СНС примљена у ЕПП као придружена чланица

Српска напредна странка данас је примљена као придружена чланица у Европску народну партију (ЕПП), објавила је ЕПП на Твитеру. Одлука је донета на састанку Политичке скупштине Европске народне партије.

Српска напредна странка од данас је придружени члан Европске народне партије (ЕПП), највеће и најутицајније страначке организације у Европском парламенту, а интернационални секретар СНС Јадранка Јоксимовић поручује да је то велики и важан дан за странку, али и Србију, и да је СНС препозната као истински носилац економских реформи и полтиичке стабилности. 

ЕПП је новој чланици на свом Твитер налогу поручила "Добродоšли у породицу".

Јадранка Јоксимовић је навела да је придружено чланство највећи степен придруживања које може да има странка из земље која није чланица ЕУ и истакла да ће се СНС трудити да кроз партијске канале уради што више за Србију.
ЕПП окупља странке десног центра из целе Европе, из земаља ЕУ и шире, углавном странке на власти, међу којима су и немачка ЦДУ, мађарски Фидес и аустријска Народна партија, те бројне друге странке са којима, каже Јоксимовић, напредњаци добро сарађују.
"Мислим да смо после две године разговора, припрема, посета које су имали нашој странци, мисија за упознавање рада, структуре и програма
СНС, на прави начин успели да покажемо да је СНС истински носилац економских реформи, политичке и регионалне стабилности, што је препознато код странака у ЕПП", навела је Јоксимовић.
Она је рекла и да је дебата у ЕП, током које је она представила политички оквир у Србији, напредак у евопским интеграцијама и ситуацију у странци, била веома добра и изузетно позитивна.

Јадранка Јоксимовић на дебати у ЕПП

Јоксимовић је навела да су о сарадњи са СНС изузетно лепо говорили Дорис Пак, Едвард Кукан, европски посланци, као и известилац за Србију Дејвид Мекалистер, који је и потпредседник ЕПП, те да је о сарадњи са СНС позитивно говорио и лидер СВМ Иштван Пастор.
"Посебно бих поменула председника ЕПП Џозефа Дела, који је у више наврата крајње афирмативно говорио о странци, али и о поверењу које има у председника станке и премијера Александра Вучића, те његовом личном доприносу регионалној стабилности и поверењу", навела је Јоксимовић.
Она је истакла да је придружено чланство СНС додатни канал комуникације и политичка платформа за све нерешене проблеме и отворена питања, додајући да је увек добро кад међу пријатељима и у оквиру страначких веза нешто може да се уради за Србију, која је напредњацима, наводи, на првом месту.
"Трудићемо се да кроз партијске канале урадимо што више позитивних ствари за нашу земљу", закључила је Јоксимовић.
 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2526679/sns-primljena-u-epp-kao-pridruzena-clanica.html

Религијске вредности у уставима европских држава

Човек изнад свега, Бог изнад човека
Владика Николај Велимировић


Последњих деценија у Европи су учестале дебате о помињању хришћанских корена у законским актима или дебате о ношењу и употреби верских симбола у јавним институцијама (нпр. представе распећа у државним школама, болницама, судовима, и сл.). Нацрт устава Европске уније такође је био предмет расправе. Хришћанске цркве су инсистирале на помињању Бога и/или хришћанских корена Европе, док су се заговорници секуларизма томе противили.  Посебне контроверзе односе се на биоетичка питања попут оправдања абортуса, легализације истополних бракова насупрот дефинисању брака као заједнице мушкарца и жене. Хуманистички секуларизам у свом радикалном виду све више односи превагу над хришћанством у јавној сфери. Ипак, постоје и другачији примери.
Референца о Богу у европским уставима
Устав представља највиши правни акт једне државе. Осим што је акт највеће правне снаге, он изражава и одређене вредности на којима држава почива. Устави појединих европских земаља углавном су изразито секуларног карактера, али постоје и они који укључују на религијске вредности, као нпр. референце о Богу, верском наслеђу, хришћанским коренима или државној цркви. Хришћанство је ипак у великој мери обликовало европско друштво.
Референца која се односи на помињање Бога може имати двојак карактер. Треба разликовати „nomination” (помињање Бога у уставу) и “inovocatio” (позивање на Бога, тј. доношење устава „у име Бога“). У европској пракси појављују се оба примера у зависности о којој држави је реч.
Позивање на Бога у уставу
Устави ових европских држава садрже референцу која се односи на позивање на Бога:
Грчка
Грчки устав је јединствени пример у православном свету јер у преамбули стоје  следеће речи: „У име Свете и Једносуштне и Нераздељиве Тројице“. У трећем члану устава којим се уређују односи Цркве и државе  наводи се да је „преовлађујућа религија у Грчкој Источна Православна Црква Христова“. Грчка је једина држава православног хришћанског света која се експлицитно дефинише као православна и којој Православна цркв има статус званичне државне религије.


