског живота који нема апсолутно никаквих преседана. Притом се овај препород дотакао свих религиозних традиција, свих овде присутних – то су и православни хришћани, и хришћани других конфесија, то су и муслимани, и Јевреји, и будисти. Представници свих традиционалних вероисповести Руске Федерације могу посведочити да се верски препород директно дотакао сваке конфесије коју представљају. Тако су за Руску Православну Цркву која је вишенационална Црква и обједињује православне вернике, не само у Русији, већ и другим суседним државама, ове године представљале обнављање структура без преседана. Довољно је рећи да смо отварали по хиљаду храмова годишње или по три храма дневно. Мислим да у историји светског хришћанства никад није било оваквих преседана.
Ове године смо славили Милански едикт цара Константина који је издат 317. године. Можда се и тада препород црквеног живота одвијао сличном брзином, али нажалост, за то време немамо ни статистику, а за наше време статистика постоји. И она говори о апсолутно невиђеним размерама препорода религиозног живота. На пример, у време прославе 1000. годишњице Крштења Русије 1988. године, Руска Православна Црква је имала 20 манастира, а сад их имамо 805, и скоро на свакој седници Светог Синода доносимо одлуке о отварању нових монашких обитељи. А шта је манстир? То нису само зидови, конаци, већ и људи, и то не они који су једноставно дошли у храм на службу у недељу, а онда настављају да живе сојим животом – то су људи који се одричу породице, природних услова за рад и одмор човека и који прихватају подвиг пожртвованог служења. И свих ових 800 и нешто манастира су данас пуни монаха и монахиња – људи који су се одрекли света како би служили Богу.
Размислимо о овом феномену и о томе да се све то дешава у време које се на Западу назива постхришћанским, зато што су многи у западним земљама уверени да је време процвата хришћанства, па и религије уопште, далеко иза нас, да је религија ствар прошлости и да савремено човечанство треба да се креће ка све већем и већем удаљавању од религиозних вредности. Нажалост, управо то се и дешава у читавом низу земаља Европске уније.
Док је пре 25 година Совјетски Савез био атеистичка држава, а Европа нас је подсећала на религиозне вредности и чак је предузимала напоре да заштити ове вредности, а ми смо се више пута обраћали нашим европским партнерима у међурелигиозном и међухришћанском дијалогу да заштите право наших људи да исповедају своју религију, сад ова два света као да су заменила улоге. Данас се у нашем друштву види процват религизне традиције, стварна, а не декларативна слобода вероисповести, а у европском друштву све чешће и чешће видимо случајеве прогона религије, дискриминације по религиозном критеријуму и намерну тежњу да се религиозна традиција потисне из друштвеног простора.
Једну од илустрација овог процеса представља тежња читавог низа западних политичара да избаце верске симболе из друштвених простора. Ових дана је у Норвешком једна од водитељки телевизијског дневника била отпуштена због тога што је за време програма имала ланчић с крстићем. Демонстрација главног хришћанског симбола је по мишењу руководства телевизијског канала, могла постати извор раздора и злочина. Хајде да се замислимо над овом логиком: крстић око рата може представљати извор раздора и злочина. Сећам се совјетског времена кад су код нас у школи наставници скидали крстиће ученицима ако би приметили да се испод оковратника кошуље види ланчић. А сад сличну појаву видимо у Европској унији која целом свету декларише демократске вредности, слободу вероисповести и гордо се истиче као пример другим земљама, регионима и цивилизацијама.
У данашње време политичар у Европској унији нема права да мотивише своје поступке религиозним аргументима. Кад је градоначелник француског града Арканга Ж.М.Коло због верских разлога одбио да региструје хомосексуални савез поднета је жалба против њега и сад овом човеку прети затворска и новчана казна због дискриминације. Притом је солидарност с њим изразило 20 хиљада француских градоначелника и њихових заменика, чланова организације «Заштита детињства». Међутим, њихов глас нико неће слушати, као што нико не слуша глас људи који су изашли на демонстрације на којима је учествовало више хиљада људи након што је у Француској усвојен зекон о признавању хомосексуалних савеза као једног од облика брака. Укупно је преко милион људи учествовало у овим демонстрацијама, били су растерани пендрецима и сузавцима, а руководство Француске је игнорисало ове протесте који говоре о томе да се политика француске државе, као и многих других европских држава, коси с јавним мњењем – с мишљењем већине – и у суштини представља насилно наметање људима идеолошких гледишта која нарушавају традиционални начин живота.
Данас у Европи влада морални релативизам, односно представа о томе да сваки човек или заједница могу да одреде за себе сопствену скалу моралних вредности која не мора обавезно имати везе с општељудским вредностима. У овом контексту се данас циљно подривају породичне вредности које се заснивају на хришћанској традицији. Неизглед, шта може бити очигледније од породичних вредности, јер све религиозне традциије, на пример, присутних у овој сали – једнодушно сведоче о томе да брачни савез између мушкарца и жене има Богом установљену природу и да се благослов Божији огледа у томе да брачни пар треба да има онолико деце колико Бог благослови, а не онолико колико сами планирају.
На Западу сад влада потпуно друго гледиште: за брак може бити проглашен било који савез људи било ког пола и у било ком броју. Притом се сваком оваквом савезу даје право да усваја децу, односно да у суштини, наредним нараштајима преноси своје идеолошке поставке. То је подривање система вредности, при чему не говоримо о верском систему вредности или о систему вредности неке одређене религије, већ о оном систему вредности који је био универзалан за цело човечанство и који је народима Земаљске кугле омогућио да се плоде и размножавају по заповести Господњој.
