Packe ili podrška Angeli Merkel?

Stranački kongres Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Karlsrueu svojevrsni je test za predsednicu stranke i kancelarku Angelu Merkel u sopstvenim redovima. U centru pažnje je izbeglička kriza. 

Odluka Angele Merkel da bez ograničenja prihvati izbeglice s ratnih područja Sirije izazvala je sukobe na svim političkim nivoima – ne samo unutar Evropske unije ili među strankama vladajuće koalicije u Berlinu, već i u redovima kancelarkine Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Još pre nekoliko nedelja, komentatori su smatrali da je reč o pravom ustanku u CDU. U vladinoj četvrti u Berlinu kružile su glasine da će Merkel do kraja godine, ili biti prisiljena da podnese ostavku, ili da će sama da se povuče.

Pritisak sa svih strana

Horst Zehofer i Angela Merkel nakon kongresa CSU

Sada je već sredina decembra i duhovi u poslaničkom klubu te stranke malo su se smirili. Tokom stranačkog kongresa bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), tzv. sestrinske stanke CDU u oktobru, šef CSU Horst Zehofer kancelarku je otvoreno pozvao na red. To je zatim doprinelo ponovnom zbijanju redova. Međutim jedno su poslaici CDU i CSU u Bundestagu, a raspoloženje u bazi nešto sasvim drugo, što je puno teže uskladiti. O tome će najviše biti reči na 28. kongresu CDU 14. i 15. decembra u Karlsruheu, na kojem učestvuje hiljadu delegata iz gradova i opština širom Nemačke.

Još uvijek na hiljade izbeglica pristiže u Nemačku. S njima najviše posla imaju lokalni političari. U njihovim opštinama ima mnogo ljudi koji dobrovoljno pomažu, ali mnogo je i onih koji kritikuju takvu politiku doseljavanja i davanja azila. Tokom jedne regionalne konferencije u saveznoj pokrajini Saksoniji sredinom oktobra mogao se videti plakat s natpisom: „Svrgnuti Merkel!“" Njeni postupci doveli su do snažnog jačanja desno-populističke stranke Alternativa za Nemačku, koja je na istoku zemlje bez problema, kako pokazuju istraživanja javnog mnenja, prešla podršku od deset odsto glasova birača – sve na štetu kancelarkinih demohrišćana. Neraspoloženje zbog toga, delegati će doneti sa sobom u Karlsrue.

„Izjava iz Karlsruea“

Prošle nedelje novinarima je predstavljen glavni dokument Predsedništva CDU pod imenom „Izjava iz Karlsruea. O njemu bi trebalo opširno da se raspravlja nakon govora Angele Merkel u ponedeljak (14.12). Potom će se pristupiti izglasavanju. Merkel će u Karlsrueu svojim stranačkim kolegama takoreći postaviti pitanje poverenja.

Generalni sekretar CDU Peter Tauber: Ne postoji gornja granica

„Nadamo se da ćemo s tom izjavom dobro početi Kongres i pre svega ga dobro završiti“, izjavio je nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, čime je dao do znanja kolika nervoza vlada u rukovodstvu CDU. „Cilj bi morao da bude pomirenje različitih gledišta i mišljenja. To nije jedini dokument o izbegličkoj i azilantskoj politici. Postoji njih više od deset na istu temu“, rekao je De Mezijer.

Spor oko gornje granice

Dokument koji ide najdalje dolazi od podmlatka CDU – Mlada unija (Junge Union). Oni traže da se jasno odredi gornja granica broja izbeglica, o kojoj bi zatim trebalo da se raspravlja za okruglim stolom.

Predsedavajući Mlade unije Paul Cimjak objašnjava da oni time šalju dva signala: da stranka zbijenih redova stoji iza Angele Merkel, ali i da su mogućnosti Nemačke ograničene i konačne. O pravnim aspektima „gornje granice“ može da se diskutuje, kaže Cimjak i ističe da ona faktički u opštinama već postoji.

Merkel je do sada odbacivala utvrđivanje gornje granice broja izbeglica koje Nemačka može da primi. I u Izjavi iz Karlsruea izbegava se spominjanje tog pojma. De Mezijer je na tu temu samo rekao da su druge formulacije poput „izbeći preopterećenost i obezbediti prihvatljivost“ mnogo bolje.

