Демохришћанска побуна против Меркелове

На тајном састанку вође огранака владајуће ЦДУ захтевале од канцеларке да се дистанцира од изјава да је „ислам део Немачке”

Присталице Пегиде приказују Ангелу Меркел као муслиманку (Фото Бета)

Канцеларка Ангела Меркел суочила се минуле недеље, у сопственој странци, са најозбиљнијом кризом од априла 2000. године откад је на челу Демохришћанске уније Немачке (ЦДУ). Страначки лидери савезног огранка ЦДУ и покрајински прваци поставили су ултимативни захтев својој шефици да „с мером” исказује наклоност према турским мигрантима и осталим досељеницима муслиманске вере, јер, у супротном, угрожава виталне интересе странке и државе.

Повод за њихову реакцију су биле две изјаве Меркелове. Прва је уследила за време посете турског премијера Ахмета Давутоглуа Берлину када је Мереклова рекла: „Бивши председник Немачке Кристијан Вулф изјавио је поводом годишњице немачког уједињења 2010. године да је ислам део Немачке и то јесте тако. Ја сам истог мишљења као и он”.

Дан касније, у Бундестагу је и појаснила свој став: „Хришћанство и мојсијевство су вековима, с правом, део Немачке, а у међувремену је то и ислам... Канцеларка сам свих грађана који живе у Немачкој и прихватам присталице муслиманске вере као и све остале суграђане и сународнике”.

Два иступа шефице немачке владе изазвала су оштре реакције страначких лидера ЦДУ и сестринске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ).

Први знак „да је време за устанак” дали су шеф посланичке фракције ЦДУ у Бундестагу Фолкер Каудер и њен генерални секретар Михаел Гросе Бремер. Када је Петер Хинце, блиски сарадник Меркелове и лични пријатељ бившег председника Вулфа, аплаузом позвао посланике на подршку Меркеловој, шефови фракција су ставили руке у џепове...

„Све док се исламски прваци једном за сва времена не одрекну принципа владавине шеријата, овакве изјаве (као што их даје немачка канцеларка) не би требало ширити у јавности”, изјавио је други председавајућу посланичке групе демохришћана у Бундестагу Арнолд Фац.

За реч су се јавили безмало сви истакнути демохришћански политичари, додајући да хришћанско-мојсијевски корени културе у Немачкој морају остати нетакнути. То би се могло схватити и као противљење да културне вредности ислама у било ком облику буду прихваћене у тој земљи.

Демохришћански повереник за безбедносна питања Волфганг Бозбах, који је својеврсни други министар унутрашњих послова, дословце је изјавио да је „одушевљење партијских редова за најновије изјаве Меркелове умерено, уколико уопште постоји”.

С обзиром да је ниво противљења, или отказивања послушности шефици странке незапамћен у послератној историји демохришћана, немачки медији су почели да шире тезу о постојећем, или предстојећем, страначком пучу унутар ЦДУ.

Недељник „Шпигл” је у јучерашњем издању потврдио оправданост гласина. Позивајући се на неименоване изворе у централи ЦДУ, „Шпигл” је известио да је прошле среде, у тајности, одржан кризни састанак страначког врха ЦДУ. Критичаре су предводили шефови и утицајни политичари „неколицине” немачких покрајина које „Шпигл” није именовао.

„Политика” је, међутим, сазнала у Берлину да су најгласнији критичари Меркелове били политичари из Саксоније и Бранденбурга, покрајина у којима неонацистичка НДП, десничарска „Алтернатива за Немачку (АфД), као и Покрет патриотских Европљана против исламизације западног поднебља (Пегида), имају највише присталица.

Међу критичарима се обрела и носилац изборне листе ЦДУ за изборе у граду и покрајини Бремен Елизабет Мочман, која је предочила Меркеловој да се њено разумевање за ислам поразно одразило на популарност странке те да је ЦДУ суочена са таласом протеста, али и за бројним спонтаним напуштањима странке.

