ПРОТЕСТ ЗБОГ НАЈАВЕ РУШЕЊА ЦРКВЕ У ПРИШТИНИ

Учесници Међународне конференције "Достојанство, права и слободе човека - хришћанска димензија", која је у протекла три дана одржана у Словенији, у организацији Међународног фонда јединства православних народа, упутили су апел градским властима Приштине да одустану од најављеног рушења храма Христа Спаса у центру Приштине.

У завршном саопштењу скупа и писму које је упућено у Приштину, истиче се да би рушење незавршеног храма Српске православне цркве био злочин према цивилизацији и религији, због чега се надлежни позивају да одустану од своје намере.

Апел је усвојен на предлог Александар Чотрића, народног посланика у Народној скупштини Републике Србије и шеф Сталне делегације парламента у Интерпарламентарној скупштини православља.

Осамдесет учесника међународне конференције из 24 земље, међу којима су и посланици из Србије, Русије, Босне и Херцеговине (Републике Српске), Бугарске, Казахстана, Јордана, Палестине и Јерменије, као и владике, свештеници, професори и представници међународних организација, обратили су се и властима Црне Горе, изражавајући протест због одлуке да из ове државе буде протеран свештеник Српске православне цркве Велибор Џомић.

Конференција је пре два дана отворена у Љубљани у присуству председника словеначког парламента Милана Брглеза, градоначелника Љубљане Зорана Јанковића и митрополита загребачко-љубљанског Порфирија.

http://www.spo.rs/vesti/383-protest-zbog-najave-rusenja-crkve-u-pristini.html

РАДНИ ДОРУЧАК СА ПРЕДСТАВНИЦИМА БУНДЕСТАГА

У оквиру посланичке групе пријатељства са Немачком одржан је радни доручак са посланицима Бундестага, представницима различитих политичких странака међу којима су најбројнији били посланици Хришћанско демократске уније и Социјалдемократске партије.

Немачки и српски парламентарци су разговарали о питањима законодавне активности парламента, оправданости расправљања о законима који у скупштинску процедуру улазе по хитном поступку, о значају односа Немачке и Србије првенствено на плану инвестиција и чланства Србије у ЕУ, отварањима преговарчких поглавља, заступљености припадника националних мањина у парламенту и о изазовима који се налазе пред српским посланицима у погледу њихове законодавне активности.

Олгица Батић председница Демохришћанске странка Србије, након одржаног састанка, изразила је посебно задовољство због заинтерсованости посланика ЦДУ за будућу сарадњу са Демохришћанском странком Србије.

Извор: 

http://www.dhss.org.rs/index.php/medija-centar/kategorije/vesti/452-radni-dorucak-sa-predstavnicima-bundestaga

Др Андреј Фајгељ: Затвор за Ханса из "Брава"

Тинејџерски часопис "Браво" у последњем броју учи девојчице како да задовоље момка, уз порнографске илустрације и сведочење једне Сање

ТИНЕЈЏЕРСКИ часопис "Браво" у последњем броју учи девојчице како да задовоље момка, уз порнографске илустрације и сведочење једне Сање.

"Браво" је и раније делио савете о сексу за најмлађе, али је нова рубрика "Љубав и секс", истакнута већ на насловној страни, запрепастила својом вулгарношћу. Опис је порнографски детаљан: "врховима прстију клизим преко њега ускоро је велики и потпуно чврст. Вау - нисам имала појма да је ово тако добар осећај".

Кад одради посао, девојчица је сва срећна и поносна: "Привијам се уз њега, сва срећна. Поносна сам што сам пробала да га задовољим".

Да би свака девојчица осетила исти понос, ту је и права школица за ручну стимулацију пениса, све са илустрацијама. У средини часописа су, као и увек, постери који ће красити зидове дечјих соба, не само тинејџера (13-19 година), већ и млађе деце.

Непотписани новинар је показао како замишља наше ћерке. Дозволиће нам да пробамо да замислимо њега. Он се зове Ханс и ради за немачку медијску корпорацију "Бауер". Овај задригли педесетогодишњи перверзњак седи пред екраном у атлет-мајици, знојав, док у једном "прозору" гледа дечју порнографију, а у другом измишља "први пут" наше Сање.

