Хришћанска уместо либералне слободе

Док француски председник Емануел Макрон покушава да наметне свој ритам и план реформисања Европске уније, Виктор Орбан разрађује своју визију, која је у много чему супротна. Недавно је у Риму на међународној конференцији неоконзервативних интелектуалаца, политичара и професора сажето изнео свој програм за будућност ЕУ, барем централноисточне.

Орбан је, наравно, поновио старе констатације да либералне владе нису успеле да заштите своје грађане и границе и зауставе илегалне миграције. Са друге стране концепта „отворених врата” налазе се хришћанске демократије, а Мађарска је, према речима њеног премијера, управо једна од тих – држава која је изабрала „хришћанску слободу” уместо „либералне слободе”.

Због сасвим супротног приступа либералних демократија у западној Европи и хришћанских демократија у централној и источној Европи – Орбан прогнозира да постоји реална могућност да „за 20 година у цивилизацијском погледу Европа покаже једну слику у западном делу, а сасвим другачију у источном”, што би, како каже, значило да би тешко било одговорити на који начин можемо да сарађујемо ако постанемо толико различити. Орбан је имао на уму да ће либерална демократија створити друштво које ће чинити велика муслиманска заједница, која расте, и хришћанска, која се смањује.

На питање модератора панела да ли овакав став у синергији с политиком наталитета коју спроводи мађарска влада значи да Орбан и Мађарска имају озбиљне и велике амбиције, мађарски премијер је покушао у први мах кратко да одговори да нема потребе да се било ко брине. Када је додатно „притиснут” потпитањем, рекао је да улога коју Мађарска игра у вођењу „борбе против либералног тока није посао за мале земље”, али да се те улоге прихватио „пошто нико други није хтео”. Ипак је изразио наду да ће веће земље, попут Италије или Шпаније, преузети лидерску улогу или им се барем придружити у вођењу борбе.

Орбан настоји да се – уколико „прође” Макронов план реформе ЕУ, који се заснива на некој врсти регионализације Европе на север и југ и запад и централноисточни део – заузме позицију лидера проширене Вишеградске групе.

Мађарски премијер је објаснио да, према његовом мишљењу, постоје два конкурентна погледа на Европу. Један је идентификовао као „федералистички”, који жели да „изгради Европу одозго” и који „не би волео да има суверене државе”. Друга визија, на којој он сам инсистира, јесте оно што он описује као „изградњу Европе од дна”, за коју каже да „поштује национални суверенитет и проналази начин да суверене нације сарађују у проналажењу заједничког интереса Европе нација”. Он описује Мађарску као „хришћанску демократију” и каже да је Мађарска изабрала „хришћанску слободу” уместо „либералне слободе”.

„Либерали подржавају тај процес, јер либерали мисле да је то добро. Не воле хришћанско друштво, не воле идентитет као што га ми разумемо, па сматрају да би нови састав западних друштава пружио лепши живот, бољи живот него што је био у време тзв. хришћанске Европе, стога подржавају тај процес”, закључио је мађарски премијер и додао да његов посао није да уверава друге народе да прихватају различите имиграционе политике, али је изразио наду да друге државе неће покушати да присиле Мађарску да следи исти пут.

Занимљиво је да је Орбан приметио значај „универзалног католичког приступа” у обликовању свог политичког мишљења. Рекао је да у изградњи суверених нација „морамо одолети покушајима изградње империје” и да је „универзални католички приступ” једини који цени и прихвата национални суверенитет.

На конференцији „Национални конзервативизам: Бог, част, отаџбина” Орбан је објаснио и рецепт захваљујући коме функционише национални суверенитет. У Мађарској 75 одсто чине католици, а 25 одсто калвинисти, и они, према Орбановим речима, могу да граде национални суверенитет на хришћанско-демократској основи.

 http://www.politika.rs/scc/clanak/448099/Hriscanska-umesto-liberalne-slobode

Борба за наслеђе у ЦДУ

Аутор: Миша Ђурковић

Оно што се већ дуго наговештавало десило се почетком ове недеље. Анегрет Крамп Каренбауер, коју је Ангела Меркел предвидела за своју наследницу на челу ЦДУ, владе, а де факто и Европске уније, поднела је оставку на место председника странке, након што је најпре најавила да неће бити кандидат за новог канцелара Немачке после редовних избора следеће године. Партија је од њеног доласка на чело доживела низ шамара на регионалним изборима, као и даљи континуирани пад на нивоу федерације. Парадокс је, међутим, да је директан повод за одлазак преседан који се десио са формирањем краткотрајне владе Тирингије. АКК је наиме особа која је требало да странку одведе још више ка левици и да припреми коалицију са Зеленима, по моделу који је недавно испробан у Аустрији. Десило се пак да је под њеном управом локални ЦДУ по први пут направио фактичку коалицију са АФД и подржао члана либерала Томаса Кемериха за место председника владе.