Glasanje se iščekuje s napetošću

Koliko delegata će podržati podneske koji se udaljavaju od linije koju sledi Angela Merkel? Odnosno, koliko su ozbiljne glasine o puču? Ili su one samo odraz trenutnog emocionalnog stanja? Jedan drugi dokument tiče se pitanja da li je Nemačkoj potreban zakon o useljavanju. S tim u vezi se kaže: mnogobrojni zakoni o useljavanju koji postoje trebalo bi bolje da se usklade, protivrečnosti da se uklone i da se sve zajedno pretvori u jedan zakon koji bi u inostranstvu morao da bude bolje pojašnjen.

Drugo polje delovanja Angela Merkel vidi na nivou Evropske unije. Ona želi da sprovede raspodelu izbeglica po zemljama-članicama. Do sada je otpor bio veliki. Planirano osnivanje Centara za registraciju na spoljnim granicama Evropske unije još nije istinski zaživelo. Kancelarkina strategija, zasnovana na održivosti, ogleda se u Izjavi iz Karlsruhea u nizu mera na nacionalnom, evropskom i međunarodnom nivou.

Vremena je sve manje. Ukoliko ne dođe do pomaka u Evropi, moraće da uslede mere na nacionalnom nivou. Merkel je već zapretila ukidanjem Šengenskog sporazuma. Time se preti i u Izjavi. Šta to konkretno znači, nemački ministar unutrašnjih poslova nije želeo da objašnjava jer se ipak, kako je rekao, s optimizmom mora gledati na budućnost. Ostaje međutim da se vidi koliko će optimizma delegati poneti sa sobom na Kongres CDU u Karlsrue.

 http://www.dw.com/sr/packe-ili-podr%C5%A1ka-angeli-merkel/a-18915725

Merkel sa naslovne strane

Angela Merkel je „Ličnost 2015. godine“ po izboru magazina „Tajm“. Njujorška redakcija na sva usta hvali politiku nemačke kancelarke, ali komentator DW-a Feliks Štajner stvari vidi malo drugačije. 

 

 

Znate li koga je magazin „Tajm“ proglasio za „Ličnost godine“ 1938, 1942. i 1979? Znate li ko je 2015. završio iza Angele Merkel na drugom mestu? S odgovorima na ta pitanja mogla bi se napraviti zgodna galerija gnusnih osoba iz prošlosti i sadašnjosti: Adolf Hitler, Josif Staljin, Ajatolah Homeini i Abu Bakr al Bagdadi, vođa terorističke organizacije „Islamska država“.

Magazin „Tajm“, dakle, ne želi samo da odlikuje one dobre, plemenite i lepe. Biraju se jednostavne one osobe koje, po percepciji redakcije njujorškog „Tajma“, imaju najveći uticaj na svetska zbivanja – kako pozitivno tako i negativno.

Posebne vrednosti pastorove ćerke 

Naravno da redakcija „Tajma“ smatra da je Angela Merkel napravila samo dobre stvari – to pokazuje i lepa, počasna titula: „Kancelarka slobodnog sveta“ – naslovu na aktuelnom izdanju. Ta titula ipak na drugoj strani ne predstavlja nešto izvanredno. Broj država u kojima šefica vlade nosi titulu „kancelarka“, relativno je mali.

Redakcija „Tajma“ u svom bombastičnom obrazloženju, navodi mnogo toga dobrog: spominje se „nepokolebljivo moralno rukovođenje čitavim jednim kontinentom“ – u krizi u Ukrajini, krizi evra, prihvatanju bezbrojnih izbeglica i borbi protiv terora nakon napada u Parizu. Može se čitati i o specifičnom, drugačijem kanonu vrednosti, zato što je Merkel ćerka jednog pastora: „Humanost, dobrota i tolerancija“. Da li bi iza toga mogli da stanu i grčki penzioneri i nezaposleni?

Feliks Štajner, DW

Najlepši je sledeći odlomak: „Retko kada se može posmatrati proces u kojem se neki lider 'odriče' starog, mučnog identiteta“. Otvoreno ostaje, nažalost, ko tu koga muči. Možda više neka politički leva grupa boljestojećih intelektualaca iz neke zemlji koja jedva da prima izbeglice? U Nemačkoj se, u svakom slučaju, poverenje birača u Angelu Merkel ubrzano smanjuje. Na mukama su pre svih nemački gradovi i opštine koje moraju i dalje da primaju izbeglice, a ne znaju gde da ih smeste. Ali mi ćemo u tome uspeti, kaže kancelarka.