Ирска
Преамбула устава Ирске почиње следећим текстом: „У име Пресветог Тројства, од којег је сва власт и којем, као наш крајњи циљ, морају бити управљене  све  радње  како  људи,  тако  и  држава,  (...)  ми,  народ  Ирске,  понизно  признајући  своје  обавезе  према  нашем  Божанском  Господу,  Исусу  Христу,  који  је  подржао  наше очеве током векова искушења (...).” Осим преамбуле, Бог се спомиње на још неколико места у уставу Ирске.
Швајцарска
Преамбула устава Швајцарске почиње речима: „У име Свемогућег Бога! Швајцарски народ и кантони (...) усвајају следећи Устав.“Позивање на Бога је део дуге традиције уставности у Швајцарској.
Мађарска
Мађарска је 2011. године усвојила нови устав који је изазвао велике полемике. Устав почиње речима: „Бог чува Мађаре“. Осим тога, преамбула Устава Мађарске укључује и референце у којима се каже да је „земља хиљаду година део хришћанске Европе “ и да се „признаје улога хришћанства у очувању нације“.
Спомињање Бога у уставу
Устави следећих европских држава садрже референцу помињања Бога:
Немачка
Устав Савезне републике Немачке садржи следећи текст: „Свесни своје одговорности пред Богом и људима, испуњен одлучношћу да служи миру у свету као равноправан партнер у уједињеној Европи, немачки народ, вршећи своју уставотворну власт усваја Основни закон.“ Хришћанске вредности у немачком уставу имају посебан значај јер се односе на одбацивање тоталитарног система власти.
Пољска
Устав Пољске је специфичан јер осим помињања Бога и оних који верују у Њега укључује и референцу која се односи на све оне који у Бога не верују али заступају универзалне вредности. Реч је о компромису између захтева Римокатоличке цркве са једне и лево-либералних кругова са друге стране. Прембула устава између осталог садржи следеће одредбе:
„Ми пољски народ – сви грађани Републике, како они који верују у Бога као извор истине, правде, добра и лепоте, тако и они који не деле такву веру, али уз поштовање ових универзалних вредности који произилазе из других извора (…) за нашу културу укорењену у хришћанском наслеђу наше нације и универзалним вредностима признајемо своју одговорност пред Богом или сопственом савешћу, овим успостављају Устав Републике Пољске.“
Украјина
Преамбула украјинског устава укључује неколико ставки од којих се једна односи на помињање Бога: „Свесни наше одговорности пред Богом, наше савести, прошлости, садашње и будуће генерације.“[7] Украјина је једина држава бившег СССР-а која садржи ову референцу.
Албанија
Албанија је дуги низ година била позната као прва атеистичка држава. Међутим, савремени Устав Албаније почиње овим речима: „Ми, народ Албаније, поносни и свесни наше историје, са одговорношћу за будућност, и са вером у Бога и/ или другим универзалним вредностима, ми доносимо овај Устав.

Референца о религијским коренима
Устави појединих европских држава не садрже спомињање Бога али укључују  позивање на хришћанске корене, наслеђе и уопште на религијске вредности. Такав је случај са уставом Норвешке у којем пише да „основне вредности остају наше хришћанско и хуманистичко наслеђе“[9] док се у словачком уставу позива на „духовно наслеђе Ћирила и Методија“.

 Уставна традиција Србије
Уставна традиција Србије указује да су у појединим уставима постојала референце позивања на Бога. Реч је о крилатици „По милости Божијој и вољи народној“ коју су користили владари Краљевине Србије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенца и Краљевине Југославије. Устав Краљевине Србије из 1888. године почиње речима „Ми Милан Први по милости божјој и вољи народној Краљ Србије“. Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца из 1921. као и септембарски устав Краљевине Југославије из 1931.садржали су формулације „По милости Божјој и вољи народној“ и односиле су се на владавину краља Петра I односно краља Александра I Карађорђевића.
Кад је реч о садашњем уставу Србије, он не садржи одредницу која се односи на помињање Бога. Ипак, државни симболи јасно одражавају хришћански идентитет јер се крсна знамења налазе и на грбу и на застави, док химна „Боже правде“ заправо представља врсту молитве.
Уместо закључка
Устави европских држава који садрже референцу о Богу могу послужити као пример и за највиши правни акт Србије. Укључивање религијских вредности у Устав Републике Србије допринело би јачању државног и националног идентитета јер су православље и систем вредности који из њега произлази имали важну улогу у формирању српске државе. Са друге стране, спомињање Бога истовремено значи и вредносно одбацивање сваке диктаторске власти јер држава не представља апсолутну и врховну вредност.
Спомињање Бога у највишем правном акту може бити прихватљиво не само за православне хришћане већ и за припаднике свих монотеистичких религија и традиционалних цркава и верских заједница у Србији. Осим тога, референца се може дефинисати и на компромисан начин (пример Пољске) и као таква бити прихватљива и за оне који нису верници.