Судећи према реакцији Меркелове на критику испољену на тајном састанку, коју је описао „Шпигл”, немачка канцеларка је спремна да коригује досадашњи курс: „Муслимани јесу, и остаће, прихваћени у Немачкој, али само под условом да се придржавају немачких закона и прилагоде домаћим обичајима”.

М. Казимировић

објављено: 18/01/2015

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Demohriscanska-pobuna-protiv-Merkelove.sr.html

Меркелoва и смрт „мултикултурализма

У Немачкој, Великој Британији и Француској – расте прихватљивост идеја и пропаганде националиста

Фото Бета

Уместо подстицаја преплитању култура и традиција, богаћењу духовних и генетских садржаја – у националним срединама широм Европе све су гласнији и услишенији ксенофоби и шовинисти. Они условљавају прихватљивост мултикултурализма безусловним подређивањем дошљака – диктату тоталне асимилације која се елегантније формулише као неопходна интеграција.

У три кључне државе европског запада – Немачкој, Великој Британији и Француској – расте прихватљивост идеја и пропаганде националиста свих боја. У светлу најновијих догађања не изостаје ни помен овонедељног атентата верских фанатика на редакцију француског сатиричног недељника „Шарли ебдо”. При том се запоставља чињеница да ерупција шовинизма није последица атентата, већ националистичке агитације у протеклих неколико деценија.

Само у току минуле недеље, пре него што је изведен атентат у Паризу, дошло је до једне од највећих демонстрација шовинизма у послератној Немачкој, и до још већих противдемонстрација космополитских грађана. Те акције супротстављених табора указале су на дубоке поделе у тамошњем друштву око питања прихватљивости дошљака и њиховог статуса.

У Лондону се градоначелник Борис Џонсон подругнуо пракси основног школовања деце миграната на матерњем језику и то што многи од њих не знају добро енглески назвао производом „мулти-култи балканизације”. Читаоца ће можда забавити сазнање да је градоначелник Лондонапраунук Алије Кемал-бега, некадашњег министра унутрашњих послова Отоманског (турског) царства, а презиме Џонсон је изабрао његов деда када је затражио азил у Великој Британији.

Расправе и сукоби око питања права и положаја странаца нису специфичне само за Енглеску и Немачку. Подсетимо се само (неуспелог) швајцарског референдума о забрани градње минарета у Алпима. Објаснимо да је вођа популистичке деснице у Аустрији слободар Кристијан Штрахе градио своју популарност на изборној крилатици „Домаће уместо ислама” и „Беч није Истанбул”.

Више од агитације декларисаних десничара, међутим, разлог за забринутост је поводљивост етаблираних странака левог и десног центра које су изгласавале и пооштравају законе против странаца.

У Аустрији, влада велике коалиције социјалдемократа и народњака (демохришћана) донела је још 2011. закон о језичкој интеграцији странаца који је ових дана предмет расправа у Немачкој: Баварска ЦСУ, сестринска странка ЦДУ, тражи да странци уче и користе искључиво немачки језик, чак и унутар сопствена четири зида. У Аустрији није регулисано којим језиком дошљак треба да говори у сопственој породици. Али: „Мајке које воде децу у паркове, а при том им се не обраћају на немачком, изложене су порузи и псовкама”, рекао је аутору ових редова Ханс-Јирген Крум, професор германистике на Бечком универзитету.

Мигрант који у Аустрији не положи испит из немачког два пута губи право на дозволу боравка и рада, чак и ако је пре тога деценијама живео у земљи. Новим досељеницима се одобрава боравак само ако захтеву приложе сведочанство о положеном основном курсу немачког језика.

Тај регулатив доводи и до гротескних ситуација. Тамошња штампа је нашироко известила о случају босанског интелектуалца који је у Бечу студирао германистику и постао професор на тамошњем универзитету. По ступању на снагу закона о језичкој интеграцији морао је да полаже испит из немачког, пред миграционом комисијом.