У једном дечјем љубавном хиту, хор "Колибри" је певао: "... а она неће, ех Тања, Тања, не квари снове ономе ко сања". "Колибри" је давно одлетео, сада је ту Ханс да препева песму и стропошта снове наше деце у порнографско блато.

Тања је била тако слатка што није хтела звезде за неба. Сања ће бити крива што неће пенис - "ех Сања Сања".

Читава наша култура се може схватити као једна велика песма, она на коју је мислио Змај када је рекао: "Хај што Србин јоште живи - крај свих зала, песма га је одржала - њојзи хвала".

Либерални Ханс ту песму препевава тако да све исправно постаје погрешно, а све погрешно постаје исправно, све до самих темеља, до вредносне кичме. Прва Божија заповест о међуљудским односима (иначе пета по реду) открива основни троугао наше цивилизације - тата-мама-деца - и прописује однос поштовања детета према родитељима.

Либерали су све то изокренули наопачке, почев од главних учесника, преко њихових односа, до положаја у широј заједници. Део овог препевавања је и сексуализација деце. Ми мислимо да деца нису за секс, Ханс каже да јесу.

Либерали широм света укидају забрану инцеста, ублажавају осуду силовања, секса са малолетницима и педофилије, а деци отворено промовишу хомосексуализам и порнографију. Сигурни анални секс је део школског програма за десетогодишњаке у Чикагу.

Истраживања оца сексуалне револуције, Алфреда Кинсија, обухватала су и силовања стотина деце, укључујући бебе. Вековима су мама и тата били идеал срећног детињства. Ханс мисли супротно.

Нацрт новог српског грађанског законика родитеље посматра као садисте чије батине су злостављање, чак и најмања ћушка. Са друге стране, либерална батина је из раја изашла, и кад вас њихови жбири буду пребијали да би вам отели децу, немојте заборавити да то раде из чистог хуманизма, као ономад кад су нас бомбардовали.

Почео је последњи културни рат који ће човечанство каквим га ми знамо водити. Наш проблем је што смо, за разлику од противника, бојажљиви у борби за свој начин живота.

Ханс мора знати да ћемо га, ако добијемо прилику, стрпати у затвор. Јер у нашем погледу на свет, њему је место у затвору, а не на излозима и школским клупама.

Са друге стране, морамо знати да ће нас Ханс, ако добије прилику, елиминисати. Томе нас учи и историја, и став либерала према неистомишљеницима, исти какав су нацисти имали према расним, а комунисти према класним непријатељима.

Кад читаво поколење пузи, а децу васпитава за будућност на коленима, време је за борбу. Наше ћеркице ће учити да држе оловке, а не пенисе.

Извор: http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:533611-Dr-Andrej-Fajgelj-Zatvor-za-Hansa-iz-Brava

Парламентарна скупштина Савета Европе признаје дискриминацију хришћана у Европи

Резолуција 2036 (2015) која се бави нетолеранцијом и дискриминацијом у Европи прихваћена је 29. јануара 2015. године за време зимског заседања Парламентарне скупштине Савета Европе.

Парламентарна скупштина је позвала државе чланице Савета Европе да осигурају право свих појединаца да се поштује слобода религије и вероисповести,  да се подржава слобода савести на радном месту, да се омогућавају нормални животни услови,  да се охрабрују медији да избегавају негативне стереотипе о хришћанима, на исти начин као и о било којој другој групацији, и поштовање права родитеља да својој деци обезбеде образовање које је у складу са њиховим верским убеђењима.

Одбор за једнакост и против дискриминације Парламентарне скупштине СЕ, 3. децембра 2014. године,  једногласно је подржао поновни документ  о дискриминацији хришћана у Европи који је припремио представник из Молдавије Валерију Гилечи.