Jaz unutar EU kao nikada do sada

Mnogim evropskim komšijama mnogo simpatičnija je bila „stara“, predvidljiva Nemačka, nego velika sila s pečatom Angele Merkel. Postizanje kompromisa nije bila jača strana ovogodišnje nemačke EU-diplomatije – ni po pitanju Grčke, a pogotovo ne kad je reč o izbeglicama. Mađarski premijer Orban prebacuje kancelarki „moralni imperijalizam“, a on ima sve više saveznika. Angelu Merkel očigledno ne impresionira oštra kritika njenog kursa. Rezultat toga je da je Evropska unija u decembru 2015. politička celina koja je sposobna da deluje – ali samo na papiru. Da li je to dobar način upravljanja?

Redakciju magazina „Tajm“ o svemu tome ne mora da brine. Oni su za „Ličnost godine“ proglašavali i osobe sasvim drugog kalibra. Oni u Njujorku jednostavno na kraju godine imaju cilj da proizvedu izdanje novina koje će dobro da se prodaje. Ipak, ne može se poreći određena fascinacija velikim društvenim eksperimentom Angele Merkel – pogotovo kada sve opušteno pratite s one strane Atlantika, a ne iz srca Evrope.

 http://www.dw.com/sr/merkel-sa-naslovne-strane/a-18909359

Страначки пуч против Меркелове

МИГРАНТСКА криза без преседана, која месецима тресе Европу, могла би да прогута немачку канцеларку Ангелу Меркел. Неспоразуми и неслагања око политике према избеглицама из Африке и са Блиског истока међу чланицама владајуће коалиције у Берлину, можда и не би учинили да канцеларки "догори до ноката", али, су управо њени демохришћани били кап која прелива чашу. Намеће се питање да ли је њена сопствена политика, била, у ствари погрешна процена коју сад плаћа тако што јој најближи политички сарадници отказују послушност и љуљају канцеларки фотељу? Да ли је Меркелова саму себе саплела?

Лавина критика која већ више од месец дана стиже из редова њених демохришћана у најразвијенијој покрајини Баварској, прети да отвори јаз по линији Минхен - Берлин, кроз који ће пропасти садашња власт у Немачкој с Ангелом на челу.

"Побуну" предводе тројица најмоћнијих демохришћана из Баварске: Хорст Зехофер, шеф Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) - сестринске странке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) која постоји само у овој покрајини - Волфганг Шојбле и Томас де Мезијер, савезни министри финансија и унутрашњих дела.

Можда је највеће изненађење приредио Де Мезијер, као надасве лојалан Меркеловој. Наложио је Савезном заводу за миграцију да новопридошле из Сирије више не признаје аутоматски као избеглице по Женевској конвенцији, већ да им се дозвола боравка изда само на годину дана, а забрани, до сада листом практиковано, спајање породица.

ПРЕТЊЕ СТИЖУ ИЗ БАВАРСКЕ БУДУЋИ да је Баварска на југу и прва на удару мигрантског таласа који пристиже у Немачку преко Балкана, тамошњи премијер Хорст Зехофер, кренуо је још почетком октобра у отворени конфликт с Ангелом Меркел, претећи да ће затворити федералне границе. Одмах потом, запретио јој је и тужбом Уставном суду.

Из хуманитарних разлога, али и да би немачким институцијама олакшала мукотрпан посао, Ангела Меркел је крајем августа за сиријске избеглице суспендовала процедуру из Даблинског споразума. Стотине хиљада њих, ушло је од тада у Немачку, а међу њима има оних који се лажно представљају као Сиријци, јер им је успех скоро загарантован, пише Дојче веле. Транзитне земље ЕУ, које би у ствари биле надлежне за избеглице - Грчка, Мађарска, Хрватска, Словенија и Аустрија - једноставно их пуштају да прођу. Зашто да не? Људи су хтели у Немачку, а Немачка их је примала. Де Мезијер и компанија, сада желе томе да стану на пут. Влада је под све већим притиском да заустави реку избеглица.

Да би противник канцеларке Меркел, међутим, добио "људски лик", на површину је гурнут Шојбле, најстарији члан владе и једини који је, од пада Берлинског зида, непрекидно на владајућим функцијама. Што је још маркантније, Шојбле је вечити канцеларски кандидат, блиски сарадник Хелмута Кола и вишедеценијски посланик Бундестага. Због свега овога, каже се да је за многе демохришћане већ постао носилац наде.

