Nakon što je krajem oktobra savezna kancelarka Nemačke, Angela Merkel,
objavila da vođstvo svoje partije, Hrišćansko-demokratske unije, želi da
napusti nakon 18 godina, njena odluka se razumela kao početak kraja ere
Merkelove. Ko ima, međutim, najveće šanse da zameni najmoćniju ženu
sveta, spekulisalo se intezivno u nemačkim medijima proteklih nedelja.
Ipak, konačna odluka će biti doneta u petak, 7. decembra u Hamburgu od
strane 1001 delegata CDU-a.
U poslednjih petnaest dana tri kandidata, Anegret Kramp-Karenbauer, Fridrih Merc i Jens Špan, nastojali su da sebe predstave u najboljem svetlu, tokom regionalnih konferencija, koje su održane širom Nemačke. Posećenost ovih skupova je bila veoma velika, pa su stoga diskusije, koje su bile između ostalog, vođene i na internetu, predstavljale značajnu platformu, koja je ovim kandidatima omogućila što bolje predstavljanje u trci za vođstvom nemačkih demohrišćana.
Ipak se, nakon svega toga, niko od njih ne može označiti apsolutnim favoritom. U anketama za sada predvodi Anegret Kramp-Karenbauer, dok je Fridrih Merc pri pojedinim nastupima na regionalnim konferencijama izazvao izrazito pozitivne reakcije prisutnih. Jens Špan ima za sada najmanje šanse u ovoj trci. Međutim, konačnu odluku donosi 1001 delegat, a ne pristalice CDU-a na regionalnim konferencijama ili učesnici anketnih upitnika.
Ko su zapravo troje kandidata, koji imaju najveće šanse da zamene Angelu Merkel nakon 18 godina vođstva Hrišćansko-demokratske unije?
Anegret Kramp-Karenbauer je generalna sekretarka CDU, koja veoma dobro poznaje svoju partiju i od svih kandidata je najbolje sa njom povezana. Pri svakom svom dosadašnjem nastupu ukazala je na 50 susreta koje je održala tokom leta, prilikom kojih je u razgovoru sa bazom partije diskutovala o njihovim potrebama, brigama i željama. Tako je nastao i njen zahtev za uvođenjem obavezne vojne službe, koji je bio nagrađen aplauzima publike tokom regionalnih konferencija. U centar svojih nastupa stavljala je uvek partiju, ističući da o važnim temama, najpre mora biti diskutovano i odlučivano u partijskim krugovima, pa tek potom u Saveznoj vladi. Prema njenim rečima mnogi članovi CDU-a su imali drugačiji utisak tokom vođstva Angele Merkel.
Generalna sekretarka naglašava značaj partije i u kontekstu suprodstavljanja sumnji da bi ona kao šef partije bila praktično dopunska pomoć kancelarki. Delovi partije, koji osporavaju izbegličku politiku Merkelove i nastoje u ovoj oblasti promenu kursa, vide Kramp-Karenbauer kao kancelarkinog željenog kandidata. Prema njima, ona nije spremna da menja pravce izbegličke politike. Međutim, ova kandidatkinja je pokušala da se suprodstavi ovakvim kritikama kroz jasne izjave na ovu temu, uključujući i unutrašnju bezbednost. Drugi važan argument na strani Kramp-Karenbauer je svakako iskustvo u izbornoj borbi.
Fridrih Merc kao raniji šef CDU frakcije otelotvorio je želju za promenom i novim početkom kao niko do sada. On nije bio deset godina aktivan u politici. U sve što je ljudima sa Velikom koalicijom smetalo nije bio uključen, te stoga ulazi u ovu trku potpuno rasterećen. Ipak, njegova sporenja sa Merkelovom i njegovo povlačenje iz političkog života otvorilo je pitanje kako bi izgledala njihova saradnja do kraja mandata nemačke kancelarka ukoliko on postane šef partije. Međutim, svojim odgovorom na ovo pitanje ukazao je da će biti spreman na lojalnost i potpunu podršku partiji.