Док мејнстрим медији наричу над „скандалом”, многи сматрају да је ово прерани, али логичан наговештај нечега што ће неумитно морати да се догоди. Политика остракизма АФД-а се све слабије држи. Они су постали релевантан чинилац у немачкој политици, не само због све веће снаге, већ зато што су кроз парламент и алтернативни медијски и интелектуални простор наметнули нова питања и ставове који добијају симпатије и у другим странкама, укључујући и ЦДУ (ЦСУ да и не помињем). Антимигрантска политика, залагање за очување једне немачке културе, противљење левом тоталитаризму на универзитетима, одбрана традиционалне породице јесу идеје са којима се слаже и велики део владајуће странке, иако у пракси следе сасвим другу политику што у коалицији са социјалистима води Меркелова. У АФД-у добро знају да је модел Тирингије једини пут за њихово излажење са маргине и улазак у власт. Отуда се у Бундестагу држе врло пријатељски према партији власти, доводећи их понекад у непријатну ситуацију када аплаудирају одређеним законским предлозима или наступима ЦДУ посланика.

Повлачење АКК са чела странке заправо тек отвара праву борбу за наслеђе. Меркелова има нешто више од годину дана да проба да нађе наследника какав јој одговара и да покуша да га ојача и припреми за преузимање целог њеног бремена. Проблем је што ће у странци имати све јачу струју која будућност странке види у враћању на позиције деснице и није јој неприхватљива идеја о сарадњи са АФД-ом и либералима. Први човек те фракције је правник, обавештајац и бивши шеф Службе за заштиту уставног поретка Ханс-Георг Масен.

Доста посланика из АФД-а, али и неке значајне немачке интелектуалце што их подржавају имао сам прилике да сретнем прошле недеље на веома занимљивој међународној конференцији одржаној у Риму. Био је то скуп из серијала о конзервативном национализму чију је највећу политичку звезду представљао Виктор Орбан, овог пута у улози човека што објашњава своје идеолошке ставове и начин на који их је могуће реализовати. Било је ту још политичара, али су занимљивија били неки од најатрактивнијих делатника на интелектуалној сцени. Рецимо, Даглас Мареј, један од главних интелектуалних промотора тек реализованог брегзита, и пре свега израелски мислилац Јорам Хазони  чија је прошлогодишња књига „Врлина национализма” постала прави манифест око кога се овај нови покрет окупља.

Хазони, који је добио бројне награде прошле године, у свом делу је захватио једну изражену практичну потребу да се нова политика ресуверенизације интелектуално оправда и легитимише. Од брегзита преко Трамповог изолационизма, до политика земаља Вишеградске групе, али и многих других чији политички утицај расте, постоји јасна потреба да се поново контролише сопствена судбина и да се преиспита модел какав је Брисел у Европи покушавао да универзализује и свима наметне. Ова нарација постајаће све занимљивија и народима такозваног западног Балкана којима се отворено поручује да питање европских интеграција до даљњег треба да оставе по страни, јер сама Европска унија има сопствене прилично велике проблеме.

Дакле, и у самој Немачкој, али и у владајућој партији отвориће се питање о томе шта је интерес државе и у ком правцу она треба да иде. Меркелова је за ових петнаест година на власти промовисала модел европске Немачке и немачке Европе, са отвореним вратима за имиграцију са свих страна. Није незамисливо да и у самој ЦДУ ојачају снаге које би будућност Немачке виделе у ресуверенизацији и већем вођењу рачуна о сопственом интересу и решавању својих, а не више европских проблема. Систем вредности и демографија гледано из те перспективе налазе се на првом месту.

Аутор: Миша Ђурковић

Научни саветник Института за европске студије

 http://www.politika.rs/scc/clanak/447809/Pogledi/Borba-za-naslede-u-CDU?fbclid=IwAR2tAro7I01avMnxbQKiwjswII0uhiBw_Dl9kZYnnzD3ASvkoJRGxmmsFKQ

Европски народњаци неће са Орбаном

Европска народна партија (ЕПП) је из чланства суспендовала Фидес, странку мађарског премијера Виктора Орбана. За суспензију гласало је 190, а против су била само три члана најјаче европске политичке групације. Орбан поручује да ће Фидес сам суспендовати своје чланство у тој групи. 

