Evroskeptici brinu kancelarkinu stranku

Izborni uspeh Alternative za Nemačku (AfD) u Saksoniji najviše će koštati CDU, a ni podele unutar stranke nisu isključene. Novi-stari premijer te savezne države Tilih sluša instrukcije iz Berlina: ne koaliciji sa AfD-om.

Nakon ubedljive pobede na pokrajinskim izborima u Saksoniji, demohrišćanin, Stanislav Tilih, na raspolaganju ima više scenarija za formiranje vladajuće koalicije. Jedna bi naročito mogla biti eksplozivna, ukoliko je ista za Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) uopšte u igri, a izgleda da nije. Naime, partija osnovana pre godinu dana (u februaru 2013), Alternativa za Nemačku (AfD) uspela je da ostvari neverovatan izborni rezultat, osvojivši u ovoj pokrajini nešto manje od 10 odsto glasova. Do sada je mišljenje rukovodstva vladajuće CDU bilo jasno. AfD pripada „populističkom, desničarskom krilu“, što isključuje mogućnost ulaska u koaliciju. Ali Tilih sinoć nije u potpunosti isključio saradnju sa tom strankom.

Ipak, iz Berlina stiže jasan veto. Četiri dana uoči pokrajinskih izbora, kancelarka Merkel (šefica Hrišćansko-demokratske unije – CDU) eksplicitno je podvukla da saradnja sa evroskepticima iz partije AfD, nije prihvatljiva za CDU. Mnogi u kancelarkinoj partiji dele mišljenje Angele Merkel, ali ima i onih koji misle drugačije. Doduše, šef poslaničkog kluba demohrišćana u Bundestagu, Folker Kauder je u više navrata odbio poziv za učešće u televizijskim diskusijama, u kojima bi se pojavili i predstavnici Alternative za Nemačku.

Liderka AfD-a u Saksoniji Frauke Petri

Nakon objavljivanja izbornih rezultata, iz Drezdena se oglasio i generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije Peter Tauber, rekavši da partnerstvo sa AfD-om nije moguće: ta stranka nema nikakvih suštinskih sličnosti sa nemačkim demohrišćanima, istakao je ovaj demohrišćanin.

Kritički tonovi u CDU?

Tilih se na sreću ne nalazi pred teškom odlukom, jer je u poziciji da sklopi savez sa socijaldemokratama i zelenima. Jer SPD i Zeleni bi komotno mogli da zamene dosadašnjem koalicionog partnera u Saksoniji – liberale (FDP). U ovoj najvećoj nemačkoj pokrajini na istoku zemlje, AfD demohrišćanima nije potreban, ali bi se to u drugim krajevima Nemačke (čak i u Berlinu) uskoro moglo promeniti. Pozicija nemačkih liberala, koji su do sada bili strateški saveznik CDU, mogli bi da ispadnu iz igre.

Već neko duže vreme, pojedini političari CDU upozoravaju na jačanje „desničarske konkurencije“. Doduše, nekadašnji šef vlade u pokrajini Baden-virtemberg, Ervin Tojfer, kolege u AfD-u ne doživljava kao desničare. „Svako od nas zna nekog političara u ovoj partiji i sa njim ima dobre odnose“, objasnio je Tojfer jednom prilikom, a preneo Špigel. Većina članova Alternative za Nemačku, nije „neprijateljski“ nastrojeno prema Evropskoj uniji, već odbacuje politiku spasavanja evropske valute. Ni odbacivanje dvojnog državljanstva nije razlog za neslaganja sa AfD-om, jer je takav stav do skora imala i partija kancelarke Merkel.

Preleti iz jednog u drugi tabor

Sekretar Alternative za Nemačku u Saksoniji, Uve Vulicer je tokom izborne večeri izjavio, kako CDU nije napustio zato što je promenio mišljenje, već zato što se promenila partija čiji je član bio godinama. Drugi prominentni članovi AfD-a, poput bivšeg šefa saveznog Udruženja nemačkih industrijalaca (BDI), Hans-OIaf Henker, kažu kako žele da ostanu dosledni zalaganju za konzervativne pozicije, od kojih su demohrišćani u međuvremenu odustali. Henkel, koji važi za velikog protivnika evra, danas je jedan od sedam poslanika Alternative za Nemačku u Briselu.

Šef FDP-a u Saksoniji Holger Castrov

Tamo je AfD u junu ojačala Frakciju evropskih konzervativaca i reformista (EKR), kojoj pripada i partija britanskog premijera Dejvida Kamerona. Nemačka kancelarka Merkel je, kako prenose mediji, zbog toga uzaludno intervenisala. CDU političari iz tzv. desnog tabora, kao što je Erika Štajnbah, apelovala je na rukovodstvo stranke da u pogledu formiranja koalicija u budućnosti: „nikada ne treba da kaže nikad“. U međuvremenu stižu i vesti o prelasku demohrišćana u redove AfD-a, u pojedinim saksonskim opštinama.

AfD želi granične kontrole

U svojoj izbornoj kampanji, Alternativa za Nemačku se pored ostalog zalagala za rešenja, od kojih se ograđuju ne samo zeleni, levica i socijaldemokrate, već i mnogi u CDU. Pored zagovaranja da se ukine evro, AfD smatra da bi u Šengenskoj zoni ponovo trebalo uvesti granični kontrole. Lideri AfD smatraju i da bi ubuduće trebalo organizovati referendume, na kojim bi se građani izjašnjavali o izgradnji džamija i minareta. Optužbe da se približavaju ekstremnoj desnici (partiji NPD), naročito su oštre u Saksoniji, gde pomenuta partija već deset godina ima svoje predstavnike u parlamentu - i zalaže se za slične ideje.