- Де Мезијер и Шојбле су, јасно је, потпуно другачијег мишљења од Меркелове - сматра Криштоф Швенике, главни и одгворни уредник магазина за политичку културу "Цицеро".

- Пуч се већ догодио. Догађа се у овом моменту.

БИРАЧИ Својом доследном политиком отворених врата, Меркелова је против себе окренула скоро две трећине бирачког тела, тако да би сада за њу гласало само 34 одсто грађана!

Политиколог Карл-Рудолф Корте има, међутим, другачије мишљење: "Меркелову и сада, као и раније, штити њен панцир популарности". Корте сматра да Ангела суверено влада. "Ко једну такву особу покуша да сруши, пашће заједно с њом", каже Корте. Бонски аналитичар Тилман Мајер сматра да је Меркелова у дефанзиви, али да ни издалека није "сабијена у ћоше", а камоли да стоји тик пред развлашћењем.

Како год да се даље буде љуљала позиција Ангеле Меркел, непобитно је да је отварајући границе она постала талац сопствене политике. Притисак који Меркелова не буде издржала, прелиће се по целом континенту, упозоравали су још почетком јесени, политички аналитичари. Ситуација на Старом континенту, у међурвремену се усложнила многим елементима, међу којима је и отварање скандинавске руте. А, сви путеви, у овој кризи, не воде у Рим, него у Берлин.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:576674-Stranacki-puc-protiv-Merkelove

Socijalno partnerstvo

Označavanje radnih odnosa kao „socijalnog partnerstava“ po prvi put se pominje 1947. u kontekstu zajedničkih napora sindikata i poslodavaca da država ponovo izgradi. Ovako uspostavljanje ravnoteže socijalnopolitičkih interesa od tada nije dovelo samo do toga da su protesti radnik u Nemačkoj bili relativno retki već da je ova činjenica umnogome doprinela da su široki slojevi društva osetili blagodeti kako ekonomskog, tako i socijalnog napretka.

Socijalno partnerstvo postalo je, shodno tome, konstitutivni nosilac  →  socijalne tržišne privrede, koja po zamisli svojih idejnih tvoraca treba da bude „učenje o miru“, a sve sa ciljem da se najznačajnije kreativne snage društva nateraju da svoje interesne konflikte principijalno rešavaju konsenzusom. Pri tom, međutim, svakako postoji opasnost da pojedine interesne grupacije, kao što su, na primer potpisnici kolektivnih ugovora, svoje konflikte pokušavaju da reše na teret trećih lica (→socijalni partneri). Ispravno shvaćeno socijalno partnerstvo stoga ne nastoji samo da istakne činjenicu da pored različitih postoje i zajednički interesi već isto tako i da podseti na postojanje društvene odgovornosti. Ovo povezivanje sa opštom dobrobiti društvene zajednice neophodno je kako bi realizacija radnih odnosa povezala  ekonomsku sa socijalnom efikasnošću, ostvarujući na ovaj način viši stepen opšteg društvenog standarda. Socijalno partnerstvo predstavlja pokušaj usklađivanja zahteva →  evangelističke socijalne etike sa predstavama o liberalnom ekonomskom sistemu.

Literatura:

MÜLLER-ARMACK, A. (1962), Das gesellschaftspolitische Leitbilt der Sozialen Marktwirtschaft  (Društvenopolitička ideja – vodilja socijalne tržišne privrede), reprint u: MÜLLER-ARMACK, Wirtschaftsordnung und Wirtschaftspolitik, Studien und Konzepte zur Sozialne Marktwirtschaft und zur Europä ischen Integration, Bern, Stutgart; SANMANN, H. (1988), Sozialpartner (odrednica Socijalni partneri), u Handwörterbuch der Wirtschaftswissenschaft (HdWW), tom VII, Stuttgart, Tübingen, Göttingenn; RÖSNER, H.J. (1990), Grundlagen der marktwirtschaftich Orientirung in der Bundesrepublik Deutchland und ihre Bedeutung für Sozialpartnerschaft und Gemeinwohlbildung (Osnove tržišno privredne orijentacije u SR Nemačkoj i njen značaj za socijalno partnerstvo i opštu dobrobit društva), Berlin.