Данас се овај морални систем који се заснива на представи о породици као о богоустановљеном свезу мушкарца и жене, који је створен из љубави и ради рађања деце свесно подрива. Ово се дешава под утицајем секуларистичке идеологије која се заснива на моралном релативизму и инсистира на томе да апсолутне моралне вредности уопште не постоје, да су све оне релативне и ако овај или онај човек својим понашањем не крши права других људи, он може да живи онако како жели и да проповеда вредности које сматра потребним за уређење свог живота и живота људи из своје околине.
Ова идеологија се свесно усађује у образовни систем. Недавно је министар образовања Француске изјавио да ученици у школи треба да се избаве свих облика детерминизма – породичног, етничког, социјалног или интелектуалног. По инструкцијама министарства на чијем челу се он налази, од нове школске године ће у француским школама речи «дечак» и «девојчица» бити замењене речима «другови» и «деца», јер су «дечак» и «девојчица» - улоге које људи преузимају годинама младости или детињства, а ако желе, они ове улоге могу да промене.
Такође се наводи да родитељи нису мама и тата које је Господ дао детету, већ просто двоје људи који могу бити истог пола, и уопште није обавезно да се називају мама или тата – могу да се називају «родитељ бр. 1» и «родитељ бр. 2» или још некако другачије. И све ће се то називати породица, биће изједначено с традиционалним браком, а права ових заједница ће пред законом бити дефинисана као брачни савези.
Подривање вредносног система које се данас одвија у Европској унији, наравно, мора нас бринути, јер иако наша земља, хвала Богу, није члан Европске уније, она је безусловно део европског културног и цивилизацијског простора. И ми морамо имати на уму да вредносне поставке које се сад немећу у Европи и које је један од излагача данас назвао сатанским, наравно, проничу и проницаће и код нас, притом ће свако зближавање с Европом обавезно бити повезано с наметањем ових норми и гледишта. Ово се већ дешава у оним суседним земљама које добијају позив за различита придруживања Европској унији – притом им се као услов постављају усвајање закона о легализацији хомосексуалних савеза и сличне ствари.
Данас неки критикују нашу земљу због тога што код нас наводно нема демократије. Нека господа из Немачке су чак објавила да ће бојкотовати нашу Олимпијаду у Сочију зато што се, како се испоставља, код нас врши дискриминација над сексуалним мањинама: наводно закон о недопустивости пропаганде хомосексуализма међу малолетницима који је усвојен у Русији крши права ових мањина. Боље би било да су ова господа изразила протест због масовног истребљавања хришћана на Блиском истоку – нешто се не чују гласови ових европских политичара у заштиту хришћана који се киднапују, који се убијају, којима се секу главе. Кад монахиње отимају такозвани сиријски опозиционари читава ова публика ћути – то јој није занимљиво. А кад се у Русији уводи закон којим се наводно врши дискриминација сексуалних мањина – не зато што има је забрањено да постоје, не зато што су стварно лишене права, већ зато што им се забрањује да своје погледе пропагирају међу малолетницима – ово одмах изазива негодовање и протест. Мислим да је веома добро што такви људи неће присуствовати на нашим спортским манифестацијама – нека живе у гету који сами покушавају да створе. Жао ми је оних милиона људи који постају таоци сатанске и антихристове политике.
Сигуран сам да људи који су свесни погибељности и самоубилаштва ове политике у Европи данас има веома много. И они, наравно, с надом гледају у Русију. Можда није случајно што је јуче у посланици Федералној скупштини Руске Федерације председник говорио о конзервативизму цитирајући изванредног руског религиозног философа Николаја Берђајева који је говорио да конзервативизам не спречава кретање нагоре и напред, већ кретање уназад и надоле. Данас се испоставило да је наша земља, у суштини, заштитница конзервативних вредности, здравог конзервативизма у најпозитивнијем смислу ове речи. Он је апсолутно неопходан у ситуацији кад влада морална распојасаност коју видимо у савременом европском друштву.
Веома бих желео да се надам да ће верске конфесије Руске Федерације и верске конфесије нашег града и даље обједињавати своје напоре ради заштите традицоналних вредности на којима се вековима градио живот целог човечанства и нашег народа.
Треба да имамо на уму речи којима се Господ обратио израиљском народу: «Ставио сам пред вас живот и смрт – благослов и проклетство, зато изабери живот да будеш жив ти и семе твоје» (в. 5 мојс. 30, 19). Морални оријентири које проповедају традиционалне религије усмерени су управо на то да људи бирају живот, да живе они и потомство њихово. А они оријентири које данас нуди западна секуларистичка цивилизација директно и право воде ка постепеном изумирању европских народа. Зар демографска криза која је захватила земље Западне Европе није директна последица идеологије усмерене на уништење породице која се неколико деценија усађивала у свест људи? То је дирекна последица, дакле, ова идеологија је самоубиствена и то не у преносном, већ у буквалном смислу, по европско становништво.
Јуче је председник говорио о томе да за последњих четврт века у нашој земљи први пут променила демографска тенденција и да је забележено више рођења него смрти. Мислим да је то веома радосна вест. Нова ситуација у којој смо се сад нашли у многоме је последица државне политике у погледу заштите породице и пропаганде породичних вредности, али је такође последица консолидоване позиције традиционалних религија Руске Федерације.
Свима нама бих желео да живимо у држави која цвета, у граду који цвета, да се број њихових становника повећа и да моралне вредности увек заузимају важно место у животу нашег друштва.
Са руског Марина Тодић
16 / 12 / 2013