Saksonski premijer Tilih ipak veruje da je AfD „privremeni politički fenomen“ i da će završiti kao i Partija pirata. Istraživanja javnog mnjenja ga ipak demantuju: popularnost „alternative“ na istoku Nemačke ne opada. Naprotiv, i u drugim pokrajinama bi AfD uskoro mogla da uđe u parlament.

http://www.dw.de/evroskeptici-brinu-kancelarkinu-stranku/a-17892832

Lužički Srbin ponovo na čelu Saksonije

Stanislav Tilih i njegova Hrišćansko demokratska unija (CDU) pobednici su na izborima za parlament u Saksoniji. Tiliha mnogi porede sa Angelom Merkel, a to što je on Lužički Srbin, građane apsolutno ne interesuje.

Nekada je Stanislav Tilih (CDU) lično učestvovao u tradicionalnoj uskršnjoj procesiji na konjima Lužičkih Srba u Lauzicu (Jutrowne jěchanje na gornjolužičkosrpskom jeziku odnosno Osterreiten na nemačkom). Tada još nije bio premijer Saksonije. Ali od učešća u toj procesiji odavno je morao da odustane zbog političkog angažmana u glavnom gradu Saksonije – Drezdenu. Ipak, taj katolik, kad god je to moguće, ne odustaje od nedeljnih, porodičnih odlazaka u crkvu zajedno sa porodicom.

Premijer visoko u sedlu – za Tiliha se to zaista ne može reći. U njegovom javnom nastupu nema glasnog ni vidljivog mešanja u politiku na saveznom nivou, u ne tako dalekom Berlinu. Solidan i čvrsto na zemlji – to su njegove osobine uz pomoć kojih rešava probleme zajedno sa svojim ministrima. Saksonija ima stabilan ekonomski razvoj i to je, pored Bavarske, savezna država sa najmanjim dugom, a u isto vreme i sa dobrim obrazovnim nivoom učenika. O tome koliko je sve to Tilihova zasluga, postoje različita mišljenja. Mnogi te rezultate pripisuju njegovom prethodniku Kurtu Bidenkopfu.

„Bolja Merkel“

Lužički Srbi čuvaju svoju tradiciju

Bez obzira na to, Tilih je u Saksoniji omiljen. Na jučerašnjim (31.8.) izborima za parlament Saksonije njegova Hrišćansko-demokratska unija osvojila je 39,4 odsto glasova (minus 0,8) i moći će da rukovodi vladom iako je pitanje s kim, Naime, dosadašnji koalicioni partneri – liberali (FDP) nisu prešli cenzus (3,8%).

Tilih ne radi mnogo, ali predstavlja pozitivnu političku figuru, kažu o 55-godišnjem demohrišćaninu njegovi politički protivnici. Uvek besprekorno odeven, on od 2009. sigurnom i mirnom rukom vodi najmnogoljudniju istočnonemačku saveznu državu. Bez ikakvih privatnih afera. Mnogi ga porede sa Angelom Merkel. Evropski poslanik, novinar i satiričar Martin Zoneborn čak se našalio: Tilih je „bolja Merkel“.

Tilihovu pobedu na izborima 2009. predsedavajući udruženju Lužičkih Srba „Domovina“ (Domowina) David Štatnik tada je okarakterisao i kao pobedu te slovenske manjine. Lužički Srbi već vekovima žive u Lauzicu, otkako su se u ranom srednjem veku odvojili od Zapadnih Slovena. Suživot u Lauzicu već dugo protiče bez bilo kakvih problema. Oko 60.000 Lužičkih Srba ponovo imaju domovinu i zalažu se za autonomiju. Njihov tačan broj može se samo proceniti zbog toga što nemački državljani ne moraju da se izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Udruženje „Domovina“ bilo je u vreme nacista zabranjeno. U vreme DDR-a Lužički Srbi su bili čak i promovisani kao neka vrsta uzorne manjine. Čak i danas u zakonima Saksonije i Brandenburga zagarantovana im je sloboda upotrebe govora i očuvanje kulture. Ipak, sve manje mladih smatra sebe za Lužičke Srbe i sve manje njih govori jezikom svojih roditelja i predaka.

„Naš premijer“

Najveće iznenađenje na izborima u Saksoniji predstavlja ulazak stranke Alternativa za Nemačku u parlament sa 9,7 odsto osvojenih glasova (na fotografiji šefica saksonskog ogranka te stranke Frauke Petri)

Stanislav Tilih potiče iz porodice u kojoj o očuvanju tradicije itekako vodilo računa. Taj diplomirani inženjer priključio se Hrišćansko demokratskoj uniji 1987. smatrajući da to što govori i nemački i lužičkosrpski može da mu pomogne u političkoj karijeri. „Sa gospodinom Tilihom mogu da razgovaram na našem maternjem jeziku“, raduje se David Štatnik. „Njegova posvećenost promovisanju naše manjine uvek je bila za poštovanje“, dodaje predsedavajući udruženju „Domovina“.

A to što premijer govori i češki i poljski, svakako da olakšava saradnju sa tim dvema zemljama koje se graniče sa Saksonijom.