Hans Jirgen Resner

Izvor: Leksikon socijalno-tržišne privrede,Ekonomska politika od A do Š, Fondacija Konrad Adenauer, 2005.
387-388 str.

Програм Српске конзервативне странке (1914)

I.

Унутрашња политика

а) Државни систем.

Конзервативна Странка, почивајући на идеји да развој политичкога и правнога живота у држави има да се врши законским и еволуционим путем, ставља себи у задатак да ради на промени садашњег устава, који је донесен на неправилан и једностран начин.

Конзервативна Странка ће тежити да се кроз тај нови устав спроведу ова начела конзервативизма:

Код устројства владалачке власти:

Начело високога монарховога ауторитета обезбеђенога прерогативама, које му пропадају као представнику монархизма и од којих владалац, пошто су те прерогативе не њгова права већ његове дужности, мора, саобразно Уставу земаљском, чинити употребу.

Код устројства законодавне власти:

Дводомни систем с тим да Сенат, као горњи дом, буде тако састављен да, бар у већини чланова својих, представља стално и независно тело, како би могао бити озбиљан и користан регулатор између владаоца и Народне Скупштине;

a)      Као једна од последица увођења дводомнога система биће: да се функције Државнога савета сведу једино на расправљање административних спорова;

б)      Да би чланови законодавних тела, Сената и Народне Скупштине, били што независнији у својој законодавној улози, као и да би се обезбедила политичка моралност њихова, Конзервативна странка ће тражити да се чланови искључе из свих материјалних послова са државом (као што су нпр. државне набавке, концесије итд.) за време трајања њиховога мандата.

Код устројства управне (административне) власти:

Начело ауторитета власти у свим гранама државнога живота, које је начело подлога реда и сигурности у земљи као и јемство против сваког демагоштва у држави.

У вези са овим Конзервативна странка ће радити на решењу чиновничкога питања на овим двема главним основама: прво, да се побољшањем њиховога данашњега и сувише зависнога положаја, чиновници заштите од сваке самовоље, и друго да се, ипак, претпостављеним државним органима обезбеди над потчињеним службеницима довољна власт у интересу реда и дисциплине у државној служби.

Код устројства судске власти:

Начело судске независности обезбеђене на првом месту судиском непокретљивошћу и таквим системом постављања и унапређивања судија који ће, у том државном послу, спречити свако партизанство, гарантујући постављање и унапређивање у судској струци најисправнијим и најспремнијим правницима.

Питање о јавном правозаступништву у Србији, Конзервативна странка скинуће с дневног реда на тај начин што ће радити на томе да се ова помоћна судска служба преустроји на модерној основи и да се правозаступнички ред, што се дисциплине и његовога угледа тиче, стави под старање и надзор Правозаступничке Коморе.

Конзервативна странка трудиће се да се, у вези са питањем о јавним правозаступницима преустроје Апелациони судови и Суд Касациони тако, да парничари излазе и пред те судове на расправу заједно са својим правозаступницима, онако како је то урађено и у другом културном свету.

Код устројства војске:

Конзервативна странка ће се трудити да, на систему сталнога кадра, непрекидно ради на материјалном снажењу војске као и њеном моралном снажењу развијањем идеје о дисциплини и идеје о њеном високом позиву.

ц) Законодавство

Пошто је Конзервативној странци крајњи циљ морално и материјално благостање српскога племена, како би оно и међународној заједници било елеменат мира и културе, то ће се Конзервативна странка старати да се доносе закони који ће обезбедити постигнуће тога циља.

Морално благостаније народа.

Црква: Конзервативна странка ће се нарочито старати, да се преуреди стање свештеничкога сталежа, како би свештеници, припадајући својом службом само цркви и олтару, могли бити у правом смислу верски учитељи народа, подижући хришћански дух његов. Али, Конзервативна странка ће одржавати уопште начело верске трпељивости.

Школа: Исто тако Конзервативна странка ће се старати да побољша и положај учитеља у народним школама, како би се они што више и што боље одали своје учитељском позиву.

Материјално благостање народа.

Имајући у виду да се главни привредни извор Србије налази у земљораду и сточарству, Конзервативна странка ће се трудити да, подесним законима, осигура опстанак и напредовање земљорадника, а специално, малих поседника којима је државна потпора најпотребнија.