Извори:
The Constitution of Greece, hri.org/ docs/syntagma/.
The Constitution of Ireland, irishstatute­ book.ie/eli/cons/en/html.
Bundesverfassung der  Schweize­ rischen Eidgenossenschaft, ad­ min.ch/opc/en/classified­compila­ tion/19995395/201601010000/101.pdf.
The Fundamental Law of Hungary, kormany.hu/download/e/02/00000/ The%20New%20Fundamental%20 Law%20of%20Hungary.pdf.
The Basic Law for the Federal republic of Germany, bundestag.de/blob/284870/ ce0d03414872b427e57fccb703634dcd/ basic_law­data.pdf.
Konstitytcji­Konstytucję Rzeczypospo­ litej Polskiej, sejm.gov.pl/prawo/konst/ polski/kon1.htm.
The Constitution of Ukraine, infoukes.co m/history/constitution/index­en.html. Albanian Constitution, ipls.org/servi­ ces/kusht/intro.html.
Norway – Constitution, servat.unibe. ch/icl/no00000_.html.
Тhe Constitution of The Slovak Republic, slovakia.org/sk­constitution.htm.
Устав Краљевине Србије (1888), ius. bg.ac.rs/prof/Materijali/martan/ USTAV%20KRALjEVINE%20SRBIJE%20
1888.pdf.
Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, projuris.org/RETROLEX/ Ustav%20kraljevine%20SHS_Vidovdan­ ski%20ustav%20(1921).pdf.
Устав Краљевине Југославије, pravo. unizg.hr/_download/repository/Ustav_ Kraljevine_Jugoslavije.pdf.
(Изворима приступљено 6.9.2016. г.)

 Аутор: Владимир Марјановић, Часопис „Православље“ број 1190

Hrišćanske unije u klinču

Između sestrinskih stranaka CDU i CSU u toku je sukob koji traje već godinu, od početka talasa izbeglica. Postavljaju se ultimatumi... svađa kao u porodici, smatra Folker Vagener.

Horst zehofer i Angela Merkel, 24.06.2016.

Dve sestrinske hrišćanske stranke, Hrišćansko demokratska unija (CDU) i Hrišćansko socijalna unija (CSU) verovatno nikada u svojoj dugoj zajedničkoj istoriji nisu bile ovako sukobljene. To traje već godinu dana, a razlog su izbeglice. Zbog toga se špekuliše o okončanju saradnje tih stranaka u parlamentu: Treba li CSU, koji na izbore izlazi samo u Bavarskoj, uskoro da nastupa širom zemlje? Ili: Treba li CDU, koji u Bavarskoj politički apstinira, da uđe i u ovu saveznu zemlju? Planova kao što su ovi, već je bilo.

Politolog Oskar Nidermajer govori o jednoj od najvećih kriza koje su dve stranke ikada imale. Na isti način to vidi i Markus Zeder, bavarski ministar finansija i potencijalni naslednik Zehofera. I to godinu dana uoči parlamentarnih izbora.

Čini se da više ništa nije isključeno. Je li dakle moguća samostalna predizborna kampanja, uključujući i sopstveni program i kandidata za kancelara? Sve je moguće. Prema anketama, 45 posto ispitanih smatra da bi bilo dobro kada bi CSU mogao da se bira širom Nemačke. Na takvom kursu konfrontacije CDU i CSU su poslednji put bile pre 40 godina.

Štraus i Kol

Bilo je to 19. novembra 1976. godine kada je sledeća vest odjeknula kao bomba: CSU je na Kongresu donela odluku o okončanju saradnje sa CDU. Bilo je to vreme Franca Josefa Štrausa.

Helumt Kol i Jozef Štraus, 05.10.1980.

Šef CSU je godinama vodio žestok duel sa Helmutom Kolom, šefom CDU. I jedan i drugi su patili zbog gubitka vlasti na saveznom nivou. I jedan i drugi su sebe videli kao boljeg kandidata za kancelara. Tri sedmice je besneo rat između sestrinskih stranaka. 12. decembra je CSU zvanično povukla svoju odluku, ali je to debelo naplatila. Posebna autonomija CSU unutar Kluba poslanika CDU/CSU u Bundestagu je ojačana i od tada ova stranka ima pravo veta u važnim političkim pitanjima.