Ovaj kandidat dobija glavnu podršku od strane konzervativno-preduzetničkog krila partije. Ipak, tokom svog predstavljanja na regionalnim konferencijama, nastojao je da ne zastraši ostale interesne grupe, pa je naglasio socijalni segment socijalno-tržišne privrede. Osim toga, fokusirao se i na izazove u oblasti klimatskih promena, kao i snažne proevropske težnje. Sebe predstavlja kao adekvatnog kandidata za širok spektar društva, ističući da CDU treba da ostane narodna partija centra.
Jens Špan je 38-godišnji ministar zdravlja, koji je tokom ove kampanje ukazivao na novi početak i modernizaciju partije. Tokom proteklih godina kritikovao je migracionu politiku Angele Merkel, što je sporadično i na regionalnim konferencijama napominjao. Inače je fokusiran na teme, koje su prethodnih godina bile tačka sporenja sa kancelarkom. Pored pomenute migracione politike, on je kritički nastrojen i kada je reč o unutrašnjoj bezbednosti, uključujući i po njegovom mišljenju loše upravljanje u sferi integracine politike.
Osim toga, zahtevao je i javnu diskusiju i saglasnost po pitanju UN-Migracionog pakta, što je veliki broj prisutnih na regionalnim konferencijama pozitivno ocenio. Špan je takođe naglasio nužnost jasnijeg profilisanja ekonomske politike Hrišćansko-demokratske unije. Zalaže se za smanjenje poreza, kao i ukidanje doplate solidarnosti, koja je još uvek aktuelna u Nemačkoj od pada Berlinskog zida 1998. Španov najveći problem je što konkurent sa Mercom u onom delu partije, gde je njegov protivnik jači. Naime, u konzervativno-preduzetničkom krilu demohrišćana.
Bilo kako bilo, pobednik ove trke će svakako imati veliki uticaj na dalje političke, ekonomske i društvene tokove, kako u Nemačkoj, tako i u čitavoj Evropi. U vremenu krize Evropske unije, koja je između ostalog ponikla na ideji velikog vizionara upravo ove partije, Konrada Adenauera, ostaje nada da će novo rukovodstvo nemačkih demohrišćana demanatovati bojazni da sa odlaskom Merkelove dolazi period nestabilnosti i nesigurnosti.
Autorski tekst
Milice Kostić, zamenice predsednika HDP
i predsednice Saveta za spoljnu politiku
U poslednjih petnaest dana tri kandidata, Anegret Kramp-Karenbauer, Fridrih Merc i Jens Špan, nastojali su da sebe predstave u najboljem svetlu, tokom regionalnih konferencija, koje su održane širom Nemačke. Posećenost ovih skupova je bila veoma velika, pa su stoga diskusije, koje su bile između ostalog, vođene i na internetu, predstavljale značajnu platformu, koja je ovim kandidatima omogućila što bolje predstavljanje u trci za vođstvom nemačkih demohrišćana.
Ipak se, nakon svega toga, niko od njih ne može označiti apsolutnim favoritom. U anketama za sada predvodi Anegret Kramp-Karenbauer, dok je Fridrih Merc pri pojedinim nastupima na regionalnim konferencijama izazvao izrazito pozitivne reakcije prisutnih. Jens Špan ima za sada najmanje šanse u ovoj trci. Međutim, konačnu odluku donosi 1001 delegat, a ne pristalice CDU-a na regionalnim konferencijama ili učesnici anketnih upitnika.
Ko su zapravo troje kandidata, koji imaju najveće šanse da zamene Angelu Merkel nakon 18 godina vođstva Hrišćansko-demokratske unije?
Anegret Kramp-Karenbauer je generalna sekretarka CDU, koja veoma dobro poznaje svoju partiju i od svih kandidata je najbolje sa njom povezana. Pri svakom svom dosadašnjem nastupu ukazala je na 50 susreta koje je održala tokom leta, prilikom kojih je u razgovoru sa bazom partije diskutovala o njihovim potrebama, brigama i željama. Tako je nastao i njen zahtev za uvođenjem obavezne vojne službe, koji je bio nagrađen aplauzima publike tokom regionalnih konferencija. U centar svojih nastupa stavljala je uvek partiju, ističući da o važnim temama, najpre mora biti diskutovano i odlučivano u partijskim krugovima, pa tek potom u Saveznoj vladi. Prema njenim rečima mnogi članovi CDU-a su imali drugačiji utisak tokom vođstva Angele Merkel.