Извор: Московска Патријаршија

http://www.spc.rs/sr/parlamentarna_skupshtina_saveta_evrope_priznaje_diskriminaciju_hrishtshana_u_evropi

Молитва па реплика

Уколико посланици затраже да им се омогући просторија за молитве, у Народној скупштини могле би да заживе и такозване религијске собе - сазнају "Новости"

У скупштинском бифеу (лево) биле планиране три просторије за молитву

УКОЛИКО посланици затраже да им се омогући просторија за молитве, у Народној скупштини могле би да заживе и такозване религијске собе - сазнају "Новости".

Ово би у наредним месецима могао да буде епилог сукоба који се разбуктао између народних изабраника СДА и СДПС. Наиме, Енис Имамовић из Угљанинове странке затражио је да се Мехо Омеровић, из табора Љајићевих социјадемократа, смени са места председника Одбора за људска и мањинска права, јер је, наводно, покушао да спречи лидера СДА да обави молитву.

Омеровић каже за "Новости" да посланике СДА "нико није ометао у молитви нити су за то потребни посебни услови". Али, не одбацује могућност да се разговара о увођењу молитвених соба:

- Наравно, ако неко буде тражио, можемо да причамо о увођењу посебних просторија за молитву, али мислим да до то није потребно. Уосталом ако бисмо то учинили за вернике исламске вероисповести, требало би исто обезбедити и посланицима православне, католичке и других конфесија.

Секретаријат законодавног дома, како нам је рекла Јана Љубичић, секретар парламента, још није добио захтев да се посланицима обезбеди посебна соба или други услови за молитву.

БРИТАНСКА ТРАДИЦИЈА

ПАРЛАМЕНТ Велике Британије свако заседање почиње хришћанском молитвом. Ово је традиција и у Дому лордова и у Доњем дому, али није обавезна. Посланици који не желе не морају да присуствују.

Иако у Скупштини нема кутка за вернике, он је према пројекту архитекте Константина Јовановића, био предвиђен у парламенту. И то на месту где се сада налази ресторан. Како је "Новостима" објашњено у парламенту, карактеристични сводови "кафане" указују на то да су "према пројекту овде биле предвиђене просторије за вернике три конфесије - православце, католике и муслимане".

- Међутим то се никад није десило због тога што је изградња парламента започета у Краљевини Србији, настављена у време Краљевине СХС, а завршена током Краљевине Југославије. Тек после Другог светског рата, 1945. године, одлучено је да тај простор постане ресторан - кажу у парламенту.

Наши посланици приликом путовања у иностранство виђали су да у скупштинама њихових колега постоје молитвене собе.

На пример, у Парламентарној скупштини Савета Европе налази се просторија за молитву и медитацију где заједно могу да се моле посланици свих вероисповести.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:530521-Molitva-pa-replika

Како је суботички свештеник припојио Бачку Краљевини Србији

На Великој народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. одлучујућу улогу имао је Блашко Рајић који је носио ореол противника мађарској власти

(Фото А. Исаков)

Суботица – Крај Првог светског рата донео је велику политичку промену на подручју данашње Војводине, а у тим догађајима готово пресудну улогу имали су суботички национални прваци. Није отуда ни чудно да Велика народна скупштина, одржана 25. новембра 1918. године у Новом Саду, има посебан значај за словенски живаљ. Историчар Мирко Грлица из Градског музеја у Суботици у разговору за „Политику” објашњава да то има и своје историјско оправдање.

– Када говоримо о Великој народној скупштини, говоримо о одлукама које се тичу Бачке, Баната и Барање, али да би се разумеле њене одлуке потребно је вратити се у 19. век и негативно искуство српског грађанства из револуције 1848/49. године када након великих жртава они нису добили готово ништа. Створено је Војводство Србије и тамишки Банат које је било више немачко него српско. Због тога, српско грађанство, као потпуно аутохтона друштвена креација, почиње да се самоорганизује, повезује са Србима у Хрватској, израстајући у значајан политички фактор који своју економску снагу црпи из Српске банке основане у Загребу и из мреже задруга које обједињавају ситне произвођаче. Ова заједница постаје и богатија и образованија од просека тадашњег друштва и у њој се формира политичка мисао у сазвучју с најмодернијим историјским тенденцијама и ти ставови имаће утицаја на простор Војводине – објашњава Грлица.