Слично је задесило председавајућу једне од испитних комисија, пореклом с наших простора. Али, жена из ината није хтела да полаже, већ је сама себи испоставила одговарајуће сведочанство – на шта је по функцији имала право!

У Швајцарској (још) нема закона који би прописао обавезу полагања језичких испита за странце, али неколицина кантона немачког говорног подручја припрема регионалне законе те врсте.

Шта би се о томе могло збирно рећи, коментарисао је бечки политички недељник „Профил” (аустријски пандан немачком „Шпиглу”) у пролеће 2011. године: „На овим просторима (у Аустрији) језичко питање је одувек било основа с које је ширена мржња према странцима... Језик Гетеа и Шилера подстакао је мит да је језичко опредељење национално питање и потпомогао ширење шовинизма најгоре врсте.”

У Холандију мигранти из ваневропских земаља стижу с дозволом холандских амбасада, али тек пошто пред члановима комисије у амбасади положе испит посебне врсте. Бивају затворени у телефонске говорнице и принуђени да преко локалног телефона одговарају на питања. Образложење праксе: „Људи с других поднебљане умеју да се контролишу. То може кобно да се одрази на безбедност холандских грађана.”

Све речено упућује на закључак да су шовинизам и ксенофобија већ присутни у законодавству низа европских земаља, заредом чланица ЕУ, или асоцираних држава, попут Швајцарске. Међутим, у контексту се не може запоставити чињеница да је кључну улогу одиграла, и још је има, Немачка, земља која је седамдесетих година прошлог века била европски пионир мултикултурализма.

Тадашња влада у Бону угледала се на канадску праксу толеранције и подршке националним разноликостима из шездесетих година прошлог века. Бон је чак преузео и одговарајући појам из енглеског multiculturalism, а поткрај 80-их је користио мулти-култи-принцип као одговор на ширење националистичких тензија у друштву.

Немачка је, међутим, била и прва европска држава чија се шефица владе сагласила с оценом да је мултикултурализам – мртав.

Две деценије после уједињења две Немачке, Хорст Зехофер, данашњи премијер покрајине Баварске и шеф ЦСУ, сестринске странке демохришћана Ангеле Меркел, изјавио је у једном јавном наступу 2010. године: „Мулти-култи је мртав”. Ангела Меркел то није поновила, али је подржала Зехофера сличном изјавом. У говору активистима Младе уније (демохришћанска омладина) она је истакла: „Покушај стварања мултикултуралног друштва је пропао, апсолутно пропао.”

Шта је шефица немачке владе уистину мислила, могло би се закључити на основу податка који су тек прошле недеље обелоданили „Франкфуртер алгемајне” и „Њујорк тајмс”, а који је „Политика” пренела у издању од прошлог четвртка.  Четири године пре него што је постала канцеларка, Меркелова је, у функцији шефице Демохришћанске странке, издејствовала да се у позициони папир ЦДУ из 2001. године унесе: „Немачка није досељеничко одредиште... Боравак би требало одобрити само мигрантима који прихватају вредносни систем хришћанске културе западног поднебља.”

Те ставове данас заступа Пегида, покрет Патриотских Европљана против исламизације западног поднебља. Пегида је, узгред, најавила ново рекордно окупљање за сутрашњи понедељак, а активистима и симпатизерима саветовала да носе црнину или црни флор у знак солидарности са жртвама париског атентата, али такође – да покажу шта и Немачкој, можда већ следећих дана, прети.

Организатори Пегиде, и не само они, изгубили су из вида да радикални исламисти нису до сада били озбиљнија претња Немцима. Обрнуто, муслимани и други досељеници су већ дуже од једне деценије жртве атентата екстремне деснице. Жртве су били и немачки грађани.