Šta je tada pokrenulo CSU na popuštanje? Helmut Kol je zapretio da će sa CDU umarširati u Bavarsku. To je delovalo.

Jer, CDU u Bavarskoj bi CSU nanela velike štete. Pre svega u velikim gradovima i u protestantskom regionu Franačke bi CSU puno izgubila. Bio bi to hendikep koji bi mogao da se kompenzuje kada bi CSU izašla na izbore u celoj zemlji. To važi i danas.

Nasuprot tome CDU zna šta joj manja sestra iz Bavarske znači na saveznom nivou. Jer CDU profitira od jačine CSU u Bavarskoj: ni jedna druga stranka nije tako često osvajala apsolutnu većinu na izborima kao CSU. To je politički kapital koji je Uniji na izborima na saveznom nivou pomogao više puta. CSU je vezivala i vezuje desničarske konzervativce za Uniju - u najmanju ruku u Bavarskoj.

Desno od Unije: AfD

Upravo ta spoznaja je, u novim političkim okolnostima dovela do nemira u redovima Unije - pre svega na strani CSU. Alternativa za Nemačku (AfD) je stranka, koja postiže uspehe, a koja je nedvosmisleno pozicionirana desno od Unije.

Stara Štrausova formula, da desno od Unije može biti još samo zid, trenutno više ne važi. To je jedan od razloga zašto CSU, kada je reč o politici prema izbeglicama nastupa drugačije od kancelarke Merkel. Svojom politikom otvorenih granica Merkelova klasični birački potencijal tera na desni rub - glasi prigovor iz Minhena.

Činjenica je da Unija mesecima gubi birače koji se priklanjaju Alternativi za Nemačku. Nasuproti tome, šef CSU Horst Zehofer među pristalicama Alternative za Njemačku uživa mnogo veće poverenje nego predsednica Alternative za Nemačku Frauke Petri. Ipak kancelarka ne želi ni da čuje za ograničenje broja izbeglica, dok Zehofer zahteva maksimum od 200 000 godišnje. Međutim, nemačko pravo na azil je individualno što je sigurno i razlog za kancelarkin stav. Sestrinske stranke ostaju posvađane, ali zajedno - do daljnjeg.

 http://www.dw.com/sr/hri%C5%A1%C4%87anske-unije-u-klin%C4%8Du/a-19558474

ЦСУ: Немачка мора да остане Немачка

БEРЛИН -  Немачка Хришћанско-социjална униjа (ЦСУ) припремила jе списак промена имиграционе политике Униjе ЦДУ/ЦСУ коjи ће свом коалиционом партнеру Хришћанско-демократскоj униjи (ЦДУ) поставити као услов за заjедничку предизборну кампању за изборе 2017. године, као и подршку новоj кандидатури Aнгеле Mеркел за функциjу канцеларке, пренели су данас немачки медиjи.

У нацрту документа чиjе jе усваjање предвиђено на затвореном састанку председништва ЦСУ у петак и суботу, од демохришћана се тражи заокрет досадашњег курса по питању избегличке политике и пооштрење многих сегмената мигрантске политике.

На листи захтева, како преноси Хина, налазе се многа спорна питања попут забране ношења бурки, законом дефинисане горње границе броjа избеглица и укидање двоструког држављанства, а што jе ЦДУ досадо одбиjао.

ЦСУ тражи да горња граница броjа избеглица коjе стижу у Немачку мора да се ограничи на 200.000, као и да се промени закон о азилу коjи би онемогућио траjну боравишну дозволу у Немачкоj.

Пошто престане да постоjи разлози због коjих jе азил одобрем, мора да се спроведе повратак у земље порекла, наводи се у документу.

"У будућности мора да важи: предност имаjу досељеници из нашег западног хришћанског културног круга", каже се у документу уз напомену да ће то сузбити илегалну миграциjу.

"Држава мора сама да одлучи кога ће да прими, а не да мигранти одлучуjу о томе. Немачка мора да остане Немачка", тражи ЦСУ у документу, преноси "Велт".