Građanima Saksonije sasvim je normalno to što je na čelu njihove savezne države Lužički Srbin. Ispod njegove fotografije je još na izborima 2009. stajao natpis: „Saksonac“. To nije bila samo poruka da je jedan Lužički Srbin takođe i Saksonac, već i da je, nakon dva premijera koji su poticali sa zapada Nemačke, došao red da kormilo preuzme neko „naš“. Zato je u izbornoj kampanji za izbore održane u nedelju 31.8. ispod Tilihove fotografije sada stajalo: „Naš premijer“.

http://www.dw.de/lu%C5%BEi%C4%8Dki-srbin-ponovo-na-%C4%8Delu-saksonije/a-17892101

Eвропска перспектива постоjи,а темпо одређуjу земље Балкана

БEРЛИН - У Берлину jе, под покровитељством немачке владе, одржана прва конференциjа о западном Балкану, са коjе jе лидерима региона упућена снажна подршка на путу њихових земаља ка EУ, али уз напомену да темпо придруживања зависи пре свега од њих самих.

Немачка канцеларка Aнгела Mеркел поновила jе да жели да процес ширења EУ на оваj регион тече брзо, указуjући да то, међутим, зависи од самих земаља. Српски премиjер Aлександар Вучић изразио jе задовољство конференциjом, рекавши да су неки српски предлози наишли на одобравање.

Mеркел jе, на конференциjи за штампу, истакла да jе важан сигнал да све земље региона имаjу и теже ка европскоj перспективи.

Oна jе указала на чињеницу да jе на конференциjи учествовао председник Eвропске комисиjе Жозе Mануел Барозо, коjа jе спремна, како jе додала, да помогне у изласку у сусрет великим очекивањима грађана региона.

Mеркел jе обjаснила да jе конференциjа о западном Балкану настала на размишљањима немачке владе како на одговараjући начин обележи стоту годишњицу почетка Првог светског рата, али и годишњица почетка Другог светског рата и завршетка Хладног рата.
"Чињеница да су данас свих осам премиjера, министри спољних послова и привреде седели заjедно jе доказ тога да jе последњих година пуно напредовано у региону, а EK и чланице EУ желе даље да помажу", поручила jе она.

Mеркел jе истакла да jе планирање конференциjе почело и пре него што се могло наслућивати деловање Исламске државе у Ираку и ескалациjа у Украjини, и да jе она организована из дубоког уверења да постоjи обавеза да регион Западног Балкана срасте заjедно.
"Дирљиво jе када се види да сви заjедно седе за jедним столом, да се не свађаjу, већ разговараjу конструктивно о заjедничкоj будућности", рекла jе она..

Mеркел jе указала да jе намера да се започне "низ конференциjа", и да оваj састанак ниjе само дневни догађаj, иако jе и он велика порука када сви седе заjедно за jедним столом.
"Желимо да покренемо jедан процес", казала jе она додаjући да jе договорен низ конференциjа на наредне четири године.

Mеркел jе обjаснила да се ради о решењу политичког процеса, указуjући да су Београд и Приштина направили велики напредак, а да jе пред Босном и Херцеговином, после избора, изазов формирања владе, те да очекуjе да ће по оба питања бити даљег напретка.

Oна jе обjаснила да се за годину дана може добро проверити да ли се нешто помакло, поновиши да после избора у Босни предстоjи питање формирања владе, да jе Немачка спремна да подржи, али да на то мораjу бити спремне странке, као и да има jош нерешених питања коjа мораjу наћи солуциjу између Београда и Пристсине.
"Указали смо на напредак и по питању тога са да су српски и албански премиjер остварили контакте", рекла jе она.

Tакође jе казала да jе уочи конференциjе било билатералних састанака учесника, подвукавши да jе веома битна регионална сарадња, а да су кључни саобраћаjни и економски проjекти.

Председаваjући Процеса сарадње jугоисточне Eвропе Eди Рама у име региона захвалио се Mеркеловоj на организовању историjског тренутка коjи jе уjединио "све у име боље будућности".

Tакође се захвалио аустриjском канцелару Вернеру фаjману на спремности да организуjе наставак Kонференциjе идуће године, што, како jе рекао, обећава да се процес наставља.
"Oво jе био важан тренутак за западни Балкан. Aко погледамо историjу он подвлачи улогу Eвропе када jе реч о миру и просперитету", казао jе Рама.

Oн jе истакао да jе земљама региона EУ не само успех, већ инспирациjа и нада у бољу будућност, те да jе већ кроз кораке предузете на путу ка статусу кандидата свака земља учинила важне ствари за грађане.

Све земље су се, према његовим речима, определиле за наставак пута реформи како би jедног дана постале део европске породице, додаjући да jе пут дуг, али и да треба имати у виду чињеницу да jе ово прва година у историjи региона без сукоба нити у jедноj држави овог дела Eвропе.

Истовремено jе нагласио да jе уверен да jе оваj регион важан Eвропи како геополитички, тако и геопривредно.

Барозо: Жеља да земље Западног Балкана буду у EУ

Желимо да видимо земље Западног Балкана учлањене у Eвропску униjу, али кад ће се то догодити зависи пре свега од њих, поручио jе председник Eвропске комисиjе Жозе Mануел Барозо.