На недостатак политичке воље владајућих структура у Немачкој да се одлучније супротставе ширењу мржње према странцима указују и припреме за противдемонстрације космополитске Немачке против Пегиде. Шеф социјалдемократске странке Сигмар Габријел, позвао је јуче лидере свих парламентарних странака, и доскора сувладајуће ФДП, да стану на чело протестне колоне коју ће образовати представници турских организација пред Бранденбуршком капијом, у Берлину, не би ли показали Немцима да прихватају њихове вредности.

Осим либерала (ФДП) ниједна странка није спонтано дала пристанак. А одговор на Габријелов позив канцеларки Ангели Меркел, лично, стигао је из генералног секретаријата ЦДУ да таква акција мора претходно детаљно да се усклади. Тим поводом се у Берлину истиче да је на овакав одговор, уз све друге недоумице, утицала бојазан да ће се у Берлину окупити мање људи него у Дрездену, што би било упоредиво с бруком владе.

Милош Казимировић

објављено: 12.01.2015

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Veliki-nesporazum-civilizacija/Merkelova-i-smrt-multikulturalizma.sr.html

Курц реизабран са 100 одсто гласова

Шеф аустријске дипломатије Себастијан Курц реизабран је, са 100 одсто гласова, за лидера омладине Народне странке Аустрије.

Исход синоћног гласања био је потпуно јасан и сви учесници скупштине гласали су за двадесетосмогодишњака у жељи да настави да води омладину народњака, преноси Танјуг.

У свом обраћању Курц је рекао да је Народна странка Аустрије (JVP) доказала да млади не треба само да преузму одговорност, већ и допринесу напретку.

"Код нас није реч о томе да нешто будеш, већ да нешто урадиш", поручио је он.

JVP се, према његовим речима, залаже за више "директне" демократије и захтева конкретну доделу мандата на основу предности у гласовима.

"Састављање изборних листа не треба више да се спроводи у партијским централама, већ гласачи треба да имају прилику да одлучују ко ће их заступати у парламенту, покрајинским или градским скупштинама", нагласио је Курц.

Он је истакао да промене нису неопходне само у демократији, већ и када су пензије у питању.

"Не може бити да постајемо све старији и истовремено радимо све краће. Наш систем мора бити спреман за будућност, а то значи да морамо да се побринемо да драстично порасте старост за одлазак у пензију, да се уведе аутоматизам код пензија, то јест прилагођавања старости за одлазак у мировину са просеком старости становништва, и да превремене пензије буду коначно изузетак а не правило", подвукао је Курц.

Вучић честитао шефу аустријске дипломатије на реизбору

Председник Српске напредне странке Александар Вучић честитао је Себастијану Курцу поновни избор за лидера омладине Народне странке Аустрије, уз жеље за успешно даље вођење омладине те партије.

"Чињеница да сте са сто одсто гласова добили потпуно поверење да водите омладину народњака, сведочи да у лидерима какав сте Ви лежи будућност Европе. Посебно ми је блиска Ваша порука да није реч само о томе да нешто будеш, већ да нешто урадиш. Свако од нас ко је имао част да му народ укаже поверење да својим радом доприноси напретку своје земље – треба да се руководи том поруком", наведено је у честитки.

"Поштовани пријатељу, верујем у Вашу снагу, Вашу енергију и знање, као и Ваше лично лидерство, не само у Аустрији него и на европском континенту. Сигуран сам да ћемо нашим заједничким радом допринети напретку наших земаља, њиховој сарадњи и тиме и будућности региона и Европе", поручио је Вучић.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1796443/%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%86+%D1%80%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD+%D1%81%D0%B0+100+%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%BE+%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0.html

Молитвени доручак у Европском парламенту

 

Европски парламент је ове године организовао Европски молитвени доручак на коме је говорио г. Анастасије Неранцис. Он је на том обеду, између осталог, казао: „Државе које су у сукобу, морају схватити да рат може произвести једино пропаст, јер и када га добију, сусрешће се са огромним ранама. Штавише, религије се не могу задовољити тек својим миротворачким активностима, јер се морају залагати све више и више на миру. Несхватљиво је данас, после дуже од 2000 година од Христовог рођења, видети како се народи истребљују из верских разлога (као и услед свог националног порекла)“.