Историографија мање говори о размимоилажењу у политичкој мисли на простору Бачке, Баната и Барање, које се огледа и у либерално-демократској мисли коју предводи Васа Стајић, Петар Коњовић, Игњат Павлас и радикалској на челу с Јашом Томићем, а која су трајала све до Велике народне скупштине. Када је српска војска већ прешла у Банат и Бачку, почеле су и политичке припреме за припајање Краљевини Србији и док је радикалска струја била за директно спајање са Србијом, демократска је заговарала да се прво обави уједињење бивших аустроугарских земаља преко Краљевине Словенаца, Хрвата и Срба и да се онда она уједини с Краљевином Србијом. Занимљиво је да обе ове политичке опције, недељу дана пред Велику наредну скупштину, контактирају с представницима владе у Београду, и, неочекивано, обе добијају подршку власти Краљевине Србије. Због тога се одржава заједнички састанак где уз пресудни утицај Богдана Гавриловића, ректора Београдског универзитета, доносе компромисно решење: иде се на уједињење преко тзв. загребачке опције, а ако случајно они не прогласе уједињење с Краљевином Србијом, тада ће представници Бачке, Баната и Барање самоиницијативно да се прикључе Србији.

– Сагласни с таквим ставовима, дан уочи Велике народне скупштине, окупљају се прваци словенског живља и у Суботици како би изабрали 75 делегата. Наредног јутра када крећу за Нови Сад, како нам сведочи недовољно коришћен историјски извор православни свештеник Марко Протић иду помешаних осећаја. Јер, из Баната су у Суботицу стигли делегати који ће с њима продужити за Нови Сад, а који на рукама носе пришивену српску тробојку и натписе „Живела Велика Србија”. Пред Велику народну скупштину, Јаша Томић излази с документом који му је потписао министар Нинчић да се Бачка, Банат и Барања прикључе Краљевини Србији. То изазива негодовање суботичких делегата, који имају инструкције са своје скупштине, и ако се они успротиве то би довело у питање одлуке Велике народне скупштине – наводи Грлица.

Током званичног дела Велике народне скупштине, пошто је прочитана резолуција да се Бачка, Банат и Барања прикључују Краљевини Србији а да се бирају делегати за контакт с владом у Београду, међу којима је и католички свештеник Блашко Рајић, према сведочењу учесника, читава маса се усталасала, затраживши да им се обрати свештеник, који је носио ореол отпора мађарској власти.

– Рајић је тада подржао резолуцију, односно прикључење Краљевини Србији, што је поздрављено бурним одобравањем. Када је касније упитан да објасни зашто је променио ставове објаснио је да је сматрао да је судбина овог региона сигурнија и извеснија уколико се прикључи Србији, која је била на страни чланица Антанте, него посредно преко Краљевине Словенаца, Хрвата и Срба које су биле део Аустроугарске и тако противнице Антанте. То је реално размишљање у тренутку када је још далеко био Тријанонски споразум и повлачење граница – каже Грлица.

Ипак, историчари данас знају да је Велика народна скупштина која је узбуркала национална осећања словенског живља ипак имала само манифестациони карактер, а да су одлуке доношене негде другде. У овом случају, конкретно, „дозволу” да се Бачка, Банат и Барања припоје Краљевини дао је француски генерал Франше д’ Епере као командант савезничких снага, оног тренутка када је у договору с регентом Александром одобрио да српска војска пређе Дунав у свом победничком походу.

Александра Исаков

објављено: 19.01.2015.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Kako-je-suboticki-svestenik-pripojio-Backu-Kraljevini-Srbiji.sr.html

Демохришћанска побуна против Меркелове

На тајном састанку вође огранака владајуће ЦДУ захтевале од канцеларке да се дистанцира од изјава да је „ислам део Немачке”

Присталице Пегиде приказују Ангелу Меркел као муслиманку (Фото Бета)

Канцеларка Ангела Меркел суочила се минуле недеље, у сопственој странци, са најозбиљнијом кризом од априла 2000. године откад је на челу Демохришћанске уније Немачке (ЦДУ). Страначки лидери савезног огранка ЦДУ и покрајински прваци поставили су ултимативни захтев својој шефици да „с мером” исказује наклоност према турским мигрантима и осталим досељеницима муслиманске вере, јер, у супротном, угрожава виталне интересе странке и државе.