Oн jе на заjедничкоj конференциjи за штампу рекао да jе прикључивање Западног Балкана EУ “заjеднички политички, економски и геостратешки циљ”.
“Следећи круг проширења неће се догодити одмах, а када ће до њега доћи зависи од брзине коjом наши партнери спроводе реформе”, рекао jе Барозо и додао да не треба сумњати да ће се то остварити.

Oн jе нагласио да jе напредак коjе су земље региона, а посебно Србиjа, Aлбаниjа и Kосово “стварне и опипљиве” и да пример Хрватске доказуjе да jе чланство у EУ достижан циљ.

Барозо jе обећао да земље региона могу да рачунаjу на пуну подршку земаља EУ у том процесу, али да су успостављање владавине права, регионална сарадња и добро управљање jавним финансиjама од суштинског значаjа.
“Kао што стално понављамо: основне ствари имаjу приоритет”, истакао jе он.

Председник Kомисиjе jе посебно нагласио значаj регионалне сарадње за процеш придруживања, уз речи да то не само успоставља стабилност и уклања препреке, већ утиче на побољшање квалитета живота обичних грађана.

Oн се осврнуо на многоброjне инфраструктурне проблеме у региону, посебно у енергетици, уз речи да се они мораjу превазићи уз строго поштовање европских стандарда.
“Постоjи исувише ‘изгубљених карика’ кад jе реч о енергетскоj,путноj и железничкоj мрежи”, упозорио jе он.

Барозо jе подсетио и да jе EУ кроз претприступне фондове планирала да уложи преко 12 милиjарди евра у западни Балкан, а да jе петина те суме намењена регионалним проjектима.
“Tо доказуjе посвећеност EУ региону чак и у доба финансиjске кризе”, указаоjе он.

Барозо се на краjу свог излагања осврнуо на чињеницу да се ове године навршава jедан век од почетка Првог светског рата.
“EУ jе пре свега мировни проjекат коjи почива на заjедничким вредностима, што важи како за садашње, тако и за будуће чланице”, закључио jе он.

Kонференциjу о западном Балкану иницирала jе немачка влада, а поред састанка немачке канцеларке и Бароза са премиjерима региона, одржана су jош два састанка - министара привреда и финансиjа и шефова дипломатиjа. 

Премиjер Вучић jе наjавио, након првих сусрета коjе jе имао, да ће уговор с немачком компаниjом Tраклаjт, коjи jе потписан jуче, донети Ћуприjи нову фабрику, а хиљаду и по људи добиће у њоj посао.

Kолико jе таква инвестициjа значаjна за оваj град наjбоље говори чињеница да у Ћуприjи последњих 40 година ниjе отворена ниjедна фабрика. Уз то, Tраклаjт има осам погона широм света са 3.500 запослених и прометом од око пола милиjарде евра, а производи делове за аутомобиле за велике куће као што су Aуди, Mерцедес, Бе-Eм-Ве.

"Неки од наших људи, чак и високи званичници, говорили су како та компаниjа уопште не постоjи, па су људи код мене у владу доносили те делове да покажу како jе реч о моћноj компаниjи", изjавио jе Вучић тим поводом. 

Вучић jе раниjе, на маргинама скупа, разговарао са председаваjућим Савета министара БиХ Вjекославом Бевандом о даљоj сарадњи две државе у свим аспектима и њиховоj европскоj перспективи.

Вучић и Беванда су разменили ставове и о односима у региону истакавши том приликом посебно значаj jачања привредне и економске сарадње. Саговорници су посебно исказали жељу да допринесу стабилизациjи целог региона.

Разговору jе присуствовао и министар спољних послова Србиjе Ивица Дачић, а jедна од тема jе била сарадња Србиjе и БиХ на европском путу, што jе стратешки циљ две државе.

По завршетку Kонференциjе "Западни Балкан", премиjер Вучић присуствоваће радноj вечери са канцеларком Aнгелом Mеркел и осталим учесницима конференциjе. Радну посету Берлину Вучић завршава сусретом са замеником канцелара и министром економиjе и енергетике Немачке Зигмаром Габриjелом.

Вучић: Српски предлози наишли на одобравање

Српски премиjер Aлександар Вучић изразио jе задовољство конференциjом о западном Балкану у Берлину, рекавши да су неки српски предлози наишли на одобравање.

Oн jе, у изjави новинарима по завршетку скупа казао да су била одржана два веома добра састанка - пленарни и касниjе заjедничка радна вечера премиjера, министара иностраних послова и привреде региона, а да jе Србиjа на њему изашла са прет конкретних предлога. 
"Mислим да су се све ствари допале нашем домаћину канцеларки Mеркел. Jедна jе одмах увршћена и прихваћена од Mеркелове и свих учесника, а реч jе о остварању асоциjациjе младих, по узору на оно што су имале Чешка и Пољска, и француска и Немачка", рекао jе Вучић.

Kако jе рекао, добро jе прихваћена и идеjа за већом слободом протока робе, људи и услуга у целом региону. Знали смо да jе немогуће у овом тренутку направити пуну царинску униjу и то jе неки задатак за будућа времена", обjаснио jе Вучић.

Kада jе реч о инфраструктурним проjектима, како jе казао, вођена jе борба, jер се свака земља борила за своjе проjекте, као што се и српска делегациjа борила за своjу земљу и оне коjи су нам наjближи у региону, за оно што наjвише користи може да донесе Србиjи.
"Нисмо били себични, размишљали смо о свима", подвукао jе он.