Г. Неранцис је учествовао и на састанку који је организовао Европски хришћански политички покрет на тему „Европске вредности у време сукоба“. Овом приликом је истакао да „оно о чему треба да се бринемо, поред духовне хране, јесте да обезбедимо одећу за наге, храну за гладне, подршку затвореницима, помоћ младима, старање око сирочади и удовица, бригу о слабима и остарелима...“

Source:OCP

http://www.spc.rs/sr/molitveni_doruchak_u_evropskom_parlamentu

Истакнуте немачке јавне личности за дијалог с Русијом: Поново рат у Европи? Не у наше име!

Roman Herzog, Antje Vollmer, Wim Wenders, Gerhard Schröder и многи други у свом апелу захтевају дијалог са Русијом. Zeit Online објављује овај позив.

(Zeit Online, 5. 12. 2014)

Више од 60 личности из [немачке] политике, науке, културе и медија снажно упозоравају против  рата са Русијом и захтевају нову политику смањивања напетости у Европи. Овај свој апел су упутили  савезној влади Немачке, посланицима Бундестага и медијима.

Иницијатори апела су бивши саветник немачког канцелара Хорст Телчик из Хришћанскодемократске Уније (Horst Teltschik, CDU), бивши државни секретар за одбрану Валтер Штицле из Социјалдемократске Партије (Walther Stützle, SPD) и бивша потпредседница Бундестага Антје Фолмер из Партије зелених (Antje Vollmer,  Grüne). Као мотивацију за овај апел, Телчик је навео:  „За нас се ради о политичком сигналу да оправдана критика руске политике  у Украјини не доведе до тога да се поништи напредак који смо током претходних 25 година достигли у односима са Русијом“

Апел су, између осталих, потписали ранији шефови влада Хамбурга, Берлина и Бранденбурга Клаус фон Донањи, Еберхард Дипген и Манфред Штолпе (Klaus von Dohnanyi, Eberhard Diepgen , Manfred Stolpe), бивши председник социјалдемократа Ханс-Јохен Фогел (Hans-Jochen Vogel), бивши савезни канцелар Герхард Шредер (Gerhard Schröder), бивши председник Немачке Роман Херцог (Roman Herzog) и глумац Марио Адорф (Mario Adorf)

Дословни текст апела:

Поново рат у Европи? Не у наше име!

Нико не жели рат. Али, Северна Америка, Европска унија (ЕУ) и Русија несвесно плутају у том правцу ако се најзад не заустави злослутна спирала претњи и против-претњи. Сви Европљани, укључујући и Русију, сносе заједничку одговорност за мир и безбедност. Само ако се из вида не изгуби тај циљ, могу се избећи странпутице.

Конфликт око Украјине показује да жеђ за моћ није савладана онако како смо се могли  надати 1990, на завршетку Хладног рата. Али, успеси политике попуштања напетости и мирних револуција су нас успавали и учинили неопрезнима – како на Истоку, тако и на Западу.

Код Американаца, Европљана и Руса се изгубила идеја водиља да се рат за вечна времена избаци из њихових односа. Другачије се не може објаснити оно ширење Запада на Исток, претеће по Русе, без истовременог продубљивања сарадње са Москвом, као и Путинова анексија Крима, супротна међународном праву.

У овом тренутку велике опасности по овај континент, Немачка је носилац посебне одговорности за очување мира. Без оне ондашње спремности руских људи за помирење, без далековидости Михаила Горбачова, без подршке наших западних савезника и без опрезног делања [наше] ондашње савезне владе, не би се могла савладати ондашња подељеност Европе. Омогућавање немачког уједињења на миран начин био је велики гест пун разумевања сила победница [претходног рата] – то је била одлука од историјског значаја. Из [те] надвладане поделе требало је да наступи стабилан и постојан европски миран и сигуран поредак – од Ванкувера до Владивостока, што је и обзнањено од стране свих 35 шефова држава и влада , чланова ОЕБС-а новембра 1990. у “Париској повељи за нову Европу“. На основу заједнички постављених принципа и првих конкретних мера требало је да се оформи једна “Заједничка европска кућа“, у којој би све државе-учеснице доживеле исту сигурност. Овај циљ заједничке поратне политике ни до данас није постигнут. Требало је да народи Европе опет осете страх.