Generalna sekretarka naglašava značaj partije i u kontekstu suprodstavljanja sumnji da bi ona kao šef partije bila praktično dopunska pomoć kancelarki. Delovi partije, koji osporavaju izbegličku politiku Merkelove i nastoje u ovoj oblasti promenu kursa, vide Kramp-Karenbauer kao kancelarkinog željenog kandidata. Prema njima, ona nije spremna da menja pravce izbegličke politike. Međutim, ova kandidatkinja je pokušala da se suprodstavi ovakvim kritikama kroz jasne izjave na ovu temu, uključujući i unutrašnju bezbednost. Drugi važan argument na strani Kramp-Karenbauer je svakako iskustvo u izbornoj borbi.
Fridrih Merc kao raniji šef CDU frakcije otelotvorio je želju za promenom i novim početkom kao niko do sada. On nije bio deset godina aktivan u politici. U sve što je ljudima sa Velikom koalicijom smetalo nije bio uključen, te stoga ulazi u ovu trku potpuno rasterećen. Ipak, njegova sporenja sa Merkelovom i njegovo povlačenje iz političkog života otvorilo je pitanje kako bi izgledala njihova saradnja do kraja mandata nemačke kancelarka ukoliko on postane šef partije. Međutim, svojim odgovorom na ovo pitanje ukazao je da će biti spreman na lojalnost i potpunu podršku partiji.
Ovaj kandidat dobija glavnu podršku od strane konzervativno-preduzetničkog krila partije. Ipak, tokom svog predstavljanja na regionalnim konferencijama, nastojao je da ne zastraši ostale interesne grupe, pa je naglasio socijalni segment socijalno-tržišne privrede. Osim toga, fokusirao se i na izazove u oblasti klimatskih promena, kao i snažne proevropske težnje. Sebe predstavlja kao adekvatnog kandidata za širok spektar društva, ističući da CDU treba da ostane narodna partija centra.
Jens Špan je 38-godišnji ministar zdravlja, koji je tokom ove kampanje ukazivao na novi početak i modernizaciju partije. Tokom proteklih godina kritikovao je migracionu politiku Angele Merkel, što je sporadično i na regionalnim konferencijama napominjao. Inače je fokusiran na teme, koje su prethodnih godina bile tačka sporenja sa kancelarkom. Pored pomenute migracione politike, on je kritički nastrojen i kada je reč o unutrašnjoj bezbednosti, uključujući i po njegovom mišljenju loše upravljanje u sferi integracine politike.
Osim toga, zahtevao je i javnu diskusiju i saglasnost po pitanju UN-Migracionog pakta, što je veliki broj prisutnih na regionalnim konferencijama pozitivno ocenio. Špan je takođe naglasio nužnost jasnijeg profilisanja ekonomske politike Hrišćansko-demokratske unije. Zalaže se za smanjenje poreza, kao i ukidanje doplate solidarnosti, koja je još uvek aktuelna u Nemačkoj od pada Berlinskog zida 1998. Španov najveći problem je što konkurent sa Mercom u onom delu partije, gde je njegov protivnik jači. Naime, u konzervativno-preduzetničkom krilu demohrišćana.
Bilo kako bilo, pobednik ove trke će svakako imati veliki uticaj na dalje političke, ekonomske i društvene tokove, kako u Nemačkoj, tako i u čitavoj Evropi. U vremenu krize Evropske unije, koja je između ostalog ponikla na ideji velikog vizionara upravo ove partije, Konrada Adenauera, ostaje nada da će novo rukovodstvo nemačkih demohrišćana demanatovati bojazni da sa odlaskom Merkelove dolazi period nestabilnosti i nesigurnosti.
Autorski tekst
Milice Kostić, zamenice predsednika HDP
i predsednice Saveta za spoljnu politiku
Izvor: hdp.rs
Нема коментара:
Постави коментар