II

Спољашња политика

Односно спољашње политике Србије, Конзервативна странка ће имати увек, и нарочито, пред очима народносне задатке Србије. У том погледу она ће водити на првом месту рачуна о интересима српскога народа и имајући у виду стварне чињенице и односе у светској политици, тражити за осигурање речених интереса, наслона и на оној страни на коју те чињенице и ти односи упућују.“

 

Србија. Орган Српске конзервативне странке, бр.2, 20. април 1914.

Извор: Српска десница у 20. веку, Књ. 2, Преглед конзервативних идеја и покрета / Живојин Ђурић, Драган Суботић.- Београд:  Институт за политичке студије, 2006 (Београд : КИЗ Центар). 75-77 стр.

Идеја о хришћанској политици

Владимир Марјановић

 „Хришћанска свест  мора да води хришћанску политику.“ Семјон Франк

 
Пропаст сталешког друштвеног уређења, заснованог на тзв. савезу круне и олтара, догодио се на Западу током Француске револуције (1789), а касније и на Истоку као последица Фебруарске и Октобарске револуције (1917). Појава модерне секуларне државе, јачање либерализма и социјализма негативно су се одразили на положај хришћанских цркава. Било је потребно пронаћи адекватан начин учествовања хришћана у друштвеном и политичком животу. У западном хришћанском свету, развиле су се различите форме хришћанско-демократске политике.

Православно хришћанство је вековима било повезано са монархијским државним уређењем. Односи државе и цркве уређивани су на принципу сагласја тј. симфоније духовне власти свештеника и световне власти цара. Са сломом Византије (1453) та идеја је пренета на царску Русију, а са њеном пропашћу (1917) нестала је последња православна монархија. Православни су, као и римокатолици и протестанти, били суочени са истим друштвеним проблемом, потребом за проналажењем адекватног односа између вере и политике.

Крајем XIX и почетком ХХ века у православном свету (пре свега у Русији) јављају се нове хришћанско-политичке концепције. Оне се у многим сегментима разликују од доминантне идеологије изражене у крилатици „православље – самодржавље – народност.“ Поједини руски религијски философи, попут Владимира Соловјова и Сергеја Булгакова, критички преиспитују историјска хришћанска државна уређења, залажу се за основне људске и грађанске слободе, социјалну правду, универзализам и концепт хришћанске политике.


Идеја хришћанске политике код Владимира Соловјова

 
Руски философ Владимир Соловјов изражава став да пропаст средњевековног схватања света за хришћанство није страшна, јер је реч о  компромису између хришћанства и паганства, који се највише рефлектовао на друштвену и политичку сферу. После Миланског едикта, велики број људи у Римском царству је приступао цркви само формално. Они су признали победу хришћанства у спољашњем виду, али су желели да целокупан јавни живот (држава, власт, закони) и даље остане пагански без истинског преображаја.

Са друге стране, Соловјов заступа тезу да су у историји номинални нехришћани, нарочито секуларни хуманисти често спроводили хришћанске промене у друштвеној, политичкој, економској и свакој другој сфери. Прогрес учињен на том пољу има хумани, а самим тим и хришћански карактер, иако га нису остварили хришћани.

Према Соловјеву, хришћанска политика означава специфично стремљење ка истинском остварењу хришћанских идеала у целокупном друштвеном животу.  Он заговара идеју да  хришћани имају дужност да већ овде на земљи допринесу победи над злом и у свакодневни јавни живот унесу хришћанска начела. Социјални идеал хришћанске политике је слободна теократија,  а њеном стварању треба да претходи уједињење Римокатоличке и Православне цркве. Иако је критиковао друштво које је себе номинално представљало  хришћанским, Соловјов је сматрао да будуће друштво треба да буде истински прожето вредностима хришћанства. У слободној теократији која не би настала насилним методама, постојала би световна власт цара (тачније руског цара) и духовна власт римског папе. Слободна теократија би имала универзални карактер, укључивала би политичке слободе и социјалну правду. Држава за Соловјова може имати позитивну улогу само уколико се повинује узвишеним хришћанским начелима.

Овај руски философ и књижевник био је велики противник смртне казне, суровог кажњавања преступника и ропства. Осим тога, оштро се супротстављао национализму као и антисемитизму. И поред опредељења за идеју хришћанског царства и привржености теократији у његовој политичкој философији, може се приметити инсистирање на политичкој слободи, хуманости, универзализму и социјалној правди.