Ми, потписници овога, апелујемо на Савезну [немачку] владу да буде достојна своје одговорности. Потребна нам је нова политика смањења напетости у Европи. То је могуће само на основу подједнаке безбедности за све, и уз узајамно равноправне и поштоване партнере.

Влада Немачке неће се кретати странпутицом [само] ако у овој запетљаној и опасној ситуацији и даље позива на разум и дијалог са Русијом.

Руска потреба за безбедношћу је исто толико легитимна и изражена, као и код Немаца, Пољака, Балтијаца и Украјинаца.

Ми не смемо да Русију истиснемо из Европе. То би било неисторијски, неразумно и опасно по мир. Русија још од Бечког Конгреса 1814. припада реду признатих [великих] сила које формирају Европу. Сви они који су покушали да то насилно промене су крваво уништени – а последња је била Хитлерова Немачка, која је у својој манији величине 1941, сејући смрт, кренула да подјарми и Русију.

Апелујемо на посланике немачког Бундестага, као политичаре – народне представнике, да буду дорасли озбиљности ове ситуације и да бдију и извршавају обавезе [немачке] Савезне владе за чување мира. Онај ко се само усредсређује на детаље и бави се једностраним приписивањем кривице  заоштрава напетости у оном тренутку када би баш требало  да буду видљиви сигнали за попуштање напетости. Водећи мотив немачке политике мора бити повезивање, а не искључивање.

Апелујемо на медије да се, као и раније,  држе своје обавезе извештавања без предрасуда. Уводници и коментатори демонизују читаве народе без одговарајућег познавања њихове историје. Сваки новинар – познавалац спољне политике треба да схвати страховања Руса, још из 2008,  од када чланице НАТО позивају Грузију и Украјину да постану чланице НАТО-а. Ту се не ради о Путину – јер,  државници долазе и одлазе – него је реч о Европи. Ради се о томе да се људима [сада] поново отклони страх од рата. Значајан допринос томе могу пружити само одговорна [медијска] извештавања заснована на солидном истраживању.

Трећег октобра 1990, на дан уједињења Немачке, Председник Савезне Републике Рихард фон Вајцзекер (Richard von Weizsäcker) је казао: “Хладни рат је побеђен. Слобода и демократија су брзо продрле у све државе… Сада оне могу да своје односе тако сложе и институционално осигурају да из тога може по први пут да настане један заједнички животни и мировни систем. За европске народе овим почиње у основи једно ново поглавље њихове историје. Његов циљ је опште  обједињавање Европе. То је циљ од огромне важности. Можемо га достићи, али можемо и доживети неуспех. Стојимо пред јасном алтернативом: или да ујединимо Европу, или да се у складу са болним историјским примерима вратимо у националистичка супротстављања.“

У Европи смо, до [почетка] украјинског конфликта, замишљали да смо на правом путу. Али, данас  – после четврт века – упозорење Рихарда фон Вајцзекера  актуелније је но икада.