 "Фидес је након данашњег гласања чланова ЕПП суспендован одмах, до даљег", навео је председник ЕПП Жозеф Дол на Твитеру.

Дол је након данашњег састанка скупштине ЕПП навео да се суспензија односи на присуство партије Фидес на страначким састанцима, као и на право гласа односно предлагање кандидата за позиције које припадају ЕПП.

До изгласавања суспензије Фидеса унутар Европске народне партије дошло је после сукоба Орбана са председником Европске комисије Жан Клодом Јункером, такође чланом ЕПП, око миграционе политике.

Истовремено у ЕУ и Европском парламенту већ више година постоји и забринутост због поштовања владавине права у Мађарској, коју предводе премијер Виктор Орбан и његова странка.

Европска народна странка (ЕПП) окупља хришћанско-демократске и конзервативне странке у Европској унији.

Фидес је раније претио да ће напустити ЕПП уколико буде суспендован.

Извор:  http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3460284/evropski-narodnjaci-nece-sa-orbanom.html

Орбанов одговор на санкције ЕУ или манифест одбране хришћанске Европе

Виктор Орбан: Формулисао сам пет теза за јачање средње Европе. Прва је да свака средњеевропска земља има право да брани хришћанску културу и има право да одбије идеологију мултикулуризма. Друга теза је да свака земља има право да брани традиционални породични модел, има право да нагласи да свако дете има право на једну маму и једног тату.

Трећа теза гласи овако, да свака средњоевропска земља има право да брани, са гледишта народне стратегије, важне економске секторе и тржиште. Четврта теза гласи овако, да свака земља има право да брани своје државне границе и да одбије да прима имигранте. Пета теза следствено тврди да свака европска земља има право да у најосновнијим питањима истраје на принципу „народ одлучује“ и у Европској унији то право не сме бити одузето.

Ми средњоевропљани устрајавамо у томе да живот постоји и изван глобализма који није једини могући пут, средњоевропски пут је алијанса слободних народа. То је задатак који превазилази Kарпатску котлину, то је мисија коју имамо пред собом.

Драги пријатељи, када би настала ситуација у којој би свака земља имала 10% и више муслиманске популације, а знамо да она никада не би гласала за странке хришћанске деснице и када томе придодате и европске породице које су се одрекле своје хришћанске традиције, победити у Европи на изборима на хришћанским основама било би немогуће. Такође, колективи и заједнице које су посвећене хришћанској традицији били би удаљени од власти. Одлучивање о будућности Европе би се одигравало без њих. Толико мало смо од тога би тај циљ видели и у стварности.

Либерална демократија има алтернативу. Зове се хришћанска демократија. Либерална елита може бити одбачена у корист хришћанско демократске елите. Што се тиче односа хришћанства и политике, постоји низ заблуда у средњој Европи. Укратко, хришћанска демоктатија није промовисање верских елемената врлине. Ниједна држава или влада није надлежна да решава питања проклетства или спаса. Хришћанска политика значи да начини живота који произилазе их хришћанске културе морају бити брањени. Наш задатак није да бранимо елементе врлине, већ начине живота који су из ње произашли: достојанство, породица и народ. Хришћанство не покушава да постане универзално ликвидацијом народа, већ одбраном народа и верских заједница који морају бити ојачани и њима се посветити. То је задатак хришћанске демократије.

Даме и господо, антикомунистичка, хришћанска и националистичка генерација ступа на европску политчку сцену. Пре тридесет година смо говорили да је Европа наша будућност. Сада кажемо, ми смо будућност Европе. Хвала лепо.

Превод са чешког језика
Тони Баранек

 https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=6683441127303139275#editor/target=post;postID=416867561021366345

Демохришћани Белгије и Луксембурга траже да Орбанова партија ФИДЕС буде избачена из Европске народне партије

Демохришћанске партије из Белгије и Луксембурга затражиле су да партија мађарског премијера Виктора Орбана буде избачена из кровне Европске народне партије (ЕПП), што би могло да има утицаја на резултате мајских избора за Европски парламент.

 

Једна чланица ЕПП из Луксембурга и две из Белгије писале су председништву са захтевом да Орбанова странка Фидес буде искључена, јер се мађарски лидер "понаша отворено супротно" вредностима ЕПП.