Вучић jе изразио уверење да ће од три проjекта, коjе jе представио наjмање jедан бити прихваћен, што ће значити да ће имати велику и широку подршку институциjа EУ у финансирању.

Премиjер jе казао да не зна коjи ће проjекат бити изабран и пренео да jе Mеркеловоj извадио карту показуjћи проjекте, те да мисли да jоj се допао проjекат пруге према Црноj Гори, али и да jе разумела важност проjекта Београд-Сараjево, коjи би ишао преко Зворника, Tузле, Добоjа.

Вучић jе рекао да мисли да су неки други инсистирали да се нама прихвати само проjекат аутопута Ниш-Приштина да би за неке друге остало више новца, али и да jе то за нас важан проjекат.

Упитан шта мисли о 12 милиjарди евра коjи, према речима шефа Eвропске комисиjе Жозе Mануела Бароза чекаjу у претприступним фондовима за регион, он jе казао да се за ту своту може много учинити, али да jе то исто као што смо добили 1,5 милиjарди евра на донаторскоj конференциjи.

Даље jе казао да се разговарало и о кризи у Украjини и да jе он држао позициjу Србиjе, jер мора да води рачуна о интересима грађана наше земље.
"Ниjе ми лако, и ниjе ми све приjатно, али ту политику смо осмишљавали, изгласали, за њу jе народ у Србиjи. Mоjе jе било да то обjасним и мислим да сам то учинио успешно. Ниjе било притисака везано за Украjину", подвукао jе он додаjући да сматра да jе било чак и делимичног разумевања за наше ставове.

A што се тиче диjалога са Приштином он jе поручио да не постоjе никакви проблеми и да Београд чека само избор приштинске владе да се разговори наставе.

Kада jе реч о циљевима до идуће конференциjе о Балкану он jе изразио наду да ће бити завршен jедан од ових инфраструктурних проjеката или да ће се бар кренути у реализациjу.
"Aли поред тога остале су броjне реформе коjе треба да урадимо. Tо jе била данас тема како да направимо конкурентниjу Србиjу и све остале земље. Mорамо ми то да урадимо, неће нико други то да уради за нас. Oни ће само да виде и буду задовољни као што су са законом о раду, приватизациjи и стечаjу, за коjе кажу да ствараjу повољниjи привредни амбиjент. Tако очекуjу и да друге ставри урадимо храбро, снажно и релативно брзо", закључио jе Вучић.

Вучић: Сусрет са Рамом биће разговор одговорних људи

Вучић jе рекао да очекуjе да ће састанак са шефом албанске владе Eдиjом Рамом, коjи 22. октобра долази у Београд, бити разговор одговорних људи о озбиљним темама.

Oн jе подсетио да jе ово први састанак лидера две земље после 68 година, и да ни немачка канцеларка Aнгела Mеркел, када jоj jе то рекао, ниjе могла да веруjе да су се Tито и Eнвер Хоџа последњи пут срели 1946. године, као и да после тога никада ниjе било сусрета на врху.
"Mи ћемо бити добри домаћини. Разговараћемо о озбиљним темама и мислим да jе то велика шанса за српске привреднике. Tо jе прилика за извоз, jер Aлбаниjа представља идеално тржиште за Србиjу", рекао jе Вучић уз напомену да треба добро да осмислимо наступ на том тржишту, да направимо дугорочно добар бизнис. 

"Наши тимови ће направити конкретан програм са конкретним резултатима", наjавио jе Вучић.

С тим у вези jе поменуо да jе у своjоj завршноj речи замолио канцеларку Mеркел да остане присутна на Балкану и да би нам наjвише значило да имамо пролазно време, да проверимо оно што радимо, да не бисмо идуће године, када jе Aустриjа домаћин, дошли до истих лепих жеља.
"Tакав ће бити разговор и са Рамом", закључио jе Вучић.

Велики корак у побољшању диjалога и сарадње

Mинистар финансиjа Србиjе Душан Вуjовић оценио jе да jе конференциjа велики корак у побољшању диjалога и сарадње међу земљама региона.

Вуjовић jе, у изjави новинарима, обjаснио да се конференциjа одвиjа на три паралелна колосека, од коjих jе jедан састанак премиjера, коjи ће са канцеларком разговарати о стратешким питањима, други jе скуп шефова дипломатиjа и трећи, коjи jе наjдужи по агенди и наjконкретниjи, jе скуп министара економиjе и финансиjа.

Oн jе истакао да га jе изненадио велики броj присутних потенциjалних инвеститора на скупу на коjем jе учествовао. Неки од њих поставили су, како jе пренео, конкретна питања.

"Oно што jе посебно значjано jесте да jе ово велики корак у побољшању диjалога и сарадње међу земљама бивше Jугославиjе и Aлбаниjе", указао jе Вуjовић додаjући да jе присутан врло добар диjалог, разумевање и преклапање у неким идеjама, подржавање сличних ставова, велика подршка проjектима инфраструктуре, жеља да се затворе постоjећи, да се путеви, посебно аутопутеви и железничка мреже повеже и доведе до свог финала.

Oд потенциjалних инвеститора, како jе додао, било jе доста малих инвеститора коjи су се интересовали за конкретне проблеме, укључуjући реализациjу проjеката коjе ће финансирати Светска банка, интересуjу се за учествовање на тендерима, реализациjу jавних набавки, а пошто су то све сложене процедуре он jе, како jе навео, понудио начелне одговоре и понудио могућнсот да реше своjа питања.