фото www.фрееимагес.цом/ фцл1971

 http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=269113#top

Пољски парламент разматра закон о забрани абортирања

Пољска федерација чувара живота поднела Сејму (Парламенту Пољске) предлог за закон о забрани абортирања. Пољски Сејм, 14. септембра 2016. године примио је нацрт закона који забрањује све врсте абортирања. Нацрт закона је сачинила Пољска федерација чувара живота који се састоји од више од деведесет pro-life организација. Закон предлаже потпуну забрану абортирања, и то без изузетка. Међутим, законодавство не сматра да су жене одговорне за абортирање. Посланици Сејма почеће са разматрањем овог закона следеће недеље. Такође, у септембру ће Пољски парламент истовремено радити на једном другом нацрту закона који забрањује абортирање. Овај закон, који је припремила организација „Стоп абортирањима!“ сматра да су жене одговорне за прекид својих трудноћа. До данас овај закон нису подржали пољски бискупи.

У овом тренутку, абортирања у Пољској су забрањена, изузев у следеће три случаја: када је мајчин живот или здравље у опасности због трудноће; када постоји висок ризик од деформитета плода; и када је трудноћа резултат силовања.

Извор: Православие.ру (превод: Информативна служба СПЦ)

 http://www.spc.rs/sr/poljski_parlament_razmatra_zakon_o_zabrani_abortiranja

У Европи расте дискриминација хришћана

Бечки ”Документарни архив нетрпељивости према хришћанима” - „Dokumentationsarchiv der Intoleranz gegen Christen“ објавио је 28. јуна 2016. свој извештај за 2015. годину.

Дискриминација хришћана из религиозних и етичких разлога је повећана у току прошле године. Један разлог овоме су напади на хришћанске избеглице, највише од стране муслимана у домовима за прибежиште и азил. Ово потврђује бечки ”Документарни архив нетрпељивости према хришћанима” у своме извештају за 2015.г. У том извештају је документовано 180 случајева (2014:150), о насилним нападима на хришћане, цркве и гробља, антихришћанске увреде и дискриминацију на радном месту. У овој статистици Француска се налази на првом месту – са 63 случајева – махом оскврнављењем цркава и гробаља. Њој следи Немачка да 20, Италија 14 и Велика Британија са 13 случајева.

Директорка ове институције Елен Кригер Фантани, која прати ове случајеве, позвала је националне и регионалне ауторитете и институције да се помније брину и штите хришћанске избеглице. Као последње средство, предлаже издвајање смештаја за хришћане. 

Немачка: демонстранти нападнути

Преступи у Немачкој су вандалистичка оштећења капела и црква, насиље радикалне левице на родитеље у Хамбургу који су протестовали против сексуалног васпитања у школама или при демонстрацији ”Марш за живот” у Берлину. Овај институт је као пример нетолерантности уврстио и случај у Баварској: будући да је све више муслиманских туриста са Блиског истока у покрајинама  Немачке, то се менаџмент успињаче на највиши планински врх ”Цугшпице” одлучио да рекламни проспект ”ретушира” и сада га објављује без крста, који је одувек био на њему. 

Италија: муслиманске избеглице бацили хришћане у море

У Италији је 15 муслиманских избеглица ухапшено, јер су на путу од Африке ка Италији 12 хришћана бацили у Средоземно море и тиме их присилили да се утопе. Оптуженици потичу из Сенегала, са Обале Слоноваче, Малија и Гвинеје. Они су на Сицилији ухапшени и због уморства из религиозне мржње оптужени. 

Шведска: противница абортуса поређена са исламистима

У Шведској је национална координаторка против насилничког екстремизма Мона Салин у једној дискусији вербално насрнула на једну бабицу хришћанку. Она се успротивила да помогне при једном побачају (абортусу). Салин ју је оптеретила тврђењем да ”она практикује своју веру на екстреман начин”. То је за њу исто што и људи коју се боре на страни ”Исламске државе”. 

Велика Британија: свештеник цитира библијске стихове и не сме више да ради у затвору 

У Великој Британији је, сходно ”Документарном архиву”, један свештеник у затвору међу сексуалним деликвентима читао стихове из Библије који се односе на питање греха. Међу тим стиховима је било и оних који се односе на хомосексуалност. Тиме је свештеник преступио против ”начела једнакости” и из тог разлога убудуће не може да долази на мисију у затвор. 

Аустрија: васпитачица отпуштена, јер је деци објашњавала Божић

У Аустрији је једна васпитачица једног државног дечјег вртића (киндергартена) отпуштена са посла, јер је повредила његову религиозну неутралност. Према тврђењу овог ”Документарног архива”, она је деци објашњавала да хришћани о Божићу прослављају рођење Христа. Овај „Dokumentationsarchiv der Intoleranz gegen Christen“ је почев од 2005.г. документовао преко 1.600 случајева дискриминације хришћана у Европи

|http://spc.rs/sr/u_evropi_raste_diskriminacija_hrishtshana