Лидер белгијске франкофоне партије ЦдХ Максим Прево је навео да "Орбанови изгреди више нису прихватљиви и не могу се даље подржавати".

Орбан је покренуо кампању против председника Европске комисије и члана ЕПП Жан-Клода Јункера јер је превише мекан по питању имиграције, оптужујући га да је отворио границе ЕУ за неконтролисане миграције.

(Бета-АП)

Kramp-Karenbauer nova šefica Demohrišćana

Delegati Hrišćansko-demokratske unije izabrali su Anegret Kramp-Karenbauer za naslednicu Angele Merkel na vrhu najveće nemačke stranke. Umerena političarka bliska kancelarki ima sve šanse da je nasledi i na čelu Vlade.

 

Gromoglasni aplauzi pratili su Anegret Kramp-Karenbauer kada je pozvala dva muškarca koje je upravo pobedila u istorijskoj trci da zajedno sa njom rade na jačanju Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Na kraju je od 1001 delegata njih 517 diglo ruku da ova žena nasledi Angelu Merkel na vrhu posustale, ali i dalje najveće nemačke stranke. Kramp-Karenbauer (56), poznata pod akronimom AKK, je iza sebe u drugom krugu ostavila favorita konzervativnog krila Fridriha Merca koji je dobio 482 glasa delegata.

U prvom krugu je Kramp-Karenbauer dobila 450, Merc 392, a treći takmac ministar zdravlja Jens Špan 157 glasova.

Od Sarbrikena do Berlina

Tako za CDU počinje nova era nakon punih 18 godina koliko je stranku vodila Angela Merkel. Kada je ona došla na čelo, CDU je još bio duboko u opoziciji tadašnjem socijaldemokratskom kancelaru Gerhardu Šrederu. Uspon Merkel krenuo je baš preko leđa Fridriha Merca kojeg je 2002. praktično istisnula sa mesta šefa poslaničkog kluba u Bundestagu.

Tih se godina Anegret Kramp-Karenbauer probijala u politici malene pokrajine Sarske oblasti, postavši prva žena na čelu nekog pokrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova u Nemačkoj. Premijerka te pokrajine postaje 2011. i ima iskustvo u vođenju dve raznorodne koalicije: prvo takozvane Jamajke, sa Zelenima i Liberalima, a onda i Velike koalicije sa Socijaldemokratama. To iskustvo joj može biti od velikog značaja za period koji je čeka.

Merkel je dala prvi mig koga bi volela kao naslednicu kada je pozvala AKK da odustane od premijerske fotelje u Sarbrikenu i postane generalna sekretarka CDU. Da se zapravo stara o partiji dok se Merkel stara o krhkoj Vladi sa Socijaldemokratama kao mlađim koalicionim partnerima. U Berlin je prešla ovog februara.

 

Pa ipak, kako je Merkel pod paljbom u samoj stranci posebno od početka izbegličke krize, AKK se tokom poslednjih mesec dana trudila da se pažljivo distancira. Traži da se izbeglice koje počine krivično delo po svaku cenu najure iz zemlje – makar i u Siriju gde još besni rat. Ali to nikako ne znači da se odriče nasleđa Angele Merkel.

„Kramp-Karenbauer je više kontinuitet. Ona nalikuje Merkel po načinu na koji govori, u mirnom koncentrisanju na suštinu i naravno u činjenici da je žena. Ko želi novi stil CDU, za njega Kramp-Karenbauer nije prvi izbor“, piše nedeljnik Špigel.

Omiljena među biračima

Kramp-Karenbauer preuzima partiju koja je prema poslednjoj anketi nešto ojačala i može da računa sa 30 odsto podrške građana. Dobro je Demohrišćanima došla unutarstranačka borba koja je javno vođena uljudno, bez mnogo međusobnih napada protivkandidata. Kakva je bila zakulisna kampanja kako bi se obrlatili delegati iz svih pokrajina – to se samo može zamisliti.

U Hamburgu su glasali partijski delegati iz svih pokrajina, ali je moguće da su ih prelomile ankete. Poslednja objavljena kaže da je AKK među građanima znatno omiljenija od bogatog menadžera Merca. Njoj bi podršku u unutarstranačkoj trci dalo 47 odsto pristalica CDU (Merc 37 odsto), odnosno 45 odsto svih građana (Merc samo 30). Jasno je da je umerenija AKK draža biračkom telu od oštrog Merca.