Вуjовић jе казао да постоjи интересовање за такозвани "Роад шоу", да се крене у наредни корак и представе конкретниjе инвестиционе могућности, како у погледу рада СИEПE и пружању стимулациjа, тако и у пружање могућности да се инвеститори активниjе укључе у процес приватизациjе предузећа у реструктуирању. 

С тим у вези jе подсетио да jе 15.августа обjављен позив за 502 предузећа, а да су са скупа дошла конкретна питања о начину приjаве, начину исказивања интереса и учешћу у тендеру.

Упитан за плаћање интеркаларне камате за нереализоване проjекте Вуjовић jе обjаснио да се ради о проjектима за коjа су, на пример из Немачке, одобрена средства на постоjању само амбициjа, а да проjекти нису били довољно конкретно припремљени, па средства нису искоришћена.

Oн jе изразио мишљење да нема разлога за плаћање тих камата, наjавивши да ће делегациjа из Немачке у октобру посетити Београд, и да ће се том приликом поново размотрити прjекти и могућности да се искористе сва средства коjа су на располагању, а коjа износе, како jе рекао, око 140 милиона евра у важним областима.

"Циљ нам jе да наши експерти буду максимално укључени, да користимо буџетска средства где jе то рационално, а да користимо средства коjи Немци когу да понуде кроз своjе програме тамо где њихово знање не можемо да понудимо", обjаснио jе министар.

Иначе излагање министра Вуjовића на привредном делу данашње Kонференциjе западног Балкана било jе наjзапажениjе, што сведочи чињеница да jе добио наjвећи аплауз од присутних представника света бизниса и политике.

Западни Балкан регион мира и стабилности

Први потпредседник Владе Србиjе и министар спољних послова Ивица Дачић изjавио jе да jе западни Балкан регион мира и стабилности, коjи очекуjе брзо приступање EУ.

Дачић jе, на Kонференциjи, нагласио да jе нови приступ EУ, по коме ће поглавља 23 и 24 о владавини права и борби против корупциjе бити отворена на самом почетку преговарачког процеса, у наjбољем интересу држава кандидата за чланство, наведено jе у саопштењу MСП.

"Eвропске интеграциjе су наjефикасниjи и наjбржи начин да достигнемо високе стандарде у овим областима, кључним за свеобухватни развоj државе и друштва и обезбеђивање економског раста и друштвеног просперитета", рекао jе он.

Приоритети Србиjе су, према његовим речима, изградња правне државе и владавине права, што су, уjедно, и предуслови за привлачење страних инвестициjа и активирање малог и средњег предузетништва у земљи.

Шеф српске дипломатиjе истакао jе да су током 2013. године усвоjене Стратегиjа реформе правосуђа и Стратегиjа за борбу против корупциjе, коjе детаљно прецизираjу све мере и рокове за имплементациjу. Oн jе поручио и да треба уложити напоре како би се, због потенциjалних инвеститора, побољшали законодавни оквири и примена закона, те изградила култура коjа има "нулти степен толеранциjе" према корупциjи.

Kада jе реч о унапређењу законодавног процеса у тим областима, Дачић jе нагласио да jе за Србиjу значаjна помоћ EУ, као и билатерална помоћ и подршка држава као што jе Немачка.

Mинистар Дачић jе рекао да Србиjа не очекуjе од EУ попуштања кад jе реч о испуњавању критериjума за чланство и да jе спремна на продубљивање сарадње у циљу убрзања европске интеграциjе региона, како са онима коjи су у процесу европских интеграциjа одмакли даље од Србиjе, тако и са онима коjима тек предстоjе значаjни кораци на том путу.

"Сматрамо значаjним да на том путу свако напредуjе у складу са сопственим заслугама, без наметнутог уjедначавања темпа", закључио jе Дачић у обраћању на министарском панелу под називом "Eкономско управљање и приближавање EУ".


AП Photo/pool/JOHN MACDOUGALL, Markus SShreiber, фото сцреенсхот Танјуг видео; Mинистарство спољних послова

Извор:

http://www.tanjug.rs/novosti1/142810/evropska-perspektiva-postoji-a-tempo-odredjuju-zemlje-balkana.htm

Случај оца Јоила

Као једна од последњих институција у коју обичан свет има поверења, СПЦ би морала да поради на формирању практичних препорука за деловање верника у секуларном свету

Новине су пре десетак дана објавиле вест да је породица преминулог човека одустала од дозволе за пресађивање његовог срца после разговора с оцем Јоилом, игуманом манастира Ћириловац (поред Колашина у Црној Гори). У први план пласирана је информација да је због овог монаха, припадника Српске православне цркве, мајка троје деце остала без срца. У самом тексту помиње се, додуше, да је овакав његов став супротан званичном ставу Српске православне цркве. Но, о томе говоре некакви „верски аналитичари”, док се, нажалост, поводом овог случаја нико из званичне хијерархије СПЦ није огласио.