Повод за њихову реакцију су биле две изјаве Меркелове. Прва је уследила за време посете турског премијера Ахмета Давутоглуа Берлину када је Мереклова рекла: „Бивши председник Немачке Кристијан Вулф изјавио је поводом годишњице немачког уједињења 2010. године да је ислам део Немачке и то јесте тако. Ја сам истог мишљења као и он”.

Дан касније, у Бундестагу је и појаснила свој став: „Хришћанство и мојсијевство су вековима, с правом, део Немачке, а у међувремену је то и ислам... Канцеларка сам свих грађана који живе у Немачкој и прихватам присталице муслиманске вере као и све остале суграђане и сународнике”.

Два иступа шефице немачке владе изазвала су оштре реакције страначких лидера ЦДУ и сестринске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ).

Први знак „да је време за устанак” дали су шеф посланичке фракције ЦДУ у Бундестагу Фолкер Каудер и њен генерални секретар Михаел Гросе Бремер. Када је Петер Хинце, блиски сарадник Меркелове и лични пријатељ бившег председника Вулфа, аплаузом позвао посланике на подршку Меркеловој, шефови фракција су ставили руке у џепове...

„Све док се исламски прваци једном за сва времена не одрекну принципа владавине шеријата, овакве изјаве (као што их даје немачка канцеларка) не би требало ширити у јавности”, изјавио је други председавајућу посланичке групе демохришћана у Бундестагу Арнолд Фац.

За реч су се јавили безмало сви истакнути демохришћански политичари, додајући да хришћанско-мојсијевски корени културе у Немачкој морају остати нетакнути. То би се могло схватити и као противљење да културне вредности ислама у било ком облику буду прихваћене у тој земљи.

Демохришћански повереник за безбедносна питања Волфганг Бозбах, који је својеврсни други министар унутрашњих послова, дословце је изјавио да је „одушевљење партијских редова за најновије изјаве Меркелове умерено, уколико уопште постоји”.

С обзиром да је ниво противљења, или отказивања послушности шефици странке незапамћен у послератној историји демохришћана, немачки медији су почели да шире тезу о постојећем, или предстојећем, страначком пучу унутар ЦДУ.

Недељник „Шпигл” је у јучерашњем издању потврдио оправданост гласина. Позивајући се на неименоване изворе у централи ЦДУ, „Шпигл” је известио да је прошле среде, у тајности, одржан кризни састанак страначког врха ЦДУ. Критичаре су предводили шефови и утицајни политичари „неколицине” немачких покрајина које „Шпигл” није именовао.

„Политика” је, међутим, сазнала у Берлину да су најгласнији критичари Меркелове били политичари из Саксоније и Бранденбурга, покрајина у којима неонацистичка НДП, десничарска „Алтернатива за Немачку (АфД), као и Покрет патриотских Европљана против исламизације западног поднебља (Пегида), имају највише присталица.

Међу критичарима се обрела и носилац изборне листе ЦДУ за изборе у граду и покрајини Бремен Елизабет Мочман, која је предочила Меркеловој да се њено разумевање за ислам поразно одразило на популарност странке те да је ЦДУ суочена са таласом протеста, али и за бројним спонтаним напуштањима странке.

Судећи према реакцији Меркелове на критику испољену на тајном састанку, коју је описао „Шпигл”, немачка канцеларка је спремна да коригује досадашњи курс: „Муслимани јесу, и остаће, прихваћени у Немачкој, али само под условом да се придржавају немачких закона и прилагоде домаћим обичајима”.

М. Казимировић

објављено: 18/01/2015

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Demohriscanska-pobuna-protiv-Merkelove.sr.html