Потписници (имена, фирме итд. нису транскрибоване – прим. СС)

Mario Adorf, глумац
Robert Antretter (бивши посланик Бундестага)
Prof. Dr. Wilfried Bergmann (потпредседник  Alma Mater Europaea)
Luitpold Prinz von Bayern (Königliche Holding und Lizenz KG)
Achim von Borries (режисер и сценариста)
Klaus Maria Brandauer (глумац, режисер)
Dr. Eckhard Cordes (председавајући Ost-Ausschuss der Deutschen Wirtschaft)
Prof. Dr. Herta Däubler-Gmelin (бивши савезни министар правде)
Eberhard Diepgen (бивши градоначелник Берлина )                                                    Dr. Klaus von Dohnanyi (први градоначелник  Freien und Hansestadt Hamburg)
Alexander van Dülmen (Vorstand A-Company Filmed Entertainment AG)
Stefan Dürr (Geschäftsführender Gesellschafter und CEO Ekosem-Agrar GmbH)
Dr. Erhard Eppler (бивши савезни министар развоја и сарадње)
Prof. Dr. Dr. Heino Falcke (пензионисани ректор)
Prof. Hans-Joachim Frey (Vorstandsvorsitzender Semper Opernball Dresden)
Pater Anselm Grün (свештеник)
Sibylle Havemann (Berlin)
Dr. Roman Herzog (Бивши председник Савезне Републике Немачке)
Christoph Hein (писац)
Dr. Dr. h.c. Burkhard Hirsch (бивши потпредседник Савезне Републике Немачке)
Volker Hörner (академски директор у пензији)
Josef Jacobi (биолошки фамер)
Dr. Sigmund Jähn (бивши астронаут)
Uli Jörges (новинар)
Prof. Dr. Dr. h.c. Margot Käßmann (ehemalige EKD Ratsvorsitzende und Bischöfin)
Dr. Andrea von Knoop (Mосква)
Prof. Dr. Gabriele Krone-Schmalz (бивша дописница ARD у Москви)
Friedrich Küppersbusch (новинар)
Vera Gräfin von Lehndorff (уметница)
Irina Liebmann (писац)
Dr. h.c. Lothar de Maizière (бивши председник владе)
Stephan Märki (управник позоришта у Берну)
Prof. Dr. Klaus Mangold (Chairman Mangold Consulting GmbH)
Reinhard und Hella Mey (аутори песама)
Ruth Misselwitz (евангелистичка свештеница у Панкову)
Klaus Prömpers (новинар)
Prof. Dr. Konrad Raiser (бивши генерални секретар Екуменског светског савета цркава)
Jim Rakete (фотограф)
Gerhard Rein (новинар)
Michael Röskau (бивши секретар министарства)
Eugen Ruge (писац)
Dr. h.c. Otto Schily ( бивши савезни министар унутрашњих послова)
Dr. h.c. Friedrich Schorlemmer (евангелистички теолог и борац за грађанска права)
Georg Schramm (кабаретиста)
Gerhard Schröder (Бивши савезни канцелар)
Philipp von Schulthess (глумац)
Ingo Schulze (писац)
Hanna Schygulla (глумица, певачица)
Dr. Dieter Spöri (бивши министар привреде)
Prof. Dr. Fulbert Steffensky (католички теолог)
Dr. Wolf-D. Stelzner (geschäftsführender Gesellschafter: WDS-Institut für Analysen in Kulturen mbH)
Dr. Manfred Stolpe (бивши министар – председник)
Dr. Ernst-Jörg von Studnitz (бивши амбасадор)
Prof. Dr. Walther Stützle (бивши државни секретар одбране)
Prof. Dr. Christian R. Supthut (бивши официр )
Prof. Dr. h.c. Horst Teltschik (бивши саветник канцеларије савезног председника за безбедност и спољну политику)                                                                               Andres Veiel (режисер)
Dr. Hans-Jochen Vogel (бивши савезни министар правде)
Dr. Antje Vollmer (бивша потпредседница Бундестага)
Bärbel Wartenberg-Potter (бивша бискуп Либека)
Dr. Ernst Ulrich von Weizsäcker (научник)
Wim Wenders (режисер)
Hans-Eckardt Wenzel (аутор песама)
Gerhard Wolf (писац, издавач)

Посрбило с немачког: Стање ствари

http://stanjestvari.com/2014/12/07/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D0%B4/

Омладина Српског покрета обнове учествовала на семинару у Словачкој

Омладина Српског покрета обнове учествовала је на семинару "Role of the young wings of the political parties in the process of the transformation of the country".