Ако обичан човек почне да истражује по интернету не би ли нашао шта је став цркве у вези с овим питањем, наћи ће ауторски текст једног значајног епископа и неколико интервјуа и изјава професора Богословског факултета. Међутим, тешко ће се доћи до информације да је управо Сабор СПЦ одржан у мају 2005. године благословио рад на пресађивању органа, чиме је заузет званичан став у вези с овим веома важним и у много чему контроверзним питањем. Да је ова одлука видно окачена на веб-страници СПЦ, сваком свештенику и писменом вернику постало би јасно да су овакви (а и многи други) ставови оца Јоила супротни ставу цркве. Шта ће црква урадити с њим потпуно је друго питање, али је њена обавеза да јасним, гласним и свима доступним ставовима обезбеди одговоре пастви, бар у вези с оним питањима о којима их има, као и да спречи да њени припадници супротним ставовима наносе штету и друштву и цркви.

Српска православна црква, као и сав наш народ, има много проблема које није сама узроковала. На њу се врше огромни притисци, још се привикава на деловање у новоформираним земљама, у Црној Гори је предмет сталних напада, у самој Србији суочава се с бруталним отимањем храмова од стране припадника Румунске православне цркве у источним деловима земље... Међутим, као једна од последњих институција у коју обичан свет и номинални верници још имају поверења, морала би више да поради на систематизацији својих вредносних начела и на формирању практичних препорука за деловање верника у оваквом секуларном свету.

Ово што се дешава с оцем Јоилом дешавало се и широм Русије током деведесетих година. Ко познаје новију историју руске цркве сетиће се низа сличних проблема, кад су локални свештеници по свом нахођењу давали понекад врло контроверзне препоруке и спроводили праксу која је одступала од преовлађујућег става у цркви. Тако су неки, слично Јоилу, одбијали да прихвате грађански брак и одбијали чак и да крсте децу из таквих бракова. Познат је случај свештеника Глеба Јакуњина који се, супротно препорукама цркве, кандидовао за учешће на парламентарним изборима, што је окончано његовим рашчињавањем 1997. године.

Због оваквих спорова, али и због чињенице да су у хаотичном транзиционом друштву верници и други обични људи тражили морално и вредносно усмерење и одговоре на низ конкретних питања, као што су управо пресађивање органа, став према хомосексуализму, еутаназији, абортусу, клонирању и другим биоетичким питањима, али и економским итд, црква је већ 1994. отпочела процес који се завршио 2000. године, објављивањем званичног кодификованог документа под називом Основе социјалног учења РПЦ.

Руска црква је, дакле, следећи вековну, разрађену и успешну праксу римокатоличке цркве, донела основе свог социјалног учења, које уз саму службу постаје други стуб савремене црквене праксе. Социјално учење јесте скуп доктрина, начела или принципа које специфична верска заједница развија полазећи од својих основних верских текстова и предања, како би верницима понудила смернице за деловање у друштвеном, државном и уопште јавном животу. Руска црква је овај храбар, али и те како неопходан потез направила као прва у православном свету, задржавајући врло јасно свој карактеристичан став према националном питању, људским правима, глобализацији и многим другим темама у којима се њено социјално учење разликује од западних.

Током ових четрнаест година настављено је разрађивање тема и проблема, али је од суштинске важности да постоји јасан основни корпус одговора који обавезује и свештенике и паству. Случај оца Јоила још је један од показатеља да је, чини се, време и да Српска православна црква почне да ради на кодификацији свог социјалног учења. У ово бурно време верницима су све потребнији јасни одговори на низ питања с којима се сусрећу у животу. С разрађеним социјалним учењем црква би могла да им помогне, али би се и сама лакше наметнула у јавности као фактор који може својим предлозима да утиче на законе и друге важне одлуке које држава доноси.

Виши научни сарадник, Институт за европске студије

Миша Ђурковић

објављено: 28.08.2014

http://www.politika.rs/pogledi/Missa-Djurkovich/Slucaj-oca-Joila.sr.html

Митерленер нови шеф Народне партије Аустрије

БЕЧ – Народна партија Аустрије (ОВП) вечерас је изабрала министра привреде Рајнхолда Митерленера за новог шефа странке, пошто је неочекивано, током преподнева, оставку на све функције поднео вицеканцелар, министар финансија и лидер народњака Михаел Шпинделегер.

Расправа о новом шефу ОВП трајала је готово три сата, а одлуку треба да озванични Председништво.

Митерленер преузима ОВП у тешком тренутку, када у странци влада раздор који је и навео Шпинделегера да се повуче.

Одлука да Митерленер преузме место шефа ОВП засигурно је позитивно примљена у Социјалдемократској партији (СПО), коалиционом партнеру, јер може рачунати на даљи опстанак владе.

Међутим, како наводе аустријски медији, Митерленер је одличан реторичар и прети опасност да засени канцелара Вернера Фајмана (СПО).

Танјуг

објављено: 26/08/2014

http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Miterlener-novi-sef-Narodne-partije-Austrije.sr.html

Сведочанство о страдањима хришћана у савременом свету

Сваке године, како наводи Центар за проучавање глобалног хришћанства, у свету страда око 100 000 хришћана.

Часопис Хришћанска историја [Christian History] који излази под окриљем Института за хришћанску историју [Christian History Institute] у свом недавно објављеном 109. броју истражује прогон хришћана у последњих 300 година, тачније од 1700. године па до краја 2013. године. У овом броју се налази 12 чланака, затим мапа света, фотографије и илустрације, библиографија, наведени су бројни извори – а све то на тему савремених прогона хришћана.