Na posletku, u tome je i stvar: predsednica CDU nije samo šefica najveće stranke – ona mora postati kancelarka. Ako u tome ne uspe, verovatno će morati da pokupi prnje. Redovni izbori su 2021. godine, ukoliko koaliciona vlada Demohrišćana i Socijaldemokrata izdrži do tada. Merkel je ranije najavila da hoće da ostane kancelarka do kraja mandata. Nije isključeno da će napraviti mesta za AKK i pre toga.

 https://www.dw.com/sr/kramp-karenbauer-nova-%C5%A1efica-demohri%C5%A1%C4%87ana/a-46625218?fbclid=IwAR1cl3d9l-LJno5iQDhedFzW0Iol02yt_IG8BGH-BgLOwOT1_dMBGkYfts4

INTERVJU SA VLADIMIROM MARJANOVIĆEM

Povodom stranačkih izbora u Hrišćansko-demokratskoj uniji, razgovarali smo sa našim stručnim saradnikom, predsednikom Centra za hrišćansko-demokratske studije Vladimirom Marjanovićem.

1. Kakvu poruku nam šalje odluka Angele Merkel da se ne kandiduje za novi mandat na mestu predsednice CDU?

Angela Merkel se se po mnogo čemu razlikovala od drugih lidera CDU-a, Nemačke, pa i Evrope. Bila je nezvanična liderka Evropske unije, prva kancelarka u nemačkoj istoriji, prva žena na čelu CDU, luteranka po veroispovesti u stranci koja važi za katoličku itd. Njena era traje od 2000. godine. Iako naše vreme ne karakterišu veliki i značajni državnici, Angela Merkel je u mnogo čemu dostojan naslednik njenih predhodnika kako u CDU, tako i u Nemačkoj i Evropi.

Dobrovoljni odlazak sa vodeće partijske i državne pozicije nama u Srbiji može izgledati neobično, jer se kod nas lideri obično poistovećuju sa partijom i sa državom. Ipak, istinska snaga autentičnog lidera i državnika se ne ogleda u neograničenoj ili doživotnoj vlasti, već u spremnosti da se sa vlasti u određenom trenutku i dobrovoljno siđe.

2. Iako je i sama bila protiv takvih ranijih poteza, Merkelova će ipak ostati na mestu kancelarke. Kako komentarišete taj njen potez?

Pitanje da li će Angela Merkel ostati na mestu kancelarke pun mandat. To u velikoj meri zavisi i od unutar stranačkog dogovora, ali i od ambicioznosti novog lidera CDU-a. Pogotovo ako to bude Fridrih Merc.

3. Prognoze najviše šansi daju Anegret Kramp-Karenbauer, mada je na pojedinim konferencijama i povratnik u stranačku politiku Fridrih Merc dobio snažne aplauze, dok najmanje šansi daju Jensu Španu, kakve su Vaše prognoze?

CDU se vremenom sve više približavala centru usvajajući liberalnije stavove, marginalizujući konzervativce u stranci. Merc i Špan predstavljaju poslovno i konzervativnije krilo u CDU, dok Karenbauer nastavlja politiku Angele Merkel. Bez obzira na to ko će biti izabran za mesto novog šefa, pred sobom će imati ozbiljan zadatak da za svoju politiku pridobije prvo CDU, zatim Nemačku, a potom i Evropsku uniju. To je zahtevan posao za koji je potrebno vreme.

4. Mnogi analitičari širom Evrope videli su Emanuela Makrona kao naslednika na kormilu Evrope, nakon povlačenja Merkelove. Koliko je to izvesno, ako se uzmu u obzir poslednja dešavanja u Francuskoj vezana za pokret Žutih prsluka?

Povlačenje Merkelove nije povlačenje Nemačke sa kormila Evropske unije, jer se ono upravo nalazi u rukama i Francuske i Nemačke. Ne treba zaboraviti da je upravo francusko-nemačko pomirenje osnova evropskih integracija. Setimo se Šumana i Adenauera, Miterana i Kola, pa i Sarkozija i Merkelove.

5. I za kraj da li će CDU, ali i Nemačka i Evropa biti iste nakon izbora novog šefa najuticajnije partije u Evropi?

Reč je o umerenoj i konzervativnoj stranci koja ne pravi nagle političke zaokrete i u tom smislu CDU će svakako ostati ista bez obzira na lidera. Kada se kaže ista, pod tim se pre svega podrazumeva njen politički značaj. Hrišćansko-demokratska unija je državotvorna stranka i teško je zamisliti modernu Nemačku, ali i Evropsku uniju bez nemačkih demohrišćana.

 http://hdp.rs/single.php?post=25