Семинар је одржан у Братислави од 3. децембра до 6. децембра 2014. године, у организацији Institut pre Moderne Slovensko и Wilfried Martens Centre for European Studies. Поред наших представника, на семинару су учествовали и омладинци ДСС и ЛДП, а из Словачке су учествовали представници омладина Civic Democratic Movement, New Generation и Democratic Youth of Slovakia.

Председник омладине СПО, Авро Осмајлић, је приликом представљања програма и структуре странке рекао и образлозио важност уласка Србије у ЕУ и НАТО, нашу борбу за монархију дугу 25 година и важност да се млади укључе у процес одлучивања око најважнијих питања у Србији. Авро је представио и Политичку академију СПО, као највиши ниво страначке едукације. Представљен је рад омладине СПО и успостављени су контакти, како би у будућности радили на заједничким пројектима који би побољшали положај омладине у Србији и приближили јој важност уласка у ЕУ и НАТО.

Напоменућемо да су предавачи били и Милан Јежовица - заменик министра спољних послова Словачке од 2010. до 2012. године и један од главних људи задужених за улазак Словачке у НАТО 2004. године, као и Едуард Кукан - посланик у Европском парламенту и министар спољних послова Словачке од 1998. до 2006.

http://www.spo.rs/vesti/336-omladina-spo-ucestvovala-na-seminaru-u-slovackoj.html

Делегација СПО на конгресу СЛС

Делегација Српског покрета обнове, у којој су били потпредседник Александар Чотрић, председник Извршног одбора Немања Старовић, директор Александар Цветковић, председница Форума жена Јелена Благојевић и пословни секретар Владимир Ћалић присуствовала је 6. децембра Ванредном изборном конгресу Словенске људске странке, који је одржан у месту Подчетртек код Брежица.

Потпредседник СПО Александар Чотрић поздравио је делегате  у име председника СПО Вука Драшковића и Странке и пожелео да Конгрес протекне у знаку новог почетка, оздрављења и јединства Странке која има традицију дужу од 120 година и која је за то време надрасла оквире странке и постала државотворни, народни и национални покрет.

- За нас је велика част и привилегија што сарађујемо с вашом странком, која је политику темељила на части и поштењу и која је због тога ове године остварила одличне резултате на изборима за Европски парламент и локалне органе власти - истакао је Чотрић и изразио уверење да ће се СЛС вратити у словеначки парламент, у који, по први пут, није ушла, јер јој је недостајало само стотину гласова.

- Парламент недостаје СЛС, али много више СЛС недостаје словеначком парламенту - нагласио је потпредседник СПО.

Он је захвалио на сарадњи између СПО и СЛС досадашњем председнику Францу Боговичу и пожелео му успех у раду у Европском парламенту.

Делегати су на Конгресу СЛС са 74 гласа за председника странке изабрали Марка Зиданшека. Његовог конкурента Дамјана Медведеа подржала су 52 делегата.

Зиданшек је по избору изјавио да сада треба гледати у будућност. Нови председник СЛС је рекао да жели да се странка преобликује у модерну странку десног центра, која ће учествовати и изградњи будућности Словеније и свих њених грађана.

Нови председник је изразио уверење да је могуће мудрим приступом придобити најшири круг бирача, да добру основу имају на локалном нивоу, што би требало надоградити на државном нивоу. Он се заузео за тешњу сарадњу политичких странака деснице. По његовом мишљењу, потребно је постићи споразум, да се што пре представе мера за побошљање стања у држави, јер само десне странке гарантују развој.

За потпредседнике СЛС изабрани су Примож Јелшевар, Јасмина Опет и Франц Розман.

Представници СПО честитали су новоизабраном руководству партнерског СЛС

http://www.spo.rs/vesti/337-delegacija-spo-na-kongresu-sls.html