Међу појединцима који су поменути у овом броју су они хришћани које су прогонили хуманисти – у Француској револуцији (крајем 18. века), затим након Октобарске револуције 1917. године, Кинеске револуције 1949, после које су уследили ратови у Кореји и Вијетнаму. Поред хуманиста, социјалиста и комуниста, хришћане су прогонили и убијали и исламисти, почев од арапских освајања, преко ширења Османског царства све до данашњих прогона у Сирији, Ираку, Ирану и Пакистану. И на крају, хришћане су прогонили и данас их прогоне небројена браћа хришћанска – током инквизиције (12–14. век), током реформације у Европи (16–17. век) али и данас – у Ирској, источној Европи и Африци.

Међу подацима који се могу прочитати у најновијем издању часописа стоји и да је, према неким проценама, од времена Исуса Христа до данас у прогонима страдало више од 70 милиона хришћана.

У последња три века, према писању овог часописа, ово би биле неке оквирне бројке:

– скоро сви француски хришћани страдали су у Француској револуцији 1789–1805;

– више од 750 000 асиријских хришћана и маронита пострадало је на територији Блиског истока, Сирије, Ирака и Турске од 1820. г. до данас;

– више од 107 000 римокатолика страдало је у Мексику од краја 19. века до 1930. године;

– више од 200 000 хришћана страдало је у Боксерском устанку у Кини 1898–1900;

– око 1,6 милиона јерменских хришћана страдало је у Турској и Јерменији почетком 20. века;

– преко 120 000 православних Грка пострадало је у једном дану 1922. године у Смирни;

– више од 200 000 украјинских православаца страдало је у совјетској Украјини 1927. године;

– 15 милиона православних хришћана страдало је од совјетских комуниста у периоду од 1917. до 1950. године;

– око 1 200 000 римокатолика и других хришћана страдало је у Совјетском Савезу 1925. године;

– преко милион хришћана током 1940-их година страдало је од нациста;

– више од 100 000 литванских хришћана страдало је у периоду од 1940. до 1980. године;

– више од 500 000 православних хришћана страдало је на територији бивше Југославије током 2. светског рата;

– више од 300 000 протестаната страдало је у грађанском рату у Колумбији који је трајао од 1948. до 1958. године;

– преко 600 000 хришћана у Судану страдало је од исламске владе 1963. године;

– око 700 000 хришћана страдало је од комуниста у Кини од 1950. до 1980. године;

– око 200 000 хришћана страдало је током Корејског рата и од комуниста у Северној Кореји од 1950. до 2000. године;

– око 300 000 хришћана страдало је у Африци од 1971. до 1979. године;

– око 520 000 хришћана страдало је у грађанском рату у Руанди 1994. године.

Сваке године, како наводи Центар за проучавање глобалног хришћанства [Center For the Study of Global Christianity] на свету страда око 100 000 хришћана.

Цео овај број часописа Хришћанска историја који је посвећен прогону хришћана може се бесплатно преузети са веб-адресе www.christianhistoryinstitute.org или прочитати на http://issuu.com/

Извор: http://www.pravoslavlje.rs/broj/1136/tekst/svedocanstvo-o-stradanjima-hriscana-u-savremenom-svetu/

Конгресмен критикује Обаму због геноцида над хришћанима у Ираку

Републикански конгресмен из Вирџиније Френк Волф оптужио је Обамину администрацију што игнорише геноцид над ирачким хришћанима, рекавши у четвртак да се „управо брише хришћанство какво познајемо у Ираку“.

„Сматрам да је геноцид оно што се дешава хришћанској заједници у Ираку,“ рекао је у говору у Представничком дому. „Такође сматрам да је то злочин против човечности. Где је Запад? Где је Обамина администрација? Где је Конгрес? Тишина је заглушујућа.“

Ово је други пут ове недеље да је републиканац Волф ово питање изнео у јавност. У уторак је подсетио председника да су чланови Конгреса у јуну упутили писмо у име двеју странки у коме траже да америчка власт „активно сарађује са ирачком централном владом и са курдистанском регионалном владом и даје приоритет додатној подршци за безбедност угроженог становништва, посебно ирачке древне хришћанске популације,“ -  позив који он још није послушао.

Обамина администрација „треба да има исту храброст какву су раније имали председник Буш и ондашњи државни секретар Колин Пауел када су изјавили да се догађа геноцид у Дарфуру,“ закључивши: „Време је да се сад делује.“

Према писму које је добио од некога са терена у Ираку, „све мосулске цркве и манастире заузео је ИСИЛ. Има их око 30. Крстови су скинути са њих. Многе су запаљене, уништене и похаране. Многе друге су постале центри ИСИЛ-а. Уништене су гробнице сунита, шиита и хришћана у Мосулу. Ово уништавање прети свим древним локалитетима, као што је гроб пророка Јоне који је уништен прошле недеље, према изјавама новинара.“

Републиканац Волф додатно позива администрацију да проговори о злочинима против човечности који се чине над ирачким хришћанима, и жели да Обама обезбеди да хуманитарна средства иду преко проверених хуманитарних агенција и  да се охрабри курдска влада у напорима да заштити мањине.

Пре три године он је представио закон на основу којег би се изабрао специјалан изасланик за верске мањине Блиског истока, који би био изгласан с подршком обе странке, али није било успеха.

 „И када разговарамо са верским вођама у овим земљама (Блиски исток), они не разумеју зашто сад Америка не говори у њихово име,“ напомиње конгресмен.

Извор: OCP

http://www.spc.rs/sr/kongresmen_kritikuje_obamu_zbog_genocida_nad_hrishtshanima_u_iraku