Пред крај живота Соловјов се одрекао теократских социјалних утопија. Ипак, његова мисао је оставила веома великог трага у стваралачком раду Сергеја Булгакова, Николаја Берђајева, браће Трубецкој и многих других.

 

Хришћанска политичка мисао Сергеја Булгакова

 

Идеју хришћанске политике заступао је и Сергеј Булгаков. У свом интелектуалном и духовно сазревању, овај руски економиста, философ, теолог и православни свештеник   прошао је пут од марксизма, преко идеализма до православља. Почетком  XX века формирао је групу под називом „Савез хришћанске политике“ као основу за стварање хришћански инспирисане политичке партије. Булгаков је био активан као декларисани хришћански социјалиста и депутат Друге државне думе.

Своје социјално-политичке идеје изложио је у многобројним чланцима и књигама, али је спис „Хришћански социјализам“, посебно чланак „Неодложни задатак (О савезу хришћанске политике)“ најзначајнији.

Булгаков указује на стање у коме су хришћани или равнодушни према политици или „црностотинашки“ (тј. екстремно десничарски) опредељени. Равнодушност према политици је противна хришћанству, јер је према Булгакову историја богочовечански процес. Ако се одбаци политика, онда се одбацује и историја, а самим тим се одбацује и човечанство. Политика за Булгакова има условни значај али је и као таква, важна и неопходна јер представља организовано доброчинство. Под концептом хришћанске политике Булгаков подразумева  заштиту основних људских, грађанских, политичких и социјално-економских  права. 

Он критикује систем државне принуде сматрајући га туђим хришћанском идеалу слободног савеза људи (и идеалу безвлашћа). Ипак, хришћани морају направити својеврстан компромис са државом да би је потчинили хришћанским идеалима слободе и љубави. Државу је, дакле, неопходно христијанизацијом хуманизовати. За разлику од Соловјова, Булгаков се опредељује за федералну републику уместо монархије.

Залагање за хришћанску политику Булгакова није довело до клерикализма. Тачније, између  концепта хришћанске политике и клерикализма постоји велика разлика. Док клерикализам инсистира на парцијалним интересима одређене конфесије или пак интересима свештенства, у концепт  хришћанске политике могу бити укључени хришћани свих конфесија, па чак и они који нису верници. Не треба изгубити из вида да су тзв. хришћанске партије на Западу Европе у почетку углавном биле клерикално-конфесионалног карактера и заступале или католичке или протестантске интересе. Нарочиту пажњу заслужује Булгаковљево заговарање хришћанског социјализма, концепта коме ће бити веран све до своје смрти.

 „Савез хришћанске политике“ није прерастао у масовну организацију нити је дошло до реализације тачака које је Булгаков предлагао. То је био покушај да се на нов начин и у другачијим околностима хришћани социјално и политички ангажују.

Друштвени значај

Због теоријске и практичне неразрађености, несистематичности и утопизма, концепт хришћанске политике није добио ширу подршку. Ипак, социјалне идеје појединих представника руске религијске философије могу имати велики политички и друштвени значај јер представљају важну теоријску и идеолошку основу за савремени развој православне верзије хришћанско-демократске политике. Таква политика може да на специфичан начин допринесе развоју плурализма, политичких слобода, социјалне правде, демократије и људских права у православним земљама и спречи јачање екстремизма, државног апсолутизма и сличних ауторитарних и антидемократских тенденција. 

Извор:  Часопис „Православље“  број 1160.

Анкете показују да је већина чланова CDU задовољна радом Ангеле Меркел

Убедљива већина чланова немачке конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) задовољна је учинком Ангеле Меркел на челу сранке и владе и жели да се она поново кандидује за функцију канцелара на федералним изборима 2017. године, показују резултати нове анкете.

Агенција "Форза" анкетирала је 1.012 чланова ЦДУ, а 82 одсто је рекло да су задовољни Меркелиним радом, док 81 одсто изричито наводи желе да она остане на челу земље и после 2017. године.
Подршка бирача немачким конзервативцима опала је, међутим, у посљедњих неколико седмица због мигрантске кризе, а Меркелова је критикована и унутар сопствене странке због начина на који решава ову ситуацију.
Анкета је спроведена између 12. и 15. октобра за магазин "Штерн".
(Срна)
 http://www.nspm.rs/hronika/nemacka-ankete-pokazuju-da-je-vecina-clanova-cdu-zadovoljna-radom-angele-merkel.html